Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Тако пандуру казује капетан, а он, опет, другима, и сви му верују... — Па признаде ли, вере ти, Јоване? — питаху га сељаци из Планинца. — Из први мах не хте... Ал’ немој о томе ни помињати!... Муке су то, мој брате!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Неки рекоше: — Море, ти си се то опио, па ти се учинило! — Ама шта је стоку плашило? — питаху се други. Утом бахну Сима на врата: — Добро јутро вам! Сви му прихватише. — Да није и тебе што јурило ноћас, Симо?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Из велике ране на челу лопила је крв. Латковић се наднео нада њ. — Мртав?... — питаху голаћи. — Није... Дише... — Хвала богу!... Носите га у шарампов! — заповеди Зека.
Теодосије - ЖИТИЈА
Пошто су мучени и нису имали ништа да даду за откуп, довезавши их у Лавру продаваху их као стоку за клање и питаху да ли ће ко кога од клања искупити.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Какво ли је ово чудо ?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи. Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Људи из даљега, званци постарији који је не познаваху питаху: „Чија је оно ђевојка?“ Па кад још чуше чија је, сваки је помислио: „Еј да ми је у дом!
Лицем у очи Видова дне, сердар је цијели дан био у планини, и стиже пред колибу, таман кад његови бјеху вечерали и питаху се у чуду, шта се с њим догодило. „Не знам ни сам куд сам се врзао“, рече он сједајући.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Јеси ли био добар ђак?“ питаху га деца. „Спочетка сам био један од последњих у разреду. Али кад ме један од ученика издевета, мислећи да, као
Ћипико, Иво - Пауци
Младост се ипак подала доброј вољи и животу. Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити. Свако се стискао у се.