Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Наиђе се и на занатлију и на трговца, који је читао старе повеље, кадшто и византијске писце. Уколико ова старобалканска варошка култура има бољих осећања и отмености, тога је више у Охриду него и у којој
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Караново није веровало у писце, најмање у оне који су у њему могли да изникну као неке наказне гљиве. За Караново су, као и за многе друге, уосталом,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
приручницима, лектири, у декламаторима и по листовима за децу, негативна су пројекција одраслих: ми деци намећемо писце, текстове, теме.
Такву поруку нису могли наћи у песми о зецу. Нису знали где је. Због тога молимо све писце: ако имају какву поруку, нека нам је остављају код настојника или убаце у поштанско сандуче.
Бранко Ћопић спада у оне писце који су све научили у детињству и у завичају, којима је дечји поглед на свет и на збивања основна снага дара, сам тај
Детињство, као занос у игри, као моћ домишљања и надограђивања стварности, занимало је многе писце: једни су га призивали, други опевали, или описивали; Ћопић кроза њ гледа.
Радовић не пародира толико одређене писце, колико тон, садржај, својства неких жанрова. Бурлеска се рађа из ироничног понављања давно прочитаних стихова.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Излажући се прекору да је ова књига сувише модерна, да одвећ улази у књижевну садашњицу, ја сам унео и најновије писце, у жељи да изнесем активну и живу књижевност, која је резултат, израз и цвет раније књижевности.
Код Гаврила Стефановића Венцловића може да се види неколико ствари: и почетак утицаја руске теологије на српске писце, и подизање образовања наших старих калуђера, и јачина традиције српскословенске књижевности.
Он хвали и често наводи Лесажа, Молијера и његове »остроумне и благонаравне комедије«. Али за главне писце француске XВИИИ века он мало зна и не наводи их.
Просвећен и књижеван човек, он прибира око себе писце, Симу Милутиновића и Вука Караџића, 1834. подиже штампарију на Цетињу, у којој се почињу штампати српске књиге.
Утолико јаче наступа романтизам, угледање на немачке романтичарске писце и култ српске народне поезије. Али, ниједан књижеван правац није потпуно одређен, писци не припадају одређеним и јасно
Његово књижевно образовање није велико, и он чита и подражава немачке писце нижега реда. Очевидно је да он ради без веће спреме и без нарочитих књижевних способности.
Сербске лѣтописи,55 дао им широку словенску и општесрпску основицу, одредио књижевно-научни правац и прикупио српске писце тога времена. ТЕОДОР ПАВЛОВИЋ Родио се 14. фебруара 1804. у Карлову, у Банату.
Штампана новим правописом, искључво књижевна и забавна, она је прикупила око себе готово све млађе писце српске, и што је у оно доба српска књижевност могла дати, то је Даница давала.
Шлегелом. Он му је створио везе у Русији и помогао му да тамо нађе признања и помоћи. Он је Грима и немачке писце заинтересовао за српску народну поезију; он је за Гетеа преводио на немачки читаве народне песме; он је био тај који
годину заподео, он је одлучно напао на сувремене српске писце и њихов рђав књижевни језик, и сав се заложио за народни језик.
И Караџић упућује писце на своју граматику, на свој речник, на своје збирке српских народних песама. Те просте идеје у оно доба значиле су
Као Хердер, који је у немачкој књижевности одвраћао писце да не буду Пиндари и »модерни Анакреони« но да се врате националном извору, германској старини, тако је и Караџић
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
—Баш тако! —У реду! Број један: књижевност и ти фазони! Све те лекције подсећају ме некако на оне несрећне писце од бронзе по Калемегдану на чијим главама преко лета џоњају птице, а зими као да преко ноћи добију беле куварске капе!
А писце не могу очима да виде! Кад зрело размислим њима би се највише исплатило да од „Три шешира“ направе самопослугу већи је
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Знања су му била многа и различита. Познавао је не само старе грчке него и нове италијанске и немачке писце, бавио се не само филозофијом него и географијом, не само историјом него и војном тактиком.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ти би вјероватно волио мало шири потез, зар не? — Напротив! Необично цијеним баш оне писце који нам откривају ситна, танана влаканца у човјеку, оне наоко незнатне унутрашње моменте.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али они су мало обраћали пажње на класичне писце као што су Лацэанж, Томсон и Кирхоф. Конструкција индуктивности тражила је готово исту математичку анализу као
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Имајући у виду неке српске и нарочито руске писце, прве деценије XX века могле би се с добрим разлозима назвати и временом словенског неомитологизма.
Они, наиме, доста дуго – и у деветнаестом и у двадесетом веку – упорно прекоревају српске писце због слабог знања матерњег језика, недовољне писмености, па и због стилске невештине, која надилазећи синтаксичку
При томе писце – чије је дело коначно завршено – издвајамо према месту које су заузели у књижевноме развоју. Тешко је, наравно,
Спочетка сам мислио да је то немогуће, јер је довољно навести само писце и њихова дела, па да то испуни двадесет страница. Тада сам се сетио старих мајстора за писање кратких прегледа.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И на крају, да још само поменемо једну стару навику у тумачењу књижевности. Постоји, наиме, навика да писце поистовећују с понеким њиховим ликом. Тако су и Борисава Станковића поистовећивали - занимљиво је - управо са Софком.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
темперамента али са снажним примесама класицизма, он је оставио снажан утисак на савременике и утицао на многе писце. Највише му дугује највећи српски песник П. П. Његош.
Али нема екстремних решења, ни експеримената, Андрић иде у ретке писце који у исти мах иновирају и канонизују. Таква су и три романа објављена 1945: На Дрини ћуприја, Травничка хроника и
Формира се покрет "социјалне литературе". Он није дао значајније писце. Али су ти писци утицали на књижевни живот уочи рата. У чисто књижевном погледу били су конзервативни.
А већ од 50-их година, током друге половине века, појачано интересовање за српске писце, њихово све приметније присуство на другим језицима, одјек на који њихова дела наилазе код страних читалаца и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и безазленост његових уживања, људи су пола у шали али пола озбиљно тврдили да је задобио и лопове, и разбојнике, и писце претећих писама. За много година никакав сумњив знак око његове куће, никаква крађа ни уцена.