Употреба речи писци у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И као музика на поноћној реци, Сва слова певају претке што су били, Краљеви и писци, војводе и свеци. И кад склопи очи на тигру и свили, Император виде како пређе сводом Страшни сен Немање

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

случајним, несмишљеним сударом из кога се изродио и развио најстрашнији хаос над хаосима, неред у коме ће војнички писци после рата пронаћи најпрецизнији ред ствари, извођен до ситница и на секунде по марљиво спремљеним диспозицијама

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Сем тога су и многи католички писци из Славоније и Босне писали ћирилицом. Велика књижевна епоха била је она у Дубровнику XВИ и XВИИ века.

морално поимање, које сам често запажао код становништва у Јадру (у Србији), подсећале су ме на особине које руски писци приписују својим најбољим сународницима. Пред већим туђим невољама ови људи заборављају себе и своје сопствене невоље.

одавало чак и математичким студијама; из племићких кругова и из кругова трговачке аристокрације су излазили песници и писци. Још пре пола века је Павић у својој историји дубровачке драме набројао ништа мање од двадесет и седам драмских писаца.

Најпознатији су у западној Европи правник Богишић и Војиновићи. Скоро сви дубровачки писци, као добре хуманисте, одликују се класичном брижљивошћу у погледу форме.

* Међутим, они не примају ово име. Српски су писци одавно сматрали Шопове за Србе; за њих је то била чистија словенска маса од оне која је источно од Искра.

испитивањима (Олаф Брок, Белић) шопског дијалекта доказано да он има све битне особине српског језика, док бугарски писци тврде да су од десет главних особина шопског језика само три српске а остале бугарске (Цонеф).

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

За Караново су, као и за многе друге, уосталом, писци особе које су успеле да уђу у школске читанке и умру. Мртви и покопани, са споменицима по парковима, они могу да буду

Сви из Каранова причаће како су били уверени да је у мени чучало то што је чучало, а издавачи и писци пружаће руке у сусрет кад ме сретну.

Ја ћу се као правити да то није важно, али негде у себи превртаћу се од поноса, мислио сам. То да су писци битанге као и сви остали тек сам имао да утврдим, као и то да књиге о крви и сексу нису оно о чему ја могу да пишем.

Не онако како су славни фудбалери, или космонаути или друга свемирска чуда. Бићу славан онако како писци то могу да буду. То није нешто нарочито, верујте ми!

Биће то веспа каквом можете отићи и до краја света, ако вам се буде хтело. Рашида тврди да писци зарађују довољно да могу купити себи аутомобил, али ја не верујем у то.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

“1 Дакле, и пре него што су поједини писци осетили изразиту склоност према овом нивоу књижевног изражавања, било је дела која су се могла препоручити деци.

Јаша Продановић (1867—1948) и сви они критичари који су осетили да с дечјом књижевношћу што је пишу недаровити писци, педагози и чиновници, нешто није у реду.

Спонтано, по унутрашњој нужности, деци се приближавају неки писци, или неке давно написане књиге; што човечанство бива старије, тај круг се шири.

и недоумице задају управо самоограничена, искључиво дечја књижевна дела, што их, све чешће, пишу искључиво дечји писци; ту долазимо у искушење да прихватимо строгу Крочеову процену.

Опасности подлежу само лоши писци, који су лишени дечје невиности у осећању и разумевању света, па то опонашају прихватајући неке олако утврђене

Пошто су увидели да дечја књига не поштује многе захтеве „праве” књижевности, недаровити педагошки писци су се понадали да ће преко ње моћи да протуре своје важне поуке и поруке, и у том су настојању редовно испадали смешни.

је био Толстој ( 1828—1910), у Кројцеровој сонати на пример, па се не треба чудити што, вођени њоме, недаровити дечји писци западају у немоћ.

Најбољи дечји писци биће, дакле, они који, не губећи ни жар ни дубину, буду знали да се одрже на нивоу стварности и чулног искуства.

на битне захтеве књижевне уметности, десиће нам се да дечју књижевност ставимо ван важећих општих закона, чему лоши писци и васпитачи једино и теже.

Намножили су се недаровити писци који су слободна формална ограничења изворних стваралаца претворили у неку врсту конвенције.

