Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ И она врати остатак од колача натраг... „Теби је зло, тетка?“ питала сам је уплашено. „Није ми ништа, добро моје дете, само што не могу да једем“.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 80 Дивји вепар и лисица Дивји вепар оштраше зубе под једним храстом, а лисица га питала мисли ли се с ким борити те оштри зубе. „Не мислим,“ — одговори он — „али ако дође до невоље, боље нек' су готови.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. Она це окамени. — Шта је?... Ко је то? — питала је Петра. Јелица не умеде ништа рећи... У тај пар и људи стигоше. Један од њих одвоји се и приђе Јелици.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Г. Туманов ми је казао. — Да, — рече Туманов простодушно како га је бог створио — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите. Ја је погледах испод ока.
Чим сам попио кафу, одмах изиђем. — Збогом! — Збогом! Није ме питала ни куда ћу тако рано, као иначе. дошао сам у два на ручак. Она је се била откравила. Изгледала ми је необично слатка.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па, мора да каже сирома’; види и сам ди је запао међ паоре! — вели гђа Перса. — Питала га милостивна — наставља Ержа — воле ли »покенес«... — О, паоруша једна! И она зна шта је »покенес«!
И опет је ишло лепо и код попова и код младежи. Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера. — Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?
Та тâ би, каква је, и осванула на сокаку. Да ми није жао момка, баш би’ га питала мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!
Спочетка се Јула к’о и женирала и љутила помало, јер јој се учинило да је Шаца исувише слободан. »Е, а откад то?!« питала се у себи Јула. Сутрадан кад је дошла и залевала, није чула тамбуру да је прати.
Мало јој чудно што не чује оданде песме ни тамбуре. »Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно! Лепо ме пита: помаже ли ми когођ? Па то баш није ништа неучтиво!
И мора да је дуго и гласно плакала кад се и сама мама пробудила и отерала Гáгу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је што плаче. А Јула јој каже да је снивала стрáшно.
Није могао да продужи бар још три дана, иако је рад био, него се кренуо да се јави Јули. Чуо је од тетке да је питала за њега, и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Уредном је жестоко изливала тугу и луд бол за њим, кад је после мобилизације, нагло отпутовао и питала се: да ли верује себи, да ли је могуће да он није више ту, покрај ње, уз њу, он са свом својом мушком снагом и
И прелазећи оно кратко време њиховог заједничког живота, она се у чуду питала: је ли могуће, ама је ли могуће да је она, ову овде исту ругобу тако много волела, да је због ње патила, претурила
“ А она га је својим влажним широко отвореним очима гледала покорно и радосно и у оној њеној замишљеној нежности питала: — О, чему мислиш? Проћи ће, јел'да проћи ће, ови мучни дани и све ће добро бити.
Африка
У ствари је то красан младић, мање лукав но што сам замишља. У његовој причи како је вереници, која га је на самрти питала ла ли ће је заборавити, обећао да неће никада (разговор који цитира на бретонском је) и због чега се, каже, уистину
Црњански, Милош - Сеобе 2
Треба, каже, да прође, да изиђе, да види хлеб, како се испекао. Питала је Павла какве су Темишварке. Мора бити да је код жена много успеха имао? Павле је, међутим, и не погледа.
Кћи Божичева га је, међутим, и сакривеног, нашла. Питала га је, што се тако усамио, зашто не изиђе међу људе, у друштво; госпоже питају ко је, свима се допао.
Кад је угледала своју ћерку, и Исаковича, она пребледе, а затим поцрвене. Питала је Исаковича, куд су то отишли, и зашто су нестали из друштва? Није лепо! Зар не види да је њена ћерка још дете?
Осећао је, као неке голубове, топле, њене груди, при ходу. Она га је много штошта питала, али је Павле одговоре избегавао. А све се и са њом свршавало на том: зашто се није понова оженио?
И ноте. Домаћица му је рекла да је њена ћер, баш тог дана, добила, из Ајзенштата, нову музику „Дер Зерстреуте“. Питала је капетана да ли свира у флауту.
Одмах затим, она се прибра и настави да постељу припрема. Не осврћући се, она га је учтиво питала шта жели да му донесе, сутра, кад се буде пробудио – чуколад, каву, или шољу манделмилха?
јој покаже да тај језик разуме, и зна, а она га је испитивала само о женама, о љубави, о обољењу које има, а није га питала о војеним стварима. Није га питала ни зашто се крије.
Није га питала ни зашто се крије. Исакович је, затим, дан провео у посматрању свих оних ситница у кући, које је могао да види, са
Исакович се, међутим, јадан, сад кад га госпожа Евдокија није више тражила, нити за њега питала, кретао по Енгелбирти, као своја сенка.
Била је госпожа Божич, која уђе брзо, затворивши сама за собом врата. Она се насмеја тихо и хтеде да га загрли. Питала га је, гласно, где је цео дан био. Чекала га је и тражила, каже, а била је изгубила наду да ће га видети данас.
Међутим, као свака мати, она је увече, обично, била брижна и питала се, како ли је њеном синчићу, и ћерчици, сад, у Новом Саду? Иако су деца имала дадиљу. Ана је била лепша него икад.
Кад му приђе руци, осетио је, каже, како јој дрхти рука. „Је ли лепа?“ питала је Варвара. И Ана. Павле рече да јесте. А рече то снуждено. „Је ли онаква каква беше Кумрија? Пре десет година?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Нешто као љубавна писма с цвећем и телефонским позивима баш онда када она буде питала за оцену. Он би телефонирао и достављао писма. Ја сам био тај који ће да их пише. - Боже свети, Рашида!
- Мислим да бих морао изаћи, мама! Обећао сам једном другу. Пристала је без испитивања. Волео бих да је питала бар нешто, покушала да ме задржи, али није ме задржавала.
- Рекла си да је писмо Меланији упалило. Рекла си да је поправила све кечеве оног дана! - Све које је питала. Мене није питала. Моје презиме је на Ч. Рачунај колико јој часова испитивања треба док дође до мене!
Рекла си да је поправила све кечеве оног дана! - Све које је питала. Мене није питала. Моје презиме је на Ч. Рачунај колико јој часова испитивања треба док дође до мене!
Држећи Грету у крилу, Рашида је чучала на скели и питала ме очима шта то треба да значи. То са Меланијом, мислим. Одвукавши се једно педесетак метара даље, рекох јој да сам
- прешао сам јој дланом по образу, а она је загњурила лице у шаке. - Ако ме она не буде питала дотле? Ја знам све оне проклете Архимедове законе и сва та чуда, само да ме пита.
— Зар не можеш да се извиниш? — питала ме је објашњавајући да ће све бити као и пре, само што сам ја знао да је и оно пре било довољно лоше!
- ухватио сам је за руке и држао их за тренутак. Биле су то мршаве и кошчате руке осуте пегама као и моје. Није питала зашто бих морао изаћи. - Сетићу се већ нечег!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ако је која позната дама штогод хтела куповати, то је њега за савет питала, и кад би која рекла да је њена хаљина или смеса боје по укусу Шамикином, то је било доста.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чинила се као да јој је потпуно непознат и питала га је ствари које га пре никад није питала. О, ако му сад брат погине у рату – помисли и згрози се, па му дође да се
Чинила се као да јој је потпуно непознат и питала га је ствари које га пре никад није питала. О, ако му сад брат погине у рату – помисли и згрози се, па му дође да се прекрсти.
близу, она се наже, као и дан пре, над бедеме и воду, гледајући му при том право у очи, које беху мутне и упале. Питала га је да ли су војници нашли њен ланчић? Дан је био још топлији него јучерањи, врућ, загушљив, облачан, на кишу.
Четири пута јој се, то послеподне, чинило да јој муж улази и четири пута питала је за њега и говорила о њему, као присутном, тако да се бабама, а особито матором Ананију, причини као да је враг ушао
истрајна и искључива, целог тог грозног дана, већ је, напротив, исто тако жељно, ишчекивала и свог девера, Аранђела, и питала за њега, ослушкујући не би ли чула његов ход, или глас.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тачно у осам сати Јеленина бака је отворила теглу са вишњама и вишњевачом и питала нас хоћемо ли вишњевачу или вишње. Ја сам казао да желим вишње. Вишњевача ме некако није привлачила.
Време је... —Време за шта? — прошапута Нина бледим уснама. —Видећеш! Крвник и његова жртва. Колико се само пута питала зашто су сви они људи по логорима мирно клечали чекајући да их дотуку, зашто нису пружали отпор својим џелатима; можда
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанко је био опрезан, а баш настајући сувише да то буде издавао се сувише. Гојача се осмјехивала и доиста саму себе питала: је ли то само зато што му годи, е се дјевојка занијела за њим, или је и она њему омиљела у велике?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Пак јошт узео он ту да се бури; мислиш, не знам ја мушко лукавство? Како је што крив, а он, да га не би жена питала, јошт с врати почне викати. - Гди си био синоћ, а? Јеси ли имао у џепу осам цвандика, гди су ти новци?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Кад ме мати није питала —ја сам одлично разумевала, тј. нисам се ни старала да разумем, већ сам просто видела. Али на срећу мати није увек
нисам се ни старала да разумем, већ сам просто видела. Али на срећу мати није увек питала и неке песме остале су разумљиве.
Милићевић, Вук - Беспуће
прилази к њој; она се радосно изненађивала кад би осјетила њезину руку на својој глави кад би мати сјела поред ње, и питала да ли јој је задатак тежак; она је тако задовољно учила заједно с њом, и често би јој било криво што тако брзо памти.
„Зна ли тај човјек шта се збива у мени?“ питала се она. Тренуци бијаху дуги, а времена све мање. И те посљедње ноћи она није тренула оком; она никад није осјетила
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Вук је зелен, хех! Шта те се тиче какав је вук. — Па кад ме је она питала. — Питала те, хм! Имао си да ћутиш, па квит.
Вук је зелен, хех! Шта те се тиче какав је вук. — Па кад ме је она питала. — Питала те, хм! Имао си да ћутиш, па квит.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
То је и оптужба, и пресуда, и закон? Да је рекао да ме не воли, не бих ни питала! А то ти није рекао? Није? Седам година не да да мрднем из куће, плаши се да ме неко погледа; неко ми каже
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Дођосте ли? — питала би је мати дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је
се она смири, прибере, и после кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку, равнодушно је питала... Али једнога дана мајка јој се, тек што је била ујутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Уопште, страшно зезање! Успут се стално спомињала реч хепенинг. Питала сам неког типа шта то значи, и он је био богзна како одушевљен мојим свежим питањем, па ме је одвео на кафу; шта
Кад рекох, тоник-вотер, сетих се да сам у огромним количинама питала полицајце где се то у Лондону налази извор тоник-вотера и нико од њих није знао да ми каже гдје је то место!
„Како само успева да стигне на толико места одједанпут?“ — Питала се сваког јутра. Што се тиче мог доктора, кладила бих се у шта год хоћете да ће се на следећој седници дописних
Сећам се, најмаксималнија је била оног дана кад јој је најзад стигла прва пензија, после силног чекања. Питала је чиновника докле ће добијати лову? — Па, до ваше смрти, разуме се! — одговорио је он. — Срамота!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Тја! Мислила је нешто, али није могло бити. ЈЕЛИЦА: У чему? АЛЕКСА: Питала ме најпре ко сам, откуда сам и какве фамилије, па кад се извјестила, упита ме дркћућим гласом: да ли би хотео њену
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се : чега се имала бојати? Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
А трећи вели: “Моја је Јана“. 172. Долети соко из Босне, Ђевојци паде на раме, Питала га је ђевојка: “Соколе сиви пернати! Какви је алдет у Босни? Какви су момци Бошњаци?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али она, увек тобож као од великог посла, није могла. Све се као канила. Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила. Све се као нечем надала.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Обично се почињу речима: питао, питала, питало, питали, па се на тако постављено питање даје обично духовит одговор са поантом (Питали миша: — у којем селу
— Овако је казала баба куги, кад је неђе срела, а куга је питала: ђе су људи? Није кум хала, да сам поједе цијело јаје!
— Пут нове године, ђе ја знам! 8 Питали јежа: — Кад ћеш у вино? А јеж одговори: — И данас и сутра ћу. 9 Питала жаба корњачу, кад се превалила преко једног камена: — Што ти би, бона?
— Зато што нас свак кори да смо страшљивци. — Шутите, будале, јутрос испред мене поскакаше све жабе у воду! 15 Питала лисичица мајку, кад се уфатила у гвожђа: — Што ти би, мајко?! — Зло, ћерце! мудри се по једном могу преварити.
! — Зло, ћерце! мудри се по једном могу преварити. 16 Питала лисицу шћер: — Има ли, мајко, ико на свијету од нас паметнији? — Јесу, ћерце, они те се нашим кожама зими огрћу.
19 Питали змију: — Зашто ти је свак душман? — Зато што ни ја нијесам никому пријатељ. 3. О ТУРЦИМА 1 Питала шћер оца: — Који оно људи прођоше сад испод нашега села? — Шути, ћерце, нијесу оно људи но Турци.
— По трбуху. 6 Питали Циганина: — Ко ти је највећи душманин? — Празна торбица. 7 Питала Циганка мужа: — Чији су ово силни коњи? — Наши. — А ко ову силу оседла? — Богме, сваки свога.
7 Питала Циганка мужа: — Чији су ово силни коњи? — Наши. — А ко ову силу оседла? — Богме, сваки свога. 8 Питала домаћица циганску жену: — Али ћеш да ти изнесем пред врата хљеба, али да се огријеш?
— Најволија сам хљеб покрај ватре погријавати. 9 Питала попадија Циганку: — Али ћеш с благословом мало хљеба, али без благослова ваган жита?
— Ено га чека с врећом напоље. 8. О БАБИ 1 Питали злуреку бабу: где су јој зуби? — У језику, чедо моје. 2 Питала шаљива ђевојка бабу: — Хоћеш ли, бако, и ти с нама вечерас у коло?
— Хе, мој синко, кад су се твоји врагови рађали, моји су у колу скакали. 3 Питала унучад бабу: — Зашто, бако, плачеш? — Плачем за некадашњим ђевојачким стидом и за данашњом њиховом слободом.
— Плачем за некадашњим ђевојачким стидом и за данашњом њиховом слободом. 4 Питала баба непознато момче: — Кога тражиш, момче? — Једнога човјека, па не могу да га нађем.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
) ИКОНИЈА: Шта би, лудаји? ЦМИЉА: Само сам је питала ди је бразлетна, чула си! Кад рекох бразлетна, ко да сам је потпалила! Видла си како се сместа експресирала!
Зато је она појурила онда онако, онда кад си је питала за бразлетну! Препала се кад је схватила да јоје бразлетна остала покрај жртве!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Тада, већ, дечица нису ме питала као прежде: „Παπά, πоïες σέ εχαμε παπά εις χαιρоν, όπоν δεν ιξενρες γρμματα? Попо, ко те је запопио у време кад ниси
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И теби ће бити лакше да с несрећом разговараш у четири ока“. Није разумела, па је питала: „А шта Ђорђе ради?“ „Наш је газда у Београду. Спанђао се с неком собарицом и живи у кафани.
Нероткиње иду у пакао.“ Да ли је она живела са Аћимом? питала се Симка, гадила се мајке и слушала. „Бог зна да ту је муж јаловак. Зашто онда да се патиш кад си здрава и лепа?
Соба је пуна сенки лишћа и месечине. Ђорђу суво пуцкетају ноздрве. Шта ми ј е било вечерас? питала се Симка, а плач у сутону у њиви слатко је заболе. Дрвени кревет закрцка и зацвиле за њом.
широком и кратком длану, и док би јој Ђорђева рука небрањено лутала по телу, она је пилила у лик на дукату и озбиљно питала: „А шта сам ја теби?“ Ђорђе се смешкао: „Ако ми родиш сина, онда си ми жена.“ „Ја више нећу да живим у селу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Куда ли иду? Шта траже?« — питала се, али одговора није било. Изнад свега узбуђивала су је разиграна дечја стопала, нарочито она најмања.
»Када ли ће порасти?« — питала се. Недеље и месеци су пролазили, поново пролеће као златна веверица скакутало по дворишту, а изданак никако да се
А онда, у самом његовом срцу ниче плод. Цела соба била је пуна његова сјаја и мириса, али мајка није више ништа питала. Видела је да биљка весели девојчицу и спокојније је одлазила на посао. »Хоће ли се икада распрснути?
Сви прозори били су прекривени мразним чипкама, а снег је допирао до рамена. — Шта ли је са Татагом? — питала су се деца. — Шта једе? — Једно за другим искрадали су се малишани у снег и односили старици зделице с храном.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И гледајући мило у Николу питала га сваки час: — А шта би радио да ти нисам дошла, је ли шта би радио? До јутрења провели смо у поповој у љупким и
— И тебе се ништа не тиче што се твоја жена вратила кући после тебе? — питала га је немирно госпођа Леђенски извлачећи иглу из шешира према огледалу.
Одговорила ми је радо, па ме је и сама питала о моме чину и кога је рода моја униформа. То је био повод да је упитам: радује ли се што смо дошли; на шта ми она
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А она ме питала, с малим изразом забринутости и несхватања: — Што ти је? Реци, што ти је? Ја не бих одговорио ништа.
— подстицали смо једнооког. Ускоро се укаже ред високих јабланова. То је био Зеленик. * — А што ћете сад? — питала је забринуто дон Петрова сестра. — Увјеравају нас да ћемо добити осигурнину. — Али готовина брзо оде, синко мој!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сваке сриједе и недјеље ишли су момци из куће по заповијед сеоској стражи. Кад год би момци дошли са заповиједи дома, питала их баба: — Каква је, дјецо, запосвијед? Морали су јој све потанко исприповиједати.
Ћипико, Иво - Приповетке
И тада би га питала бољом храном и настојала би да га и у најситнијим стварима задовољи. А син као да се не брињаше за оскудицу и невољу;
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Па зар сам ја томе крива? Питала сам је преко кума-Драге и она каже: нека дође, како да ми не дође госпа-Живкина ћерка; нисам је видела откако се удала.
ало... је л' то фотограф Пешић?... Ви сте?... Овде је госпа Живка министарка. Је л' те, молим вас, нисам вас ни питала, кад ће бити готове слике?...Тако... а не може раније?... Ал' гледајте, молим вас, да испадне лепо.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Ипак је умро, додала је убедљиво. Онда су сви пошли. — Да вам оставимо светлост, рашчупана Ивон питала је Душка. — Ех, не треба... Најзад су сви отишли. Мртвац је био миран, није кркљао више, и све је било тихо у соби.
Петровић, Растко - АФРИКА
У ствари је то красан младић, мање лукав но што сам замишља. У његовој причи како је вереници, која га је на самрти питала ла ли ће је заборавити, обећао да неће никада (разговор који цитира на бретонском је) и због чега се, каже, уистину
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Иначе, иностранство их сматра за Белгијанце. — А зашто ви носите црну јаку на блузи, а Том црвену? — питала ме Арлета. Објаснио сам јој. Њој се више допала црна јака. — Природно...
Драгиша припали цигарету и налакти се на сто... — Хоћете ли, Том, да ми правите друштво до кројачице? — питала је сутра Полета. Наравно, Том је пристао врло радо. Али зачудо, Арлета им се сада није нудила у друштво.
Око три часа отишли смо. У салону сам се упознао са ћеркама. Онда су ме одвели својој мајци, старој отменој дами. Питала ме је одакле долазим, да ли имам породицу. Рекао сам јој да је моја породица под Аустријанцима. „Ах, Бош, Бош!
Али за време док сам био код њих, мислио сам на Арлету. Одета ме је у неколико махова питала зашто сам тако тужан. Једном је додала: — Певаћу вам нешто из „Вертера“, јер ме ви тако подсећате на њега...
— Кад сам прилазио, она је гледала унезверено, очекујући да ћеш се ипак појавити иза мојих леђа. „Где је Драгиша?“ — питала је Полета. Ја слагах да си болестан. Лулу се наједном уозбиљи. Почеле су да се распитују од чега, је ли тешко.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: — Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко.
И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда,
Ћипико, Иво - Пауци
— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци. Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Све сам то изговорио лагано, мирно, настојећи да је уразумим. „А, ако га ухвате разбојници?“, питала је. Тешко је са женама.
Нико јој није одговорио. Сви су стајали непомични и ужаснути. Она је поново питала. Поново су ћутали. Онда су се нашла двојица међу окупљеном гомилом којима је било стало да се истакну пред
Позвала ме је. Стајала је на средини одаје, господствена и надута. „Гађао си га?“ Само то је питала. Није вредело да се правим како не схватам о чему је реч.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Срба ће у Грац, и учиће за доктора. Одма да ти кажем, да сам то ја изабрала, нисам много питала... 'оћу сина као доктор Мирко... А ти, ето, дајем ти право да сам бираш... Да не изабереш и ти однекуд медицину?...
Једаред, мала сплеткара додаде и ово: — Била јуче код маме госпојица Ната, и питала за твог тату и за тебе. Је ли, Соко, је л' и она хтела да се уда за твог тату кад је био удовац? — Хтела је!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Над њом је било небо, под њом зањихано поље мака, црвено и бескрајно. Није се питала како то, одједном, лети; куда лети.
3атим се једнога јутра диже још пре зоре и пође у свет да нађе лека невољи. — Шта да радим? — питала је и дрво, и поток, и звезду, и жабу. — Где да нађем срећу свога сина?
— Је ли то знак старости или знак зиме? — питала је птице и ветрове, али одговора није било. Једино је орах тврдио да је с чворићима још племенитија, још лепша.
— шапну, а ораховим деблом заструја радост. Скривен од свих, дрводеља се даде на посао. »Шта ли то деље?« — питала се жена. »Столица се не теше од једног јединог комада. Није столица кашика или чанак! Да он то не прави колевку, можда?
Је ли долазила мудрица Тау Ка? Шта се у шареној небеској башти збива није знала, није ни питала. Једва је чекала ноћ да сиђе на језеро. Је ли чудо што се Велика Звездана Мајка забрину: — Ти, кћери, много изостајеш.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
— Мајку си несам питала, Али сам лошо слушала, Татко на мајку збореше: »Девет још ћери да имам, Ни једну Митки не давам, Јербо је Митка
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— А какво је то одговарајуће оружје? — питала је баба Вањка Широког. — Па оно које одговара дотичном непријатељу — тумачио је Ваљушко — како идемо на одбјегле
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А Дока је не само заплашила него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања да је ова све казала и не знајући шта је све изблејала.