Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Лазар. — Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. — Мањ ти? — повика момчадија. Лазару писнуше оба ува. — Да видимо! — викнуше девојке. Станко приђе и стаде на мету.
— пита кмет. Он је ћутао. — Одговарај, море! Он је опет ћутао... — Симо! — заповеди кмет. — Вежи га!... Станку писнуше оба ува... Око му се запали пламеном... Он погледа прво кмета, па онда остале.