Она се у њему појавила као Ерсатз. Створили су је лоши писци, држећи се добрих, на први поглед уверљивих оправдања. Њихова књижевност рачуна с неразвијеним укусом широких маса

Као што они све чине у име радног човека и његових најдубљих интереса, тако дечји писци — тоуте рропортион гардéе — негују једну сумњиву подврсту књижевности позивајући се на добробит оних који се о том

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И ВЕРСКЕ ПРИЛИКЕ 12 2) КУЛТУРНЕ ПРИЛИКЕ 16 3) ПРОСВЕТНЕ УСТАНОВЕ 19 4) ШТАМПАРИЈЕ И ЛИСТОВИ 21 СРПСКОСЛОВЕНСКИ ПИСЦИ 24 КИПРИЈАН РАЧАНИН 25 ЈЕРОТЕЈ РАЧАНИН 26 ГАВРИЛО СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ 27 ЂОРЂЕ БРАНКОВИЋ 29 И

РАЧАНИН 25 ЈЕРОТЕЈ РАЧАНИН 26 ГАВРИЛО СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ 27 ЂОРЂЕ БРАНКОВИЋ 29 И РАЦИОНАЛИЗАМ 32 РУСКОСЛОВЕНСКИ ПИСЦИ 33 1) РУСКИ УТИЦАЈИ КОД СРБА У XВИИИ ВЕКУ 34 2) РУСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК КОД СРПСКИХ ПИСАЦА 37 ХРИСТИФОР

Не само да се о истим писцима овде говори више и исцрпније но су овде унети и некоји писци који се не налазе у школском издању (Димитрије Давидовић, Ђорђе Магарашевић, Теодор Павловић, Јован Стејић, Данило

За најновије доба узимани су само писци од књижевне вредности. Културно-историјским моментима који условљавају развијање књижевности дато је овде још више

писцима, углавном, налази се у њој; како мени изгледа развој српске књижевности и какви ми се чине поједини српски писци, у њиховој књижевној особености и као саставни делови једне књижевно-историјске целине, — овде је изнето, на основу

Далматински писци писали су народним језиком, али су били без правог, одређеног и свесног националног осећања. С малим изузетком, њихова

Рационализам XВИИИ века, који је пустио дубока корена, продужује се, писци су увек дидактичари и национални будитељи и васпитачи, али се стално врши инфилтрација романтичарских доктрина.

Школе су ретке и слабе, и неписменост је општа. И сви наши писци на крају XВИИИ века констатују ту запуштеност простога народа, и наглашују потребу да се благодети просвете прошире на

године. И тек 1813. јавља се нов српски лист. СРПСКОСЛОВЕНСКИ ПИСЦИ Последњи изданци старе српске књижевности допиру до самога краја XВИИИ века.

За више од сто година она је била главни извор српске историографије. И РАЦИОНАЛИЗАМ РУСКОСЛОВЕНСКИ ПИСЦИ 1) РУСКИ УТИЦАЈИ КОД СРБА У XВИИИ ВЕКУ Први ступањ при прелазу из средњовековне писмености у модерну књижевност

У XВИИИ ВЕКУ Први ступањ при прелазу из средњовековне писмености у модерну књижевност представљају српскословенски писци, који заузимају период од 1700. до 1740.

Али на њих почињу већ утицати руски писци, руска теологија, код њих има зачетака и световне књижевности, и код њих се већ јавља мисао о употреби народнога

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Пазите само: историја ове крчме почиње са првим лекцијама из читанке за први разред гимназије. Писци, као и обично без новчаница, пронађу тако једно згодно место за седење и бифеџију који даје пиће на креду.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Маршира, цупка, скакуће живо, кад преда њ — Андрић Иво! Ех то је мука и малер прави, јуре га писци у сну, на јави!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Жене играју мушкарце, мушкарци жене! Уместо да се сконцентришемо, ми се распамећујемо! А драмски писци се у гробовима преврћу! ВАСИЛИЈЕ: Биће најбоље да се одморимо, и опустимо! Нормална је нервоза уочи представе!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Уџбеници, управо писци, чекају на ред. Треба многе помоћи материјално и према томе се и уџбеници откупљују или препоручују школама као

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Од родбине Имао је само две тетке кад му је било три године: Од немоћног отрока, од трогодишњег Синише, Новинари и писци, гле, спрдњу начинише! Писци? — Кочијаши који су се у мраку распричали! Американци? Ваља: Америчани.

тетке кад му је било три године: Од немоћног отрока, од трогодишњег Синише, Новинари и писци, гле, спрдњу начинише! Писци? — Кочијаши који су се у мраку распричали! Американци? Ваља: Америчани. Јер није Ликанци него Личани!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Све што о њима знамо, само су одломци, каткад тек које реченице, како их прибележише други грчки писци, већином противници Демокритови.

Баш је субота, а тока дана окупљају се код њега научници, политичари, писци и уметници; свима њима биће нарочито мило да ме упознају.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

експедиције у стратосферу или на морско дно, ракетна интерпланетарна путовања и тако даље, једна биједа од фантазије. Писци таквих бургија баве се углавном техничким модалитетима свемирског саобраћаја, проблемима ракетног пројектила и његовог

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Они који књижевност пишу, наши писци, а можда још више они који књижевност проучавају, дужни су данас као ретко када да нам сабиру делове памћења, и дужни

Али можда управо зато у њој, што цмо ближе нашем времену, све истакнутије место добијају писци који као Растко Петровић, Момчило Настасијевић и, у наше дане, Васко Попа књижевним средствима активирају све старије

јер се књижевни развој тачније описује и боље разуме када се поред великих („поред генерала“) приказују и мали писци, поред најзначајнијих и мање значајни. То, уосталом, историчаревом опису даје рељефност.

је изградила наша модерна до рата и нове поетике коју – уз доследно порицање ове прве – формирају млади авангардни писци после рата. Није неважно то што се авангардна поетика заснива на порицању канонизоване традиције.

ме је да се бар строго држим саме књижевне уметности, да не прелазим њене границе, а да ми предмет буду не само српски писци, него једино модерни српски писци.

књижевне уметности, да не прелазим њене границе, а да ми предмет буду не само српски писци, него једино модерни српски писци.

Вероватно код сваког ко о књижевности пише постоји и избор по сродности. И постоје писци којима се често и радо враћамо. Мене је можда најдуже и највише привлачио Момчило Настасијевић. Зашто, тешко је рећи.

Имамо богату књижевност, прву међу јужнословенским. Упоредите само, за тренутак, који су све писци ХХ века имали стварног успеха на страни: од Андрића и Црњанског до Попе и Киша.

који би се лако могли навести потврдили би исто: да се слика о развоју српске књижевности и о месту које поједини писци заузимају знатно мења кад се са спољашње пређе на унутарњу тачку гледишта, која није искључиво, али је пре свега

• Са Косова су нам у овом веку ретко долазили значајни писци (осим Григорија Божовића и Данила Николића), још ређе најзначајнији. Случајност или последица ванкњижевних околности?

с културним додатком, па часопис Стремљења, све до оснивања Филозофског факултета, почели су се објављивати занимљиви писци и проучаваоци књижевности, да поменем само најстаријега Вука Филиповића, косовског староседеоца, и песника Лазара

замислити да ће нам из Далмације, Мостара, Сарајева, Крајине, Славоније, можда и са Цетиња, долазити не само значајни писци него и писци уопште.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

А ваљда су и зато ретки писци који су се с подједнаким успехом огледали и у стиху и у прози. Код Срба доста редак изузетак представља управо Милош

Супротставио се, наиме, синтаксичкоме разграђивању које су онда предузимали авангардни писци, „модернисти”, међу којима је и Црњански био.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

или су рођени у границама Монархије, каткада под строгим касарнским заптом Бојне границе, или су се образовали и као писци деловали на територији коју су држали Хабзбурзи. То је имало неколико крупних, трајних и одлучујућих последица.

Заправо, а што је далеко горе, имали су чак два језика којима су, каткада једни те исти писци, писали паралелно, и често исте песме у оба језика, већина од њих подједнако непрецизно и непоуздано на оба.

“ Само један језик ти писци нису знали: свој рођени. Већ пред Бранков долазак, у осећању кајања, ужурбано ће се освешћивати, па ће чак и сонет

Сви прави писци добро знају да се потпуно може завладати само једном једином језичком доменом, — ако се чак ваљано завлада и њоме, — и

књ. XXВИ Стари писци хрватски: Пјесме Антуна Канижлића, Антуна Иваношића и Матије Петра Катанчића. Приредио за штампу и увод написао Т.

свих обзира и конвенција моралних и друштвених и говорио језиком романа Жорж Сандове, као романтичарски љубавник (в. Писци и књиге В, Бгд 1911, 42—3). ПЕВАМ ПЕСМУ НА КОЈУ МЕ ОВО ТАМНО ОБЛАЧИТО ВЕЧЕ ПОБУЂУЈЕ (стр. 275).

277). Текст је узет из књиге Песме М. С. Србкиње, ИИ, Земун 1855, 108—9. Први је на њу скренуо пажњу Ј. Скерлић, Писци и књиге И2, Бгд 1912, 44—5. ПУТНИЦИ (стр. 278). Песма је штампана у Славјанци, Будим 1847, 101—15.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Пред крај 19. века јавио се, прво у есејистичкој прози, тзв. београдски стил, чији су протагонисти били писци широке културе, одлични зналци многих језика и светске књижевности.

Појава ових романа била је веома продуктивна, јер је пружала модел једног литерарног система који српски писци убудуће не могу заобићи.

Српске народне песме преводе се на многе језике, о њима пишу најистакнутији писци, међу осталима и Гете, њих опонашају на разним језицима.

Књижевност је захватила матицу народа. Сву своју пажњу писци поклањају разноликим видовима народног живота - од оних прастарих, фолклорних, до оних које је доносило ново доба.

Српски реализам обухвата широку и разноврсну панораму књижевних појава у великом временском распону. Најранији писци те оријентације појавили су се још 60-их година, у јеку романтизма.

више није била престоница Србије, него једне нове државне творевине ослобођених југословенских народа - Југославије. Писци, махом млади, нису долазили само из различитих домаћих књижевних средина: многи од њих донели су искуства стечена у

Оспоравање коме су били склони млади писци није, међутим, долазило само од опште скепсе изазване суровим и, за многе, трауматичним ратним збивањима.

Формира се покрет "социјалне литературе". Он није дао значајније писце. Али су ти писци утицали на књижевни живот уочи рата. У чисто књижевном погледу били су конзервативни.

У књижевном животу првих поратних година превласт имају писци с левице. Али ни сада међу њима нема писаца од већег значаја, ни међу млађима.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

и истине, Сјајне зоре и вечери Зрак црвени не протури У крваве љуте змије, Којима ће дух вечити По јауку, болу, писци, Несрећнога шибат света — Донде — донде!... Увређено срце моје, У вечитом болу, гневу, Смеха се је зажелело...

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

века. Осим тога, у њима су промовисани сви важнији песници и прозни писци овог периода: Коста Абердар, Љубомир Ненадовић, Ј.

садржи чак деветнаест Змајевих песама). У последњим деценијама 19. века јављају се и прозни писци за децу; на њих утичу немачки аутори познати по дидактичности својих дела па ове приповетке и романи имају првенствено

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Антички писци никли су из фолклора. Хуманисти препорода нашли су у њему, снажнији него у антици, „израз идеја праведности, једнакости

Њом су се инспирисали, узимали грађу из ње и учили се на њој тако велики писци као што су Есхил, Софокле, Еурипид, Вергилије, Бокачо, Рабле, Сер вантес, Чосер, Шекспир, Шели, Гете, Балзак, Пушкин,

Нашом народном књижевношћу одушевљавали су се и давали јој високо м есто у светској литератури такви писци као што су Јаков Грим, Хердер, Гете, Мериме, Мицкјевич, Пушкин.

(италијанској и другима) разни усмени облици постају писали (као страмбото, мадригал, станца, виланел), иако и највећи писци нових европских књижевности (Данте, Сервантес, Шекспир, Гете, Толстој) не могу без помоћи усмене књижевности, иако се

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу, као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности