Употреба речи пит у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Па говорила сам, — вели Јула. — »Па говорила сам«... Шта си говорила! Деде, шта си говорила? — Па што ме је пит’о. — Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из Карловаца, несрећо!

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— Па молим те, Јово, — умирује га Тоша шеф — па ти то мени, ка’ да сам ја министар па те ја отпуштам. Није ме ни пит’о, ако ћеш ми веровати... — Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Господар му даде све што је пит'о, и војник се затвори у двор. Понајприје се напије добро и заложи 'љебом, стави буклију преда се и поче свирјети.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И они су га напуштали зими. Облаке је многе, румене и жуте, Беле и мрке, гледао где плове; Он није пит’о за њихове путе, Ни шта их гони, нити ко их зове, Ни да л’ ће опет доћи једне ноћи.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Ива. Према веровању у Каставштини, сама трава ива је рекла: »Ја сторин мртвега живега, ако ме скухају и дају му пит моје води« (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 251).

Ћипико, Иво - Пауци

У лити се вода не може пит'... Пути су још гори... Ма ча ћу говорит', кад је све у нереду?... Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

О, да ја доћ могу тамо Па с врела радости пит, И лишен свих патњâ само Слободан, блажен бит. Вај, често у сну спрам мене Тај среће сине крај, Но попут празне

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности