Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Шта је то?“ питах се сама... И једва сам чекала да га опет видим... а, овамо, кад нам дође, ја бих хтела да побегнем некуда, али не
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Из тога шала провириваше јој лице као из неког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа. — Да се вратимо? — питах ја. — А што? Она смакну раменима. — Ви се бојите ићи даље у пусту шуму? Она баци поглед на ме.
Она окрете главе од мене. — Ја... ја... — поче загушљиво и преста. Мени помрче свест. Ама јесам ли ја будала? — питах се. Куд сам загазио? Дођосмо пред нашу кућу и ћутећки прођосмо је.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тада окусих кртолу први пут. „А шта јеђасте прије него поста кртола?“ питах. „Па нашло би се увијек ма шта, само њека је доста!
те му намах навријеше сузе и прислони њену главу на своје груди и започе: — Опрости, дијете моје, умири се; не питах те твога зла рâди, ни срамоте, но... ето, кажи ми, реци само циглу, најкраћу ријеч своме тајку!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се бојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас. Уплаших се и дигох да изиђем, али, први
— Ако! Иди! — покорно прошапта и умукну, одупревши се рукама о земљу, да не падне. Питах матер, она ми одобри. — Иди — рече. — Ионако овде ниси за вајду. Само пази да Циганке...
— Па како си, шта радиш? — питах га, тек само да што говоримо. — Ништа. Седим! — поче ми он одговарати, једнако онако стидећи се. — Седи!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И у чудном страху ја се питах тада, Какво судба опрема испаштање веће, И колико треба невоље и јада Да окајем овај час ненадне среће!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СТАВРА: Видиш да је човек заспо! ЦМИЉА: Шта он мисли, да џабе седи у сувом? СТАВРА: Не питах те одакле си. ЦМИЉА: Из Кремана, код Ужица. Иконијина земљакиња. СТАВРА: Како да не знам Кремна, лепо село!
ИКОНИЈА: А и не питах те! Што ти вучеш ту ногу? АНЂЕЛКО: Не знам, нешто ми скочило и поплавило. Оволикачка гука, а и гноји се.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И у чудном страху ја се питах тада: Какво судба спрема испаштање веће, И колико треба невоље и јада, Да исплатим овај час ненадне среће!
Куд га то мисли далеко односе? „Шта слушаш, брате? упитах, пун страве. А он ми рече: „Звони... Сад је носе...“ Не питах више! Само сам узда'н'о, К'о да ме стрела кроз прса пробола! Лежах к'о мртав...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Изгледале су ми сличне новорођенчету које при породу издахне. Питах се како да га одржим у животу“. Док ми Фарадеј то прича, посматрам га пажљиво.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Увек у средини што дух сваки стеже, Запазио нисам сем ње ништа друго, И често се питах шта ме за свет веже: Заклоњен идеал? Ил' страдање дуго?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Гуслари, где сте? Питах на све стране, Устајте светле да славите дане, Већи сте од нас! Из гробља се зачу Из сваког срца већа песма тече