Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па оно што му је сувише у торби, нарочито парчад хлеба од непшенична брашна, не добро и масно умешених питâ, баницâ, он то издваја и даје. Дели око себе, међ просјаке, једнако грдећи их: — На, на... — Баца им у крила, лица.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Смијешна су својства наше земље, пунана је лудијех премјенах. Природа се сваколика питâ сунчанијем чистијем млијеком; у пламен се и оно претвара, данас жеже што јучер њивљаше.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Е, — уздахну Таско —— тој си је, Јевдо, наш к’смет... Кад беомо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не питâ: ’оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко“ и „мајка“, — саг нас па не питују наша деца!...