Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као у сну, Ђорђе гледа за оцем што одлази на белој кобили. — Видиш, баксузе, шта моја ћерка рађа! Писни сад ако смеш! — уноси му се Милунка у лице; Ђорђе скрушено ћути. — Било па прошло. А сад, пољуби ми руку!