Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Нису имали никаква писма и никакве царске оправе, и ја се почнем сумњати, но опет поверим Ивану и Кићану, јербо су моји људи и стари познаници,
Кад се то писмо прочита, рекне Фочић скупљеном народу: „Ето, ова писма сече Алексу, који с Немцима се договара, и код нашег цара нас тужи и опада, и о нашим главама ради, зато би гре̓ота
Запитам лајтнанта, откад је он на кордону јесу ли каква писма од Црног Ђорђа или кога другога на когагоде прешла? Он каже: „Како се чуло, Црни Ђорђе и ви да купите војске, одма сам
Написао сам два писма, једно митрополиту Стратимировићу а друго — сад не знам управо коме, заборавио сам, или принцу Карлу или
Ова су писма писана била последњега фебруарија или првога марта 1804. године, поборавио сам датуме. Сутра однесем писма на чардак.
Ова су писма писана била последњега фебруарија или првога марта 1804. године, поборавио сам датуме. Сутра однесем писма на чардак.
Онде запечатимо писма, и он и̓ узе да пошље. Од стрица долазе једнако момци и питају: „Камо џебана? Војска веће готова да иде на Шабац”.
ИВ Сад око последњи̓ дана марта 1804. године дође нама од генерал-команде варадинске одговор на она моја писма која сам из Забрежја писао и молио за помоћ.
Како ја та писма примим, узмем 18 момака и пођем да нађем Црног Ђорђа, да му писма прочитам и да се договоримо, да се не би усудио
Како ја та писма примим, узмем 18 момака и пођем да нађем Црног Ђорђа, да му писма прочитам и да се договоримо, да се не би усудио когод предати и да један план имамо, по ком ћемо војевати (међутим
„Јербо се — велим — он туче с Турцима тамо, а ми горе, а ништа се не договарамо; а ево и писма која морам да му прочитам и на њи̓ одговор да пошљемо.” И њима прочитам писма.
” И њима прочитам писма. — Вели кнез Теодосије: „Попо, како си ти писао најпре, а ти пиши опет и одговори на то писмо; а Црни Ђорђе не зна
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Не знам — бадава! Писао ми је, истина, његов друг Јоле, али ја сам заборавио. Смешна имена тамо. Ево писма! У две борбе — у две...
А поврх свега стајаше десператна неизвесност; јер откако је пошао у рат, само је два писма од жене добио. У оба му писаше да ће доћи чим се породи и дигне, али од последњег писма беше прошло већ пет недеља, а
У оба му писаше да ће доћи чим се породи и дигне, али од последњег писма беше прошло већ пет недеља, а Турци дошли на Тресибабу, а Черкези руше његову кућу и пале му постељу на којој му можда
Он је тешко рањен! Здраво тешко! — Како тешко? Ко то каже?... Ево, ево писма!... Његов друг Јоле... Зверајући на све стране, он протрча поред инвалида и заустави се на крају публике: — Па где
ће у школу код мене с другом дјецом научити читати и писати, па неће под своју старост молити другога да јој чита писма. А док она одрасте, неће се писма тако ријетко писати као сада, него ће сваки човјек морати писати писма.
А док она одрасте, неће се писма тако ријетко писати као сада, него ће сваки човјек морати писати писма. А, послије, у школи се учи: земљопис, свештена
А док она одрасте, неће се писма тако ријетко писати као сада, него ће сваки човјек морати писати писма. А, послије, у школи се учи: земљопис, свештена историја, прва и друга знања.. — Не би било рђаво! — рече кмет.
Тако она пође учити и четврти разред. Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама који су у војсци. И попа она одмењује ондје гдје треба писати, извадити крштено писмо, и таке ствари.
” ИВ Већ се приближаваше Петровдан. Сваки дан ишчекивасмо Марину поруку за кола. Али дође и Петровдан, а писма од ње нема.
Све мислим: па шта сад да му пишем? Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма. Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико придигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој
” Ти не знаш да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли. Он је утолико истинит што ја и после мојега последњег писма нисам престао „заносити се с њоме”, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.
1. И 187.. Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао. Већ су два месеца од мога последњег писма. Ти си писао, молио, запомагао — ја ти ипак нисам ништа одговорио.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ја иштем да изрази своје чувство, а она каже: чувство у бога! Та и нас свију чувство је онде, ал’ из њенога писма не види се да она мора моја жена бити . — Тако је. — Па све нешто издалека говори.
Чекмеџијић устане и лагано се довуче до сале где фрајла Паулина је баш седела код једног стола, па је извадила нека писма, премеће их и чита. Чекмеџијић види нека писма, све сам фини и лепо изрецкан папир, па се приближи и узме у руке једно.
Чекмеџијић види нека писма, све сам фини и лепо изрецкан папир, па се приближи и узме у руке једно. — Шта је то, фрајлице?
— Шта је то, фрајлице? Како су лепа писма — ваљда су љубавна? — Дајте таки натраг писмо! То је белајдигунг да ви моје писмо дирате!
— То не сме нико видити! Сад и Чекмеџијић седне, па фрајлицу због писма задиркује. Видило јој се из очију да се Паулина једи, и само најмање што још да каже Чекмеџијић, одмах ће зло бити.
до гроба веран Љуба Чекмеџијић Кад је фрајла Јулка ово писмо прочитала, мало се поплашила, јер је већ пре тога лепа писма Ружичићу писала и звала га да до десет дана дође. Мисли, не зна шта да ради. Тих дана Чекмеџијић оде у В.
Ружичић се тек насмеши, па извади из џепа један пакет писама, те их Чекмеџијићу показује. — Видиш, ова писма су од фрајла-Јулке. Читај само ово последње што ми је пре пет дана писала. Чекмеџијић отвори и чита: Дражајши мој!
Јулка чује да се Чекмеџијић са Ружичићем у В. састао и да су један другом њена писма показивали. Плаче, тужи се матери.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
некако грозно заурлао снагом оне вере коју је осетио чим је вест о улти— матуму сазнао после подне на завршетку оног писма, те би гомила тим његовим речима с места морала поверовати и отићи кући да се спрема.
А једно после подне, док је он оперисао чиодама на карти, дођоше поштом два неочекивана писма. Једно, у жутом, простом увијачу са три црвена потеза и печатом, било је из пете пољске батерије.
Онда сам брзо прелетела очима преко целог писма, јер сам хтела одмах да сазнам његову садржину. Као и сва твоја писма оно је било искрено, просто и дивно састављено,
Онда сам брзо прелетела очима преко целог писма, јер сам хтела одмах да сазнам његову садржину. Као и сва твоја писма оно је било искрено, просто и дивно састављено, у њему је врила и кипила сва снага и сва нежност твојих осећања.
Сад је тако тихо и лако у мојим грудима. Од твога писма све ми се чини промењено, у свакој ствари видим тебе. Да ми је да сам паметна као ти, па да нађем нове, никад неречене
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Е, сад, гледајте на што га његова тврдоћа наводи! Из превелике штедње обичај има сваки печат с писма које добива скидати и наново у шипку претварати, да восак не купује. То је, дакле, и јуче радио.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пошто га је фелдмаршал‑лајтнант дочекао тако, ни Гарсули није имао обзира према њему и предаде му писма као с неба па у ребра. Био је то строг укор са највишег места и Гарсули је знао шта пише у тим писмима.
Може да легне и да се испава, а добиће и да вечера, па и вина. Може чак да напише и писма, а вратиће му и мундир, али му неће бити враћена сабља.
Да ли им је Василије показао неко писмено од Руса? – Бајевич узвикну, љутито: шта ће им писма? Реч је пала. То је веза. Тако што се, без срамоте, не прекида!
Посредством Ракосавлевича у Будиму, и Копше у Вијени, био је примио прва писма од своје фамилије из Темишвара, а та писма нису била весела.
Посредством Ракосавлевича у Будиму, и Копше у Вијени, био је примио прва писма од своје фамилије из Темишвара, а та писма нису била весела.
Обешена су два Трифунова инвалида, који су се бунили. Писма су била пуна суза! Не надају се више да ће се икад видети! Нека им буде у помоћи свети Мрата!
Отуда о томе сад и ми знамо. Само, ни Пишчевич није рекао, све. Највише о томе кажу писма, која су долазила, у то доба, из Росије, у Срем.
Нада се да ће се Исакович, у Росији, показати достојан његовог поверења. Росијски посол у Бечу давао је таква писма свим официрима, који су се селили у Росију, али је то Кајзерлинг изговорио Исаковичу као велику милост.
А можда је тај дан, из тог писма, дан његовог доласка у Будим? Реченица није сасвим јасна. Сигурно је само да је то у писму дан великомученика Трофима,
Павле му је био предао писма која је донео, од Волкова. Вишњевски та писма није ни погледао, али је стављао свакојака питања, Павлу.
Павле му је био предао писма која је донео, од Волкова. Вишњевски та писма није ни погледао, али је стављао свакојака питања, Павлу. Као и већина његових сународника, Вишњевски је био стасит.
селидбе, те јесени, буду тако честе, допринело је, дабогме, и то, да су, из Росије, у Банат, стизали емисари, тајно, и писма која су писали рођаци, који су већ били тамо. Не дај да те упропасте тамо!
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер његова многа писма и сузе родитеља не могадоше га раније присилити да дође и да их види, а да с њима пребива — о томе се није могло ни
Јер тако је била безмерна љубав њихова, као да у два тела једну душу носе. Много пута шиљаше писма к њему, говорећи: „Одлазећи од нас, ти нас утеши надом да ћеш се вратити к нама а дуговременим закашњењем — болом и
Правдом и истином светло украшен, љубављу према ништима богољубац изврстан, а беше и Светог писма велики испитивач и овог довољно мудар и учен тумач. Али сада није дозвољено похвалама венце плести Стефану.
Цар му даде заповест и писма да га примају са сваком почашћу и проводе све до границе грчке земље. Благочастиви краљ Радослав, чувши за долазак
А цар, чувши из писма и од посланога за такву молбу, и веома због овога ожалостивши се, рече к њему: — Када би свети и свето тело бешчасно
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Разбијена је само ова мала касета, која је иначе закључана и у којој ја држим своја писма. Из ње је, види се, украден један део писама. И АГЕНТ: Значи, дакле, да није користољубље по среди.
И АГЕНТ (домишља се): Можете ли ми рећи: јесу ли само извесна и нарочита писма украдена, или је...? РИНА (збуњена): Боже мој... ја не знам...
(Вади из џепа хрпу писама.) Ово су писма њеног љубавника; извршио сам разбојничку провалу и покрао сам их. Шапутања су само наговештавала неверство, али ми
(Грчевито гужва у песници писма.) Ту је! ЉУБОМИР (осећајући се нелагодно, слеже раменима). ПАВЛЕ (увек узбуђен): Ту је, али ја не смем, немам
МАРИЈА (одлази). XВ ПАВЛЕ, РИНА ПАВЛЕ (један тренутак размишља, затим извади из џепа сва покрадена писма, згужва их и баци са одвратношћу на под).
СПАСОЈЕ (отварајући писмо): Опет писмо. О, брате, шта су окупила та писма од јутрос? (Чита потпис.) А, ово је од госпође Рине! МИЛЕ: Да, госпођа ме је упутила к вама.
То је била крађа писама која вас тешко компромитује и која откривају сву вашу разорну акцију. Чим су та писма ухваћена, ваш интимни сарадник у тој акцији, неки руски емигрант Аљоша, извршио је самоубиство, а ви сте пребегли
МАРИЋ: То сад први пут чујем. То су била, дакле, политичка писма? СПАСОЈЕ: Не политичка, већ револуционарна, анархистичка.
МАРИЋ: Тако, полиција их је читала? СПАСОЈЕ: Није их читала, јер је госпођа уништила сва писма желећи да вас спасе. МАРИЋ: Врло сам благодаран!
МАРИЋ: Врло сам благодаран! Али по чему онда полиција зна да су писма револуционарна, сем ако то госпођа не тврди. СПАСОЈЕ: Разуме се да она то тврди. МАРИЋ: Тако?!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Нешто као љубавна писма с цвећем и телефонским позивима баш онда када она буде питала за оцену. Он би телефонирао и достављао писма.
Он би телефонирао и достављао писма. Ја сам био тај који ће да их пише. - Боже свети, Рашида! Ја ни за себе нисам писао љубавна писма!
Ја сам био тај који ће да их пише. - Боже свети, Рашида! Ја ни за себе нисам писао љубавна писма! - рекао сам, а она је одговорила да зна: нисам имао коме да их пишем, а није богзна како модерно данас писати љубавна
- рекао сам, а она је одговорила да зна: нисам имао коме да их пишем, а није богзна како модерно данас писати љубавна писма. То је за филмове и бапце типа Меланије.
физике и Атаман га је причом да ће Меланија заборавити да пропитује, или бар да пропитује строго кад буде добијала та писма, без икаквог труда убацио у мрежу.
Иза стакала, као наталожена плава светлост, чучао је сумрак, кад се сетих писма које је почињало са „једина моја” и Рашиде која је рекла да ће ме сачекати после часа.
- шапнула је пребацивши ми своју танку руку иза леђа. - Не шкакљи! Израчунао сам: још три или четири писма. - Шест. - Ништа мање? Не чини ли ти се да је то као роман у наставцима? - загрцнуо сам се и застао да ослушнем.
Атаман га је предао Мити, а Мита убацио у Меланијино сандуче за писма од прве до последње реченице испуњено са ах и ох и другим генијалностима те врсте.
Била су то, углавном, писма која би се могла написати било којој жени у Каранову или неком проклетом сличном месту, али се са мном догађало нешто
Нешто што је почело кад сам написао оно писмо имајући пред собом Рашидиног оца, а трајало је до једанаестог писма и Меланијиног часа о електромагнетима.
Веровао сам да не пишем Меланији, већ Рашиди, и у писма сам уносио толико стрепњи, нежности и нестрпљења да је Меланија, коначно, положила оружје и предајући нам о
- Не знам. Мислила је да јој он пише. - Ко он? - Ти знаш ко. Ти знаш у чије име смо послали сва она писма? - А сада? Шта сада намераваш да урадиш?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Дозове госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен тестаменат у форми писма. — Драга Соко, ја идем сутра на велики, дугачак пут; ако умрем, ево ти тестамента, ја сам се за све побринуо.
Долази Чамчиница и Кречарка да питају је ли госпођа Сока добила какова писма; оне још нису добиле. Рђаво, нема гласа о путницима.
Тако прође пô године, па још нема писма. Кречарка и госпођа Сока да се живе поједу. Чамчиница их теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће
Овде се одмах закључи да се путници курентирају. Још онај час оправе се писма на све стране, прво у Кракову. Описани су како су били обучени, кад су пошли, и какве су хаљине са собом понели.
Он никад с пута не пише писмо кући. Кад буду готови, запечате писма, и сад треба на пошту носити. Чамча зна где је пошта. — Дајте ја ћу сва три однети. Предају му драговољно.
Предају му драговољно. Чамча оде, али само је тумарао по вароши, па се опет вратио, а писма није предао. Чамча је држао, да ако пошаље писма, заплашене женске, не његова Сара, већ госпођа Сока и Кречарка,
Чамча оде, али само је тумарао по вароши, па се опет вратио, а писма није предао. Чамча је држао, да ако пошаље писма, заплашене женске, не његова Сара, већ госпођа Сока и Кречарка, поплашене, или ће потеру за њима послати или, што је
Кречарка, поплашене, или ће потеру за њима послати или, што је горе, могу још саме доћи, а то није ишло у његов рачун. Писма је сакрио. Када се вратио, питају га је ли предао писма. Каже да јесте. Они су сасвим умирени.
Писма је сакрио. Када се вратио, питају га је ли предао писма. Каже да јесте. Они су сасвим умирени. Одавде се опет даље крену и, срећно путујући, стигну у Кракову.
