Јакшић, Ђура - ПРОЗА
ми веровати, — тима реч’ма је он сваку приповетку почињао, отприлике као што Видовдан почиње своје уводне чланке писати: најпре иде скелет, месо, фамилија, па онда држава, а у држави је болестан уд сваки онај њезин члан који се усудио
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Човек, а да ко ће написати?. . .” „Хе, мој брајко, видиш да си ... мал' не рекох ... рече лав. — Да лавови умеду писати као ви, ја буx теби сто икона за једну показао како лавови људе даве.
Али док год има зла на земљи, они који пишу мораће о њему писати, само с тим намјеренијем да се истребљује колико се више може.
Но они који буду ово лепо дело на се узимати, тојест за пречесно и предраго општество што нибуд писати, нека добро гледају шта ћеду свету давати.
'Оћемо ли записати парусију? К.: Ја нећу ништа писати, него што будем мо|гао даћу и без писања. С.: А шта ћеш дати? К.: Даћу ти један цекин. С.: Цекин на Свету Гору!
Све историје, откад су људи почели што се год међу њима чини писати, о овој нас истини сложно уверавају: да велика царства и силни народи, док су се словесностију и разумом како надлежи
Истукли, па ето ти га, нек зна други пут како ће писати! Чуда, људи! Зар се и томе хоће велика наука за истући слабијег од себе?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
не тражите у овом мом приповедању историчке свезе, ја не могу догађаје све по реду овде забележити, него ћу и’ писати кад се ког опоменем. Ја знам да ће исте догађаје доцније млого перо описати вештије, али истинитије неће.
Но кад ви тако хоћете, то је за мене лакше. Ја ћу моме брату, видинскоме везиру Пазманџи-оглу, једно писмо писати и с њим се помирити, моје војске умалити, а само царски град чувати, и онда баш по хатишерифу царском ниједну аспру
Затим рекнем Дел-Амету да турски казује, а ја ћу његове речи српским словима писати Хаџи-Сали-бегу у Сребрницу, да измамимо од њега штогод барута и олова, јер је он био против дахија и пријатељ је био
— Вели кнез Теодосије: „Попо, како си ти писао најпре, а ти пиши опет и одговори на то писмо; а Црни Ђорђе не зна писати, а нема ни писара, он само зна Турке тући — но се ти врати”. Ја кажем, да ја морам те морам Црнога Ђорђа наћи.
Но при свем том ја ћу на моје пријатеље писати и колико могу вас препоручити, а ви пођите до государја. Счастлива дорога, прашчајте!
Његова је старина и фамилија у нашему селу Врелу, но он је седио код нас у Бранковини, и почео писати устројеније Совета, каков Совет треба да буде у нашим ондашњим опстојатељствама. У јунију месецу дође нам писмо од г.
књигоноша не има зарара. Ја ћу теби дати књигу, те ти прођи кроз војску моји̓ синова; али кад знаш писати, напиши књигу, подај са̓ији други пут, нека носи, а ти немој сам писати, сам односити, јер да је икакав са̓ија гдегоде
прођи кроз војску моји̓ синова; али кад знаш писати, напиши књигу, подај са̓ији други пут, нека носи, а ти немој сам писати, сам односити, јер да је икакав са̓ија гдегоде погинуо, ја би̓ тебе убила.
ферманом и војском прође преко пожаревачке нахије у Београд, и како Афиз-паша у Београд на везирлук седне, да ће писати да цар пошље ферман и берат на Миленка да он буде у пашалуку највећи кнез и тако даље.
Он каже: „Видим и сам да се мучите, али тако је сад време, а даће Бог и боље. Ја ћу писати Јакову и Милану нека каже боговађским калуђерима, нека вам што за дочек приправе, пак идите онамо”.
За Новицу и његово друштво против Карађорђа има се доста писати — а и за друге бунтовнике који су и кад на сирома Карађорђа бунили.
Худелист, јоште данас по одлазећем њи̓овом куриру у Стамбол у име императорово јелчији аустријском писати да би султан, као њихов пријатељ, заповедио Турцима да од онаког са Срби поступања престану.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Свет је овај ионако пун јада и накарада. Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе? Што се не би написао какав леп капетан?!
— Тако, тако... — поче опет адвокат. — Ја ћу сутра већ писати, па кад ми јави за цену... казаћу вам. Па кад набавимо, онда ћемо заједно отићи да се познате и да је дарујете...
— Још оно јутро! — узвикну капетан и пљесне се руком. — Их, ја грдне бруке писати толико! — Аха, господине капетане! — прискочи Сава, повратив се од смеха, чисто заједљиво — ко оно не пише никад
— Може бити и није — рече секретар. — А, избрусићу ја њега добро! — рече начелник, попрети прстом, па седе и поче писати писмо ћати Живану, заступнику капетановом. Мора да је нешто врло оштро писао, јер се све мргодио и махао главом.
чакшире чрез — помоћу, кроз Џевап — умирење, задовољење џенабет — зао, напрасит човек Шара — пушка шарабатати — писати којешта шафољић — дрвена посуда за течност шенлук — весеље праћено пуцањем из пушака шмук — накит шома — слаба
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— запита Аксентије Смиљанић учитеља. — Лијепо, кажем, дијете ће у школу код мене с другом дјецом научити читати и писати, па неће под своју старост молити другога да јој чита писма.
А док она одрасте, неће се писма тако ријетко писати као сада, него ће сваки човјек морати писати писма. А, послије, у школи се учи: земљопис, свештена историја, прва и
А док она одрасте, неће се писма тако ријетко писати као сада, него ће сваки човјек морати писати писма. А, послије, у школи се учи: земљопис, свештена историја, прва и друга знања.. — Не би било рђаво! — рече кмет.
Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама који су у војсци. И попа она одмењује ондје гдје треба писати, извадити крштено писмо, и таке ствари.
Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан. Нисам ти хтео писати, да се не бринеш; сад је све добро. Па и после толиког ћутања ипак немам ништа о чему бих ти могао писати.
Па и после толиког ћутања ипак немам ништа о чему бих ти могао писати. Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаких закључака и тражиш само да
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, добро, на то пристајем. Дакле, хоћете ли господину оцу писати? — Хоћу. — И ја хоћу. На то дође Савка, те се разговор пресече. — Изволите грожђа.
Кад кући дође, чека два три дана. Дуго му је време, па му није до чекања; намерава самом оцу Савкином о томе писати. Отац Савкин био је свештеник у селу Ж. Љуба се накани те ово писмо оцу Савкином напише: Почитајеми господине!
— Имам, ал’ што има бити, нек буде одма’ на пању. — Е, кад је тако, ја сад идем, па ћу вам писати. — Мило ће ми бити.
Не! Љуба мора своју част да спасе. Но, како? Као год што је Редић њему писао, тако ће исто Љуба Белкићу писати. Једно јутро добије Белкић писмо на пошти и чита га. Поштенородни господару!
Ако на то не пристајете, немојте ми ни писати, јер већ онда знам да нисте у стању. Остајем ваш искрени Љуба Чекмеџијић Са овим писмом, дакле, осветио се Љуба у
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тада јурну унутра, журно заседе за сто и онако смрзлих прстију, модар, испијен, искривљен, побеснео стаде писати. Па је писао, по прављао, цепао, дизао се, шетао по соби амо-тамо час лакше час брже, скоро трчећи, опет седао и
Африка
ја с њиме ручати, да ће ми сам спремити кесу с ледом за теме, као предохрану од сунчанице, да ћу ту вечерати, спавати, писати и радити што год хоћу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Напротив, порадиће да се Трифуну пашпорт што пре преда. Може писати у њега кога год жели. Може повести света колико хоће.
Једна од последњих реченица његових, у старости, била је: Чему закон? – узалуд их је писати, кад их се нико не држи! Његов престо наследиле су жене! Свака је имала своју партију.
Која су Руси, од оног тренутка, кад их је у пасош унео. Костјурин је обећавао да ће се писати у Вијену, у тој ствари, Кајзерлингу, па је уверавао Трифуна да му Аустрија мора издати децу.
“ Тај човек, који није био баш много писмен – мрзео да пише, и кривио уста, ваљао језиком, кад је писати морао – писао им је, шале ради, писамца, која су налазиле под јастуком, као да их је, тобоже, неки њихов познаник,
Налазила га је да седи и шкраба молбе. Писао је Костјурину, молбе. Тражио је да га упути у Санкт-Петерсбург, иначе ће писати грофу Кајзерлингу, који је његов патрон и који штити Србе.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Пардон, то је само моје мишљење, ал', ако ви желите, ја ћу писати; само, знате, писање ће изазвати и одговор, па онда ако изнесете ствар на сва звона, то ће вас врло брзо одвести пред
Уосталом, кажите ви мени, је л' он већ поднео те тужбе? МИЛЕ: Не, није, сад их ради, па ћу их онда ја пре писати. СПАСОЈЕ: Врло добро! Врло добро! Ви ћете их, дакле, преписивати! А и ви можете онако да отегнете преписивање, зар не?
) Слушај шта ми пише одјутрос. (Чита.) „Поштовани господине, сазнао сам поуздано да ће ових дана све новине писати надугачко и нашироко по оној ствари. Материјал им даје сам онај који по вашем уверењу није жив.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- рекао сам, а она је одговорила да зна: нисам имао коме да их пишем, а није богзна како модерно данас писати љубавна писма. То је за филмове и бапце типа Меланије.
Ово пролеће и ти, све су што имам. Хтео бих ти писати још, али ближи се време за мој час. Сутра ћу ти се јавити опет. Због тога ми сутра, а и убудуће само очима дај знак да
, итд. Нисам мислио ништа. Лутаћу светом, затим писати о томе. Каква идиотерија! Као да није већ све написано! Збиља, Слободане Галац, шта би ти могао да будеш?
Написаћу! - обећао сам, али је двојно осећање, да сам Бог и да сам гад, почињало да расте у мени. Ја ћу седети и писати о томе да још ништа није изгубљено, да се и са педесет година може улетети у живот као што један гол у последњем
Они, једноставно, нису имали стомак да сваре то писање. Ти ниси Маркота и ти ниси могао писати као Маркота, то је прво. Ако си писао, онда је то превара, то је друго. За превару се кажњава, то је треће.
Одговорио сам да не знам и да није поштено писати о нечему што не знаш. Пивнички ми је, претпостављате, заломио кеца. До краја године ипак сам се некако докотрљао до
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Како се родио, већ га је отац наменио за трговца. Па кад је прве, нормалне школе изучио кад је већ читати, писати и нешто рачунати знао, отац га код куће задржао, није га дао више никуда, и ту је морао бити све и сва.
— Чамчо, кад дођемо у прву варош, да не заборавимо одма’ кући писати. Чамча га и не слуша. Већ се кочијаши опоравили, време је да се путује. Исплате што су били дужни бирташу.
Ту ће се још једаред одморити, па онда управо до Кракове. Сад падне на ум господару Софри да је заборавио кући писати. Откако је отишао, није још писао.
Откако је отишао, није још писао. Додуше, у Кошици мислио је писати, како је из чарде отпутовао, али је заборавио и нико ме то није у оној забуни после чарданске битке пало на ум.
Црњански, Милош - Сеобе 1
ићи брату у Будим, ђенералу у Темишвар, куповати коње, кола, подићи ковачницу у селу, преместити капетана Антоновича, писати исцрпан извештај о повратку Славонско‑подунавског полка, а нарочито, нарочито спремати план, извидети могућност
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
од пре пола века, за човека који воли старинске љубавне песме, за оне који се прохујалог држе, који пишу како се писати не сме, за људе који не умеју да иду брже, који заостају бар пола корака, за оне који не умиру на време, који болују
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
што треба, грешио, претеривао са јелом и лудоријама, дружио се, а онда их испраћао, размењивао адресе, обећавао да ћу писати — али већ сутрадан, првог, десетог или двадесет и петог, стизали су нови гости и говорили за комад обале да је то
Матавуљ, Симо - УСКОК
И дао ми бјеше још један руски крстић, но га, јадан, изгубих. (А рече ми Саво Марков да се може писати у Русију, па да би га могли послати!
Пошто кнез отиде, Саво ће: — Читате ли ви српски? — Читам, али писати не умијем! — Научићете ласно! Мука је то што је језик у нашим књигама више руски него наш овај обични, како народ
Ђакон га запита: — Дакле, господине Јанко, ти разумијеш добро талијански? — Готово све, само нијесам кадар писати. — Па како ћемо онда? — А како сте досад? — Мучио се старац те скрпљао, па кад запре, онда наставимо нашки.
Саво отпусти Бајицу и узе да чита новине, које бјеше онога часа примио. Лудмила писаше као што у таквој прилици може писати онака сестра. Писмо је имало осам страна.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Броне, у једном подужем памфлету против бајки за децу, и дечје литературе уопште,8 тврди да за децу и не би требало писати посебне књиге: „Јер, добро написана, пуна живости, скоро свака књига може да се свиди детету.
На француском, разуме се: на којем се другом језику уопште може писати и говорити? Да бих избегао заморно образлагање свог односа према страним језицима, да их не бих збуњивао и
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Пређе је баш стајало како су варвари, и сад су дјелом то осведочили. Ко јошт забрањује народу писати и читати? ЛЕПРШИЋ: Освануће и њима црни петак, јер је приспео војвода. ЗЕЛЕНИЋКА: Шупљикац дошо?
СКОРОТЕЧА: Чујемо да су мало топова имали. ЛЕПРШИЋ: Дакле, издајство! ЖУТИЛОВ: Ја немам шта писати; јер кад је Сентомаш пао, ни ми не можемо бити сигурни. СКОРОТЕЧА: Само да се није толико пљачкало! (Одлази.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У почетку XИX века Сима Милутиновић помиње да је Доситеј Обрадовић признавао да га је Качићев пример охрабрио писати народним језиком за народ; Павле Соларић га назива »највећим илирским песмотворцем«, а Вук Караџић признаје да је
поред Качићеве песмарице, и Рељковићев Сатир и Дошенова Аждая седмоглава побудили га »свој исти простонародни језик писати у књиге...
Настава је примитивна: учи се читати и писати на таблицама од воска или крушковим дашчицама, напамет се учи часловац и псалтир; да се научи читати и писати треба по
читати и писати на таблицама од воска или крушковим дашчицама, напамет се учи часловац и псалтир; да се научи читати и писати треба по три године, и све то лако и брзо се заборавља.
Када се богу моли, вели он на једном месту, ваља писати »по књижному«; када се обраћа народу, онда »по простому«. Када долази у додир са простим народом, са својим »кметовима
То је у целој српској књижевности први писац који је за народ почео писати чистим српским језиком. Како његова дела нису била штампана, то нису могла бити од непосредног утицаја на дали
Тешко и несносно чинило им се да деца знају правилно читати и писати и боље од њих појати; зато су волели добронадеждну младеж у прво незнање повратити, неголи да они малу тобожну срамоту
стару српску писменост и писали црквеним српскословенским језиком; један од њих, Гаврило Стефановић Венцловић, почиње писати чистим народним језиком. Све то угушено је појавом рускословенског језика у српској цркви, школи и књижевности.
године. У Карловцима, још шездесетих година XВИИИ века, почео је сам писати једно велико историјско дело, које је 1768. било готово, али које је непрестано допуњавао. 1794.
* Сви важнији писци српски са краја XВИИИ века убеђени су јозефинисти. Доситеј Обрадовић је почео писати за време владе Јосифа ИИ, у тренутку општег духовног врења у Аустрији, и главна његова књижевна делатност пада у доба
Ту је, учећи децу, почео писати своје прве радове, и то на чистом народном језику тога краја. У маломе, његова књижевна делатност почиње од бављења у
Ту, у просвећеној средини, реши се да и сам почне писати. 1783. пређе на универзитет у Лајпциг, и ту штампа прво своје дело Животъ и приключенія Димитріа Обрадовича,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
тог нема, ал' није ни требе, Како је, да је, не мож' бити боље, Јер сад премишљат више није воље“, — Па узе табак и писати стаде, Написа брзо и младићим' даде; Још њима рече: „Боље умрет тако, Нег тужним срцем умират једнако.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А ти ? — Шта а ја? Нијесам ја, велим им, ни поп ни црквењак па да све то морам знати. Не знам читати, не знам писати ... — А они? — А они: одричеш ли се, каже, тога свог, бог те пита каквог, свеца за кога си крао туђе оквире?
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Знам да ми може ко против рећи; да ако почнемо на простом дијалекту писати, стари ће се језик у немарност довести, пак мало помало изгубити.
| Французи и Италијанци нису се бојали да ће латински језик пропасти, ако они почну на своји језици писати; како и није пропао.
Зато, дакле, ја ћу писати за ум, за срце и за нарави чловеческе, | за браћу Србље, којега су год они закона и вере. Ја сам искуством познао
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И зато је Вук још у почетку овог рада говорио: „Слабо ће ми ко вјеровати и разумјети, како је приповјетке тешко писати! Ја сам се овђе, око ови ђекоји мали, толико мучио да би наши ђекоји списатељи могли готово читав роман написати“...
— Белила. — Добро, онда пиши жени што ти ја кажем. Ханџија погледа хоџу чудним погледом, но ипак стаде писати: „Мојој вјерној жени Белили. Подај човјеку који ти ово писмо преда путникове дукате“.
Подај човјеку који ти ово писмо преда путникове дукате“. — Али, свети човјече, — проговори ханџија — како могу писати такве лажи?
Ханџија се накеси и поче писати даље како му хоџа казиваше. Дршћући потписа ханџија писмо и предаде га хоџи, а хоџа слузи, који одма одлети.
хтео да истакне како је чувао оригинални народни изговор чак и када је лично мислио да понеку реч треба друкчије и писати и изговарати. 6. СТОЈША И МЛАДЕН: све као под 3. 7. ЗЛА СВЕКРВА: Вук Караџић ју је добио од Вука Врчевића.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ (за себе): Рад сто дуката нека и то буде. (Јасно.) Дакле напишите. (Светозар узме хартију и почне писати.) МАКСИМ: Ето, куме, човек мора и преко своје воље да фали своје чудо. КУМ: Бре, лако је теби, али како ћу ја?
ДОКТОР: Стани, идеја је добра! (Отиде на страну и почне писати.) ИСАЈЛО (Манојлу): Видиш, како смо га забунили. Мора да ућути. МАНОЈЛО: Опет је добар човек.
Но, из Париза мора бити. ШАЉИВАЦ: Да не буде... Но, ко би смео то овде писати? Само ми је зачудо како министер добро српски зна. ДОКТОР: Зар нисте чули да се моја књига чита у Француску?
Него би ја реко да ви тога магарца купите, и поред себе држите. Па кад год вам треба штогод важно писати, да само вашу главу на његово чело метнете. ПОЗОРИЈЕ З. (ИСАЈЛО, ПРЕЂАШЊИ) ИСАЈЛО: Господин доктор.
ВЕЛИМИР: Боље учи, и тако си пре подне пропустила. ЉУБА: Ја већ добро знам и читати и писати, јелте, господине Милане? МИЛАН: Мора се признати да фрајла Љуба има један особити жени.
Сад треба гледати да јој се помогне. Ништа друго, него алегацију модифицирати (седне и почне писати): Віѕум еѕт ніхілотамен мінуѕ... (Пише).
Хм! То је зубња болест. Ал ништа, ѕтyло цуріалі насрнути, наѕрніре, тако (узме перо и почне даље писати)... нихиломинус тамен іпѕа наѕмівіт ін іллам. ПОЗОРИЈЕ ЧЕТВРТО АНИЦА, ПРЕЂАШЊИ АНИЦА: Добројтро, господине.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
ме да ја једина будем против мира, јер већ ми као нешто долази да лепо исфурам на улицу са транспарентом на коме ће писати „Доле мир, одвратна жабокречина!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус... Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче... Хе-хе...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Будући лешинари наше литературе могу писати о мени што год хоће, али моје име не могу наћи међу таквима. КОМЕНТАР О САН ВИТУ У рату родитељска љубав потенцирана
мокрим, које знам да је почело да пупи, овде где је Париз најлепши, застајем да вам јавим – пре него што вам почнем писати о парламентима, Европи, изложбама, Србима на Сен Мишелу – да заборавите већ једном све, да се опет једном, безбрижни,
И зато пре него што почнем писати о изложбама, о парламентима, и о курсу франка, пустите ме да, још једном, станем уз једно дрво што пупи и штапићем
ИВ ПАРИЗ (2) Мора се писати сатира. Горко у нашој судбини је највише, то, сад, овде, видим: да невидљив, и диван, утицај веселе младости (тврдим
Ви мислите да то нема везе са оним што ћу вам писати? Видећете да има. Хтео сам да почнем о сликарству и позоришту овде. Обратно ћу.
Људи, погрбљени од грехова и разврата, певуцкају. Све то ради живота. Видећете, све ће то бити у вези са оним што ћу писати. Данас само о штампи.
Због тог културноисторијског расположења, које ме, све више, обузима, мени је досадно писати о ономе што би већина да чита. Хтео сам да пишем о политици Треће Републике. Одустајем, јер не знамо да се смејемо.
Како да пишем о политици Треће Републике, и о барометру франка, кад бих морао писати при томе, о нашој репарационој комисији овде? Одустајем. Писаћу, врло кратко, о позориштима.
Ја не могу писати о њима, јер је ово писмо, а не есеј. Уосталом, нашто писати о стварима код нас још непознатим. Само толико, да се цео
Ја не могу писати о њима, јер је ово писмо, а не есеј. Уосталом, нашто писати о стварима код нас још непознатим. Само толико, да се цео покрет фовизма смирио, и иде према синтези.
Можда мало претерујем, јер је сладуњаво. Есеј би требало писати о Пикасу. Читао сам, недавно, у једном загребачком листу о Мики Петровићу како је „дошао у Париз, победио га, створио
То је неукусност једног непријатеља. Требало би сад борити се, али то код нас значи дреку. Треба писати о двојици сликара наших у Паризу: о Милуновићу и Шумановићу. Али то кад се сви вратимо.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ја сам и сам науман да, колико-толико, помогнем народу у том погледу, те сам почео писати дело: „Штедња у нашем народу у старом веку”; а мој син пише дело: „Утицај штедње на културни напредак у народу”; а
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ха—а—а!... Гле!... — оте се из свију грла. За тренутак сви ућутасмо. Сваки узе да представља себи како ће се писати и како ће изгледати та званична исправка.
Преседесмо цело после подне, чекајући и ништа не радећи. Једва пред вече, кад се већ ништа није могло ни читати ни писати, појави се озго низ чаршију господин капетан.
« кад а оно цео списак »крешчајемих« и »умерших« и још једна венчаница... Видим да се ту мора писати до мрака, али шта ћу кад сам млађи ?... Слушам и ћутим...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Нећу ићи у скупштину као посланик, ал' ћу ићи као скупштински таст. (Ивковићу.) Ја ћу писати говоре!... ПАВКА: А дућан, Јевреме? Зар ни сад нећеш да се сетиш дућана? ЈЕВРЕМ: Дућан?... И то је истина...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Погледате шта вам може то писати! Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну
А да сам писмен, куд би мој крај данас био! Незнам, господине, ни читати ни писати! — Хм! Дакле не знаш? А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Песме и прозне саставе почео сам писати врло рано, али томе нисам придавао већи значај. Надахнут мазохистичком скромношћу, помишљао сам да постанем новинар.
О чему би, у петнаестој, човек уопште могао писати? О ономе што га уистину мучи не усуђује се, због стида; да се хвата у коштац са друштвеном стварношћу не уме, и не сме.
У јесен 1954. сретох, на улици, Оскара Давича, кога сам и одраније помало знао. Упита ме, јесам ли почео писати песме. (При првом сусрету, на исто питање сам му одговорио одречно).
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Што се тиче учења, учили су заједно с прва, код домаћега попа, док научише читати и писати, а по томе отац их опрости даљега терета, оставивши попу само старијега — који, узгред буди речено, завиђаше и брату и
Стари слободњак, по цијелу би недјељу смишљао што ће писати своме посинку; не бјеху то обична писма, но по читави табаци исписани. Посинак му је одговарао исто тако надуго.
Стрико ме тјешио сваки дан. Залуду ме тјешио. Ево ми данас каза што је учинио за тебе и да ти могу писати. Писмо ће моје, с његовим заједно, стићи у Котор на твога пријатеља Адолфа Б* кога се и ја сјећам.
ноге на своме простирачу, метну сточић преда се а на сточић хартију и свијећу, коју заклони својим аљинама, па поче писати оловком. Није написао ни двије врсте, застаде, па наслони чело на руку.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ Или — одговор попа на питање сељана да ли зна писати: — „Знам, али пошто се осуши не знам читати,“ итд. Кроз питалице је спроведен и необично добро дат лик једног новог
Кад му човек одговори: „Како ћу ти, господине, писати ждрепца, кад, га ни сâм немам, већ ако да украдем; а украсти не смем од тебе, јер си ти у том судија.
— Како ми је виђет на фаџолу (граху), ове га године не долази. 7 Питали сељани попа: — Знаш ли писати? — Знам, али пошто се осуши не знам читати. 8 Питали калуђера: — Какво ти је најтеже бреме? — Празна торбица.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
““ „Ништа за то“ старац одговори; „ево ја имам при себи каламар и перо, ако умијеш писати да ми се потпишеш, од свега свога, што би и гда имао, да ћеш ми половицу дати.“ Он на то пристане са свим срцем.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја ћу се само старати ништа против мојеј совести и против правилам здравога разума не писати. Ко се задовољава само као овца ићи за другим овцама, правда да њему није потреба ни мислити ни расуждавати.
Ако ништа, познаће браћа моја усердије моје к њима после моје смрти и то је таман време за које се ваља старати и писати. Време је живота нашега један минут, једно тренуће ока и једно ништа, а по смрти чека нас вечност.
да су смели од Турака, заисто би га сажегли жива, јер се је усудио био против сабора, дуги[х] постова и мртвих костију писати. Но, благодареније буди благому небесному промислу, у овим просвештеним земљама, ја се тога не имам бојати.
сматрајући на причину која ме к томе убеждава, неће за безместно судити што ћу јоште на неколико табака о себи писати, не могући на други начин свештенејшу благодарности моје дужност показати и исполнити.
Одведу нас пред началника који нас учтиво дочека и каже мени, чујући да би се ја рад учити, да ће он тај дан писати за ме епископу и да се узда исходатајствовати ми да могу при њима имати квартир и препитаније.
Они су мене називали својим младим учитељем зато што сам ја њи[х]ову дечицу обучавао читати, писати, некима сам предавао и толковао катихисис како сам могао; бољег од мене ту није било, зато сам ја морао најбољи бити.
Погодим га за цекин на месец да ми сваки дан у уречени час долази, и почнем писати с нашими словами нужне речи и разговоре гречески.
Томе се Албанези чуђаху и радоваху, видећи, што никад пре тога нису вид’ли, да се и њи[х]ов језик тако лепо даје писати.
који је и на штампу издао био нешто албанески с греческими словами; али с овима не може се ни трећа част тако писати као са славенскима, зашто у Греков нема слова за изговарати жа, ча, ша и ћа, а ово је све неотложно за албанески како
У Риги, 3-го августа 1788. ВІ ДРАЖАЈШИ ЉУБИМИ МОЈ! Полазећи из Хормова казао сам мојему другу да кад ми буде писати, да управи писмо на Антонија Шћавуна у Корф, будући да сам ја туда имао и проћи и возвратити се.
Иако он и није предвидио да ће се овако о њему и о његовом делу на двадесет година после писати и штампати, али је он добро и предвидио и претпознавао оно што је бешчисленократне веће и боље од овога, а то јест оно
Какова су то чудна имена! И сад ми, ово пишући, из самога срца извиру сузе и, наводњавајући очи моје, једва ми дају писати. Паднем на ону пречесну земљу, изљубим ју и сузами оросим.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Поваздан Бакоња мрмљаше: аз, буки, вједје, глаголи итд. и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпије, што се зову глаголица. Такође научи одговарати јутрењу и мису.
то бјеше врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела и писати стихове.
Ајде, нареди се! — заврши Брне и поче њешто писати. У варош! Чује ли то Бакоња збиља, или снијева? Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Могу додати да Жакен није, додуше, још доспео да цело то дело проучи, али ће му, чим то учини, опширно писати, но сада му већ јавља да је то дело учинило силан утисак на бечке научнике. Тиме већ имам прву тему за наш разговор.
Нисам, пре свега, математичар“. „Како то?“ „Ево како. Тек што научих читати, писати и помало рачунати, морадох на занат да зарађујем насушни хлеб. Као шегрт дођох овамо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Морам ти напоменути још само то: да ћу о свему писати врло брзо и без плана, јер се бојим да ме баш ово што сад чиним не поколеба у одлуци.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Наставио је мијешати батићем у порцеланском авану. — Ти би морао писати приче за дјецу, драги мој! Јеси ли икад на то помишљао. Говорим сасвим озбиљно.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама : »да Ђурицу Дражовића у своме домашају
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Калуђер узме паре, а Ера-калуђер нешта нашандрца (а није ни знао писати), зафале кнезу, па пођу даље. Путем рече калуђер: — Кад смо ми кнеза преварили, лахко је за остало.
САМОУК И ЊЕГОВО ПИСМО У једном селу у Херцеговини некакво момче само по себи научило читати и нешто жље писати, па кад умрије поп онога села, скочи народ те га запопе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Па ни мој отац ни моја мајка нису знали читати ни писати. Ту се намеће питање: шта је могао дечак од петнаест година, рођен и одгојен под таквим околностима, без икаквих
У њему сам је храбрио говорећи како ћу јој једног дана писати и потписати се - ”студент у Принстону”. Треба да додам још и то да је мој добар пријатељ Хенри Осборн, чувени
Младић који је издавао књиге и који је умео писати обема рукама, касније ми је казао да је тај старац Питер Купер, оснивач школе ”Купер уније” и да је он један од тих
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
је што се и о типично балканскоме комплексу или језгру шире схваћене српске културе може, а можда и мора, говорити и писати с извесном полемичком оштрином.
Пре свега, његов стих и његову реченицу ваљало је нешто опширније и ближе писати, а нарочито њихов настанак. Разуме се да ми је у томе лингвистика била од помоћи. Јер се без ње и не може.
Није, према томе, свеједно како ће се писати о тако тананом градиву као што је поезија. Ко о њој пише аљкаво, већ му унапред не верујемо.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У књижевности је, поред осталог, ваљда и због тога писати у прози и писати у стиху готово исто што и служити се двама уметничким језицима.
У књижевности је, поред осталог, ваљда и због тога писати у прози и писати у стиху готово исто што и служити се двама уметничким језицима.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ПЕСМЕ 159 ЗАМОРЕНА ПЕСМА 161 СУНЦЕ ИСКОРИШЋЕНО КАО ЕПИТАФ 164 ЦРНА ВАТРА 166 СУДБИНА ПЕСНИКА 167 ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ 168 СМЕЛИ ЦВЕТ 170 АГОН 171 РУДАРИ 172 МОРЕ БЕЗ ПЕСНИКА 173 ЕПИТАФ 174 ЦВЕТ 175 ПЕСМА 176 СПАВАЧИ 177 ОСТАЛЕ
ће остати без споменика Некад само песницима доступне тајне Биће проглашене својином народа ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ Сан је давна и заборављена истина коју више нико не уме да провери сада туђина пева ко море и забринутост исток је
где је било срце стајаће сунце и неће бити у људском говору таквих речи којих ће се песма одрећи поезију ће сви писати истина ће присуствовати у свим речима на местима где је песма најлепша онај који је први запевао повући ће
Петровић, Растко - АФРИКА
ја с њиме ручати, да ће ми сам спремити кесу с ледом за теме, као предохрану од сунчанице, да ћу ту вечерати, спавати, писати и радити што год хоћу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Војник однеце наредбу, а Комаров стаде писати ђенералу извештај. Стајали смо окренути леђима бојном пољу; почеше да падају око нас куршуми.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
говорни и писани језик одувек били два неспојива феномена, иако је и он слушао аделунговске савете о томе да треба писати како говориш, а говорити како пишеш.
Не мучи бедног, Савка, љубезног; скажи што твоје срце за моје готово. Как' древо исдше, утроба више писати дуже не дају сузе молитву. Услиши једну, Венус, последњу чашу и муку: на њени руку скончати!
Врт ја не градим, Цв'јеће не садим, Нит' је пролећа, Да им дам цв'јећа Китицу. Ха! Знам сад, што ћу: Писати хоћу Дјеци малену Л'јепу, шарену Књижицу. 1810.
Ваше поздравленије и цјелованије всјаки крат когда он заступајет мјесто мојеја матере, и ко мње во имја јеја писати благоволит.
заслужује место међу првим нашим списатељима дојакошњега и данашњега времена, а да је којом срећом, од како је почео писати, једнако писао и књиге издавао, могао би бити први српски класически списатељ.
1882. писати поводом ове исте Песме: „Ова се одржала и до данас. У сваком скоро веселом друштву чути је и њу.” То је било несумњиво
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ја велим: кадија. Какав кадија! На моју душу, да зна само још писати, могла би ти мирне душе рећи: „Устани са те царске столице да ја народу правду дијелим!
Судац: А име? Давид: Име му је Јолпаз, Давидов. Тако га свијет зове, а тако му и славни суд позовке писати, ако га данас не осудите на вјешала.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
замириса Ђока. Ето ти! АНЂА: Ја не знам, бога ми, шта ради ова држава! Зар није боље да девојке уче читати и писати тек кад се удаду. ЈЕРОТИЈЕ: Па и онда не знам шта ће им.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Чак су и поједини српски аутори почели писати тадашњим руским књижевним језиком, намењујући своја дела и српским и руским читаоцима.
Ћипико, Иво - Пауци
И пребира биљешке по остришцима хартије. Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра. — Немој писати, — опази баба, — док не чујемо што даје. — Ја одох!
Заструже кракун на вратима. —Ча је? Како си? Нисмо ти се надали. —Нијесам имао времена писати. А како је? — Ка' и увик, добро! Улази! Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.
Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора. У својој соби узе хартију и поче писати. Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди. Хтједе да јој све рече.
и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља, Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би' вам кад би' вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И он нам окрете свима леђа и стаде, по великој школској табли, писати математичке обрасце које слушаоци почеше брижљиво преписивати.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
игрица, птичица, рибица, китица цвећа), те с радошћу закључује да им може даровати нешто вредније и трајније: „Писати хоћу/ дјеци малену,/ лепу, шарену/ књижицу“.
Врт ја не градим цвјеће да садим: нит је прол'ећа, да им дам цвјећа китицу. Ха! Знам сад што ћу, писати хоћу дјеци малену, лјепу, шарену, књижицу.
У младости је слабо говорио српски па је песме почео писати на мађарском, под утицајем мађарских романтичара. Писао је родољубиву и љубавну поезију; објављивао у Даници, Јавору,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— „Земљотрес код комшије!” — шушка шор. Срећко је после шест година свршио основну школу, научио читати и писати, и преписао ваздан песама и песмарица. Отац га узе у радионицу.
А тестамент, госпа протинице, ја писати нећу! — Ви сте лакомислени, госпођо Лазарић! То је ваша дужност домаћице, старатељке и поседнице, и грађанке!
Зарекао се у себи да дуго неће ни писати, ни слати песме. Одједаред се појавише две Бранкове песме, једна у омладинском, једна у чисто књижевном прегледу.
Него да се вратимо на тајанственост са сметњама у обиму лирских песама. Слушај, да престанем сад ја писати и слати. — Ни осам дана није прошло, појавише се две Павлове песме одједаред.
— Допада ми се како си то казао... Зашто си престао писати? Пиши шта било. Дневник, бар. — Велиш, бар. Кад бих дневник писао, ја не бих сматрао да пишем бар.
Не пишем ништа, и сигурно нећу ништа ни писати. Нека врста усмене моје литературе постоји, и, да видиш, почео сам да ценим добру и поштену усмену литературу људи.
Мислио је како ниједан од ученика неће да се одлучи за чисту историју. Мислио: како је тешко писати историјско дело ако човек није истовремено и уметник, песник.
Седите ето ту, на ову клупицу, да, нечија је била, ту ћете лакше писати. Питате да ли ко обилази те гробове? Обилазим их само ја.
матора, луда..” Сиротиња је жилава; а како и да не буде, кад на њој свет стоји. Пантелија је почео писати по Горњој Вароши писма и молбе, а Ната, сведавши „апсалутно” на релативно, сашила је неколико хаљина за одрасле, и
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— али ја вам чест јавити имам да сам већ двадесет први рукописни табак прешао, које је моја граница, и да више писати не смем, јер ви нећете да се пренумерирате кад је књига скупа.
ТИМ — с тиме, на то, онда СОЧИНЕНИЈЕ — књижевно дело, састав, расправа СОЧИНИТЕЉ — писац СОЧИЊАВАТИ — састављати, писати дело СПОМЕН — сећање; споменик СРАВНЕНИЈЕ — упоређење СТОЛП — стуб СУЈЕТНО — узалуд СУШЧЕСТВЕНИ — стварни
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ГЛАВА 136 ПОГОВОР 137 ЈЕДНА НЕБЕСКА СЕДНИЦА 143 АУТОБИОГРАФИЈА ПРЕДГОВОР Ја мислим да уопште нема смисла писати предговор аутобиографији.
Могли смо чак, по свршетку основне школе, и израчунати шта је кога од нас коштало то што је научио читати и писати. Тако, на пример: Симу Јанковића коштало је 380 јаја; Перу Вукића два пара гусака, пет пари пилића и 140 јаја; Миленка
То је: ректификација круга, рачун који можеш писати целога живота, предати о смрти креду сину да он настави, с тим да он преда своме сину, па ипак да се то бесконачно
Шта ти вреди читати и писати, шта сабирати, одузимати, множити и делити, ако не знаш беседу Антонијеву, филипику Демостенову или философију
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Говорим тако баналне ствари с тако важним осмехом. Писати стихове на поду, клечећи, надвијен на хартију, налакћен на руку у којој се држи писаљка, тако да цело тело својим
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
га мору до обале, па ћу ватит листак шемишљиков, а моје ћу лице нагрдити — док покапље крвца од образа, по листу ћу писати јазију, додаћу је сивоме соколу: нека носи стару бабу моме, нека купи сву латинску силу, нек ти хара бијела
Јовановић: „Гуслари који су народне песме казивали, и онда кад нису били слепи, нису знали ни читати ни писати. Све што је било писано, њима је изгледало написано одвећ ситним словима.“ Недељко је стајаће име за старца.
да радознало посматрају сватове. Шемишљика је некаква трава, али Вук каже да не зна да ли се по њеном листу може писати. 52 О Јовану и Максиму в. увод ИИИ, 5.
“ госпоство — господство готовина новци — готови новци градити књигу — писати писмо Грахово — низ малих поља и увала у западној Босни, североисточно од Ливањског пола Грачаница — црква на
гвожђе нагло расхладити квашењем накитити књигу — написати писмо накитити се (вина) — добро се напити на кољену писати књигу — писати писмо држећи хартију левом руком на колену а десном перо накрпат — говорити налбантин — поткивач
расхладити квашењем накитити књигу — написати писмо накитити се (вина) — добро се напити на кољену писати књигу — писати писмо држећи хартију левом руком на колену а десном перо накрпат — говорити налбантин — поткивач наљећи (наљести) —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Зато је то указао Бог пророку Језекилу писати, за знање, јер ће наскоро доћи под Јерусалим Вавилоњани, обсести га и с бојем узети, пак свега попалити, земљу
И поче га између њих један писати. А кад виде да га баш онако не може лепо изобразити како би ваљало, а он узе те много злата натовари на прилику му.
Ама наши су зли и горки греха чемери којино су неизглађено удубљено писати с гвозденим калемом на мрамору камену: не накисна никад земља с благом, свише росом, учитељи неучени свакад се учећи а
Најпаче своје вам свештенике ... њих не почитовати ни им испраљати дужност, а другим сваким многе подужбине писати, а своје оскудне и одрпате са шегом држати — није ли то исто на овом људском суду, ко би се упаметио, осудно, а камоли