Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но друго что?” Ја: „Он говорил, что он као добри пријатељ султанов будет јему писат, чтоби народу серпскому облакшат. Но будет ли султан послушат, не знаје.” — Граф: „Правда.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Прилог времена прошлог од писат, то је, на пример: писавшиј! Било је тачно то што сам рекао, али је већ звонило за излаз и Багрицки га није узео у
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
жића књигу вади из недара, На сто је меће, па књигу отвара; Још пером оштрим у срце се боде, Па крвцом својом вако писат оде: — Смеје се небо, а сунашце гледа Одозго доле на земаљска чеда; Но један доле по земљи се шеће, Рекâ би нема
Латим дивит и та пера лака И покидам два до три табака, Та табаке артије пребеле, Одем писат књиге превеселе. Већ испишем два до три комада, Ал' гле мени књиге изненада!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Нека шути ако воли! Тако ме бар неће сметати у писању. Сјести ћy за писаћи сто под прозором, окренут ћу му леђа, и писат ћу као да га уопће и нема! ЛXВИИ Зове се Радивој.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ко што пише, себи пише И потомству свом, А ко туђим духом дише, У њега ће гром. Можда ћемо знојем писат’ Бољих дана вест, Можда ћемо сузом писат’ — Нек’ се бистри свест!
Можда ћемо знојем писат’ Бољих дана вест, Можда ћемо сузом писат’ — Нек’ се бистри свест! Можда ћемо крвљу писат’ — И тим Србин сме — Само кавгом међусобном Не, за Бога, не!
Можда ћемо знојем писат’ Бољих дана вест, Можда ћемо сузом писат’ — Нек’ се бистри свест! Можда ћемо крвљу писат’ — И тим Србин сме — Само кавгом међусобном Не, за Бога, не! Кад се сврши ово лето Запитаће — хај!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
То је Коста за бога примио, донесе му један лист хартије, лист хартије, књиге без јазије. Милош сједе ситну књигу писат своме тасту, српском кнез-Лазару; не пише је чим се књиге пишу, већ је пише крви од образа; све му каза што је и како
То је пошта за бога примио, донесе му један лист хартије. Сједе Милош ситну књигу писат у Прилипа, у бијела града, своме побру Краљевићу Марку: „Богом брате, Краљевићу Марко, ил' не чујеш, ил' не хајеш за
Па он оде на бијелу кулу, а довати дивит и хартију, оде писат књиге на кољену. Прву Турчин књигу накитио, те је шаље у Коваче равне, на Турчина Ковачину Рама: „О даиџа, Ковачина
дозивље Бојичић-Алила: „Ој Турчине, Бојичић-Алиле, ну дај мене лист књиге бијеле и калема, чим се књиге пишу, е ћу писат једну ситну књигу — да је пошљем мајци и љубовци“.
Тако ради јетрва Ковиљка: она храни оба своја сина, хранила их до седамн’ест лета. Кад настало лето осамн’есто, писат пође цареви везире, писат пође по земљици царској и он купи на цареву војску: где с’ у кући четир’ мушке главе, од
Кад настало лето осамн’есто, писат пође цареви везире, писат пође по земљици царској и он купи на цареву војску: где с’ у кући четир’ мушке главе, од четворо узима тројицу; гле с’
Док погубим до два игумана, Аци-Беру и Аџи-Рувима, који знаду злато растапати и са њиме ситне књиге писат, нас дахије цару опадати, око себе рају сјетовати, — они паше, а ми смо субаше.