Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Онда магаре, поносећи се, упита лава: „Хе, сад ми кажи што ти се чини од мојега гласа!” „Пак јошт питаш, — одовори лав — и ја сâм да те не знам ко си, бих се од твоје вике уплашио.
„Да ако дођоше пастири са пси? Јао!” „Ако они дођу, знаш што ће ти бити, што ме питаш!” Наравоученије И ова је басна подобна предидућеј, но при тому приписује се и оном који се на туђе лакоми.
Храст јој рече једном: „Колико се с мојим плодом питаш, а никада нећеш на ме да погледаш, ни да ми захвалиш!” Свињче, да се покаже да и оно нешто паметно уме мислити,
христјанину ово је доста: кад су се она иста телеса која су за апостолска држата била, растљела, што иштеш, што ли питаш даље?
Фурт! Нек се у коли бежећи порађа! А ко ово причињава? Та то се зна, што питаш? Ревносни пастори и богослови, зашто овакови, гди су год и чији су год, свуд су једнаки, нити хоће за шалу да знаду.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А што ме питаш за Јакова и Црнога Ђорђа, јесам и̓ чуо али и̓ не знам”. — А Бијуклић: „А зар ти мене не познајеш?” Кажем ја, да га
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Јеси ти глава у овој оптштини? — Јесам, газда-Рако... А што питаш? Зар ти дојако ниси знао да сам ја кмет? — одговори му Стеван мало зачуђено. — Па шта чините ви, људи?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Пиј! — Нека, достаје. — Та није! Пиј, човјече! — Не могу више. А кад ме питаш, казаћу ти! Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! — Како?! — Не питај ме даље!
— Зеко! — рече. — Чујем. — Јеси писмен? — Јесам, у длане!... А што питаш? — Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова. Ја мислим да овде пише име бегово.
Знаш ли шта ти код куће раде?... Па и не питаш?... Станко обори главу. — Не смем! — прошапута он. — Јеси ли гледао кошницу кад замре?...
— Ја сам дошла... Ја немам куд!... Хоћете ли ме примити? — Још питаш?... Ходи!... Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!... Ти си ми благослов божји!... Тебе је сами бог послао!...
— Какви су то људи? — Добри, поштени. — Видиш, и ја тако мислим. И ја се с њима добро познајем. — А што питаш? — Ништа. Колико тек да видим да ли их познајеш... Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те.
— Ја је нисам видео. Турчин му погледа у очи. Али очи старчеве ништа нису казивале. — Лажеш! — Јок!... Ти ме питаш, ја ти одговарам!...
Рад сам видети и ту радост за живота... А, гле, ти за њу и не питаш!... Па погледа Станка испод ока. А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао
— Ето... — Јеси ме пожелела? Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? — Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... Она је музла... Млазеви млека шибају у музлицу... — Шта ти је?!...
— Шта да ти кажем? — Па... ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? — А што ме питаш?!... Зар не знаш?!... — Па... знам, али сам жељан твога разговора!... Жељан сам чути то из твојих уста!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
РЕФРЕН Сневај, да увидиш да пролазни снови Још најближе стоје постојаној срећи; Да не питаш никад, зашто јади ови, А не који други, а не који трећи.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе. А моја сестра — ех, побратиме! Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу! — Покушавао сам.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— »Чекај!« Шта да чекам? Чекај ти! Шта ти чекаш... ти, ти... — Шта ја чекам? Питаш ме? Не чекам ништа — плану сад и поп Ћира — или боље рећи, чекам свашта. И ништа ме неће изненадити. (»Уф, уф!
И сад ме још питаш шта чекам! Шта ја чекам? — Да, шта чекаш? Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса. — Кад се оно још к’о ђакон вук’о
Е, па ’ајд’ се вуци клипка с њим! И ти ме сад питаш: шта чекам! — Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса, сва зелена. — Шта чекам? Шта ја чекам?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
? — Врло добро. — Шта судиш о њему? — О њему много се може судити. Чега ради питаш? Ваљда због трговине? — Не, због женидбе. Рад је моју Соку узети. — Па добро, што хоћеш да рекнем о њему?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ја сам за то да се иде. Таква сам. Куд пут води са мном, питаш? Куд хоћеш!“ Ђурђе је све више махао руком, као увек кад би његова жена почела пре њега.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Зашто су ме спремили у џак? — питаш ме, пријатељу мој ! Е, то ти ни ја сам не знам тачно казати. Лијепо сам живио код свога газде, чича-Трише, млинара.
— Какво то страдање? — упита мачак Тошо. — Још питаш, брате мачколаве! Свако вече овамо се из планине спушта страшни медвјед Крушкотрес Кукурузовић, грдна изјелица.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Овај наш пре робије сигурно није био конобар! Баш бих волео да знам шта је био! —Што га не питаш? — замумла девојчица пуним устима. —Не говори док једеш! — пресече је мајка.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Имао је рогове вилашасте. — Врача ли се у вас плеће, Јанко? — запита Рако Мргудов. — Не разумијеш шта ме питаш! — одговори ускок. — Е сад ћеш разумјети!
— Откуд ја знам, тајко!? Зар се Јанко мени исповиједа!? Зашто не питаш њега? Кнез се зачуди њеној мирноћи. За тренутак посумља да је ишта истинито у Станину причању, да су то била њена
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што ме питаш, казаћу ти право, Право, брате, тако била здраво! Нисам, брате, ове горе вила, Ни ме вила белу одојила.
„Богом брате, књигу послушајде, Па менека на веселе ајде, Ја испроси дивоту девојку: Да си мени девер уз девојку. Питаш, чију, брале, — то не питај, Седлај коња, на веселе итај.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ко ће, још ти питаш? Четници, Талијани, усташе, партизани, а могу, вала, још и ови најновији, ни фарбе им не знам. — Пролетери?
Таман да змија на њима лежи, ја ћу руком у торбу. — Како то? — забезекну се чича, више радознао него љут. — Како, питаш? — уозбиљи се делија.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
) ЈУСУФ: Кад ме питаш, да ти и кажем. Отворено говорећи, ствар се незгодно развија. Чуо си да су навалили просци. ХАСАНАГА: Па шта?
Теби није? Не знам, можда сам постала зимогрожљива... ХАСАНАГИНИЦА: Иловачу ископаш, поквасиш, не питаш је шта ћеш од ње да месиш...
Дотакнем хлеб, па устукнем, ко да сам гују дотакла! А ти ме још питаш зашто не једем. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: За последњих шес дана, ово ми је први пут да седнем!
АХМЕД: Мислиш? Сад тек почиње да се свадбује. Немој да ме питаш где. МУСА: Што ти будала нађе време за шалу... АХМЕД: А ко ти каже да се шалим?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге. Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме: — Шта ти је, Којо? — Ништа. — Па не љути се, што?
Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах. — Читаш ли? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.
— Што питаш? — одговорих туробно. — Па да знам, синко! — Кад будем свршио, знаћеш. — Та не љути се одмах. Ти се од неко време
??... — убрзао старац и почео, сав накострешен и гужвајући свој гуњ, да се надноси јаросно над њиме. — И још питаш, питаш? Убићу те, бре, убићу, никакав сине! — И диже песницу.
??... — убрзао старац и почео, сав накострешен и гужвајући свој гуњ, да се надноси јаросно над њиме. — И још питаш, питаш? Убићу те, бре, убићу, никакав сине! — И диже песницу. — Зар ја то да дочекам, да ми девојку, венчану, натраг одведу?..
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Јере ме то питаш — рече Марко — па бацио сам ти меса. — Знам, знам, — рече она — бацио си ми меса, али меса свога, јер сам познала да
И још ме питаш јесам ли се наљутио? Та није само да сам се наљутио, него бих пукао од муке, па бих те у ватру бацио! Угурсуз на то
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Зато су се и договарали. НЕША: Ја мислим да је дам. Момак је добар, има лепу службу, што ћу више. Него да је питаш, оће ли да пође, пак да је дамо. СТАНИЈА: Што ћу да је питам? Ако је не даш, сама ће отићи.
МИЛАН: Биће понајвише чиновници. ПИЈАДА (Љуби): Оцес ли и мене звати у сватове? ЉУБА: Зар јошт питаш? СТАНИЈА: Девојка иде на цвеће, а не на свадбу. ПИЈАДА: Засто не би исла на свадбу? СТАНИЈА: Зашто је срамота.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Тико, замисли — каже — овакву ствар: долази твој Гиле страшно касно кући, прошла већ двојка после поноћи, а ти га питаш: „Где си“, питаш га, „сине Гиле? Где си досад био?
— каже — овакву ствар: долази твој Гиле страшно касно кући, прошла већ двојка после поноћи, а ти га питаш: „Где си“, питаш га, „сине Гиле? Где си досад био?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ево новине! Новине ево! Двије ми банке дај, тако ћеш причи, живио чичи, најзад сазнати крај. Питаш се, знам те, беше ли меда, носорог, Вујо ил друга беда?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТЕТКА: Јесте! ДАНИЦА: А тата? ТЕТКА: Он је давно, врло давно умро. Њега ниси могла упамтити. Али откуд данас да ме питаш о тим стварима? ДАНИЦА: Тако, пало ми на памет.
АГАТОН: Знаш ко сам, па шта питаш? ПРОКА: Питам, јер хтео бих да знам по чему ти имаш већега права у овој кући него ја и него овај, и него овај, и него
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Али мало после запита блажим гласом: — А што ти питаш? — Па... ништа, господин потпоручник... Питам. — Јанкуљ стави ашов уз тело и стаде мирно. — А да ли би ти хтео мало?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Зар још питаш ?... У цркву... венчање... — Како ћу ? Немам венчане хаљине. — Којешта! Још те нису оставиле београдске предрасуде...
— Хоћемо ... или управо не знам ни ја. Тамо је све равница, нема планина. А што питаш ? — Хоћеш ли да га убијеш ?!...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Милун: Ја ћу да ти покажем какве имате везе! Напред! СОФИЈА: Куда нас водите? Милун: Није твоје да питаш! Напред, кад говорим! ЈЕЛИСАВЕТА: Василије, за име Бога, предузми нешто!
Ништа, док другови не изврше планирану акцију! ТОМАНИЈА: Што нећеш да ми кажеш какву акцију? ДАРА: Што мање питаш, мање знаш, а што мање знаш, мирније живиш!
ГИНА: Шта не знам? ДАРА: Па јесте ви чули ону пуцњаву малопре? БЛАГОЈЕ: Зашто питаш? СИМКА: Ко је пуцао? ТОМАНИЈА: На месту су их побили! Из машинке! СИМКА: Кога? БЛАГОЈЕ: Ко?
СОФИЈА: „Чуј, чуј, он сања о своме сину!” ЈЕЛИСАВЕТА: „Овде си?”... Шта сада кажем? ВАСИЛИЈЕ: Питаш: „Овде си? Заиста си овде?” ЈЕЛИСАВЕТА: „Овде си? Заиста си овде? Ах, како је јадан!...
ја вам за то не дајем никаквог повода! ФИЛИП: Где се ја налазим? БЛАГОЈЕ: Мене питаш? ФИЛИП: Ти ниси мој отац, Мегарон? И ово није моја мајка, Мегара? ГИНА: Далеко било!
Да их зовнем, или ћете да уђете? ГИНА: Јеси ти чувар у затвору? МИЛУН: Зашто питаш? ГИНА: Мени је данас ухапшен син! БЛАГОЈЕ: Њој је ухапшен син! А мени није? ГИНА: Зове се Секула! Секула Бабић!
ГИНА: Не могу ја од тебе направити оно што ниси! БЛАГОЈЕ: А ова георгина — за њу ме не питаш? Она значи да више нећу да будем крпа! ГИНА: Него вазна? БЛАГОЈЕ: Ослободићу се и ове флаше и тебе!
ВАСИЛИЈЕ: За какве јаде? ЈЕЛИСАВЕТА: Много ме питаш! СОФИЈА: У ствари, он је унапред рекао да ће да их побије! Само што ја на то нисам обратила пажњу!
” Тако некако! ВАСИЛИЈЕ (врло заинтересован): То је било пошто су ти одсекли косу? СОФИЈА: Зашто питаш? ВАСИЛИЈЕ (говори за себе, и као да се присећа): „Срце моје кукавно и глава острижена...” ЈЕЛИСАВЕТА: Шта кажеш?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Но, то је лепо питање! Где ти живиш, зар те није срамота да питаш за једну ствар коју и стока може знати? Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани
— Па зар нисте сви на броју? — процеди вођа не дижући главе. — Како то питаш? Дигни главу, погледај, преброј колико нас остаде на овом несрећном путу! Погледај какви смо и ми што остадосмо.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дете је погледа чудно. Не рече ништа, али му живе и радознале очи говораху: — Зар још питаш? — Наћи ћу ти лепо, заклоњено место, па се ту играј. Ако ме видиш с ким, немој ми прилазити, срце моје !...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА: Гле, молим те! А ко то теби рече? ЈЕВРЕМ: То... немој да ме питаш, то је поверљиво. СРЕТА: Ако вала, доста је и било његовог! ЈЕВРЕМ: Сасвим!
овај... XВИ ПАВКА, ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (излази из собе): Јевреме... да те припитам. ЈЕВРЕМ: Немој, молим те, да ме питаш, јер нисам ни за какво питање! ПАВКА: Жена изишла с фарбом на среду. ЈЕВРЕМ: Ама кој' изишао с фарбом на среду?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ РОГАН Причај штогод, Драшко, од Млетаках! Какав народ бјеше на те стране? ВОЈВОДА ДРАШКО Какав народ, питаш ли, Рогане? Кâ остали — не бјеху рогати. КНЕЗ РОГАН Знамо, чоче, нијесу рогати, но бјеху ли згодни и богати?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тамо нека су. Ено им свадба, двориште, ора... А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш. Још мање што од ње да очекујеш. Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради. Она је и онако брљива, па још сада.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Ја... шта ја знам? Шта опет мене питаш? Зар се Јанко са мном причао?“ одговори цура, доста срчано. „С тобом се, ваистину, причао! Ти ћеш сад знати шта му је!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— (да остариш и ослабиш да ти живот омрзне а да не можеш умријети). Дабогда сам не знао, а другог да не питаш! Дабогда не умро, док не измерио небеске висине и морске дубине! Дабогда омастио својим вратом личину!
Дабогда сâм да не знаш, а другога да не питаш! Дом ти се од мушкијех глава испразнио! Ђаво ти чорбу посркâ! Живео, дабогда, од петка до суботе!
— Ја из доњега, а ти из најдоњега (сви у смијех), а што ме питаш? — Чуо сам да су ваши били у неки вакат оглашени јунаци мимо остале људе, па не знам има ли их и данас али сте се
4 ДВИЈЕ МЕГДАНЏИЈЕ — Јеси ли ти из Дрине? — упита момак момка на сијелу. — Јесам, а што ме питаш? — Хоћах те питат’ је ли вам још жив кнез што га је мој дјед посјекао на мегдану? (Сви у смијех).
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Начујем некако за ту амнестију, а болесног ме, наравно, не би пустили! А ти ме не питаш да л би ја нешто попио? ИКОНИЈА: Замаријала се, па и заборавила! АНЂЕЛКО: Дајде једно ладно пивце и љуту!
Ред је да бар кажеш што си закаснила. ГОСПАВА: Не улази ми се у ову мишју рупу! Кад ме баш питаш! ИКОНИЈА: Кафану немој да ми називаш мишјом рупом, јес чула? ГОСПАВА: Него шта, него је мишја рупа!
Ево овако... (Њихов даљи разговор се не чује) ИКОНИЈА: Што ли он толико око Вилотијевића? ЦМИЉА: Мене питаш! ИКОНИЈА: Боже мој, да није из полиције? ЦМИЉА: Он? Обична будалчина?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И шта ваља да мислимо од калуђерскога чина?” Епископ: „Две ствари у исто време питаш, од који[х] само за једну не би нам доста било да до ноћи беседимо.
Ја: „Имаш право, Зилотије. Нећу да свет рекне да сам се залуду покалуђерио. А што питаш намереније, могао си га из предисловија познати. Но, кад ти се тако љуби, чуј | опет накратко.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кнез и Осињача скочише са столица. Кењо их плахо погледа и поче муцати. — Ја, вире ми, не разумим шта ме питаш! Зар је нестало коња вра-Брни? Зар га је нико укрâ? — Украли сте га ви... Ти већ знаш, који ви — рече Бакоња оштро.
Али, јопет, надам се у бога и светога Врану да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима... А питаш за стричеве шта раде? Шта и несриће једне. Шунди је изашла живина на листу од десне ноге. Не може макац собом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
да се туче, хтеде да устане и да каже да није због тога дошао, али га Аћим претече: — Кажи, јеси ли то одлучио или ме питаш па да одлучиш? — Одлучио. — Одлучио?! — Аћим просу дуван. Брада му се сломи на кожуху.
Сунце ће те огрејати само да би Катићима наследник био. То само ја знам. Где ли је томе гроб? некад ћеш морати да питаш. Нема гроба, а тако лепо збори. Руку ми мојих, много леп глас имам.
Није лепо да те људи виде како седиш на басамацима — каже Милунка пролазећи поред њега. — А за Симку ништа не питаш. — врти главом. — Једва је жива остала — додаде и пожури за послом. ...
Жалосно је! Газда, први газда поред Мораве, а као лопов улазиш у своју авлију. И прво код слуге Мијата, верног. Па ме питаш: „А шта радите ви, Мијате?“ Аја одговарам: „После преровске буне ништа се величајно није збило.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Архимедес закључа врата своје собе, оде до капије и отвори је. „Шта хоћете?“, запита војнике. „Шта питаш, старкељо? - Хоћемо да пљачкамо“, одговорише му они. „Како год хоћете!“, рече им Архимедес и пусти их у кућу.
До сада си морао да се при сваком појединачном проблему Механике мучиш и питаш се, са које стране да га прихватиш да би дошао до коначног решења. Сада немаш тих брига!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он устаде, узе је за руку: — Мила, волиш ли ме, 'ајде брзо реци ми колико ме волиш? — Ти знаш, па зашто ме питаш сад? — Тако питам; срећан сам да увек о томе слушам. — Добро, волим те ...
у оном твом путничком шеширићу са велом ја уживам да те видим са тим велом и тако те нај више волим, и сваки час ме питаш: „Је ли, где смо сад, драги? Гле онај пејзаж, оно дивно парче!“ Па ћемо седети на трави крај језера.
— Није све помрло; има, ’вала Богу, још жива народа, — одговара му онај — него ти, газда-Ико, све некако потревиш те питаш за оне покојне. И тако се поздраве и растану.
си трчала амо-тамо, и ја сам гледао како се губиш и опет ми се враћаш са причама о крилима злаћаних лептирова и да ме питаш докле ћу бити тако тужан. Била си у моме наручју мазно припијена уз мене.
Петар — ено их на Крфу. — На Крфу? — запрепасти се Господ. — А шта раде? Како су? — Како су, питаш ме Господе? Покисли к’о несретници, пропали к’о нико, а гласају, па и мене натераше да гласам.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. Ђурица устаде нагло. — О томе немој никад више да ме питаш. Казô сам ти ко је, па сад доста ти је... Нисам ни ја од гвожђа !
Тако... смејемо се... — Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? — Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе. Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...
Нисам никог убила. ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? — А од онога нема ништа? — Што питаш ? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... — Нема. — Па... готово и боље!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Јере ме то питаш, — рече Марко — па бацио сам ти меса. — Знам, знам, — рече она — бацио си ми меса, али меса свота, јер сам познала да
Отићи и упитај деду за то, па ћу ти и ја казати за што ме питаш. Садразан отпутује четрдесет конака и нађе деду слијепог на дортјолу. Дедо му рекне: — Удри ми два шамара!
Ко те послао да ме за ово питаш, тако ћеш му казати, и хајде с милијем богом. Садразан се с њим халали и врати се натраг.
Медвјед, кад спази да нема нимало меда у кошници, повиче јој: — Камо мед из кошнице? — Не знам ја, шта мене питаш? — одговори му лисица. — Ти си га појела. — Шта говориш, кад нијеси видио?
— Е, то је што друго, — рече снаха. — Казаћу ти и то, али боље је да питаш мога оца. Свекар упита пријатеља, а пријатељ му рече: — Прође нерода, води неплода, а носи неница.
— Право судиш, као драм и маџарија, али је и прво и потоње све добро, па кад знаш што је од шта боље, зашто ме питаш?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
) ЧЕДА: Али чему се ви то радујете?... ЖИВКА: Гле сад! Место и ти да се радујеш, а ти још питаш. Рако! Рако! ЧЕДА: Чему да се радујем?... ЖИВКА: „Наши”! Јеси ли чуо шта каже човек: „наши”! ЧЕДА: Ама кој' човек?
ЧЕДА: Па да, питају се и други министри! ЖИВКА: А ја? ЧЕДА: Па шта сте ви? ЖИВКА: Како шта? Још питаш. Ја сам роцпођа министарка! (Удари у сладак смех од задовољства.
ЖИВКА: Ама, какав Никарагуа, убио те бог! ЧЕДА: Па тај наш зет. ЖИВКА: А, за њега питаш. Име му је Риста Тодоровић. ЧЕДА: Дакле, Риста? Е, то је лепо, то је одиста лепо. А, велите, зубни лекар проводаџија?
Али сад, бога ми, може нам се, па не морамо више да трпимо. ДАРА: Мама, забога, мама, шта ти говориш! А питаш ли ти, бога ти, мене: пристајем ли ја? ЖИВКА: Па не питам те. Чекам да видиш најпре младожењу, па ћу онда да те питам.
ЧЕДА: Ишао сам да га питам: постоји ЛИ какав закон по коме се удате жене могу удавати! ДАРА: То ниси морао ни да питаш. ЧЕДА: Како да нисам морао? Зар теби ништа није саопштила твоја мајка? ДАРА: Јесте, па шта?
Дакле, ти си то, Ристо! Е, то ми је одиста мило! РИСТА: А с ким имам част? ЧЕДА: Ја, је ли? Је л' за мене питаш ко сам? Ја сам... како да ти кажем... па ја сам, брате, ујка Васа, Живкин ујак. РИСТА: Дакле, ви сте ујка-Васа?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ове — као да су закључиле за такво стање не примирје но вечити мир... — Што ме не питаш, Новице, зашто сам се вратио натраг? — управи Селим своје већ пријатељске очи пут домаћина. – Није у обичају, Селиме!
А ти не питаш! — Не могу да се наканим, Селиме... — Вала да можеш... Остави старе обичаје. Било па прошло... Камо среће да сам
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
без икаква лека А твој вапај срећа јоште није чула, — Ти га мани врагу, крепи своју снагу Па се хватај Јула. Питаш: шта ћу онда ако и Јул слаже?
Он мреже стеже, жртве му се гуше; Њему се мили кад те несвест хвата; Залуд га питаш: — „Та имаш ли душе?“ — „Шта ће ми душа? Мени треба злата!“ Што се већма силиш, горе ћеш се сплести.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: У лутрији? Ах! ВАСИЛИЈЕ: Да видиш шта сам снио. Као лежим ја на кревету, а ти си дошла, па ме питаш што ми је те сам тако невесео.
ЕВИЦА: Ја те не разумем ништа. Шта ти се догодило? ВАСИЛИЈЕ: Јошт питаш? Не можеш сама да се сетиш? дванаест иљада форинти! Јеси ли чула?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Аман падишах, дерман, бити фукара! По Шуматовцу се извила једна жута гуја, Ако питаш за име — Черњајев генерал! По вас дан дуги из топова туче, ноћу бомбардира, Не дај царе (помагај), пропаде ти сиротиња!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ово перце анђô И не тражи више, Он га је и послô Да Ћулиће пише. ЛІX Ти ме питаш, што те гледам, У душу ти поглед журим; Ти ме питаш, што те гледам, — Гледам, гледам — па зажмурим.
ЛІX Ти ме питаш, што те гледам, У душу ти поглед журим; Ти ме питаш, што те гледам, — Гледам, гледам — па зажмурим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ама не умедоше они Бугари мене у руке да ране. — А шта би ти радио? — пита га Влајко. — Тхе... још питаш! Данас су скинули Влајку и завој око груди, те може да седи заваљен.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ти за снашу немилице сасма често питаш, А сам ми се по б'јеломе вјечно свјету скиташ, И к твојему нешчастију сад ни свирца није, А без свирца траљаво се
Црни слови неизгладни На гробу јој натпис режи: „Овде Српства мајка лежи, Од синова убијена. 14. Питаш гди су градови, Гди су царства многа, Куд толике престоле Судба врже строга?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Па још ме питаш: „Је л’ заслужио?...“ Да га у тебе жена замоли? То, кнеже, боли!... МИЋИЋ: Кô да раздиреш Прсију наших врелу
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Хордама хероја где тисуће мреше Крстарила ти си врх калпака тучних, Да с крвавим сунцем питаш: Чему беше Сав тај тутањ бакра и воњ рана мучних?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА: Шта ти је данас? МАРИЦА: Шта ми је? Још ме питаш?... Отворили ми писмо; читали га можда целом свету, па сад ме пита шта ми је данас!
И... није то ваљда... како да кажем... МАРИЦА: Јесте, јесте, свршено је, ако си то хтела да питаш! Ако не верујеш, ево да ти прочитам шта сам му писала. (Извади из кецеље парче хартије.
Ћипико, Иво - Пауци
—Је и — није. —Кажи чисто! —Похотан је на жене, иако је свештеник, а друкчије му није мане ... А кад ме питаш, право ћу ти казати. Онога часа кад нас вјенча, зовну мене гори да ће ми дати госпину медаљицу на успомену...
Али, само за добе паре! ... Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада? — Добра земља! — вели Илија као за се. —А што питаш за њу, господару? — Полако, болан, што срљаш? Има их доста што се намећу, али поштено, па уру...
Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада плодно, берићетно, срце земље, говори газда Јова као за се. — А што питаш? — понови Илија, загледавши се немирним, зажагреним очима у шаренило нацрта.
Биће и за то времена.. . — па, к'о смисли се: —'Ајде—де, ставимо да бих продао: колико би дао? —А што питаш? —Двије хиљаде талијера... и то је даровано . . —Чудо! — рече Илија и сневесели се.
—Је ли збиља на продају? — упита. —Дашто да ј ест! — рече један од сељака. — Куд ће с њоме? — А што питаш за њу? — обрати се Ради. Раде рече цијену, али ковач вели: — Пуно је!
— одговори Иво с очитом одвратношћу. — Ти се шалиш!А мене овакоге ствара силно узбуђују ... — Ја те разумијем. Питаш што је урадио за опће добро?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Да ли треба још каква молитва, још какви парастоси, подушја, за све то треба деду, калуђера, да питаш. Нико од нас не сме у то да се меша. Једино он то сме. Што њега не питаш, што њега не замолиш и позовеш?
Нико од нас не сме у то да се меша. Једино он то сме. Што њега не питаш, што њега не замолиш и позовеш? ТАШАНА (љутито): Звала сам, толико пута сам га звала. КАТА Па? ТАШАНА Неће!
СТАНА (узима): Што ти руке дрхте? Шта је опет тамо ноћас било? САРОШ Када знаш, што ме питаш? СТАНА (савивши цигару и спремајући се да пође): Па, снашке, ако немам шта још, да идем у комшилук мало.
МИРОН Какав: »парастос«, »помен«? Коме за душу? МЛАДЕН (зачуђено): Дедо, што питаш тако? Па знаш: парастос мом зету, хаџи-Стевановом сину, који је умро пре три године. МИРОН Њему ли?
ТАШАНА (увређено, горко): Ох, зашто ти, дедо, крив? И зашто ме о томе питаш, кад сам знаш: да кад њега не би било, кад не бих имала да се око њега мучим, бринем, да бих онда, овако сама, морала
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Одмарај се, Нано, нећу више ништа да ти говорим. — А шта је са Србом? Како ме баш то питаш? — Госпа Нола разрогачи очи. Има два дана по два сата апса у гимназији... Молио ме да ти не кажем. Већ знаш.
Шта ћу, седнем, и варам је... А да је питаш шта ће јој све то? Никуда на свету не иде, мало јој ко долази, нема се коме похвалити, а и не жели да се хвали...
— Ама шта ти људи, тако затворени, једу! — Друга госпа развуче усне, с правим сажаљењем, за прву госпу: — Ала питаш! она двојица газда, да су жива и здрава, и џакови и сандуци пуни и препуни. Имају чак и сваки свој бунар у авлији...
А полициски писар, први комшија Ракин, такође не може да се сети Тацита. „Хо, жива мука! а да се питаш: зашто?” Градић остаде без нарочитог угледа можда и отуда што лежи преко пута Балкана, тачније, према Београду, па се
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Црни сине, шта си јој казао? — пита очајно мајка. — Рекао сам јој да је хипотенуза. — Ју, а шта је то? — Што га питаш шта је; то је извесно каква стонога, ако није што још и гадније, — пишти стрина. — Шта је то, кажи ми одмах шта је то?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ја не знам арнаутски. А зашто га ти не питаш? — обрецнух се ја на њега. — 3ато... побогу, човјече, ђе ћу ја њему плаћат! — Ама, ми ћемо платити.
— Па... — махну само главом, као да је хтео рећи: видиш и зашто ме питаш. Онда се обратим Груји, да га попне на кона. — Хајде, побратиме! — рече Груја. — Ех, кад бих могао...
— Где си ти био? — Ишао сам да питам оће ли бити вечере. — Кога ти можеш да питаш... и како да питаш ?? — Па... нашао сам кујну. — Добро, молим те, како си питао? — Видео сам велики казан на ватри.
— Где си ти био? — Ишао сам да питам оће ли бити вечере. — Кога ти можеш да питаш... и како да питаш ?? — Па... нашао сам кујну. — Добро, молим те, како си питао? — Видео сам велики казан на ватри. Кувају кромпир.
— Шта мислите, ко ће коме пре да подвали? — пита Живадин. — Зар још питаш!... То ћеш најбоље видети у идућем биваку, када почну ови наши да износе „успомене“ од Енглеза — одговори Душан.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад ме питаш, право да ти кажем: није мене коњиц олошао, нити ми је рухо остарило, нит' је мало голијемна блага; свега доста у
Вољан буди, царе, на бесједи! Кад ме питаш, право да ти кажем: које слуге послије дођоше, све се тебе слуге удворише, све си слуге, царе, иженио, а ја ти се
Шта т' је мало у двору мојему?“ Њему вели вјеран слуга Лазо: „Вољан буди, царе, на бесједи! Кад ме питаш, право да ти кажем: није мене коњиц олошао, нити ми је рухо остарило, нит' је мало голијемна блага; свега доста у
Вољан буди, царе, на бесједи! Кад ме питаш, право да ти кажем: које слуге послије дођоше, све се тебе слуге удворише, све си слуге, царе, иженио, а ја ти се
Мож' ли с', робе, јунак откупити?“ Ти ме питаш, ја право казујем: „Могао бих живот откупити, тек да ми се двора доватити, очевине и пак постојбине; имао сам нешто
А што питаш и разбираш, бане, за Турчина силна Влах-Алију, он је бијел чадор разапео на Голечу, високој планини; тек ти хоћу, бане,
Он остави спомен роду српском, да се прича н приповиједа док је људи и док је Косова. А што питаш за проклетог Вука, проклет био и ко га родио! Проклето му племе и кољено!
Или ти је љуба донијела, донијела љуба од мираза?“ Вели њему Туре Мустаф'-ага: „Ој, бога ми, каурине Марко, кад ме питаш, право ћу ти казат“. Све му каза каконо је било. Вели њему Краљевићу Марко: „Зашто, Туре, — да од бога нађеш!
Каква ти је голема невоља?“ Проговори Туркиња ђевојка: „Прођи ме се, гола дервишино! Што ме питаш кад помоћ не можеш?
Имам речи беседити с њиме“. Девојка му поче беседити: „Драги брато, незнана делијо, а што питаш Арапове дворе? Што и питаш? остали му пусти!
Имам речи беседити с њиме“. Девојка му поче беседити: „Драги брато, незнана делијо, а што питаш Арапове дворе? Што и питаш? остали му пусти!
ујаче, Црнојевић-Иво, чим си ми се тако понесао: или снахом, или сватовима, ил̓ господским даром пријатељским, те не питаш несретна сестрића јесу ли му ране досадиле?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Пред њим је стајао Јованче. — Шта је, дугајлија, за кога то питаш? — Ама упао неко ноћас код кује, а сад га више нема доље — узбуђено поче Стриц.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И по истини, ова дубина божија, то је мој дубоки бунар, у комуно нигде се не може доватити дно с црпалом... А ти ме питаш откуд ја имам воду живу!...« »А еда си ти који боли човек од нашега оца Јакова — рече му, — да бољу воду где имаш?
Велиш ми изаткати царску порфиру, — понапре укажи ми основу одашта ће изаћи? Указујеш грожђе, а камо му чокот и лоза? Питаш посејану пшеницу, а камо дај и семе? Хвалиш цвеће, укажи ми од њега корен и сршљику.