Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Шта се то за кратко време учини?“ „Не питај ме, побратиме“, рече Живко, али даље не хте ни словца проговорити; а после се тужно осмехнуо и понудио, ме је ракијом:
Ђоша погледа опоро уплашену матер, па претећим гласом рече: — Оно што видиш у мене, моје је!... Даље ме не питај!... Јадну мајку је срце заболело, али је ћутала, нити је за живот главе о томе смела што проговоритит.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И тако пођу. При освитку упази курјак да је псу огуљен врат. Пита га шта то значи. „Ништа, не питај.” — „Та кажи истом, нека знам, свашто је добро знаши.”— „Прекодан вежу ме ланцем за врат, а обноћ пуштају ме слободна.
Хоћеш ли знати, веле наши добродјетељни стари, какав је ко: не питај надалеко, гледај само како с комшијама живи. У египетскому отачнику стоји написано да у ливијској пустињи нахођаху
„Уже! Уже! — викну она. — Помагај! Видиш да мени није до дангубе и разгвора. Извади ме пре, пак ме онда питај што год хоћеш!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
з. Не питај ме од чега је мање, од чега је и црње и горе! Сам ћеш знати какво зрно жање, када видиш да са козом оре!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
беда! — одговори Рака, уморан од оног терета, тешко стењући. — А шта то чиниш, болан? — упита опет Сима. — Не питај, мој брате... Зло ти чиним! Снађе ме, видиш, беда!
— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега? — И не питај, брате, колико сам. Да бог сачува сваког таке позајмице!... Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.
— Ето како! сега сам у Романија. — А што се ти оружаш? — Не ме питај, море! — па устаде, приђе Тиосаву и сасвим шапћући рече му: — Знајеш ли, море, да има 'ајдуци? — Где?
Утом уђе у механу неки Веља, па кад виде шта чини Трпко, зачуди се. — О, о, шта је теби јутрос, ћир-Трпко? — Не ме питај, море, несрећа! — Кака несрећа? — 'Ајдуци, курјаци, несрећа! Дошо земан да погинемо сос нашу стоку.
Ћир Трпко је имао и тај обичај да никоме неће за живу главу казати од кога што купи. Питај га ваздан, он ће ти само одговорити: »хе, хе« и куцнути се прстом у чело, токорсе каже: »То само ова глава уме да нађе
— Шта, јадо?! — И не питај, боме!... Овај несретни Симица п онај пијани Марјан, узео их ђаво у своју руку, отишли да ископају нахоче.
— Остаде ли, болан, жив ономадне? — Ја једва... а ти? — упита Страхиња чисто бојажљиво. — Не питај!... — рече Радојка и заплака се. — Знам већ, онај душман... — заусти Страхиња, па само одмахну руком.
— упита шапћући Страхињу. — Па дођох!... — поче Страхиња, па тек додаде: — Нуто-де! кад се ти пре обуче и обу! — Не питај, мој Страхиња! — одговори Радојка још тише. — Тата ми не да живети!... Ушла сам у овај пусти вајат.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он погледа Крушку право у очи... Овај спази. — Шта је? — упита радосно. — Честити ефендија, не питај! Пусти мене да радим!... Ја сад добро видим шта ти желиш!...
Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! — Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу
— Не могу више. А кад ме питаш, казаћу ти! Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! — Како?! — Не питај ме даље! Ево ти велим: пошао сам твојим трагом! И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...
Мати скочи. Докопа је за руку и упршти погледом у њу. — Откуд знаш? Она је ћутала. — Откуд знаш, питам те! — Не питај ме, нано! Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! — Говори! Говори, проклећу те!
Мати се трже. У тренутку је појмила све. Јелица је дрхтала. Као у грозници пробунца: — Сад ме више ништа не питај!... Ваљда сад све знаш!... Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. Крунија се забезекнула.
— Вјере ти, како он јако? — Не питај!... Нико да га види! Нит му ко бога назива ни прима!... И чини ми се да је мало шенуо...
добро је... — Нада ли се гостима?... Спрема ли вечеру?... Младен махну руком. — Шта је?!... — Не питај! Све се очи окренуше на њ. — Збиља, шта је?... — Немој долазити... — Да не долазим!... А што?...
Он је свему крив. Он и онај Туркешања!... Крушка!... — Е?... А како?... — Како?... Не питај!... Ја сам волео Јелицу. Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Натраг! А што? — Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио. Знам само да рече да ће да иде. Питај твога Јоцу! Ја се одмах умијем, обучем и уљудим. Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ала ви то лепо сравњавате, само кад би то била истина! — Лако је сравњавати — вели Пера — кад је већ тако. — Питај, Јуло, господина какво смо ми цвеће, ја и ти. Како би нас назв’о? — А зашто да га ја баш питам?
Како би нас назв’о? — А зашто да га ја баш питам? — вели Јула, збуњена и румена. — Питај га ти. — Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида, која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.
« — »Та јеси ли ти то, Лало?« реко’ ја. »О, Лало мој, а откуд ти?« А он ми каже: »Е, моја Савка, моја Савка! Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!
Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш-њим у разговор. Нит’ га питај, нит’ му одговарај што. Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду. Увуцу главу, натуци капу на очи, па спавај.
— А је л’ добра, је л’ лепа? — Па свака је Јула, господине, и лепа и добра. Је л’ њој само име »Јула« — не питај, нег одма’ узимај док није други дочеп’о! — рече Рада блажено, баш онако са срца, па завали шеширић и запева.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Петар је, међутим, мирно, метнуо свој клобук на главу, устао и пошао са чардака, довикујући брату: „Види прво и питај Павла. Чек! Чек! Ако ти је до тога, а ти се после хватај са њима, појаске! Није ово место, дебели, за заседу.
Петар се, кад то рече, осмехну. А кад Павле упита, шта хоће тим да каже, Петар се насмеја и рече: „Питај ти, апостоле, Ђурђа. Нек ти он каже!
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
од себе Сакрио у своју сенку ТАЈНА БЕЛУТКА Испунио је себе собом Да се није тврдог меса свог прејео Да му није зло Питај га не бој се Хлеба не иште Скамењен је у блаженом грчу Да није можда трудан Да ли ће родити камен Да ли звер да ли
не бој се Хлеба не иште Скамењен је у блаженом грчу Да није можда трудан Да ли ће родити камен Да ли звер да ли муњу Питај га до миле воље Не надај се одговору Надај се само чворузи Или другом носу или трећем оку Или ко зна чему ДВА
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ (вади из ковертића неку фотографију): Јесте, сасвим добро! Где нађе, бога ти! АНТА: Не питај, муке сам видео.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Господе Боже, Рашида! Не измишљај! - Питај мог оца! Кад ме је слао тетки у Сарајево путовала сам авионом, јер су се бојали да не укључим алармни сигнал, у возу,
- Мислим да ћу данас бити на пецању! - рекао сам. - Он мисли! - рекла је Станика - Питај га где је био ноћас? - окренула се оцу, али се овај направио луд и почео причу о томе шта је он радио кад је био у
— Не знам, мама. Не питај ме, не знам шта бих хтео да постанем, не знам какав бих желео да будем. Можда сам мало онако, а можда сам и кукавица.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Има економију, па се може онде напутити, право кажеш; но није католик. — То ништ’ не чини. — То ти кажеш. Питај твог стрица шта ће он казати. Стриц тај, брат старог Полачека, у другом селу је свећеник и богат.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Чији си био барјактар, благо мени? — Био сам бурски... — Е? Баш бурски... — Бога ми, бурски, тата! Питај децу! — Твоја срећа! — рече вртећи главом али одобровољено отац.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
О, не питај, тако т' Бога! Већ уживај данак бели, Што ти добра коб удели, И то сунце што ти сјаје, И ту зору што још траје;
Питаш, чију, брале, — то не питај, Седлај коња, на веселе итај.“ Ја накитим што сам боље могâ И себека и коњица свога, Скупим друга неколико тада,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Паде светац међу њих однекле одозго, из раскошне орахове крошње! Како, због чега — питај бога! Ко ће проникнути у тајанствене путеве чак и оних прастарих смирених богоугодника којима се одвајкада зна годишње
Како, зашто, питај бога, тек одједном видим да ја више нијесам ове земље човјек и да су ми тијесни сви њезини закони.
— Њега питај, он је газда — одбрунда широња и маче главом пут стрица. Интендант се ћутке згледа с двојицом својих пратилаца, па
— Не зна — увјерљиво рече коњокрадица. — Ја сам их седморо досад отхранио, то ти мене питај. С лаким зрачком наде командир погледа у чупавог притвореника и насмијеши се.
— Криво, велиш? Не знам, брате. Савило се нешто на срцу, па тишти, а шта је и зашто је, питај бога. — Јесмо ли те нешто увриједили, а?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Аман, држи се онога што је јасно! Ага је рекао да идеш. Избора нема. Учини, иако не разумеш! Не питај како и зашто! То зашто води право у лудило! Сад је дошло до најгорег, и горег не може бити; сад је лакше.
МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Сад све може и сме, тешко њој! Учини како је казала, нек види дете! Не знам како ћеш, не питај ме, али снађи се како знаш и умеш! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ал ту не вреди само ја да пристанем!
” И тако, ево мене код тебе. Донех ножеве, па као успут да те и за то припитам. Не питај ме колко су коштали, није учтиво да ти кажем. Цену сам избрисо.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ништа немој да ми дираш! А што не знаш, питај. Сама ништа не смеш — била му је то прва реч њој. Испочетка њој је то било тешко.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Млад је женик пламен живи, гори, збори, приповеда: „Што је теби, злато моје? Што ме сунце не погледа?” „Не питај ме, срећо царска,” невеста се исповеда, „још је Самсон у животу, то је извор мојих беда.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И мене је тако ухватила, али сад се нема куд. Онда он настави: — Слушај добро што ћу ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш,
Онда рече царев син њојзи: — Кад дође змај, питај ти њега где је добио оног коња, па ћеш ми казати, да и ја тражим онакога, не би ли смо му како утекли.
Па ћеш онда ти поћи на тој галији и срешћеш прво и прво човека а он носи живу орлушину, па га питај хоће ли је продати, он ће казати да хоће, а ти му подај што год заиште.
Онда му они почну говорити: — Забога, брате, кад тамо идеш, питај и за нас зашто нам се говеда не даду него све натрашке иду.
А вода га упита: — Куда идеш? А он јој каже куда иде. Онда га вода пренесе, па му рече: — Молим те, брате, питај Усуда зашто ја немам рода у себи. Он обећа води да ће питати, па онда пође даље.
А калуђер, као намргођен, одговори му: — Не гледај онамо, синко, нити питај шта је. Оно је ђаво. Онда ђак најумиљатијим гласом рече: — Дела, духовниче, богати, да купимо онога једног ђаволка,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Штап је за свакога, који не слуша. (Замане.) Оћеш ли? СОФИЈА (показује столицу): Питај ову. МАКСИМ: А шта значи то?
МАКСИМ: Бог ти добро дао, куме. КУМ: Како је, куме? МАКСИМ: Као наопако. КУМ: А шта је? МАКСИМ: Не питај, молим те. КУМ: Да ниси штетовао на свињама? МАКСИМ: Боље и то, него што ми дође ђаво на главу. КУМ: Биће моја кума.
— К оружију, непријатељ се приближује! 2. МАКСИМ, ПРЕЂАШЊИ ЈЕВРЕМ: Но, како је било на балу, Максо? МАКСИМ: Питај ту, што је тако лепо учиш. СОФИЈА: Само тако каже, а видила сам како му је било повољно.
МАКСИМ: Та само нека су споља углађене, само нека је горња аљина чиста, а за даље не питај. СВЕТОЗАР: Најсмешнија ми је била моја газдарица, иначе богињава и ружна; али данас, мој брате, гледам жену, а не
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Он оће своје, те оће. Је л тако, Батићу? БАТИЋ: Ви истину говорите. МАРКО: Јест, ал питај њу, да видиш како она мудрује! Него ништа, неће ми се ни она дуго овуда кострешити. Знаш ли зашто сам те звао?
БАТИЋ: Ми род? МАРКО: Присни род; ево питај господин барона. БАТИЋ: Барона; дакле и то је барон учинио? Ми нисмо знали да смо род, него он да нас научи!...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Бабе ће причу о томе млети брже него жрвањ млински. Јуче је била — не питај више — пијанка славна млинара Трише. Ваздан су Триша и Винко Лозић водили пијан плес, у старој крчми повише
Уз много зноја и другог трошка свак јесен мери из свога ћошка. Ко је у праву, иди па питај! Ту су задаци, ево па читај. КОЊ: Проклета јесен! Шта има горе? Вози се, вуче, поваздан оре.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТЕТКА: Не волим, знаш, да држим туђ новац, а да не предајем рачун. ДАНИЦА: Да те питам нешто, тетка? ТЕТКА: Питај! ДАНИЦА: Кад ову кућу прими наследник, ми нећемо, је ли, остати даље овде у стану? ТЕТКА: Па нећемо!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ти си пребринуо бригу... — Не дао ти бог! — Из кога сте пука? — Петог прекобројног. — Како је тамо? — Не питај, све изгибе. Онда опет застадосмо. Видимо како напред јуре ордонанси. Позваше и потпоручника Александра у извиђање.
Стадосмо и ми. Командант пука, већ озлојеђен, вели: — Народе, куд си навро? — Не питај куда... него, ако си човек, помагај! — одговара из мрака неки женски глас.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Граја и вика расту. Улеће Милун.) МИЛУН: Ко прави овде неред? ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Питај њих! ДРУГА ГРАЂАНКА: Барабе белосветске! Милун: Оступи тамо! ВАСИЛИЈЕ: Ми смо путујуће позориште Шòпаловић!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Још је весео народ један у крви, пепелу и праху. Вијај облаке пролетне, румене, питај их за рај. Не треба нам жена кад цвета, ни кад вене. Не бацамо децу у звездан бескрај. За наша срца ништа није доста.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну
— Јок, вала. Ми то свакад певамо на комишању. — Знам, знам? — Јес', вала, па питај ког' 'оћеш. — А што сте шапутале пред тим? — Е, па, јес', тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке.
Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај... Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић. Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке. Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. Чим чу то име, лупи се Срета по челу. — Врло добро, врло добро!
Њег’ питај, господине! Он га дочекује и крчми му пиће. Шта ће да му правиш, господин-даскало?! Нестрећно време! Ово више не може
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Годинама мачор самује. Шта ли му је? И шта да му је? Ох, не питај, не дирај тугу! Све се врти у страшном кругу: Час на северу, час на југу, Сунце клизи низ своју пругу.
ШТА ЈЕ ЖИВОТ Живот је један Живота Што стоји иза плота. Спазиш га у лето, из воза, И помислиш: дивота! Не питај зашто стоји, Ни о чем мисли Живота! Он нешто давно броји: Па зар то није дивота? Крај плота — век престаја.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ РОГАН (шапти кнезу Јанку) Не питај га, аманати, за такве ствари, док се није што изблејâ. ЗОРА ЈЕ; БУДЕ СЕ И ДИЖУ.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Истрча Магда, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере. — Иди у Шарени хан и питај за трговца, Арнаутина — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешано да му понесе.
— Иди у Шарени хан и питај за трговца, Арнаутина — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешано да му понесе. После сврати у Дућанџик за басму. Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.
— Па зашта, нано? Зашта?... — поче, а већ јој од беса сузе ударише. — Не знам, чедо! Не знам, не питај ме. Само то: свршено је. Ено, он тамо, горе: бесни! На очи не смем да му изађем. Ох, црна ја! Софка се диже.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Питала га Марија Анђелија: „Што ти, драги Петре, клечиш, од свег срца јечиш? — Не питај ме Марија Анђелија, имам драгу Јелену (или већ како јој буде име) у златне нити унићена, у сребреном брду убрђена, ја
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
И мене је тако ухватила, али сад се нема куд.” Онда он настави: „Слушај добро што ћу ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш,
Кад мати каже змији шта је цар рекао, змија јој рекне: „Иди мати опет цару, те га питај хоће ли ми сад дати девојку.” Кад мати отиде к цару и каже му да у двору њена сина има свашта боље него у његову, онда
Па ћеш онда ти поћи на тој галији и срешћеш прво и прво човека а он носи живу орлушину, па га питај хоће ли је продати, он ће казати да хоће, а ти му подај штогод заиште.
Онда му они почну говорити: „За Бога, брате, кад тамо идеш, питај и за нас за што нам се говеда не даду него све натрашке иду.
” А вода га упита: „Куда идеш?” А он јој каже куда иде. Онда га вода пренесе, па му рече: „Молим те, брате, питај Усуда за што ја немам рода у себи.” Он обећа води да ће питати, па онда пође даље.
А твојој жени постављене су три од злата трпезе, на њима сама ружа и босиљак. Питај је хоће ли ми дати једну да се смирим.
далеко од куће некаку велику гору ђе сва у великоме пламену пламти, па упита жену шта је оно, а она му одговори: „Не питај ме, господару!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
У вратима се појављује Просјак.) ИКОНИЈА: Ко је то тамо у вратима? ЦМИЉА: Онај просјак! ИКОНИЈА: Питај га што не улази. ЦМИЉА: Пита те Иконија што не уђеш! ПРОСЈАК: Само да привирим, тражим једног...
А онда причо и за све то на станици. Мислио да си Вукосава, личиш на мајку... Цмиљо, питај овог шта оће, мени се ноге осекле! Несретнице, могла си оца дубијеш! ЦМИЉА: Шта пијете?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Запитам управитеља [х]оће ли ме повести и шта ће искати дотле. „Пењи се овамо, не питај”, рече ми, „ако даш највише за превоз и за храну, даћеш пет или шест пијастара.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Оне двије мрцине што гризаху из јасала погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња као без душе, отрча ка мађупници. — Ди је Букар? — пита он.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Кад си мене женио, ти ме ниси ни питао да ли пристајем. добро си, Вукашине, учинио. Никога не питај кад својој деци бираш мајку. — Симка је добра жена — рече Вукашин. — добра је за тебе и мог оца. — Није ти лепа?
— Питај попа — тише рече Аћим, помало се и гадећи болесног, јектичавог изгледа капетана, на чијим је шиљатим раменима и смешно
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Не знамо ми ништа! — рече најстарији бркати сом на кога је наишао. — Не постоји такво створење међу нама. Питај птице! Али ни птице нису чуле за Рибљу Главу, а људи су се смејали: — Рибља Глава? Баш смешно!
Ако не верујеш, питај врапце: били су будни... Дечаку се учини да сања, али прозор је био широм отворен, а трачнице малога воза празне.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
и нас само пјевај, И нашу младост безбрижно и ти'о: У једном срцу цио свемир има, У једној сузи има живот цио! Не питај никад: звуке наших дана Хоће ли вјетри да разнесу шŷмом, К'о б'јели бехар са процвалих грана, Ил' цв'јеће некад над
Нити питај, млада, Да ли се роди одјек твоме гласу, И да л' га наше глухо доба сада В'јенцима својим ил' камењем засу.
приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће, И да силно горим огњевима свијем; Тада вјеруј мени, и не питај више! Јер истинска љубав за ријечи не зна; Она само пламти, силна, неопрезна, Нити мари, драга, да стихове пише! А.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Па како, снајо, прођосте од Аустријанаца? — Не питај. Кињише нас душмани, проклети да су; то има да се прича, није нам лако било. Него, фала Богу кад дођосте.
И Управа и Влада, а је ли та Влада... — То мене не питај. Ја „продајем амрели“. — Ти „продајеш амрели“. и сви ви „продајете амрели“.
Не питај ме и не тражи од мене да ти описујем завршни моменат борбе, драги рођаче. Закрвављене очи крвавих и непокопаних бораца,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
«... Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш. Чичу питај... После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и
А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. — Зашто, газда Јанко? — Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати. Даћу ти сто дуката, више ни паре.
они мене у томруке. После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао ?... И тако све, па мучи и питај... Добро. После већ суд и, рецимо, робија. А она ?... Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!... А-ја!...
— Не може бити! — Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.
— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево. Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. — Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.
— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. — Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда рече царев син њојзи: — Кад дође змај, питај ти њега где је добио онога коња, па ћеш ми казати, да и ја тражим онакога, не бисмо ли му како утекли.
И мене је тако ухватила, али сад се нема куд. Онда он настави: — Слушај добро што ћy ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш,
недалеко од куће некаку велику гору ђе сва у великом пламену пламти, па упита жену шта је оно а она му одговори: — Не питај ме, господару!
Па ћеш онда ти поћи на тој галији и срешћеш, прво и прво, човека а он носи живу орлушину, па га питај хоће ли је продати; он ће казати да хоће, а ти му подај што год заиште.
Онда му они почну говорити: — Забога, брате, кад тамо идеш, питај и за нас: зашто нам се говеда не даду, него све натрашке иду.
А вода га упита: — Куда идеш? А он јој каже куда иде. Онда га вода пренесе, па му рече: — Молим те, брате, питај усуда зашто ја немам рода у себи. Он обећа води да ће питати, па онда пође даље.
конака далеко има један мујезин и ту пере чамашире, а за један дан излети и слети уз мунару стотину пута; отиђи питај њега што то чини, па ћу ти и ја на питање одговорити.
Упита га садразан шта ту ради, а он му одговори: — Не питај! Бијах у једног хоџе слуга; он оде на ћабу, мене остави у његовој кући и рекне ми: „Синко, имадеш свега у кући; нећеш
А калуђер, као намргођен, одговори му: — Не гледај онамо, синко, нити питај шта је: оно је ђаво. Онда ђак најумиљатијим гласом рече: — Дела, духовниче, бога ти, да купимо онога једног ђаволка,
Ћипико, Иво - Приповетке
А треба ли ти још ко? —Не треба други. Доста си ти! Дакле, хоћеш ли? —Не знам ја... Питај брата, ево га! и покаже руком на њ. —Што ће ти брат? — умеша се други и поче се церити. —Да ко ће?!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА (која је била код прозора): Ево га Чеда. ЖИВКА: Је л' трчи? Је л' се смеје? Је л' маше марамом? Питај га, питај га шта је. ДАРА: Ушао је већ у двориште. ЖИВКА: Да знаш да нам носи добар глас!
ДАРА (која је била код прозора): Ево га Чеда. ЖИВКА: Је л' трчи? Је л' се смеје? Је л' маше марамом? Питај га, питај га шта је. ДАРА: Ушао је већ у двориште. ЖИВКА: Да знаш да нам носи добар глас!
Па тако, ето, чекам, а шта бих друго? ЖИВКА: А ти, Саво? САВА (он је корпулентан и са великим трбухом): Мене не питај, испи ме секирација. ЖИВКА: А због чега? САВА: Због неправде. Целога живота коље ме неправда.
ЧЕДА: Не знам...Чекај, сад ми паде на памет. (Звони.) РИСТА: Где? ЧЕДА: Ћути и не питај, јер немамо времена за разговор. XВИИИ АНКА, ПРЕЂАШЊИ АНКА: Молим!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Камо среће да сам мало боље гледао!.. Ех, ех, море, Новица: што не знадох да се не једе све што лети!.. Питај, море!.. — Не могу, у мојој си кући... – Онда, слушај!.. ...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кад анђô рода мога Ускликне: сад си свој! Онда ћу, шири свете, Онда ћу бити твој! ВИИ Питај Франка, Немца, Англа, Кашће као и ја: „Који себе не спасава Сâм себе убија.
889. ДОБАР МЕЂУ ЗЛИМА (Уз слику) Ко је онај што га вуку, Подлом злобом на њ кидишу? Ох, не питај... зар не видиш На лицу му светлост вишу! Зар не видиш ту мирноћу Којом срета судбу преку?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
По два мужа, ах, ах, а кукавне просте? МИТАР: Е, оне имају по три. ФЕМА (дуго га гледа): По три?... Мужа? МИТАР: Питај сваког који је год био у Француској, па ће ти сваки то исто казати. ФЕМА: Али тамо прости нису као овде?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛВІ Срца стрепе кашто У највећој срећи, Не питај их зашто, Не умеју рећи, Кад би тога часа Говорити знала, Од тога би гласа Неба задрхтала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Деде пусти једну салву, у почаст на-шега госта. Горе се зачу неко трупкање. — Какву салву? — питао сам га. — Не питај! Хајде да видиш. Молио сам га да не прави галаму. Доста ми је тога.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Суза засја у твом оку И возбуди предубоку Рану тужну срца мог; Рећи ништа ти не могох, Жалост нема речи млого, Питај само срца твог.
14. Питаш гди су градови, Гди су царства многа, Куд толике престоле Судба врже строга? Питај боље гди је мир, Гди је срећа стална, Гди не стиже несрећа, Бледа и печална.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) Баш добро дошао! Нестрпљење ме скоро умори — Не знајућ шта је?... Де, шта се говори! КАП. ЂУРАШКО: Шта?... не питај, Светлости! Људске су груди пуне пакости, У срцу нема оне љубави, Оне врлине, срца — како ли?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— По Богу отац, какво је то тако пушкарање отуд? Да нијесу Мајданци? — пита Брадара. — Не питај, већ спасавај! — 'укну Партенија и једва сјâ с коња.
— А ко сте ви? — Не питај, већ удри! Зар не видиш да су балије, шиљак им џамијски! — повика неко из ордије и испали из пушке. — Стој, не пуцај!
Боље ћеш се на коњу одморити. Јаши! — Ливше ће ми бити на трави. — Неће Асан-беже, неће. Мене ти питај! Боље ја то од тебе знам. Јаши, шиљак ти џамијски! — пуче штуц по леђима, и Асан-бег узјâ.
“ Тако је то паметна и учевна жена! Судац: Баш тако учевна? Давид: О, не питај, господине, то је чудо једно! Да ти се, којом срећом, јутрос било оклен прикрасти, па да чујеш њезине памети и науке:
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА: Ама како ако пристајемо? Нити знамо ко је, ни шта је, ни... МАРИЦА: Па питај ме ако ти треба, па ћу ти казати. АНЂА (крсти се): Господе боже! Па добро, ево да те питам.
АНЂА: Ама, шта је то данас? ЈЕРОТИЈЕ: Не питај шта је, важно је! Позвао сам све чиновништво овде на саветовање. АНЂА: Па нашто ти онда канцеларија?
Ћипико, Иво - Пауци
Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило. — Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу, па ћеш чути. — Ради, а да коме? — Мени тако рече сто пута у болести ...
Али пусти крају, не питај! Није ми ни у вољи, виси му подвојак као у вола... а куљав... Ха! — И надуши се смијати... Ма збиља — опази, — што ће
И никако неће да рече узрок зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући: — Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима! ... —А што? — пита Раде. —Не питај, молим те .. .
—А што? — пита Раде. —Не питај, молим те .. . —Пусти је, — јави се мајка, казаће сама... А ти дијете, умири се, лези! — Пусти ме, мајко, овако ...
Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека. — Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Откад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...
— Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар? —Што вели? Не питај! ... Хоће све у један мах ... —А колико је? —Што је вајда да ти кажем! ... Ни ја толике силе не могу да смислим...
— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...Питај оца! Збогом!... Идем на објед ,— и сврне у кућу. Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ „Ах, чуће се!“ абат на то, „Не питај ме више за то! Јер за четир' дана тек, Па је прошô и мој век. Цар то рече, шале није, Ако, синко, не добије, На
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ХАЏИ РИСТА (зарадован одобрава): А за то: за парастос, подушје, за гробље ако, кћери! За то га зови, питај. И њега, деду, попа нашега, духовника нашег, за свашта зови, за свашта питај, јер он то све зна. А сада и ја идем.
За то га зови, питај. И њега, деду, попа нашега, духовника нашег, за свашта зови, за свашта питај, јер он то све зна. А сада и ја идем. (Спази послужење): А, ја! Дај, Стано! СТАНА (му приноси).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Хо, дијете, па ти и оде, и српски заборави! А питај, богати, ту твоју маму, да ли она разуме то што причаш? — Сад је фрау Роза морала лично да одговара.
Твоја мати важи као узор кућанице. Баба моја тек заокупила моју матер: „Једнако по комшилуку оштриш језик. Питај фрау Розу како се кућа кући...” А што се тиче неке присне породичне слоге, није, мој Павле, ни код нас славно.
Како је у тамници, Мијо? — пита Јана, и сва дрхће. — Не знам. Питао сам и ја Радована. А он каже: „Не питај, и прекрсти се.” — Јана се крсти; сви се смеју, али нежно.
дознали да на француском језику Грец значи и варалица, нарочито у картама и у новцу, сковали су шаљиву узречицу: „Питај га да ли је Грк или Грек?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Седосмо према старом Арнаутину. — Ђуро, замоли Шкиптара, али лепо, да нам уступи стан за ноћас и питај га шта тражи. — Е, богуми, питај га ти — Ђуро се наже и дохвати кутију са дуваном, што је стајала испред Арнаутина.
— Ђуро, замоли Шкиптара, али лепо, да нам уступи стан за ноћас и питај га шта тражи. — Е, богуми, питај га ти — Ђуро се наже и дохвати кутију са дуваном, што је стајала испред Арнаутина. — Ја не знам арнаутски.
— А-ха... Овај... други пут немој тако да радиш — саветује га благо. — Зашто као несрећник неки идеш без пара? Питај... Даћу ти новац, па да кренеш као човек. Хајд’ сад, иди!...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Задремам вечерас, гле, Заувек, Питај ући: Да ли то свирају мазурку или гавоту, Или што друго. Збогом. У 111/2 опело, црква св. Марка!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ти је не можеш тражити уместо њега, али попни се на Сунчев Брег и питај Сунчеву мајку за савет. Ако она не зна где је срећа твог сина — нико неће ни знати!
Поче мајка да испитује дечака, да тражи скривену тајну, али на сва њена питања Радан је само одмахивао главом: — Не питај ме ништа, мајко! Ништа ти не могу рећи!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КОШТАНА (још раздраганије пева): Девет година минаше, џанум, Од како тебе не видех; Иди си питај мајка ти, Да ли те дава за мене.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће, И да силно горим огњевима свијем, Тада вјеруј мени, и не питај више! Јер истинска љубав за ријечи не зна; Она само пламти, силна, неопрезна, Нити мари, драга, да стихове пише!
Тако она, вита, ломка, Обви руке обадвије Око паса смјела момка Што му чело самур крије. Не питај их куда језде, То не смије нико знати, До ли поноћ и звијезде И пун мјесец што их прати! Не стој на пут!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ „Не питај ме, царе поочиме! Познао сам сабљу баба мога; да сам бог дô у твојим рукама, и ти би ме 'вако ражљутио.“ Па он уста и
Већ чу ли ме, драга нано моја! Ако јунак буде на конаку, питај, мати, доброга јунака а је ли се досад оженио; ако бог да и срећа донесе те с’ не буде јоште оженио, ја ћу млада баш
“ „Не питај ме, брате, Мустај-беже! Забоље ме и срце и глава, сву је мене зима обузела: богме, брате, мријети ваљаде; већ ти сједи
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
сок од малине А мазе татине Пију батине ОДАНОСТ ЈЕ ПСЕЋА Оданост је псећа Од љубави већа Кад режи и лаје Не питај га шта је Пре ће у гроб лећи Него ли ти рећи Њему је у свести Како ће ујести УЗЕО САМ ХАРТИЈУ И ОЛОВКУ Узео
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Како је данас било у школи, Стриче? — Уф Јованче, не питај! И ја сам добио папрене шибе — хукну Стриц и показа дланове. — Ево, по- гледај. — А због чега је тебе?
Можда си јутрос био поспан кад си тако рано стигао, па набасао на јаму? — Не, не, ево питај кују. Сад се и Јованче уозбиљи.
Пролазили су, потиштени, распасани и обрадатили, а на сва питања само су безнадно одмахивали рукама. — Не питај, издаја на све стране: кад пушку добијеш, не дају ти муниције, гдје има муниције, неко пушке сакрио.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ти же, благују част избрал јеси; чати книги и питај се словеси духовними. Слишав же сија брат, поклони се старцу до земље и паки глагола јему старац: — Свакоме чловеку
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Паша већ унемирен. — Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!... — Па... питај ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.
Искам висока и т’нка инка да је... — Што, што, бре? Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...
је“, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај! То ми је мана да сам дружељубив!“ у кафани пуно. Жагор и разговор на све стране.