Чамча ће им се за то осветити. Из Кракове су опет управили писма кући, но Чамча је и та сакрио. Већ се враћају. Но на другој станици заспи тврдо господар Софра и Кречар.
Радујемо се. Господар Софра и Кречар гледају попреко на Чамчу. — Та ти си писма послао? — Ја сам послао, али богзна јесу л’ добили? Ко зна нису л’ поробили пошту?
Писао је двапут, једаред из Удине, други пут из Венеције. Али сад отац не зна шта је после задњег писма, када се купао у мору.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У збрканој памети непрестано је понављао писма патријарха Шакабенте, молбе које је некад носио у Двор, свађе с братом Аранђелом и све што је он сам, горко и очајно,
је да мисли да мора победити где год се појави, па није више много марио за ратна већа, упутства главног заповедника и писма са Двора. Довољно је било да наиђу кише, или олује, или мрачне ноћи, па да креће.
Копша, трговац, молио да преко својих пријатеља потражи Вука Исаковича у Енгелштату, у војсци, јер се ни на каква писма не јавља, па да му каже да су му деца здрава, као и брат, а да му је жена, госпожа Дафина, умрла.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³ Геземан, Г., Чојство и јунаштво старих Црногораца, Цетиње, 1968, с. 134. ⁴ Вукосављевић, С., Писма са села, Савремена школа, Београд 1962, с. 142. ⁵ Филиповић, М. С.
Вунт, В., Психологија народа, И, шапирографисани превод Б. Марковића, Београд, 1970. Вукосављевић, С., Писма са села, Савремена школа, Београд 1962.
Ненадовић, Љ., О Црногорцима: писма са Цетиња 1878. Обод, Цетиње 1975. Николић, В., Етнолошка грађа и расправе из Лужнице и Нишаве, СЕЗ, 16, СКА, Београд
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
АЛКОХОЛЕ 63 О КАМЕНОВАЊУ 65 О ПРЕЉУБИ 67 ЗА СВАДБЕ БЕЗ ВЕНЧАЊА 68 ЗА МАРИЈЕ МАГДАЛЕНЕ 70 ЗА ПОГУБЉЕНА ЉУБАВНА ПИСМА 71 ЗА СЕБАРСКЕ ЖЕНЕ 73 ЗА БРАНКОВИНСКЕ СЕЉАКЕ 75 ЗА НЕРОТКИЊЕ 77 ЗА ЧОБАНКУ КОЈА СЕ ПО ОЦУ НЕ ЗОВЕ 79 ЗА ПЕСНИКИЊУ,
ЗА ПОГУБЉЕНА ЉУБАВНА ПИСМА Милости, царе, за љубавна писма која преживе срце и руку што их писа кад се нага нађу на туђем хладном длану, кад
ЗА ПОГУБЉЕНА ЉУБАВНА ПИСМА Милости, царе, за љубавна писма која преживе срце и руку што их писа кад се нага нађу на туђем хладном длану, кад свештеници и грешници стари, кад
За писма презрених несрећница које су после трећега сина заволеле човека с којим нису рађати смеле. За поруке у невештим стихов
За љубавне исповести монахиња које је однекуда из пакла на сунце изнео пакосни ђаво. За писма туђинског војсковође кога се трагична страст дотакла према властелинки крај Вардара.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пре тога, отварам сандуче за писма (можда ми је неко послао поштом?), али тамо су само неплаћени рачуни и опомене. Одлазим да је тражим по Теразијама:
дошли драги гости« ланцем, јесте ли понели своје таблете без којих више не можете, коме сте оставили кључ од кутије за писма, да ли је новац у новчанику — без њега бисте били изгубљени, а телефони, а адресе?
Фотографија извесне Ване, нека њена писма. Није важно. Кофер је остао заплењен због неплаћене станарине. Уопште, пре одласка у Париз Жан Жик је био многима
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ходио је к њима сердар Пламенац и узалуд доносио писма од њих. Послије, сломљени, сиромашни, љути, чамасмо, а у свакој прилици досађивасмо новијем сусједима, те, веле, да је
његова драга Лудмила и ујак Вацлав и зет Андрија, судија, најбољи пријатељ његов од дјетињства, читати његова писма, како ће их хранити да их доцније мало Јан наслиједи!...
Оштро, оштро им отписаше, чуваше им образ, као и они нашему! Препис тога писма има Саво Марков, не заборави да га прочиташ.
— А шта ти управо радиш код владике, зашто си му потребан? — Носим његова писма и поруке у наше племе, кад устреба; пратим га кад куда изиде: а главно је што слушам његов наук!
Исприча им причу из Светога писма о Кајину и Авељу, како Господ запита Кајина: „Гдје ти је брат Авељ?“ А кад убилац одговори: „Не знам“, како му Господ
Јанко се поклони и отиде с ђаконом у дворану, гдје нађе три службена писма на талијанском језику. Французи су у нашем Приморју задржали талијански језик у службеном саобраћају, па га задржаше и
Често је то трајало цијело јутро, или цио дан. Није ријетко бивало да владика упућује писма преко границе на турску страну: скадарском везиру, травњанском, призренском владици, беговима и племенским главарима
Затијем долажаше извијест какав су утисак учинила његова три писма. Отац бјесни. Неће да знам ни за што. Мати је дуго плакала и прва приложила свој прилог: сто дуката.
Молим вас, тај господин Жутковић зна да је ово за мене? — Зна све и одсад можете право њему слати писма за Чешку. Доста је да обавијете писмо другом хартијом и на њ упутите! — Он је трговац! — Јест, рукотворина и јестива.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ако се изузму приватна писма, ово је све што сам, на језику Паскала и Бодлера, у животу написао. Плави зец мог драгог пријатеља Душана Радовића
Кроз популарне, поједностављене верзије Светог Писма, Илијаде, 0дуцеје, Дон Кихота, Гуливерових путовања, Рамајане, Гилгамеша, и дела сличног значаја, човек на самом
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Ништа него право. ГАВРИЛОВИЋ: Али, молим вас, то није из моје главе изашло. Ево писма. ЖУТИЛОВ: Не помаже вам ништа. 8. СКОРОТЕЧА, ПРЕЂАШЊИ СКОРОТЕЧА: Молим, оћу ли какав одговор добити?
Господин Жутилов удаје кћер за Маџара; господин Лепршић примио је службу изван војводине; госпођа Зеленићка добија писма од свог пријатеља Маџара; а Смрдић и Шербулић оће да продаду војводину. Кажите ми, који је највећи знак родољубија?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У Мезимцу (РАД СРПСКОГ СЛИКАРА АРСЕ ТЕОДОРОВИЋА) стоиΘïя сиръчь благи обычай и Вънаць отъ алфавита, у Будиму 1826, Писма, која је прикупио Ђорђе Магарашевић, у Будиму 1829; Првенацъ, Ужица, или ДосïΘеева Буквица у Карловцу 1830.
То је већи број образаца како треба писати јавне исправе и акта и приватна писма, уз које је изишло неколико забавних састава. Једна ода прославља цара Јосифа ИИ, који »суеверства многа...
једна древна« (Будим, 1825), Путешествіе у Иепyсалимъ (1834, 1885), »за благочестиве и побожне Христіане изъ светог писма изведено и на просте стихове Сербске сложено«; Пѣснъ ироическа о святомъ великомученику Георгію (1839). РОМАНИ.
као велики доситејевац, издао дело Духъ списания Доситеевы (Будим, 1830), и прикупивши брижљиво са свих страна, издао Писма Доситея Обрадовича (Будим, 1829). Магарашевић је 1827.
ЊЕГОВ СТИЛ. — Он није био ведра глава, и довољно је зато читати његова чудњачка писма и пратити га у животу. Он врло често није знао шта говори, и сва је вероватноћа да је хотимично говорио заплетено и
је Милутиновић такав исти не само када падне у песничку екстазу но и у обичном, свакидањем животу, када пише пословна писма о врло прозаичним стварима.
од њега је остало неколико превода и оригинала у том правцу: Увод у тумачење Св. писма, Из живота светих угодника божјих, две књиге (Нови Сад, 1885); Приповетке мојој кћери и Савети мојој кћери, од
оца: Мемоаре проте Матије Ненадовића (Београд, 1867; друго издање Српске књижевне задруге, Београд, 1893) и његова писма о ратовању на Дрини 1811—1813 (Београд, 1861). Скупљена оригинална дела Љубомира П.
Ненадовић је волео путовати и добар део својих путовања описао је у лепим путничким писмима (у Шумадинци: 1850. писма из северне Немачке, 1852. и 1855. писма из Швајцарске, 1855. писма из Париза).
писма из северне Немачке, 1852. и 1855. писма из Швајцарске, 1855. писма из Париза). Млад, здрав, имућан, он је чило и весело облетао Европу и своја путовања
писма из северне Немачке, 1852. и 1855. писма из Швајцарске, 1855. писма из Париза). Млад, здрав, имућан, он је чило и весело облетао Европу и своја путовања описивао у занимљивим писмима
облетао Европу и своја путовања описивао у занимљивим писмима која одликује занимљивост, хумор, ведрина и природност. Писма из Швајцарске и прва писма из Немачке одају ведар дух, младићко расположење и животну радост: писма из Италије више су
Милићевић, Вук - Беспуће
кравила, дошле су сузе које не пресушују; свака ствар сјећала је матер на сина; његове књиге, школске успомене, слике, писма, по свима њезиним џеповима, свака та ствар била је за њу један јецај.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Са поломљених алатки прелазили смо на ратне дописнице и обична писма, откривали ријетку љубавну пошту и забезекнути стајали пред неким новим и нама непознатим, луцкастим и дјетињастим,
Одакле год, с ону страну горског ланца, стигне курир с поштом, ево га најприје ту. Носи момче писма, радио-вијести, културни материјал за омладинске архиве, а и сам ти је он пун пунцат новости као живица врабаца, има
— Тамо је „Жалобитни Ђуро“, онај наш Ђуро Векић, он свима из нашег села писма пише. Ђуро је био надалеко познато сеоско спадало и није га, мајци, било туче, крађе или каква другог „шаљива“
устанак почео, а Ђуро се „сврстао у редове“, увијек су из његове јединице стизала у село некаква „жалобитна“ пјесничка писма, која су сваком живом сузе на очи мамила: и ономе ком су упућена, и „штиоцу“ који их чита и онима који га слушају.
— Ево га, и ово је Ђуро накитио — погађали су у селу већ од првих ријечи нечијег писма, и онда је, од руке до руке, од састанка до састанка, писмо кружило и читано, па је најзад и заборављено коме је, у
— Добро, добро, знам ја то купање. Дедер сад видите је л нешто стигло за ђеда Васу. Дјечаци се јагме ко ће прије до писма. Милорад је стигао први и радосно објављује: — Ево га! Друг Василије Бариловац, село Горње Калиње ...
Ово ми је већ пети-шести кога су одмамила Ђурина писма ...Ех, јадна мајко, да човјек није шепав ... Као да му чита мисли, умусана старина се диже, узима штап и креће вратима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И одлазио сам пре времена. И тада сам о теби ретко разбирао и чуо. Сем кад си писала материна писма, и после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: ,,и од мене“. То је било све. Ниси се удала.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Ја би(х) ти био намах, по пријатију твојега писма, отписао, да нисам судио за боље чекати да прође време плача и сетовања, време глада и уви викања, једним словом,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
да виде како ми је у тузи великој, повешћу сјајан погреб умрлој јединој. У љубавна ћу писма обавити је сву, да чува тајна тајну и клетва заклетву.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
“ (Пева): „Пјеније миле моје и љубезна писма“. Тако, она виче, а ја певам, док не малакше, као оно човек од велике болести.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
га свакодневно, Ми, првог смисла потоњи читачи И гонетамо значење му гневно, Ми суђеници, присилни тумачи Заданог писма које смислом прети Из сваког слова.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
О! Чарли — како то звучи ирски! (Одломак из љубавног писма наше јунакиње Војнику Мишелину, В. П. 313). „...и могу ти рећи да те варам у огромним количинама с једним О! Чарлијем.
У чему је ствар? Пронашла женска писма која јој је некада упућивао онај лажњак од мог оца! Шта да се ради? Пошаље,ме у кухињу да скувам три кофијановића,
Пошаље,ме у кухињу да скувам три кофијановића, вратим се кроз десетак минута, а она седи усред онога хаоса, чита писма и плаче. Добацим и бакути један кофи, а она — у костиму оџачара!
Могу да замислим каква ће прича кренути по вароши! У једанаест ноћу, баш кад је маман пречитавала последња писма мог драгог оца — ескиватора Великих спремања, зачу се несигурно кључ у брави.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРИЈА: То је његово право име. АЛЕКСА (оће да му узме писмо): Ви знате каква је казна за онога који туђа писма отвара и чита. БАТИЋ: Ништа, ништа, ми смо сад и тако род. Особито нећете пред невестом својом имати никакве тајне.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
САН 301 НАЈБОЉИ ДЕЧАК 305 СВИ ПОД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ) 310 ПРИЧА О ПАЛОМ ДЕЧАКУ 314 ТРИ ПИСМА 317 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 323 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 324 ДРУГАР ВЈЕРНИ 326 НА ОБАЛИ УНЕ 328 РЂАВО
Битка за правду, за народ свој, искова таквих невиђен број. ТРИ ПИСМА УНУКИНО ПИСМО Ово ти пише, док сунце облак злати унука твоја, дедице непознати.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И она је добила од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за
Црњански, Милош - Лирика Итаке
„ПОЗДРАВУ“ 224 КОМЕНТАР УЗ ПЕСМУ „ЈА, ТИ, И СВИ САВРЕМЕНИ ПАРОВИ“ 227 КОМЕНТАР УЗ „ЕПИЛОГ“ 231 ОБЈАШЊЕЊЕ „СУМАТРЕ“ 235 ПИСМА ИЗ ПАРИЗА 241 КОМЕНТАР УЗ „ПОСЛАНИЦУ“ 275 УЗ ПОЕМУ „СТРАЖИЛОВО“ 278 КРФ ПОСЛЕ РАТА 283 НАША
У њима је била кутијица сардина, и по једна паприка, црвена, као срце материно. Поменута млада девојка, слала ми је писма. Обично је било намирисано и плаво. Јовановић је, по дужности цензора, та писма, читао.
Поменута млада девојка, слала ми је писма. Обично је било намирисано и плаво. Јовановић је, по дужности цензора, та писма, читао. Не знам шта је тај човек при томе мислио. Редовно их је доносио.
Ову чашу младићима што су лежали на тим постељама и писали писма у Банат и питали: да ли је жито никло? Пијем још једном шупама дерним и смрадним и мрачним, опкољеним високим
Пред одлазак из Сегедина, ја сам му писао ко сам, а он ми је писао чудна, романтична писма, а обавестио ме је и о томе да цензура понешто брише у мојим песмама.
На Јелачићевом тргу има мртвих. Сем тога, све су везе са прошлошћу прекинуте. Не добијам више писма од матере, не иду тамо ни железнице.
Пошто је та ствар имала за наслов Рај, мој издавач, Цвијановић, питао ме је, преко писма: шта сам то кога врага написао. Шта би тек било, вели, да сам пакао описивао? Тако сам, заувек, отишао из Темишвара.
дана ја сам имао много брига, и неприлика, у свом приватном животу, и био сам раздражен толико, да сам спаљивао стара писма, па и рукописе, које у Загребу нисам штампао. Па сам и оно што није могло да уђе у Дневник спалио.
“ – питао сам га. „Не знам ни сам. Сâм сам. Ти знаш да сам се био верио. Она је отишла некуд. Можда пије добијала моја писма. Ко зна шта ће и она дочекати? Не знам ни сам шта ћу, можда ћу добити место у некој банци.
Београд, 1920. ПИСМА ИЗ ПАРИЗА И БЕЧ Он се сад дими ноћу. Снег и блатна вода, што цури са његових црних кровова, испарава се.
Најзад су ме тражили као војног бегунца. Ја сам то, из једног старачког писма, моје сироте матере, случајно дознао. Јавих се, дакле, па сам одмах и пошао.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Одредише двојицу и ставише решење у записник, а деловођа има дужност да то изврши. Сад долазе писма стручњацима: „Господине, Према акту Господина министра просвете П.Н. 5860, од 2.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
дабогме!... званично!... — вели капетан и удара гласом на последњу реч тако, да она објашњава целу садржину писма. И тога дана и сутра-дан, у понедељник, хтедосмо да се поразбољевамо од нестрпљења.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као: Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
челичној цеви што спаја пошту са бродом на површини мора; они из кугле посматрају сцене на морском дну и шаљу карте и писма са специјалном подморском поштанском марком.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПЕСМА 66 ЈЕДНА ЖЕЉА 68 ПРЕЛАЗНО ПОКОЛЕЊЕ 70 У КВРГАМА 72 ТУГА 74 МИСАО 76 ОСВИТ 78 СУМОРНИ ДАНИ 80 ТРИ ПИСМА 84 ОРХИДЕЈА 90 ПОМРЧИНА 92 КОСОВСКИ ЦИКЛУС 96 БОЖУР 97 СИМОНИДА 98 НА ГАЗИ
ТРИ ПИСМА И ВЕЧИТИ ПУТНИК Ја сам био створен, Госпо, да се родим, Да живим, и умрем, све у истој кући, Да целог живота, никуд
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Даје га владика кнезу Јанку да га попу поврати. КНЕЗ ЈАНКО (гледа га) Дивна писма, јади га убили! Красно ли је на карту сложено, као да су кокошке чепале. СВАК СЕ СМИЈЕ.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Стари слободњак, по цијелу би недјељу смишљао што ће писати своме посинку; не бјеху то обична писма, но по читави табаци исписани. Посинак му је одговарао исто тако надуго. Тако му прође прва година.
Тако му протекоше једна за другом, четир године. Једнолични његов живот и досаду му, прекидаху једино грофова писма, који га је соколио и тјешио будућношћу.
Мој Адолф, све је то предвиђено, све је то у ова два писма; једно је грофу, а друго Вири. Вјеруј ми да ће те дочекати као озебли сунца, и да ће те прихватити као мене.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Колико му на погачи писма, толико оженио сина; колико на погачи шара, толико довео снаха, те се њима поносио: као небо висином; као море
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
наштампана; зато нека ми се до назначенога рока амо за цијело пошаљу онако написана, како је ко рад да се наштампају. Писма са пренумерантским именима и новцима (ако ко напријед буде новаца слао) нека се и сад, као и до сад, из царства
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
извиновљеније да бих ја рад што боље и полезније издати, један мој љубезни пријатељ запросио ме да му у нашем взаимном писма соответствованију назначујем што знања достојније од мојих догађаја, које ја од неколико времена и исполњавам.
Извините, љубими мој, долготу писма, но с оним, кога срце наше љуби и душа наша почитује, ни усмени ни писмени разговор никада није дугачак; всегда је
По петмесечному одсуствију дођем у Корф и нађем ту два писма која ме весма оскорбе. Перво — од Максима, гди ми даје на знање да на три месеца по | нашем растанку зачну се велика
У почетку овога писма рекао сам да смо ми људи као лишће: у пролеће се рађамо, а у јесен зрелости спадамо. Ово се, дакле, не говори толико
Лондон, 27 мау 1785 Хенрy Турнбулл.” Превод овога писма „Ја, уверавам вас, мој драги господине, да сам ја о том у себи размишљавао на који би[х] начин (без најмањега
Ливин, к[а] којему често долазаше, и ту сам се с њим познао. Из његова писма видити је да је он желио мени по возможности својеј помоћи, и сам не будући богат, но није се усудио за не повредити,
кавалеру Фордајс и мојему предрагому мистер Ливи, мистер Јанзону, Кларку и господину Гулјелму Валиоту - латински; која писма, кад би[х] вам хотео сва сприопштити, било би вам, може бити, много читати.
моје обештаније; ако ли пак не дође, (које, бог вјест, каковим случајем може се догодити, зашто поодавно већ ни писма отуда не имам, а термин, кад је речено било послати, прошао), на ови начин против намеренија мојега мораћу слагати, не
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачила у памети по која изрека из Светога писма. Мајстора Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију“, јер цијела варош немаде мира од његова
— Ако ћете ми поклонити мало-помње да вам проштијем мој спив — рече не дижући очију. — Дакленка, чујте: „Зафална писма господину, који нас је избавија од великога зла, кад је бија поаран манастир.
Не ваља то зрно боба! Брне се уздрхта. — Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма? — Не ваља зрно боба, ни та нити иједна твоја писма! То кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку.
Брне се уздрхта. — Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма? — Не ваља зрно боба, ни та нити иједна твоја писма! То кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку. Јето и фра-Думе... — Шта ја? Шта сам ја рекâ?
Тетка је морао јавити догађај провинцијалу, од кога стигоше два писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брни да може штити часове у својој ћелији, само да се причешћује што чешће, докле га
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Коњ дешњак се пропиње, а врана грива му поседела од снежне прашине. Зашто му бар писмо није послао? А и та писма... Све су краћа. Некада му је цело вече требало да прочита писмо из Париза. Читао их је гласно. Сам.
Сам. Ђорђу и Симки само оно што се на њих лично односило. Никоме и никад није препричавао Вукашинова писма. После, кад су почела да стижу краћа и све краћа... Само је новац тражио. Да он То не одлази од мене?
Жељно је чекала његова ретка писма и била данима срећна ако би је само поменуо и поздравио. Често би ноћу заплакала у бризи за њим што је негде далеко у
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Из радионице су излазили писма и прогласи, књиге и брошуре, привржених је бивало све више, концентрични кругови су се умножавали а своја унутарња
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Онамо је водила, као што ми је писац тога писма објаснио, права, широка, поплочана улица. Лево и десно од ње били су поређани, истесани из гранита, натприродно велики
„Он саопшти“, одговори му син, „своје отркиће Марку Велзеру, ученом начелнику вароши Аугсбурга, у три своја писма која непотписа својим правим именом већ псеудонимом, из страха да не буде прогањан од старијих“. „Па шта би онда?
не може служити два господара“, говорио би он, понављајући речи што их је његов ујак о Божићу прочитао из Светог писма. „Или госпођица Стореј, или наука. - Једно од тога двога!“ Он се колебао и недељама не дође ни до какве одлуке.
Он и сви остали ухапшеници били су начисто да ће бити погубљени. Хтедоше још само да напишу опроштајна писма својима, али нису имали за то времена.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И не само рукопис него сам погађао унапред и саму садржину писма. У Вујановцу, једној малој окружној вароши негде доле, имам најбољег друга из детињства, младости и ратова који ме, не
— Сећаш ли се онога из Светога писма: добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах... Јест, ваљао је некад овај ђида, одужио се, али га задеси једна само
И после тако, долазе нам писма, велика, намерно дрхтећа слова, као писана сасвим изнемоглом руком, прети нам увек: нестаће га, нећемо га затећи, ту
Овај млади човек не беше за собом оставио никаква писма. Говорило се, после тога, да је он себе казнио зато што је, у првом додиру са женом, задобио неку гадну болест.
пропустио а да ме не посаветује да се женим, и дао га оном грбавом дечку, који му је некад разносио много веселија писма, он ти се лепо спреми да потражи смрт, и то овако.
Никад ниједан омотач писма, мени упућеног, није доживео славу: да на њему буде у целости исписана реч за којом сам истински умирао; никад...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Престати доживљавати чак и умирања. Често ми пада на ум Микеланђелова ријеч из једног писма Васарију: „Нон насце ин ме пенсиер цхе нон ви сиа дентро сцолпита ла Морте”.
оквира и облика, па стане да испуња дневнике и биљежнице, да ниже записе и маргиналије, медитације и контемплације, писма и солилоквије, вјерујући да је тек у тим „аморфним формама” успио да из себе истијешти чисту и згуснуту кап „суштине”
„Маја је већ читава дјевојчица, лијепо напредује у клавиру. Ти је готово и не познаш!“, јављала су писма. „Хоћемо ли и ми најзад доћи на зелену грану? Хоће ли доћи дан да се и ми сакупимо на једном мјесту?
) Бескрајне сањарије у лежаљци. Сутони на тераси. Угодноболна раздрагана писма другу из школске клупе, милој дјевојци која навече одводи из наслоњача на лијегање сестрину хидроцефалну лубеницу са
Помало се јављало питање: куд даље? Разаслао сам писма на разне стране. Сваке вечери одлазио сам на пошту да упитам има ли што за ме. Одговори нису стизали.
Сутрадан сам отпутовао, не чекајући одговоре на моја писма. ЛXИИИ Чудно се рађала та носталгија! Задуго нисам схватао што је то што унутра копка и куда ме то вуче.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
У једном од својих изума намеравао сам да пошаљем писма и пакете преко мора кроз цеви положене на дно у сферним посудама које би могле да издрже хидраулички притисак.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тада сам им показао два писма проте Живковића у којима ме је препоручивао Ригеру и Палацком, великим апостолима панславизма и национализма у Чешкој.
Након неколико месеци одлагања, предао сам Ригеру и Палацком писма која су ме препоручивала. Видео сам им слике, читао сам о њима и коначно сам их слушао како говоре на једном великом
Али када сам примио писмо од проте из Панчева, у коме ме прекорева што нисам предао писма која ми је дао, одлучио сам се да их видим.
То вече сам провео у писању писма мајци. Тоје била моја жеља коју је мора бити ”вила” прочитала са мога лица. Касније, у просторијује ушао један од
А од српског младића, који у св. Сави види просветитеља, а у народним песмама свога народа тражи тумачења Светог писма, не може се очекивати да га загреје оваква вера какву је исповедао г. Браун.
Кад сам се пробудио, сетио сам се писма које сам мајци послао из Хамбурга пре годину дана, обећавајући јој да ћу се скоро вратити са пуно знања и са
” Усто, сећао сам се и једног писма које је цитирано у Кембеловом опису живота Максвела и у коме је писало: ”У реду, рад је добар, читање је добро, али
На крају писма рекла је: “Чула сам да је Берлин много ближи Идвору и, када будеш тамо, лакше ћеш скокнути овамо, много лакше него
Председник Колумбија колеџа Барнард и професор на Краљевском институту Џон Тиндал дали су ми писма са препорукама за њега.
овом великом покрету, било као усељеник, било као проналазач, онда је све то богато награђено племенитим духом писма на следећој страни, писаним руком човека кога сам имао част да лично познајем, а који је за мене увек представљао
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ко је имао прилике да чита писма људи недовољно вичних писменоме излагању лако је могао да примети како се реч у њима, сликовито речено, осврће на све
и одговор у исто време; из саопштења прелази у специфично кићење, кад се речи уланчавају по гласовној сродности, па се писма не пишу, него се ките; из умиљатог језичког додворавања промеће се у љутито одсецање итд.
године заправо се подудара с развојем од парнасовства до постсимболизма. Зар је случајно што на почетку изврснога Писма Ивана В. Лалића у фактури стиха и строфе осећате у исти мах одзвуке Рилкеове и позне Дучићеве лирике?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Кад је отмено, нек је отмено! НИНКОВИЋ: Још једно питање. Желите ли да вам пишем љубавна писма или не? ЖИВКА: Каква љубавна писма? НИНКОВИЋ: Па тако.
НИНКОВИЋ: Још једно питање. Желите ли да вам пишем љубавна писма или не? ЖИВКА: Каква љубавна писма? НИНКОВИЋ: Па тако.
” ЖИВКА (дрекне): Па и јесам! ЧЕДА: И ја сам му то казао, али он каже: „Да је поштена, не би она примала љубавна писма од мене!” ЖИВКА (њен гнев прелази у бес): Куш! Убио те бог да те убије, псето лајаво!
РАКА (чита): „Та се љубав међу њима изражавала на тај начин што је она њему израдила класу, а он њој писао љубавна писма”. АНКА: Кажем ја, знам ко је.
ДАРА: То није истина! ЧЕДА: Ама, читао сам својим очима љубавна писма. Па израдила му је класу и, изађи молим те у чаршију, па ћеш чути, цео свет јој се смеје. ДАРА (крши руке): Боже мој!
Отворите слободно, отворите: није то мени ништа непознато; добијала сам и ја таква писма. ЖИВКА: Ију, шта ви мислите? НАТА: Па де, де – што се сад правите... Учили сте и ви бриџ, нисам само ја...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ових последњих највише има у документарним жанровима, као што су мемоари, дневници, писма или животописи. Из нешто мало објављене преписке Милоша Црњанског може се закључити колико се он 20-их година - и
Краков, Станислав - КРИЛА
Са лишћа су падале ситне капљице туге. Прве звезде на небу се замаглиле. — Уништавају Швабе писма. — Није Швабе него наши... — Пролетери свију земаља, уједините се... — Пст, пст...
Тамо су копали ровове, гинули и тужили. Жалили се на цафард, на досаду. Писали су дугачка писма, која је ретко ко примао. И сви су тражили жене. Биле су потребне као кинин, као сирће за оне који болују од скорбута.
Изгледа да је то Бора рекао. Неко је викао: — Павловићу, Павловићу, јеси ли писма написао? — Бора се окренуо. Неко раздрљених, маљавих груди смејао се са врата колибе.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Између осталог сећам се и ових речи из тога писма: »Док се ви у штабу вечерас заливате шампањом и једете свакојаке ђаконије, мога мртвога брата једу раци у Морави.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сви су се они, из позадине, жалили на тежак и несносан живот, иако им је једина дужност била да по цео дан пишу писма својима. Или се од пролазника распитују да ли је ко добио извештај од куће.
Тома ме наговорио да свратимо у једну кафану и да им напишемо писма, која ћемо предати чувару куће. Тако ћемо их бар видети сутра на станици. Затражили смо коверте и хартију.
Тома је звонио. Наскоро се појави једна чупава дремљива глава. Тома предаде оба писма и замоли чувара куће да их рано изјутра преда госпођицама. Разуме се, дао је добру напојницу.
У шест часова пошли смо на станицу. Био је потпун мрак... Страховао сам да ли ће им чувар предати писма у ово доба. Тома ме је тешио и, држећи ме стално под руку, водио на станицу. Дошли су и остали.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
од 1 (13) јула 1883, стр. 2в). РУСКА ЗИМА (стр. 82) Ова песничка посланица заправо је саставни део пишчева приватног писма писаног из Москве, 7.
Вероватно је баш у барокно и разметљиво несрпском језику Трлајићева писма, којим пропраћа своју песму, најбољи доказ да је њу, изузетно, ипак замислио и хтео написати друкчије но све остало
говори веома позитивно: в. Писма о српском правопису и језику, Граматички и полемички списи ИИИ, 157—8); о истој песми в. још и Вукову Преписку Ш, 709.
истога броја Серпског народног листа дао у облику следећег Писма учреднику: Будући да већ укору одолети не могу, који ме овде од више страна шиба, од како се једна моја песма у
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И за најмањим оним каменом Што сам га некад — већ некад, да!... У палачи му холо газила!... ЛЕОНАРДО: Ево ти писма — Читај, Светлости!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Па ипак ја сам само сан ти дао, А мислио сам целог себе дати. В Ја читам данас твоја писма драга Из којих топла наивност се смеје И чедна љубав, коју младост греје.
В Ја читам данас твоја писма драга Из којих топла наивност се смеје И чедна љубав, коју младост греје. Ја читам писма, но сумор ме хвата, Јер прошлост врх њих већ остави трага, И туга Билог из вијуга веје: Сећа се данас страсне
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
И како ћу да јој кажем да си јој отворио писмо? ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад! Чудо божје! Отварао сам ја писма мало веће господе, па нећу Ђокино. АНЂА: Отварао си, ал' си због тога и службу изгубио. ЈЕРОТИЈЕ: Изгубио, па шта?
Поседео мало, колико да се заборави, па после опет добио службу. АНЂА: Па јесте, ал' немој сад опет да отвараш писма. ЈЕРОТИЈЕ: Морам! Није што хоћу, него морам. Знаш како је то, остане човеку у крви.
Знаш како је то, остане човеку у крви. Има људи који воле туђе пиле, има их који воле туђу жену, а ја волим туђа писма. У мојим је рукама, гледам га, а не знам шта у њему пише. Не можеш да издржиш, па то ти је.
Ето, дошло од јутрос пуно писама: из министарства, из округа, из општине. Кад, једно писмо мирише. Знам, писма из министарства не миришу; не миришу ни она из округа, а она из сеоских општина... можеш мислити већ!...
ВИЋА (наставља): „... које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма”... ЈЕРОТИЈЕ: Прочитај то, молим те, још једанпут! (Метне на оба ува шкољке.
(Метне на оба ува шкољке.) ВИЋА (понавља): „које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма”... ЈЕРОТИЈЕ (узима депешу): Дај и ја да прочитам. (Чита.
ЈЕРОТИЈЕ (узима депешу): Дај и ја да прочитам. (Чита.) „које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма”... (Враћа му депешу.) Читај даље! ВИЋА (чита): „са намером да их пренесе преко границе”... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха!
Једино се зна да је то млад човек. Учините све што је могуће да се ово лице у вашем срезу пронађе, списи и писма од њега одузму и под јаком стражом спроведе у Београд.
до сада уоченоме, у томе се срезу налази извесно сумњиво лице које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма, са намером да их пренесе преко границе. Лични опис овога сумњивог лица непознат је властима.
Једино се зна да је то млад чоовек. Учините све што је потребно да се ово лице у вашем срезу пронађе, списи и писма од њега одузму и под јаком стражом у Београд спроведе.
(Ђоки.) Је л' тако? То писмо те боли, је ли? Е, онда читај, господине Вићо, знаш како ми је уживање туђа писма да читам. Само, молим те, слово по слово, сваку реч да чујемо. ВИЋА (чита): „Душо моја”.
Читај, бога ти, господине Вићо! ЂОКА: Ја вас преклињем, господине капетане, да не дозволите читање тога писма. Ако већ мора бити, прочитајте га ви сами! КАПЕТАН: А, не! Овако, јавно!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Унео је у своје дело разне облике реторичке природе, као што су молитве, беседе, похвале, цитати и паралеле из Светог писма, и тиме нарацију обогатио реториком, спајајући тако житије и похвалу, што ће остати као једна од битних особина српске
Међу његовим путописима по својим уметничким квалитетима издваја се Писма из Италије и Писма из Немачке. Прва су значајна и као књига о Његошу, с којим је Ненадовић путовао по Италији.
Међу његовим путописима по својим уметничким квалитетима издваја се Писма из Италије и Писма из Немачке. Прва су значајна и као књига о Његошу, с којим је Ненадовић путовао по Италији.
Ћипико, Иво - Пауци
— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру, — опази писар. И, уозбиљивши се, диже се, па им вели: — Дакле, ви продајете
У читању прекиде га листоноша; у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и приватна писма и замашитији омот дјетињега „Забавника”, што их газда из доброте даваше свакога мјесеца мјесноме учитељу да их
Газда Јово цијело прољеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.
Када дођете, све ћете сазнати. Хоћу да вас изненадим”, дода при крају писма. Затајана слутња пробуди се и заокупи га. Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења.
Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке. Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гледао сам је, све на њој је дрхтало од жудње за мушкарцем. Димитрије Доротеј ми је рекао да ме Лауш тражи због писма краљу. Пењемо се уском стазом према Кули.
сам је много пута раније кад је о празницима долазила са Лаушем у манастир и кад сам долазио овде да пишем повеље и писма. Појавила би се увијена у хрпу тканина разних боја.
рани, која је како изгледа, већ смирена, Лауш ми у неколико кратких, неповезаних и расутих мисли наговештава садржај писма краљу. Известити га о упаду разбојничких чета из Усоре, о томе шта је било предузето, о исходу.
Прва половина писма била је сва у улагивању краљу, у похвалама његовој мудрости, богобојажљивости, христољубивости, мужевности.
Артемије је био у праву. Дворски писар је превазишао Артемија у празнословљу и претеривању. Читаве три четвртине писма биле су потребне краљевом писару да поређа све титуле нашег владара.
Захваљује му на учешћу у походу, храбрости и оданости његових ратника. Тек при крају писма каже се да је краљ наредио ћефалији Брвеника да нам да оно што смо тражили.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
писама која су, са још неколико њих, отштампана 1928 године као засебно дело под насловом „Кроз васиону и векове. Писма једног астронома“. Касније сам то дело превео и на немачки, прерадио га и знатно проширио.
Зато постоје знатне разлике између овог и првог српског издања; оне су ове. Писма означена у овом издању са В, XВ, ХВИИИ, XX, XXІІ, XXВ сасвим су нова, док су писма означена овде са ІХ, X, XІ, ХІИ,
Писма означена у овом издању са В, XВ, ХВИИИ, XX, XXІІ, XXВ сасвим су нова, док су писма означена овде са ІХ, X, XІ, ХІИ, XІІІ, XXІІІ, XXВІИИ, XXXИ, XXXИВ, XXXВІ остала иста као и у првом српском издању;
овде са ІХ, X, XІ, ХІИ, XІІІ, XXІІІ, XXВІИИ, XXXИ, XXXИВ, XXXВІ остала иста као и у првом српском издању; преостала писма су, која мање, која више, промењена и проширена, а сва заједно повезана у чвршћу једну целину.
Ваша писма, прочитана неколико пута, леже преда мном. Ваша страховања да сам се разболео или да сам шта више, заборавио Вас, разаг
Поред других ситних ствари, нашли сте онде и један мали придржач за писма, истесан од камена, белог као снег. Тај каменчић има своју дугу историју.
мраморном плочом, из гомиле папиросових труба, два мања парчета те скупоцене хартије и на њима је написао два кратка писма.
Ту су угледали света Еуклидови Елементи и Аполонијеви Конични Пресеци, оба света писма и наше садање геометрије. Немојте мислити да је ово што рекох каква јевтина реторска фраза и злоупотребљавање имена
Вратимо се улазним вратима те галерије и почетку мога писма. Имам драгог једног познаника, емигранта руског, који се у своје срећно доба, док је био велики богаташ, бавио, као
При сваком од тих имена, засветлеше његове благе очи, а кад доврших читање писма, он ми рече: „Таква се имена не исписују на хартију већ се режу у камен.
Са ово неколико редака мога писма исписано је, у главним потезима, хиљаду година историје астрономије. У њеном развитку надовезују се на Александријце
Колико сам јој се обрадовао; а како и не бих: на њеном столу лежала су три Ваша писма, из Франкфурта, из Вајмара, из Лајпцига. Она ме овде морадоше причекати због мога задоцнелог повратка из Цариграда.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Објавио је и Изабране песме за школску омладину, а најпознатије су књиге његових путописа: Писма из Грајфсвалда (1850), Писма из Швајцарске (1852), Писма из Италије (1868-69), Писма с Цетиња (1889) и Писма из
је и Изабране песме за школску омладину, а најпознатије су књиге његових путописа: Писма из Грајфсвалда (1850), Писма из Швајцарске (1852), Писма из Италије (1868-69), Писма с Цетиња (1889) и Писма из Немачке (1874).
школску омладину, а најпознатије су књиге његових путописа: Писма из Грајфсвалда (1850), Писма из Швајцарске (1852), Писма из Италије (1868-69), Писма с Цетиња (1889) и Писма из Немачке (1874).
су књиге његових путописа: Писма из Грајфсвалда (1850), Писма из Швајцарске (1852), Писма из Италије (1868-69), Писма с Цетиња (1889) и Писма из Немачке (1874).
путописа: Писма из Грајфсвалда (1850), Писма из Швајцарске (1852), Писма из Италије (1868-69), Писма с Цетиња (1889) и Писма из Немачке (1874).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
После неколико месеца, опет погоршање, и хитно путовање Тошино. Сад су почела долазити писма с рђавим вестима, и најзад депеша Петровој жени: да морају одмах натраг, „много је ларме у лечилишту, Петру треба
Донеси, Јулице, новине, да видим шта ме чека у свету и међ живим људима. — Јулица се врати с новинама и с три писма у рукама. — Нисам хтела да ти говорим док си била болесна. Сва три писма су од матере моје.
— Јулица се врати с новинама и с три писма у рукама. — Нисам хтела да ти говорим док си била болесна. Сва три писма су од матере моје. Видиш по датуму да су дошла једно за другим, а ти си лежала.
Та му је девојка после често писала. Као она, и писма су била озбиљна и чудна. Не љубавна писма, премда је девојка очигледно желела да се уда за наредника Јову.
Та му је девојка после често писала. Као она, и писма су била озбиљна и чудна. Не љубавна писма, премда је девојка очигледно желела да се уда за наредника Јову.
Каква је то девојка? завеза, мршава, немила. И писма од девојке још таква нисам читао. Све нешто као по рабошу, прво, друго, треће. Па онда, не знам право ни какве је вере.
— Не, госпођо, смрт није ту, али баш зато треба да останете. — Истога дана стигоше Бранку два отказна писма: од фрау Розе и од Павла. Павле је писао дугачко и врло полетно писмо.
Као обично, пред великим именом болест се мало примири. Павлу је доста добро, не спава му се, добио је два писма из Лондона; Исак пише оцу: — Мама ми је све казала; није то за мене ништа страшно; татице, мораш одмах да се вратиш у
Причекајте док се дигнем. — Павле је доиста све мање кашљао, али све више спавао. Кад се пробуди, чита писма, гледа слике, гледа се у огледалцету и радује се што се на лику више не појављују нове ранице.
А срета не једнога који и даље шара анонимна писма, и не црвени. Шара сам себи по глави гад и не црвени. Иако ђак Лесковчев, потезао је он, тај, за туђе звоно тамо
” Сиротиња је жилава; а како и да не буде, кад на њој свет стоји. Пантелија је почео писати по Горњој Вароши писма и молбе, а Ната, сведавши „апсалутно” на релативно, сашила је неколико хаљина за одрасле, и читаву малу гардеробу за
Сви заједно, колико их је још остало, завлачили су се, више-мање, у чауру од свога језика и писма, свога богатства и своје независности богатих људи, своје традиције и отмености.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Познато је из писма, и из повседневног живота, да има и такови природе синова који и благородство, и славу, и велико име, и све што ми
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Но и то им је мало, већ развију праву судску истрагу, те почну по целоме свету прибирати покојникова писма, школске сведоџбе, признанице и сва друга документа, па их затим, са истрајношћу једнога пасиониранога иследника,
Јер, када већ неко постане велики човек, он онда, разуме се, и своја приватна писма удешава тако да би се могла објавити, отприлике као што се жена која је стекла признање да је лепа удешава да би томе
дневне бриге замарају велике душе и још пуно других афоризама о животу, а све с обзиром на евентуално штампање тога писма.
Други један велики човек, из обазривости да му се не штампају писма после смрти, завршавао их је увек фразом: „Молим да ми по прочитању овај лист хартије вратите“.
нису ни стога што ја себе не сматрам великим човеком, те сам са те стране безбедан и миран, уверен да ће моја приватна писма извесно корисније послужити пиљарима за фишеке но биографима за вађење каквих података.
лепи марке и гута туткало, — брани своје мишљење бакалин — признајем, али му, брате, пролазе кроз руке толика новчана писма. — Јес', ал' затворена писма, — упада мој теча — а ако писмо отвориш, они онда тебе затворе.
— Јес', ал' затворена писма, — упада мој теча — а ако писмо отвориш, они онда тебе затворе. Па бирај, хоћеш писмо да буде затвор ено или ти да
! Ја те молим. — да ми, на ово Писмо! одговориш; што пре?...... Твој љубећи те, ах; до Гроба? . . . . . . . Њена су писма била без икакве интерпункције, што значи да је била слаба из српске граматике, кад се није, као ја, служила
Љубав се ова није свршила, она се просто угасила. Она је једног дана престала да ми одговара на писма и ја сам једног дана престао да јој пишем. И тако смо полако и нечујно заборавили једно на друго.
јуре га жандарми са позивима јуре га увређени са револверима; налећу на њега жене са амбрелима, пишу му анонимна писма, грде га, и за све то сатисфакција му је: што га високо цене и што је ниско награђен. — А глумац? — Зар глумац?
Најпре печеше да стижу министру анонимна писма, у којима му се доставља да сам свршио универзитет, па онда стручни гласник службеника истог ресора у коме сам и ја
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Отворио сам коверат и нестрпљиво Окренуо последњу страну писма... „Твој Драгослав“. Ах, обрадовао сам се. Пошто се било смркло, затворио сам прорез где је био смештен дурбин и
Доцкан је. Сутра ми треба уранити. Кад добијем времена, наставићу даље... Овај део писма био је доста изгужван и на њему су се видели неки тамни отисци.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
се, умрети пошљедњи — последњи пошта — част, дочек: Пошту чини Виде Маричићу пошта књигоноша — поштар који носи писма правда — (значи и:) истина: Већ и Марко остави за правду прах — (значи и:) барут првичје — прва похода
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
је живот стекао Којим је парама платио И пошто би га вратио Кад би ми неко рекао Како је ваздух стекао Коме је писма писао Да моли да би дисао Кад би ми неко рекао Како је сунце стекао Којим се смехом смејао Да би се џабе грејао
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ОЧИ СЛЕПОГА ДИДИМА Дидим, учитељ светога Јеронима, бијаше слеп. Ама из писма је врло био мудар и свашто је знао исказати и протолковати сваку дубоку реч.
Него знам да неки од сабратих се ту који писма не знаду, знаду ли, а нису добро за ово сказивање разабрали ни од других чатаца прочули, ја л' су заборавили, зато
ал' сав цело израиљски закон не ктеше примити кроме петоре Мојсеове књиге што узеше к себи, а пророке и остала им писма не примише, те кроз то Жидови тако и прозваше их именом једни Самарани, а не Израиљи, кано од Соморске горе именовати.
одлазећи и пак долазећи сви у глас и у незнан блебећући, ни један их књижник да што о Богу се и о души сети и из писма што проговори. Ако ли би се ко нашао коју реч духовну рећи, сви замрште на њега одвраћајући им уши своје...
Да што ви то освем писма мудрујете и о себи из своје вам главе беседите, многи ОД вас, те такве неваљале свуда беседе разно сити по пијарци и
А нисам поп ни калуђер, светски сам човек, није мени до писма и чатања, нит је то мој посао, него калуђерски и поповски, ђачки — којино не имаду другог посла; на то су се предали
Зато и свакад честога из писма ваља вам држати се потешна разговора. Калуђери су подалеко од разбоја; толико их не сустижу бојне стреле да су рањави,
Стреле вражје су то туштене, а не знаш откуд те стрељају, те ако би како било ваља ти погинути с душом, ако од писма ка томе не узимаш добра штита ни заклона.
наковаљ, чекич и клешта и остало по томе, тако је и наше мајсторије халат апостолска пророчаске књиге и свака богодана писма за нашу хвајду користну.
Ни писма позлобице пизмена веровали, а ни сами каримно што на кога писали, те и по смрти не звали се зли и неправи туђоизелице!
Ама побратиме, погледај ми повише од носа! Нит им је беседа из божаставнога писма, него из свога им вртоглавога џепа. А да ко ли би не пожелио видела светла данка и у болести лека?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Што? Што, бре?... Да си научи немацку јазију, аустријски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?! Тој ли искате?!... Ба!... У мој век...
је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним