Употреба речи питô у књижевним делима


Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

XЛВІІІ „Разумеш ли шта је свет?“ Питô ме негда цпеће лет. „Разумеш ли га сад?“ Пита ме горки јад. — Тад рећи нисам хтео; Сад рећи — не бих смео.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Мијо, не уплећи се у моју дужност! Јеси ли ти 'вође господин пријестолник или сам ја?! — питô би га намргођено кнез. — Ама, моја слатка душо, ни суд не воли да му се за свашто тужака...

Судац: Што си га дријешио, будало? Давид (смије се): Ама, чекајте, људи, да се мало приберем! Ја сам тебе питô: „Изволи, господине?“ Ти кажеш: „Изволим, изволим, Давиде.“ Е, ко је сад крив?

Не гријеши, дијете, душе. Не биједи ме код славног суда!... Ето, господине, казô сам све што си ме питô. Сад морете тог лопова по закону осудити. Судац: А име? Давид: Име му је Јолпаз, Давидов.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности