Употреба речи питат у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

27. Он је прати њеном дому Говорећи реч лагану, Ту ће питат јунак мому, Де се сутра да састану; А деклица вини, мани, Док не рече: „Код Степхані“. 28.

69. Цуре неста, већ замаче, Мама оста код момчета, Реч настави, питат заче, Де је био, куда шета, Те придаде штошта друго, Ал' све причат било б' дуго. 70.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Немојте ме питат' саде, да вам причам старе јаде, старе јаде, нове наде, што их наша звезда знаде; већ пођите до јавора, побратима оног

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

4 ДВИЈЕ МЕГДАНЏИЈЕ — Јеси ли ти из Дрине? — упита момак момка на сијелу. — Јесам, а што ме питаш? — Хоћах те питат’ је ли вам још жив кнез што га је мој дјед посјекао на мегдану? (Сви у смијех).

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Питао сам мог доктора, али ми је одговорио неодређено, половично; он није специјалист. Питат ћу специјалисту кад ми се пружи прилика.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

чибук, превали се на шилту и присркујући кафу почне га питати: — Дај, Крсто, твога ти крста, право ми кажи што ћу те питат. — Хоћу, ага, све као да ћу сад умријети. — Знаш ли, болан, да се ја о свакоме твојему добру старам?

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Путуј путе изагробне, Гледај сунце како сија: Онде ће ти руку стиснут’ Текелија. Там’ те неће нико питат’ За живота шта си био, Већ: уради л’ што си могô, Калдрмџијо? Сиротињу често води Племенита, виша мисô.

само двома Не знам како ’ш одговарат’: Једно себи, својој свести, Друго Богу, кад запита; А питаће, питат’ скоро... Пази само: већ те пита. »Стармали« 1881.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: Буђе, буђе. РУЖИЧИЋ: Молчаније јест красњејшаја добродјетељ јуноши. ЈОВАН: Уж’ буђем питат, уж’ буђем питат. (Један на једну, другу на другу страну отиде.) (Завјеса пада.) ДЈЕЈСТВО ИИИ ПОЗОРИЈЕ 1.

ЈОВАН: Буђе, буђе. РУЖИЧИЋ: Молчаније јест красњејшаја добродјетељ јуноши. ЈОВАН: Уж’ буђем питат, уж’ буђем питат. (Један на једну, другу на другу страну отиде.) (Завјеса пада.) ДЈЕЈСТВО ИИИ ПОЗОРИЈЕ 1.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ја вас спазих, па задрхта’, — Хтедох питат’, ал’ се боја: „Је л’ то Мирко? Је л’ то Сава? Југ, Тијана, Смиљка моја?

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

А њим сам многе И опасније ране лечио... Ма шћах вас питат, децо, Куда пођосте? На далеко ли, млади, смислисте? БОГДАН: Далеко, старче, богме далеко!

КНЕЗ ЂУРЂЕ (глади се по челу): Још нешто хтедох питат, војводо... Али доста је — доста, сувише, Под твојих гласа тешким теретом Слабачка ми се плећа сломише...

Ћипико, Иво - Пауци

— Дали сте... — Па? — Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. — Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат'... Пропашће и мени... Да се по богу срамујем, а од кога? Зар од вас? — безобзирно успали се она.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

дође Ваљевац Јакове, како дође и доведе војску, те се Јаков саста са Ћурчијом, у образ се они пољубише, ал’ за здравље питат се не ћеше; веће одмах кавгу заметнуше.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности