Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Од последње четврти XВ века било је међу њима песника и драмских писаца. Али сјајно доба, доба које чини Дубровник славним, то је крај XВИ и почетак XВІІ века.
Још пре пола века је Павић у својој историји дубровачке драме набројао ништа мање од двадесет и седам драмских писаца. Листа се доцније јако повећала и врло је далеко од тога да буде потпуна.
Подизала је школе и савремене установе, што јој је такође послужило за рекламу. Нашло се писаца и новинара који су говорили да су „ови колосални успеси“ равни онима за које су иначе били потребни векови.
Нека ми је допуштено да своје мишљење поткрепим сведочанствима писаца који су могли овај народ изближе посматрати. Њихове ће оцене допунити представу коју сам ја покушао дати.
Покојни министар Калај, некад један од писаца статута за аутономну провинцију Источну Румелију, често ми је говорио да Бугаре прецењују, да је политички таленат
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ако избаце, избацили су. Слегох раменима. Већина писаца није имала факултет. Фокнеру то није сметало да предаје на факултету. А шта ако ти ниси Фокнер?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Андерсен данас припада подједнако италијанској и скандинавској деци. Има, међутим, много ваљаних писаца које овакве, поједностављене изражајне творевине не привлаче, који никад нису осетили потребу да се у њима огледају,
” То што аутор сугерише као објашњење Русоовог случаја вреди, овако или онако, и за преображаје озбиљних писаца у дечје.
тачно, то би значило да истинске опседнутости васпитном проблематиком или моралним осећањем код педагошки настројених писаца није никада ни било. Као да су поучаватељи били вођени слабим поривима, неострашћеним добрим намерама.
Коначно, Толстојево искуство, и, још више, писаца социјалистичког реализма, упућује нас на скептичан однос и према озбиљније заснованим васпитним програмима.
Неуспех васпитне тенденције најочитији је код бројних слабих писаца који су покушавали да се баве писањем за децу. Али они би промашили, и то још очигледније, да су писали било шта и за
Избор је био препуштен васпитачима и издавачима. Са појавом посебно обучених дечјих писаца, негде у освиту ХХ века, усмеравање је променило карактер: са препоручивања и тумачења оно је прешло на стваралачку
Што број оваквих дела расте, дечја књижевност постаје све досаднија. Њену част и даље спасавају ретка делца писаца који се само тобоже обраћају деци, да би нашли неко оправдање за лаку форму која органски одговара природи њихова дара.
О књигама озбиљних савремених писаца у школама се говори врло ретко, или никако, док је сваки специјализовани дечји писац бар понеком песмом заступљен у
Правих дечјих писаца врло је мало. Њихово обраћање деци има смисао једне формалне погодбе. За њих је игра добијена или изгубљена пре него
А кад, понеко од њих, пожели јачу и истинитију уметничку реч, неће је тражити искључиво у делима дечјих писаца. У ствари, најмање ће је код њих тражити.
Али онда није било оволико специјализованих, уз то живих дечјих писаца. Да сам данас дете, опет бих копао по забрањеним, или бар непрепоручљивим књигама.
Поменути велики писци говорили су о детињству; искази дечјих писаца простиру се у једном изражајном и искуственом простору који је, видели смо, вишезначно дечји; Ћопић, пак, говори из
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
РАЦИОНАЛИЗАМ 32 РУСКОСЛОВЕНСКИ ПИСЦИ 33 1) РУСКИ УТИЦАЈИ КОД СРБА У XВИИИ ВЕКУ 34 2) РУСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК КОД СРПСКИХ ПИСАЦА 37 ХРИСТИФОР ЖЕФАРОВИЋ 39 ВАСИЛИЈЕ ПЕТРОВИЋ 40 ПАВЛЕ ЂУЛИНАЦ 42 ЈОВАН РАЈИЋ 44 ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ
Милићевић, Владимир Јовановић, Милорад Петровић, неколико најновиЈих писаца). Поред обилније садржине, ова књига је другаче и писана.
Ово је само историја нове српске књижевности, писаца који су се несумњиво осећали Србима. Хрватска и српска књижевност су књижевности једног народа и једнога језика, али
Овде је изнесена српска књижевност од почетка XВИИИ века, од писаца који чине спону између старе српске средњовековне калуђерске писмености и нове књижевности, па све до данас, до
чине спону између старе српске средњовековне калуђерске писмености и нове књижевности, па све до данас, до најновијих писаца, до оних који још пишу и развијају се.
Од писаца су помињани или они који имају књижевног утицаја, или они који су карактеристични по једно доба и по један књижеван пра
да поменем само главне: и до данас ми немамо потпуну српску библиографију и поуздан биографски речник српских писаца. Ради једнога наслова или једнога датума требало је утрошити читаве дане.
Што се тиче илустрација, овде су унете готово све до којих се могло доћи. Од појединих наших старијих писаца нису се могле наћи никакве слике; од некојих најновијих писаца нису унете слике зато што их они сами нису хтели дати,
Од појединих наших старијих писаца нису се могле наћи никакве слике; од некојих најновијих писаца нису унете слике зато што их они сами нису хтели дати, или их нису дали на време.
Најзад, захвалан сам породицама појединих писаца и својим пријатељима, који су ми давали и набављали фотографије и слике унете у ову књигу.
Далмација је Хрватској била блиска, по прошлости, географски, вером, и азбуком, и »дубровчанисање« илирских писаца било је сасвим природно и појамно.
Од нових српских писаца код Бранка Радичевића и Ђуре Јакшића опажа се местимичан утицај далматинских писаца. Али тек шездесетих година
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
једној страни Србија која муца и бунца, На другој он, чистунац, чистији од јарког сунца; Овамо, хиљаде професора, писаца и новинара Који на лепоту израза не дају пет динара, Брбљивих незналица, чије је гесло: „Све ми је Равно до Косова
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
намерава отпочети нарочиту едицију за популарисање свих научних области, уз ангажовање наших најпознатијих научника и писаца и зажеле да једним мојим списом отпочне ту едицију.
објаснио и објавио свој хелиоцентрични систем, није нам се очувао ни сам наслов, већ само неколико извештаја других писаца о садржају тога списа, кратких, но довољних за реконструкцију тог система. Два најважнија навешћу овде дословце.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То би значило да није уистини велик умјетник. То се најбоље види код великих писаца. Та молим вас, постоје ли двије међусобно даље ствари него што је моралистичко дјело и умјетничко дјело?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
равни, мислим да је то што данас називамо речју Косово, и због чега се окупљамо у овој просторији Удружења српских писаца, плод једне доста дуге, кратковиде колико и опаке сепарације, унутрашње деобе нашега културног простора.
Осећа се то код многих наших писаца, особито у прози. Синтакса усменог излагања, у којој прозодија (уз пратилачке парајезичке елементе) има улогу коју ће
Динамизам који је прокламовао футуризам налазимо свуда. Налазимо га и у текстовима наших авангардних писаца, као и код њиховога можда најбољег критичара и теоретичара – Станислава Винавера.
Такозвана имплицитна, а и експлицитна поетика, код многих наших писаца још није расветљена. Такође је мало проучена поетика усмене књижевности, мада се о самој тој књижевности иначе много
Рецимо, у последње време појавила су се добро научно, текстолошки припремљена дела неких наших писаца, и то је утицало и утицаће благотворно на њихово проучавање или тумачење.
деветнаестовековног позитивизма, који је деценијама успоравао рад на ваљано научно припремљеним издањима дела наших писаца. Други пример била би дела наших старих писаца.
Други пример била би дела наших старих писаца. Говорило се да је претешко штампати их двојезично: на српскохрватском и савремено српском.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
приповедање ће губити на уверљивости или се мора допунски мотивисати, што изискује извесну занатску спретност и код писаца који су у том погледу били много срећније руке од Станковића.
И уопште је, код Станковића, телесна страна ликова значајнија него код многих наших старијих писаца, па је стога ваља пажљиво осмотрити, без преувеличавања својственог проценама које се заснивају на голом утиску.
При чему код Станковића - а по правилу је тако и код других писаца - аутор ретроспективни угао изводи из сећања неког лика.
Довољно је,уоцталом, подсетити да су у вечитом спорењу „старих” и „нових” (писаца старог и новог правца) први пребацивали другима за „незнање”,„невештину” и „примитивизам”, а ови други онима првим за
68 Али наравно да лик који је постао рефлектор није чак ни приближно једнак код разних писаца, па није једнак ни у разним делима истог писца.
се код њега наћи неки ретки примери деловања скривених „наративних механизама” какве ћемо код других, дисциплинованих писаца, узалуд тражити.
Вероватно је да се и код неких других српских писаца, пре Црњанског, могу наћи сличне и исте појаве, али оне нису у њиховој реченици толико честе, готово редовне, па самим
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
иступају као песници три владике, три аустријска официра, један калуђер, један свештеник, а сви остали, сем неколицине писаца од имена, чиновници су, највиших и сасвим незнатних положаја; само двојица међу њима су ђаци.
је ствари само осложило, Вук је као узор књижевног језика нудио — наметао — херцеговачко наречје, туђе већини тадашњих писаца. (На свој познати безобзирни начин, Вук је писао: „...
) Ни већина наших писаца ове епохе није се хтела — није се смела а није ни могла — приклонити новоме захтеву: они су бранили онај други,
Такву игру допуштао је себи читав низ других писаца, у разним степенима заинтересованости, све до наших дана, али нико паметан међу њима није хтео овим стварима придавати
Пословица добро каже не може се истовремено и сркати и дувати; судбина је свих писаца да се могу користити преимућствима само једног језика (а срећом, сваки од њих има своја, изузетна и особита).
Данас, кадикад, и код најбољих наших писаца, усами се таква старинска реч, древна, већ давно присна, потпуно наша. (Тачно онако као и наши турцизми, преостали из
су познати пријатељи и мецене Доситеја Обрадовића, Павла Соларића, Атанасија Стојковића и других савремених српских писаца.
Пештанско-будимски скоротеча за 1844, ч. 38—9; наводим по Целокупним делима у издању Српских писаца, 28) главни јунак, Урош, рецитује (нешто искварене) стихове из Суботићеве песме Србин: „Али слушај само”, казује једна
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Руски књижевни језик више није био у употреби код српских писаца, а црквенословенски је постао веома редак ван богословских и богослужбених књига.
ригорозан начин црквенословенско наслеђе, па и понеке касније уведене обрте који су чинили гипкијом реченицу писаца у раздобљу које је претходило, српски књижевни језик је у извесним појединостима учинио кораке уназад.
Каснији развој је доносио и све већу стилску диверсификацију. Разиграна машта појединих писаца водила их је у експерименте, не само литерарне већ и језичке, док су други неговали сажет, прецизан израз у којем је
Објединивши потом, све ове текстове, и додавши им серију животописа српских црквених поглавара, од Данила и других писаца, Ученик је саставио велики историјски кодекс, назван Данилов Зборник, којим је постигнут највиши степен у разрађивању
Поетика је традиционална, византијско-црквенословенска, али са значајним иновацијама. Код неких писаца осећа се утицај руско-украјинског барока, а у књижевни језик, више него раније, продире жив, народни говор.
књижевника и хуманисту источноевропског типа с доминантним грчким утицајем (а не руским као код других тадашњих наших писаца), што је дошло до израза у неколико његових раних, за живота необјављених дела (Ижица, Венац од алфавита, Христоитија
још за живота на румунски, Доситеј је зачетник нове српске књижевности, с огромним утицајем како на наредне генерације писаца тако и на њене даље токове, све до данас. У последњим деценијама 18. и првим деценијама 19. в.
Он је стварао позоришне аматерске дружине и за њихове потребе "посрбљавао" драме немачких писаца (Коцебу и др.). Док је проза тежила патетичној и лирској осећајности, у поезији је преовладао идеал учености, и то оне
Око основних питања језика и књижевности између писаца из те средине и Вука Караџића водио се у току неколико деценија прави књижевни рат.
Она изобличава погрешно васпитање, помодарство, снобизам, исмева надриученост наших писаца и њихов "накарадни", "славјански" језик.
Уз Јакшића, Костић је главни драмски писац романтизма (Максим Црнојевић, Пера Сегединац). Од осталих писаца треба споменути нежног лиричара Јована Грчића Миленка, виртуозног комедиографа Косту Трифковића и црногорског краља
Изнад осталих писаца уздигао се највише смислом за психологију личности, поетском снагом у дочаравању амбијента и атмосфере те великом
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
половини века задобија ширу књижевну публику кроз часописе за децу, антологијске изборе различитих приређивача и писаца и прве оригиналне песничке збирке/циклусе.
(овде, пре свега, мислимо на ауторе који наменски пишу или преводе текстове за децу) показује, пре свега, потребу писаца да децу васпитају и подуче моралним вредностима, а затим и да их забаве.
Један од набољих писаца романтизма, Јакшић пише поезију, приповетке (четири збирке) и драме. Умро је у Београду. Мита Поповић (Чика Мита
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ниједан од старих писаца не потврђује творачку улогу војне аристократије, нити пориче творачку улогу радних маса. А то што су песме биле о
великих лепота, у којој у току векова активно живе једни поред других усмени и писани облици, у којој многе генерације писаца налазе инспирацију, грађу и чак песничку вештину код усменог ствараоца — у различитој мери и на различите начине,
у сенци усмене књижевности и да је због тога највећим делом својим заостајала не само за високим остварењима европских писаца него и за највишим остварењима саме усмене књижевности.