Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Али, бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате
« Но како свака ствар на овом божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати. Навикао се на школу и на учитеља.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Декларативна усхићења и изанђале фразе никада нису били атрибути елементарне писмености, а језичке незграпности само подвлаче сумњиву доживљајну позадину.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
српска књижевност од почетка XВИИИ века, од писаца који чине спону између старе српске средњовековне калуђерске писмености и нове књижевности, па све до данас, до најновијих писаца, до оних који још пишу и развијају се.
У XВИИИ веку, када се будило историјско осећање српско, једва се нешто мало знало за старе споменике српске писмености. Владика Василије Петровић, у писању своје Историе о Черной Горы, 1754, служио се нешто мало старијим рукописима,
почетку XВИИИ века, и у Угарској се јављају неколико писаца који су покушавали прилагођавање старе, калуђерске српске писмености новом добу.
Они су се тако називали по манастиру Рачи у Србији, крај Дрине, који је био један од ретких заосталих расадника српске писмености, и у коме су се калуђери нарочито бавили приписивањем црквених књига.
реда тих Рачана, који су тако настављали стару српску писменост, јавило се неколико писаца који чине прелаз ка новој писмености. КИПРИЈАН РАЧАНИН Један од најглавнијих Рачана био је јеромонах Кипријан Рачанин.
и отпочео »в велицеј бури и метежу« преписивати књиге за оскудне српске цркве, у исти мах поучавајући млађе калуђере у писмености. Од њега је сачуван велики број преписа најразличнијих црквених књига.
РАЦИОНАЛИЗАМ РУСКОСЛОВЕНСКИ ПИСЦИ 1) РУСКИ УТИЦАЈИ КОД СРБА У XВИИИ ВЕКУ Први ступањ при прелазу из средњовековне писмености у модерну књижевност представљају српскословенски писци, који заузимају период од 1700. до 1740.
до 1740. Они су, сем Ђорђа Бранковиха, калуђери, служе се језиком старије српске писмености, њихов посао је више преписачки и готово искључиво црквен.
и његови другови, спремају целу једну генерацију српских свештеника и учитеља на руском језику и у рускословенској писмености.
Код бококоторских калуђера учио се само основној писмености. Први учитељ му је био Сима Милутиновић Сарајлија, који је и сам мало био учио, који је учио надохват и по случају и
излагања, излагања више-мање тачних историјских догађаја, без реда, без везе, без поезије, чак и без елементарне писмености. Игњатовић, по својој природи и по врсти свога књижевнога талента, никако није био за историјски роман.
Илића. Обојица, у исто време, почетком осамдесетих година, уносе у српску књижевност више уметности и писмености но што је раније било, обојица подижу и усавршују форму која је дотле била занемаривана и запуштена.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
– и у деветнаестом и у двадесетом веку – упорно прекоревају српске писце због слабог знања матерњег језика, недовољне писмености, па и због стилске невештине, која надилазећи синтаксичку раван пресеже у општу композицију текста.
очекивати да ће све више губити свој предмет стари, на почетку поменути прекори о слабом знању језика, недовољној писмености и стилској невештини.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
полази од стандарнојезичке норме, ондашње као и данашње, и сва се одступања од ње вреднују као знак пишчеве недовољне писмености, онда то што нам анализа доноси мора силом логике бити Станковићева приватна (не)писменост. И ништа више.
Пошто стих подразумева голим оком видљива и проверљива ограничења, о песниковој приватној (не)писмености говори се са извесним устручавањем зато што се осећа управо моменат формалног посредовања.
Стога се овде не пориче, нити се може порицати стара тврдња о „недовољној писмености”, али се зато из другог угла посматра и другачије се процењује.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Ипак, постоји домен у којем је народни језик био широко заступљен и у средњевековној писмености у српским земљама. То су повеље владара и магната и други световни правни документи, такви као законици.
жанрове и ону поетику којима се слави светачки култ, јер су први јунаци словенске књижевности били творци словенске писмености и књижевног језика, Ћирило и Методије и њихови словенски ученици, које је млада словенска црква сматрала светитељима.
Сава је користио разне облике дотадашње српске писмености, канцеларијске документе, дворске и ратничке приче и манастирске историје, али и наративне жанрове дотле непознате
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Понекад ми се учини да би он некако и прешао преко моје писмености да сам ја изгледом био достојан тога умећа. Но овакав какав сам, по Прохору, нисам био низашто.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Био је и остао Корнел Влаовић житељ села, али је напредовао по варошки у писмености и у идејама о својим дужностима на селу. Звали су га грађанином, и оцем у селу. Звали су га и свецем у цркви.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То би била на неки начин вредност писмености изражена материјалном вредношћу. Штета је што се данас изгубио тај идилски однос између учитеља и ђака, па на тај
Нити је било држава, нити владара, нити су се бројале године, нити је било писмености да се запише оно што би ми затим морали учити.