Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
попадија Ћириница (а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо и забележио сам писац, веле да је добио тај надимак отуда што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг, па чак и
наместо гђе Сиде: како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде! Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор да то верно нацрта; зато моли
И оно чега се писац бојао у прошлој Глави, у овој се и догодило. Јер наливајући чаше, гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена
Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер такве ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!
Гђе Сида је била љута, и чудно јој је било, као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.
Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и
— А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац. Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа, — по свој прилици да јесу.
широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује, иако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима. — Лаку ноћ...
Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.
Зато је писац и принуђен да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа, а ове са крај села само да нотира, — јер најверо
одмора ради, ову главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила »Поетике«.
побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје, које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио. Страшне речи!
Африка
Аперитиви. Кратка упознавања набрајањем заједничких симпатија и пријатеља. Домаћин је познати писац колонијалних поема и романа.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ова је акција почела већ крајем XВИИИ века. Велики српски писац, пореклом из Баната, Доситеј Обрадовић, чија је породица произишла из српских досељеника са Балкана, студијама и
„Народна је душа“, вели славни талијански писац српскохрватског порекла, Н. Томазео, „пуна љубави и узвишених осећања.
Бугари су неуморни радници, али су неотесани и прости до крајњих граница. Бугарски писац Алеко Константинов у своме делу Баја-Гање каже за своје земљаке да су још и данас „неотесани и сирови, груби и прости
Најтипскији представник овога новог духа је велики писац Доситеј Обрадовић, који је највише допринео да се српски народ окрене западној цивилизацији.
Загорско племство је често називано шљиварима по њихову главном извору богатства. Хрватски писац Ђалски је у својим новелама и романима савршено приказао особине овог племства, и то онакве какве су биле до краја XИX
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
склонивши руку са моје мишице, рекла да то није смешно ни нарочито генијално написано за неког ко намерава да постане писац.
Једини Бог у свету без богова још је само писац. Почињао сам да се смешим, а Рашида ме је погледала као чудо. - Даћу им нове животе, Рашида! - рекао сам. - Коме?
- рекао сам. - Коме? И како ти неком можеш дати нови живот? Ниси ти Бог! Ниси чак ни директор предузећа! - Писац сам! - То је ситна риба. Престани да правиш мајмуна од себе и држи!
„Па та те баба воли!” - ласкао сам самоме себи решавајући да напишем причу о уседелици којој је будући писац сваки дан слао по једно писмо. Прича би се завршавала урнебесно! — Шта сада мислиш, идиоте?
За мене је све добро, али ја, свеједно, волим да посматрам блиставе електричне ствари. Кад постанем писац, говорим себи, купићу веспу. Биће то веспа каквом можете отићи и до краја света, ако вам се буде хтело.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
віват) — живео! Видаковић — Милован Видаковић (1780—1841), писац сентименталних романа у духу романтичарском; у своје време радо читан од широке читалачке публике; данас има само
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Јака ствар! Бајка је иначе била тотално упропашћена, а моје веровање потпуно изгубљено, кад сам у војсци, као једини писац у целом гарнизону, морао и сам да изигравам Деда-Мраза официрској деци. Ја Деда-Мраз!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Састављач читанке и песник који се игра речима, аутор сликовнице и просветни радник, приређивач Илијаде и недаровит писац који је „спао” на децу, стихоклепац и пустолов, сви су они у дечјој књижевности нашли уточиште и заклон.
и прилагођавање дела народне књижевности, рутински писани романчићи и лоше песме, и, на крају, вредне књиге које је „писац, једнога дана, случајно, из хира, написао, наменивши их деци”4.
Чини се да је искључено да писац криминалних романа напише уметнички значајно дело. Он се, при првом кораку, запутио ка ближим и нижим циљевима, и себе
Озбиљан и изворан дечји писац, будући да истински поштује дете и његову слободу, а не гаји илузије о његовој анђеоској чистоти и самоупућености на
Дакле, и кад потпуно одбацује одговорност пред дететом као читаоцем, дечји писац је, природом свога дара, упућен на њ; он пише и за дете.
Али на срећу мати није увек питала и неке песме остале су разумљиве.”6 Ако, ипак, писац унеколико помишља на дете-читаоца, ваљало би утврдити колико је то обраћање спонтано и искрено, и долази по сили
Изабел Јан вели да дечји писац треба да говори о детињству, из детињства, тако снажно и тако јасно, да га и деца могу разумети.
За дечје доба дечји писац је заинтересован из више разлога; задовољење потребе младих читалаца да виде себе уметнички обликоване спада међу
У визији правог дечјег писца, као у капи росе, огледа се својеврсна целовитост света. Дечји писац избегава јалове медитације, додатно усложњавање, и прећуткује, донекле, безизгледност те пустоловине која се зове
појашњењу, који је присутан у сваком уметничком делу, овде треба да је потпунији и изведенији него у књизи за одрасле. Писац који приповеда одраслој публици претпоставља даје велики број околности познат, што му дозвољава извесну брзину која
игре да би био ближи себи и својој вокацији; али се поново, бесповратно губи ако се, накнадно, снађе као дечји писац, ако се извешти и постане „стручњак” на том, нижем нивоу.
Од почетка благородан, њихов је утицај на ову област књижевности и данас срећан кад год писац са зечјом истанчаношћу, осетљивошћу, слободом, смислом за игру и хумор представља разноврсне животне појаве, дешавања
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Једини далматински писац који је био нешто познат међу Србима XВИИИ века, и који је оставио извеснога трага у српској књижевности онога
године; главни писац те босанске фрањевачке књижевности Матија Дивковић писао је, по сопственим речима, »језиком словинскием а слови
он је прост човек, празноверан калуђер, слаб писац. Иначе пише доста добрим народним језиком. Цело дело је без књижевне вредности, и има значаја утолико што је то први
То је у целој српској књижевности први писац који је за народ почео писати чистим српским језиком. Како његова дела нису била штампана, то нису могла бити од
Бранковић је слаб писац. Рођен на периферији српскога народа, одрастао међу туђинцима, међу којима је провео највећи део свога живота, он није
ХРИСТИФОР ЖЕФАРОВИЋ Први писац у српској књижевности XВИИИ века који је издао своју књигу био је Христифор Жефаровић.
Сам писац не држи своје дело за оригинално и научно, он га пише са намером да се Срби упознају са својом славном прошлошћу и завр
* ЈОВАН РАЈИЋ Јован Рајић је најплоднији и најважнији писац рускословенске школе. ЖИВОТ. — Рођен у Карловцима, 11. новембра 1726.
Цео остатак свога живота провео је у манастиру, као чувен богословски писац, пишући богословске књиге и уџбенике и спремајући своју велику историју.
« БОГОСЛОВСКИ РАД. — Јован Рајић, уопште, није оригиналан писац, и оно што је још понајмање оригинално у његовом књижевном раду, то су његова богословска дела.
Драма иначе нема радње, личности, историјске, митолошке и алегоричне, дођу на сцену, кажу шта им је писац казао, повлаче се да начине места другима који ће то исто чинити. Дело је писано у стиху, у пољском тринаестерцу.
Словеначки писац Урбан Јарник превео је, 1814, ово Рајићево дело под насловом Збéр лéпіх уков за ѕловенѕко младино. РАД НА НАРОДНОЈ
Сремац, Стеван - ПРОЗА
које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
пучини црној просуте се Нижу, бледилом смртним кô да речи пишу, да страшна листа, да страшнијих слова што их написа писац векова! Ал' шта то пише, шта ли то вели, та црна књига са ти слови бели? Јесу ли клетве? прорицање је ли?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Што јест, јест, дуго смо се растајали... И таман кад одлучисмо да се она уда, а ја да најзад постанем озбиљан писац, неко се врати и каже, на пример: „Хеј, нисам ти још ово причала!“ или „Реци, а шта се догодило после тога?
Занимање — писац, али не сувише успео. Више, онако... Обожава ружицу, љуте сремске кобасице; не воли кисео купус, премијере, резање
ГЛАВА XИИИ Из чистог сујеверја, због којега чак и хотели много отменији од ове књиге немају апартман број 13, писац прескаче ову главу да га не би терао баксуз и одмах прелази на следеће поглавље.
Све се нешто, као, ишчуђавају! А друга ствар, непрекидно матором уваљују ђонове око тога што нема успеха као писац и што воли да цирише.
XИX Ово поглавље, овако како стоји, закупила је наша позната фирма „АНЕX-МАНЕX ИНТЕРЦОНТИНЕНТАЛ“ као огласни простор. Писац је пристао на тај посао да би покрио трошкове штампања хронике о Ани, писане искључиво за забаву читаоца, уколико
Захваљујући овој девојчици, Суле са Аде упада- наглавачке у све уџбенике о беседницима и беседништву, док писац заувек испада из такозване озбиљне књижевности.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Куда ћу, шта ћу?“ — мерка кȏ лисац, хтио би бити чувен и славан, па истом викну — „Постаћу писац, ко ће ми бити на свету раван!
“ — То само гукну, окрену пете и стругну — попут ракете. Застаде писац у ходу лаком, смешка се тихо гледа за ђаком, па вели: „Кунем се брком, ово је нешто као у бајци, пази дечака,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
дозвољава се... драма Разбојници од Фридриха Шилера...” СОФИЈА: То је, ако нисте знали, немачки писац! ЈЕЛИСАВЕТА: Зар мислиш да то господину није познато? МАЈЦЕН (наставља са читањем): „...
ЈЕЛИСАВЕТА: И не знам зашто играмо баш те Разбојнике! ВАСИЛИЈЕ: Зато што је Шилер немачки писац! Кога би нам другог дозволили да играмо?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Паја Путник је умро у Београду, априла 2, године 1900, као потпуковник последњег Обреновића. Он је писац прве тактике србијанске војске (Мисли о војној бригади) и једне књиге о Београду, која се читала (Дарул Џихад).
Изгледамо као сејачи, на сликама Мијеа. Професори Универзитета су сви старци. Масони. Богдан Поповић је писац књижице Шта можемо да научимо од Енглеза? и прави арбитер лепог понашања.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: „велики народни родољуб“. Писац те чудне приче, путник бележака (шта ли му је тај састав, строго узев, по литерарним облицима, не знам ни сам, а нисам
Поставе се луди који морају мислити по званичној дужности, па квит посла, и сви остали сербес)... Елем, писац те чудне приче, односно путних бележака, овако почиње: „Педесет година свога живота провео сам само у путовању по
овим наговарам на читање, ево одмах, у самом почетку, најискреније изјављујем да није вредно читати, и да чича (тај писац, шта ли је?) лаже све што је причао; али, за дивно чуДо, ја лично верујем у ту његову лаж као у највећу истину.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ту се довијамо од сваке руке ко може бити писац оног дописа, али ништа не могосмо закључити. У једно време бисмо готови да окривимо учитеља, али поп и Митар устадоше
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан
А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица. Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што
То име носи поодавно, још како се из војске вратио. Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио,
« ГЛАВА ДВАНАЕСТА Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава
А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи.
А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.
Бразилија! Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога,
!« ГЛАВА ПОСЛЕДЊА Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Необична повест! Не мислећи Прве редове сам записао, И већ чујем: „Шта писац хоће рећи? Где је ту порука, шта је смисао?
и оштрим пером, Образована, мада не сувише, Увек спремна да интервјуише, Присутна где год се што важно збива, Писац потресних, поучних штива, Лепоте и памети чудесна спрега, А истинољубива, изнад свега.
Пролазници су ме поздрављали, кроз прозор; младе маме су дизале децу на раме, и објашњавале: — Гледај, ово је писац: он сад пише књигу... Писао сам крај отвореног прозора, али не о ономе што се видело кроз прозор.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
са бродом »Гауѕѕ«. Експедиција, са којом је писац ових редова 1935 године ишао у јужну поларну област, у проласку од Мадагаскара до Кергеленских острва, наишла је на
Таква једна експедиција, која је радила на лицу места прошлога лета 1938 године, а у којој је учествовао и писац ових редака, покушала је такође ловити таквом великом мрежом на дубинама од 1000—1200 метара, пошто је мрежа била
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Гласити странци, као што бјеше Мармон Бонапартов маршал, и у наше дане инглески велики државник и писац Гледстон, писали су о њему, ријечима које ће повијест и туђим народима дохранити!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
као корисних за душу, треба говорити, или ћутати, јер „заустављајући усне, разуман си и мудар“, (Приче 10, 19) рече писац Прича. А и када сте на путу, па од тога болујете, лечите се на исти начин.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
љупкости граждански — грађански Греција — Грчка грешљика — ситан новац Григорије Низијанзин (328-389) — црквени писац грунт — земља, имање даже — све до, чак до даскал — учитељ движеније — кретање, покрет движим — покретан,
дузина — дванаест, туце думати — мислити, судити дурак — будала, луда дурати — трајати Еврипид — грчки писац трагедијâ егзамен — испит едемски, еденски — рајски елчијски — посланички епсилон — е (грчко слово) еретикос —
— искушитељ, ђаво лекарство — лек лекоумије — лакомисленост Лесинг — Готхолд Ефраим Лесинг (1723-1782), немачки писац лест — превара либо — који год, какав год, који, какав лижисан — чанколиз ликвор — ликер лис — лисац лихва —
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Онамо је водила, као што ми је писац тога писма објаснио, права, широка, поплочана улица. Лево и десно од ње били су поређани, истесани из гранита,
„Упутство како да се одгонетну све загонетке и тајне, садржане у предметима“ био је натпис тог папироса. Писац његов, назван Ахмес саопштавао је у њему да га је саставио по узору старих списа, написаних за време Аменемхета ИИИ,
У пропратном писму рече Баров да је писац расправе, додуше, још веома млад, тек од две године амо магистар, али човек изванредне генијалности.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Да је какав писац био поред вас да посматра: како се камен повраћао у душу, нем како сте проговорили, мртав како сте оживели.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
битно различитим побудама: она то чини, с једне стране, због „одмарања властитих менинга”, као што је говорио велики писац, или ради надражења властитог отупјелог емоционалног апарата, дакле из једне битне егоистичне побуде, и, с друге
Аутор књиге коју сам прочитао веома је славан писац, свјетскога гласа. Књига му је преведена на све језике свијета. Очекује се да ће га запасти Нобелова награда.
И гле: опет човјек-амеба! Тад ми је синуло: ствар је у томе што је сам писац човјек-амеба! Не мари, рекао сам. Тиме се ништа не губи: ако с интересом упознајемо човјека-амебу, сасвим је свеједно
И смјеста је то искористила. Славни је писац увидио да „то пали”, да је човјек-амеба данас много тражен и дао се на посао.
Да сам којом срећом или којом несрећом писац, зацијело бих прогонио сабласти упорношћу ловца на главе, не хајући да ли сам тиме прешао границе забрана умјетности.
Да сам писац, никад не бих страховао да не упаднем у контрадикцију и недосљедност: тек контрадикција је оно што лику подаје крепчину
на папиру у трајању од једног сата оно што се у стварности одиграва у једном хипу, за моје појмове значи бити лош писац и већ самим тим одузимати стварима деведесет посто од њихове животне истинитости.
То, уосталом, слиједи из саме природе посла: ако је лош писац написао „соба” или „наслоњач” или „жена сугестивна погледа“ или „човјек средњих година”, а да није имао пред очима ама
живе особе интерпрета, које ће на сцену изнијети барем увјерљивост и одређеност својих стварних физичких личности. Писац ће ту још увијек бити на добитку: онај никакав наслоњач или човјек ипак ће се претворити у некакав наслоњач или људски
Уосталом, зар ја ту нешто могу? Ви још живите у безазленој обмани да је писац господар ситуације. Он је то можда тек за неколико почетних страница или поглавља, док постави ствар, док намјести
Блажена наивности неупућених који мисле да писац пише оно што хоће! Таман! Из њега нешто лаје, брекће, махнита, булазни, дрмуса њиме као дрвеним лутком.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Био је веома образован човек, прави природни филозоф, песник и писац и за његове проповеди је говорено да су тако елоквентне као оне Абрахамове у Санта Клари.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
на Принстон, где сам пре осам година испред Насау Хола са великим уживањем јео своју векну хлеба испод бреста. Писац Ф. Мерион Крафорд написао ми је препоруку којом сам се представио Оскару Браунингу, члану Кингс колеџа.
на Принстон, где сам пре осам година испред Насау Хола са великим уживањем јео своју векну хлеба испод бреста. Писац Ф. Мерион Крафорд написао ми је препоруку којом сам се представио Оскару Браунингу, члану Кингс колеџа.
Касније сам сазнао да је то писао Максвел. Говорећи о позиву професора природних наука, писац је казао да се од њих очекује ”да успоставе контакт студената са два главна извора умног развитка: са творцима чији се
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Истина је, напротив, да ниједан српски писац до Станковића није у радњу својих романа и новела укључио тако високо организовану културу, која баш зато што је по
Изразито авангардни писац Растко Петровић изгледа да их је први пажљиво откривао и анализирао у складу с новом поетиком коју је образлагао.
Он је једном приликом, у огледу о Борисаву Станковићу, казао да је највећи писац „нарочито онај који пише најбољом синтаксом“, а затим додаје: „Синтакса, то је геометрија мисли.
Другим речима, везир Јусуф, неимар Италијан, Селим Циганин и писац хронограма присутни су у причи сваки са по једним делом свога замисливог реалног живота (од рођења до смрти);
Везир, неимар, Циганин Селим и писац хронограма такође су ликови, али новелистички: њихове су улоге строго одређене композицијом новеле, па би се могло
Јер Иво Андрић је – могли бисмо рећи – писац, културе, тј. писац који је више но било ко други у нашој књижевности заокупљен човековим настојањем да по мери свога
Јер Иво Андрић је – могли бисмо рећи – писац, културе, тј. писац који је више но било ко други у нашој књижевности заокупљен човековим настојањем да по мери свога ума доведе у ред
године. С правом се може рећи од Црњанског је почело. Али ако је од њега почело, ако је био водећи писац наше авангарде одмах после Првог светског рата, не можемо га ваљано тумачити занемарујући књижевноисторијски контекст.
Јер Иво Андрић је – могли бисмо рећи – писац културе, тј. писац који је више но било ко други у нашој књижевности заокупљен човековим настојањем да по мери свога
Јер Иво Андрић је – могли бисмо рећи – писац културе, тј. писац који је више но било ко други у нашој књижевности заокупљен човековим настојањем да по мери свога ума доведе у ред
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: О мај...каква си!... ЖИВКА: Прескочи све друго. Читај име! ВАСА: Ево, де! (Чита.) „Писац је тога чланка у новинама ујка Васа...” ЖИВКА (плане и насрне на Васу): Васо, лопужо матора! Васо, пијандуро!...Васо..
ВАСА: Хоћу, само, молим те, остави ту столицу! Не умем да читам кад држиш столицу! ЖИВКА: Читај! ВАСА (чита): „Писац је тога чланка ујка Васа, односно онај господин који се мени представио као ујка Васа, а то је ваш рођени зет...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
простор, испресецан густом мрежом граница, заправо кореспондира с чињеницом да је Станковић, као ретко који наш писац, уобличио један тип или модел старе варошке културе, затворене колико и строге, са јасно градираном лествицом
То су две формотворне силнице о којима писац - као и о много чему другом - није морао себи полагати рачуна, али које су саодлучивале у његовоме избору једних и
асоцијације: да би нас вратио до давног предускршњег дана када је отац послао гласника као најаву јунакињине удаје, писац у приповедној садашњости бира управо тренутак када тај исти отац усред ноћи одлази оставивши јунакињу саму; нешто
Темпорално преокретање није толико занимљиво само по себи, нити зато што открива недоумице које је писац у размаку од десет година решавао настојећи ваљано да компонује роман - а Станковићу се то није лако давало - већ је
њу он најпре види и најпотпуније је опажа будући да га још није понела струја усмереног, па тиме и олакшаног читања. Писац се, извесно, том околношћу може окористити, али и не мора.
” У Газда-Младену, у верзији коју је писац објавио, звездица се налази баш после прве реченице, која је гласила нешто одсечније: „Увек, једино, целог живота,
36 Неспорно је, према томе, да је писац овој првој реченици наменио посебну композициону улогу. Она у једноме потезу износи оно што ће роман широко развити;
реченице, њен склоп: да се у њој као у маленоме сочиву одразе наговештаји основних односа из приповедне фреске коју писац одмах потом почиње развијати.
У прози пак, особито тамо где се у ауторово име говори, чини се да нема посредовања - јер аутор је што и писац!41 Из тог су неразликовања многи неспоразуми проистекли, па и у тумачењу језика.
ту узгредну примедбу широко развио: „Ја ту његову синтаксу сматрам одиста једним жалосним недостатком”; „Највећи је писац, напротив, онај који пише најлепшим језиком, али нарочито онај који пише најбољом синтаксом!
И заиста, ако Станковић нешто није био, онда није био писац од дисциплине; писац који би неговао језик не жалећи труда око намештања и најситније појединости; најзад, писац који
И заиста, ако Станковић нешто није био, онда није био писац од дисциплине; писац који би неговао језик не жалећи труда око намештања и најситније појединости; најзад, писац који би довољно полагао на
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ђорђе Рајновић (1825—1886), писац многобројних радова о знаменитим Србима, уредник неколико листова (последњи је био Бршљан). ђулисад (тур.), ружичњак.
Петровић, Растко - АФРИКА
Аперитиви. Кратка упознавања набрајањем заједничких симпатија и пријатеља. Домаћин је познати писац колонијалних поема и романа.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Храбри Димитрије Антоновић Холштајн погинуо је 30 августа на Бобовишту, а писац ових редака, који се некад тако слатко смејао паду Владановом, не смеје це више, јер је сад изгнаник из домовине...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— уз коју је писац морао дати следеће објашњење: „Смисао овога приказа јест двојак: кад га читаш редом, не сматрајући ништа на оне у
Г. Михаиловић у свом наведеном раду (стр. 284) сматра да је Орфелин писац и Сјетованија, а то мишљење прихвата и др М. Пантић (Прилози за књижевност XXВИ, 1960, 229), иако са извесном резервом.
Одиста, овој песми се, изгледа већ од Шафарика, у потпуности изгубио сваки траг; Тих. Остојић, писац до данас најпотпуније монографије о Орфелину, чак је и не спомиње никако.
Увод написао и издао Никола Радојчић. Сремски Карловци 1936, 26—7.) Исти занимљиви писац у својој аутобиографији (Автобиографија Петра Руњанина, 1775—1839. Спремио за штампу др Никола Радојчић.
су такође песме „које су се у то доба највише у народу пјевале”, знање о њој је непоузданије, па је код ове песме као писац потписан већ Милован Видаковић. Каткада је кварење ишло и даље, па су у Забавној песмарици Јер. О.
1868, и на стр. 94-ој новога издања поново је прештампана ова иста песма, само са том разликом што јој је као писац сада означен А.
јануара 1848, ч. 8, стр. 30б—31а, има допис из Пожуна са потписом Учећа се младеж српска (писац је вероватно Светозар Малетић), где се реферише о томе како је „на Богојављење...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
л’ окаљô књигу повести, Где прадедова наших имена, Кô мученике вере Христове, У бесмртија сјајне дворове Истине писац жељно уводи? Ил’ мислиш не знам ја — и не зна род Шта нам та змија твоје љубави У отрованим спрема грудима?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Да су се бугарштице као песме "српског начина" изводиле у Ердељу и век касније, посведочиће мађарски писац Шебешћан Тиноди у својој Хроници 1554.
Маркова област је била заштићена од упада турске навалне коњице. Други је књижевно-историографски. Добро обавештени писац Константин Филозоф почетком 15. века приказао га је као невољног вазала који је пред своју погибију рекао: "Ја...
в., први модерни српски писац. Доситејево дело има двоструку основу: његово лично искуство, познавање народа, путничке доживљаје и додире с другим
Као писац захтевао је напуштање конфесионалних претпоставки раније културе, прихватање западне просвећености и стварање књижевнос
Најзначајнији српски писац 18. в., један од водећих просветитеља средње и југоисточне Европе, превођен још за живота на румунски, Доситеј је
Вук је изванредан прозни писац, "творац чисте српске прозе и стила". То је приметно у свим његовим радовима: у жестоким, темпераментним полемикама о
јесте Ђура Јакшић (1832-1878), стваралац многостран по својој обдарености, сликар, песник, приповедач, драмски писац. У поезији је ишао властитим путем. Он је најсубјективнији међу сувременим песницима.
). Он је и прозни писац, најзначајнији приповедач епохе романтизма. Последњи велики песник међу романтичарима Лаза Костић (1841-1910) био је
Последњи велики песник међу романтичарима Лаза Костић (1841-1910) био је контроверзна личност, писац од кога је критика створила случај.
Али тај песнички фантаста био је наш најобразованији писац тог доба, зналац класичних и модерних језика, преводилац Шекспира, писац естетичких и философских расправа,
песнички фантаста био је наш најобразованији писац тог доба, зналац класичних и модерних језика, преводилац Шекспира, писац естетичких и философских расправа, најзначајнији мислилац српског романтизма.
Уз Јакшића, Костић је главни драмски писац романтизма (Максим Црнојевић, Пера Сегединац). Од осталих писаца треба споменути нежног лиричара Јована Грчића
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Када се та реч отштампа, она се устостручи, а писац постаје оцем стотина и хиљада такве деце. Па када је првенце жртвовао боговима, т.ј.
Ваш хваљени графолог сигурно би прочитао из ових редова да њихов писац има расклиматан карактер. После умора последњих дана завалио сам се са нарочитим задовољством у меко седиште мога
Све своје проблеме решава писац геометријском методом, иако се при њихову проналажењу и решавању служио често својом аналитичком методом флуксија.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Познат по свом свестраном деловању налик на француске енциклопедисте (песник, бакрописац, писац уџбеника из природних наука, покретач часописа Јужних Словена) Орфелин је, и сам учитељ, писао о учитељском позиву
Школски надзорник Ђорђе Натошевић (1821–1887) вишеструко је заслужан за развој српске књижевности за децу као писац, уредник часописа и педагог.
Био је песник, приповедач, романописац, путописац, драмски писац, писац уџбеника. Објављивао је у часописима Даница, Јавор, Вила, Отаџбина, Стражилово и др.
Био је песник, приповедач, романописац, путописац, драмски писац, писац уџбеника. Објављивао је у часописима Даница, Јавор, Вила, Отаџбина, Стражилово и др.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тркунић, професор књижевности, говори као да је усео на коња: — То је, господо колеге, просто готов писац. Симпатични наш Каленић износи из гимназије стил и рутину писања!
Бранко је као болестан. За његову урођену ведрину, то је мутна зона. Сиромах писац сиротих Јевреја! Два најмилија друга, два брата, као да ставише нешто између себе и Бранка.
Текст је добрим делом дословни текст његова оца, који је врло лепо причао оно што је запажао. Писац књиге, на жалост, никада није посетио крај о којем пише, али аутентичност података помогла је да се у овој књизи слију
” Ова хартијица била је мало сведочанство да је у Јосифу лежала и извесна вештина писања. Али писац од њега не би могао постати.
Да је Сока остала жива, вероватно би постала писац — нека извине приповедачи. Сокина реч, било да поставља питање, било да саопштава шта мисли, или шта зна, била је реч
Може, и мора, јер су деца људи. Питамо се да ли је тачно утврдио онај велики писац: да политика поступа с људима као са стварима; али да живот тако чини, то је стварност.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) — обдарен ОДАЏИЈА — песник, писац ода ОДГОВОР — одговорност; оправдање, објашњење неког поступка; долази под одговор »позива се на одговорност, има да
-лат. рарентатіо »погребна свечаност«) — посмртни говор, надгробно слово ПАРОКА — перика, власуља ПАСКВИЛАНТ — писац пасквила, погрдних и подругљивих списа ПЕРОРИРАТИ (нем. пероріерен, из лат.
у служитељском послу, служби СО ТИМ — с тиме, на то, онда СОЧИНЕНИЈЕ — књижевно дело, састав, расправа СОЧИНИТЕЉ — писац СОЧИЊАВАТИ — састављати, писати дело СПОМЕН — сећање; споменик СРАВНЕНИЈЕ — упоређење СТОЛП — стуб СУЈЕТНО —
) — појава, феномен ФЕРФАСЕР (нем. Верфаѕѕер) — писац, списатељ, аутор дела ФЛЕГМАТИК (из новолат.) — флегматичар, човек сталожен, који се не узбуђује ХАЛБЛИНКС (нем.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Како сам данас плодан писац, вероватно бих био и плодна жена, те би у том случају досад већ имао комплетно издање својих целокупних дела, док их
бих био и плодна жена, те би у том случају досад већ имао комплетно издање својих целокупних дела, док их овако као писац, још немам. Бабица је том приликом констатовала и то да сам са рођењем задоцнио пуних седам дана.
А тај се век, као што рекох, свршио фалсификовањем историје. Крајем новога века родио се један чудноват писац историје. Звао се Наполеон Бонапарта. Он није писао историју, као што је то ред, већ ју је правио.
као што увек у борби између човека и сујете ова друга побеђује, тако је и овде било, те ја признадох директору да сам писац песме. — Ето, господо, он признаје! — окрете се директор професорском колегијуму.
— Јести ли ви писац ове песме? — питао је председник, онако исто као и директор. — Јесам! — одговорио сам, пошто је у мени опет сујета
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Српски писац са самог краја XВ века, којега су Турци при узећу Новога Брда (1454) као младића заробили и у јаничаре одвели, прича
Н. Кравцов, из чије је младићке студије о српском епосу и писац ових редака, такође у младости, усвојио и разрађивао низ крутих, до крајности доведених социолошких ставова“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Стефановић Венцловић ЦРНИ БИВО У СРЦУ Садржај ЛЕГЕНДЕ, БЕСЕДЕ, ПЕСМЕ 2 ЦРНИ БИВО У СРЦУ 4 ЦРНИ БИВО У СРЦУ 5 ПИСАЦ ЗАЗИВА ПРЕСВЕТУ ДЕВУ ДА БИ МУ ПОМОГЛА САМУ СЕБЕ ХВАЛИТИ 6 ПУТОВИ 7 МОРЕ 8 СИОН 9 СВОЈОЈ ДУШИ 10 СЕЈАЧИ 11 ХВАТАЊЕ
ВЕЧНОГА ЖИВОТА 112 КРИНОВИ 113 ИЗВОР ВОДЕ ЖИВЕ 114 ИЗ ПСАЛАМА 115 МОЛИТВА ЗА МИРАН ПУТ У ВЕЧНИ ВИЛАЈЕТ 116 ПИСАЦ ВЛАДИЦИ ЖРТВЕНУ ПЕСМУ ПРИНОСИ 117 ПОХВАЛА СВЕТОЈ ПЕТКИ СРПСКОЈ 118 ВИРШИ НА ВАСКРЕСЕНИЈЕ ХРИСТОВО 119 ПСАЛМ 120 ПРАЗНО
жеља и зла ћуд, којано нит се кога боја боји, ни мора, ни дуге болести и зле несреће, ни саме вечне муке. ПИСАЦ ЗАЗИВА ПРЕСВЕТУ ДЕВУ ДА БИ МУ ПОМОГЛА САМУ СЕБЕ ХВАЛИТИ Дубину велика велику дубина зове У широком твом гласу.
мору пливајући нам к томе путу, којим ћемо неповратно путовати, — упути нас мирно проћи нам тамо, у вечни вилајет. ПИСАЦ ВЛАДИЦИ ЖРТВЕНУ ПЕСМУ ПРИНОСИ Кад си изарад мене, владико, смрт поднести изволио, што знам ваљало принести таквом ти
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше
Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац
ономе министру под потписом „Небојша“; ишао у депутације, бивао представник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао.