Јакшић, Ђура - ПРОЗА
ни словца проговорити; а после се тужно осмехнуо и понудио, ме је ракијом: „Пиј, Миладине, не знаш како је то добро пити!... Ја, видиш, да не пијем, бих умро, или бих полудео... А овако, ето, као што ме видиш, жив сам!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
својим породом инатом свуда свој нос увлаче, дођу и к овом чистом и изобиљном извору, и заваде ова два звера ко ће пре пити. 0д речи дођу к ударцем. Вепар зубма, а лав с ноктима, један другог окрваве.
31 Лисица и јарац Лисица и јарац жедни сиђу у један бунар пити. А кад се напију, онда јарац, обзирући се, рече: „Што ћемо цад? Како ће се ово изиђи?” „Е, о том се ти стараш?
„Бис бене фацит qуи цито фацит: Двапут добро чини ко брзо чини.” 49 Јелен Јелен дође на реку пити, и ту гледајући своје рогове хваљаше их за величину и лепоту, а ноге, чинећи му се одвећ танке, весма похуђаваше.
Али што он хаје за све то, него каже јој управ: „Ко мари за јело, нека ти отвори. Мени донеси што пити, ако хоћеш да ти ја отворим.
А ленштина и дембел нити је међу људе нити међу пањеве пристао. Чини се као да је човек, по томе што би рад јести и пити; али ево беде кад нема шта, а он онда мора мислити или о превари или о крађи, зашто трбух за шалу не зна, он своје
Али здраво јести и пити, задуго на кревету се окретати и протезати, а остало време зевати, гледати ко куд пролази, ландати и у ветар
Ко зна да отров трује и ко се не би рад отровати, он својевољно и при здравој памети неће отров пити; а ко прво зна, и фторо не би рад, а треће својевољно чини: шта ћеш о њему судити разве да није при памети.
но најпосле он исти, који је мудрост с неба међу људе донео, осуђен је од својих грађана у време старости своје отров пити! После не прођу два-три дна: јао и помагај! Вечне срамоте и покора шта то учинисмо?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
„Треће године можеш до пола чаше пити. Тек четврте и пете године можеш до дна чашу попити, и опет сви ће нуријаши сећати се твоји̓ први̓ година и сви ће
Кажем ја Теодору, да ја више не могу пити, он ми каже: „Попиј ту, пак изврати шољу”; и тако учиним, и она, даде Бог, већ престаде.
вечерас код мога пашанца Молера био и у здравље, ако хоћеш и окама, вина изобила пио; и знам да ће они у наше здравље пити, но дајте ̓вако озебли по један сатљик и ми да попијемо у здравље и њино и наше”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. — Ово ти ваља!... Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... — Хе-хе-хе!... — смејао се Иван.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Знам само да рече да ће да иде. Питај твога Јоцу! Ја се одмах умијем, обучем и уљудим. Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. Било је већ близу подне. Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
случај код њега — тера свакога да пева песму: »А-а-а, драги брате комшија, ако ’оћеш весео бити, а ти мораш с нама пити«, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан), — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и
Зар ти није доста било јуче? — А, изветрило је то чим сам изиш’о на јарош! А, па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо... — Јао мене! А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило...
! Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем. Блага к’о божја росица... мо’ш је пити ко кеша бару, ништ не осећаш!... Та зар ја не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Прошла је богата јесен, здравих ораха доста, сад је време пити — баклави! Коме може бити, ко ће бити на тај дан без баклаве! Наравно да се баклава у обе куће прави.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И та га магла стаде гушити, пити му душу, што је само пре неколико часова, још то пре подне, требала да буде гоњена једној радости какву раније никад
Африка
Тиме су се они опростили од породица. Разговарамо до један по поноћи; толико је пријатно на крову, пити ледене лимунаде и осећати ноћни поветарац.
Већ сам од после подне толико жедан да ми скоро сузе иду на очи. Због срдобоље и грознице белцу је немогуће пити воду која није филтрована; остала су пића обично љута а од горе још сасвим врућа од сунца.
смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако је непозната, јер оно што вари стомак црнаца може да отрује белца; да је све вруће, влажно, опасно.
Могао сам и остати у њему, пити хладне аперитиве, јести неку врсту француске кујне и спавати у бифеу. Али иако уморан и изнурен, ја сам само узбуђено
белца који у свако подне мора узети кинин, који се не сме купати у мору нити у реци, слободан на сунцу, који не сме пити обичну воду, чији нерви пропадају, који не сме живети више од две године непрестано у колонији, који се не сме
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је био пристао да се она врати оцу, а да ли ће са њим у Росију, стоји јој од воље, као капа Јусуфу. Вољ ти пити, вољ ти капу купити! Трифун је тако, то јутро, био изгубио осећај за оно што су сирмијски хусари звали: оријентација.
И они полк спремају, а Василије им је то покварио. Павле онда поче да сипа, све чешће, у Ванијеву чашу. Треба пити, каже, да све наше бриге заборавимо. Ум је наш за морем, а смерт наша, можда, за вратом.
оставио кућу, оставио своје, свакидање, друштво, а жао му је и што не види више Дунав, и Фрушку гору, и што неће више пити сремско вино. У Росији, кажу, којешта пију. Не ваља што се толико сељакају.
Јести, пити, ђискати, коцкати, пипати жене за стражњицу, је ли то тај живот у Росији, за којим су у Темишвару чезнули?
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Сједе стари млинар и започе пити заједно с крчмаром. Славна је то пијанка била. Толико су шље- мали некакву љуту ракију да им се најзад учинило како им
Ехе, онда и ја обећавам да више нећу красти твоју сланину, али зато идем поново пити. — Ура! Имаш право, брате наш! — повикаше она два магарца изнад врата крчме.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
У механи, кад није оца код куће, муштерије части пићем. У подруму млађима даје пити колико ко хоће, па, кад их изопија, то му је мило. А најволео је бити у шетњи, међу коњима и кочијашима.
Тако исто и кћери. Пера мора бити целу ноћ на ногама; наравно, мора се и пити, и то са лађарима, ној и то добро умеју.
Није већ то „Грк Софра”, то је већ нешто друго. — Можемо пити, али немојте певати, мислиће да смо пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару прислушкивати шта говоре; дувар
Кад је језиком овлажио уста, чашу нагне, па се прекрсти, па тако испије. — То је токајско вино, то морам пити. Богзна кад ћу још до њега доћи.
Богзна кад ћу још до њега доћи. Док су пили, Чамча изиђе напоље, дâ и латову армицијашком јести и пити у његовој соби, и обдари га. Он ће се већ за то са друштвом поревенити.
Ту се сместе. Банда већ свира. Скупљају се пургери. Ишту јести, пити; све се служи. Ту после види човек свакојаких фигура, права менажерија. После вечере пије се кафа, па опет вино.
) — пита пити слична плумп (нем. плумп) — незграпан, неотесан Пожун (данас: Братислава) — главни град Словачке у Чехословачкој,
Црњански, Милош - Сеобе 1
хећим из Београда, кога је доводио на својој лађи сам кир Аранђел, а који је лечио неким травама што их је морала пити у топлом купатилу, и вечери, средом, кад јој је долазио лекар чак из Осека, који је сваки пут добијао дукат, а који је
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
За време обеда старији увек имају боље место за столом, они први седну и почињу јести и пити пре млађих. Када старији говори, млађи ћуте, с поштовањем слушају и не смеју се супротставити мишљењу старијег.
Најпознатије такве игре јесу: „банање“, „клис“, „купа“, „чулање“ (Вук Караџић); „пити вино“, „лоптање“, „скока јуначкога“ (Беговић); „ножања“, „робова“, „рвања“ (Милићевић).
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« — Малом се пишки... — казаће његова жена. Онда ће пити веома слатку кафу. Кафа ће бити слатка због тога да гости не помисле како се штеди на шећеру.
Убеђује је да се вода сме пити и кад је човек ознојен, а да му ништа после не буде. Бивши такси вози тако преко поља, кроз траву.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Овај зец плести уме, овај зец жети уме, овај зец шити, пити и француски говорити — све разуме! Плави зец, чудни зец, једини на свету!
Један просјак овако умује: Ајд, ајд, мучи, болан, боле је и вако нег о тежаклуку живити и своју крв пити.“ (Велики рожданик Малише Сердара) Иако би се, по многим наговештајима, узрок такво стање морао тражити у устројству
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој мачкови, скотине несите, Јесте дивне, јесте племените, Ви мишева своји не би јели, Крв и мозак само пити тели, Лепо ли би знали како ваља Од човека правити богаља: „С књигом свани, с књигом и омркни, Седи, бубај, па на
Он се наже, пити оде, Ал' тек што се напи воде, За срце га туга вати, Не мож' дома да се врати. Оце гледат бистро врело, Чини му
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлили и љубити; да ће други пити љубави из тебе, Тог чистог, још не протеклог извора... А овамо?
Да би се као отргао од ње, он понесе руком по софри, дохвати котличе вина и поче пити. Пио је дуго, много. Не толико да је пио, колико је држао загњурено и сакривено своје лице у котлу. Опет поче песма.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? Коњ му одговори: — Једи и пиј, стићи ћемо их, не старај се. Кад змај руча, онда седне на коња, па
После мало, кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати? А коњ му одговори: — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи.
Кад је дечко сазнао да ће краву заклати, врло се ражалости, те није могао ништа јести ни пити, па кад је дошао у поље, сједе опет на онај пањ, па почне плакати и нарицати.
Пошто изнесу хлебац пред госта, донесу тикву с водом, па кад стану пити, а то у тикви вино. Онда анђео прекрсти штаком колебу, и на ономе месту створе се царски двори и у њима свега доста.
Затим стану јести месо и пити вино; замало попадаше и помреше обадвојица. Тада пустахија, који је из прикрајка све гледао и слушао, изиђе из заклона
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Кад пођем у подрум, а она ми преко уста начини кредом белегу, да не могу пити. Једва се досетим, те преправим сам креде у џепу, па кад се напијем, а ја превучем преко уста, да не би приметила.
Али је глуп. Како глуп, кад уме изабрати јело, које је за њега пријатно и воли пити бистру него мутну воду. Јер није безобразан, зато га псују. Ја мислим да се сва његова погрешка састоји у смерности.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Фала богу, постадо и ја великом госпођом. Да ме нешто види Срета, кад станем пити кафу, како би вртио главом!... Ала баш идем код њега у овим аљинама, да видим оће ли ме познати. Јест!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— То би се већ осушило. Ја мислим да, пошто је опасно за повратак, ви можете пити вина вечерас и на острву, а ујутру се вратити. Има ли доброг вина тамо? — Да, али бисмо га морали пити у мраку.
Има ли доброг вина тамо? — Да, али бисмо га морали пити у мраку. Идем да питам сина.. Ако он пристаје, довешћемо чамац до вас и поћи.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Ал’ говори дилбер Мара б’јела румена: “Ах Бога ми, млад на коњу, млада делијо!“ Ако хоћеш воду пити, дођи у јутру, У јутру је свака вода бистра студена; Ако хоћеђ брат’ босиљак, дођи у подне, У по дана сваки цвијет
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? Једни хоће вино и соду. — Нећемо, — вичу други — боле је пиво! — Ја из принципа не пијем пиво!
Ни ја сад не могу пити каву. Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу.
Начелник после тога поћута мало, па додаде: — Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Трон да ми је запосести и повести брод Повести, Нектар пити и мед јести, издавати заповести! Пет минута да лешкарим као гуштер на пригревку И да народ око мене игра ситну
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. | И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Донесите да с њом потрујем ове перчинаше. Ајте! Повељанаја творите, а ови ће предлагаје маја пити, не бој се!“ Тек је он изговорио те ријечи, Господар зазвони те му нареди таман то, бива да почасти главаре.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дебља је његова длака, него нечија ћускија. Десет крат би те продао, и од капаре пити дао, а ти не би знао. До подне мрзи на себе, по подне на цео свет. Дохватио би с неба таране.
Јао, мој Влахо; ни ти рад ту лежати, ни се ја више тебе дерати, али не даду Власи забадава пити и јести. — Приповиједа се да је казао Турчин кад му на хришћанском гробљу нијесу дали да једе док не плаче.
Ја доведох вранца коња, Да попије мутну воду. Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте
Ја донесох бојно седло, Да убије вранца коња. Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте
Не хте миш седло стругат’, Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте
Не хте маца миша јести, Не хте миш седло стругат’, Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте
Удрих мацу по лубину: Поче маца миша јести, Поче миш седло стругат’, Поче седло вранца бити, Поче вранац воду пити, Поче вода ватру тулит’, Поче ватра копље горет’, Поче копље вука бости, Поче вуче шуту клати, Поче шута пелин
“ Стаде хрт мачку јести, Стаде мачка миша јести, Стаде миш седло јести, Стаде седло коња бити, Стаде коњ воду пити, Стаде вода ватру гасит’, Стаде ватра село палит’, Стаде село вука бити, Стаде вук козу јести, Стаде коза грм
Што ће њему ћурак и калпак? — Кад му треба плоска и наџак: плоску пити и наџаком се бити. У двору му била два пута.
(При врху) 312 — Зашто се куће граде? (Јер неће да расту) 313 — Из какве је чаше најбоље пити? (Из пуне) 314 — Кад је црна капа бела? (Када на њу пада снег) 315 — Каква песка у мору највише има?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
или ћемо јести и пити или ћемо терати?” Коњ му одговори: „Једи и пиј, стићи ћемо их, не старај се.” Кад змај руча, онда седне на коња па
После мало кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу: „Шта ћемо сад? или ћемо јести и пити или ћемо терати?” А коњ му одговори: „Јео не јео, пио не пио, терао не терао, не ћеш га стићи.
” Пошто изнесу хлебац пред госта, донесу тикву с водом, па кад стану пити, а то у тикви вино. Онда анђео прекрсти штаком колебу, и на ономе месту створе се царски двори и у њима свега доста.
“ Дечко изишавши на поље, чучне у мраку, па извади из торбе погачу и печено пиле и чутуру с вином па | стане јести и пити.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А у друге дане, то јест у понедељак, и у среду и петак не треба никако јести варива нити пити вина, него само сочиво квашено и нешто мало воћа, и укроп водени са кимином.
А на празник Благовести празноваћемо по могућству светло. И рибе можете јести, осим среде и петка, и вино пити великим красовољем, не једанпут, него и сутра, што је остало од јучерашње трпезе треба да једете и вино да пијете,
манастира, или неким другим видом, и остављати оставе и ризнице стварати макар и до малог, што није заповедио игуман, пити вам је предани номоканон дозволио.
Рибе никако не једемо. А на празник Благовести празноваћемо по могућству светло. И рибе можете јести и вино пити великим красовољем, не једанпут, већ и сутра, што је остало од јучерашње трпезе.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Мој тетак по многој вики и | укору и млого мољен игумном места, с којим се је познавао, утиша се и седне с њима пити.
Тако ми Христа владике, то није право да ви мене частите, а да ја вас чиним плакати! Дајте, децо, пити!” Пак се онда окрене к госпођи дома, говорећи: „Како ја видим, ја сам вас с мојом беседом у невесеље довео; не
кога за прекратити и на коју другу страну окренути, како види да владика мало за отпочинути престане и заиште пити, намах по[х]ити и ово питање учини: „Будући дакле, господине, да је брак света и велика тајна, и не будући епископом,
почне једним грлом смијати; а што је јошт најсмешније било, Јања Грк, седећи баш до Маленице, у исто време почео био пити; имајући пуна | уста вина и не могући од смеја уздржати се, окрене се у итошти да не попрска астал, пак ти прсне с[а]
Маленица псује и ружи Јању, говорећи, који му враг рече баш у време такога смеја пити! Јања, са своје стране, испричава се и правда, одговарајући да је он почео био пре смејања пити, које није могао
Јања, са своје стране, испричава се и правда, одговарајући да је он почео био пре смејања пити, које није могао предвидити; а добром епископу сузе су текле од тешког смејања.
Ови гледа воду; мутну и блатну види, и која заудара на зној; неће да пије, говорећи: „Како ћу ја помије пити?” Говори му старац: „Бре, пиј, пиј, јер ћеш се кајати”, и То много крат.
Док му се додија, не толико од жеђи колико да се на покаже сасвим непослушан, помисли у себи: затворићу очи пак ћу је пити, макар да би[х] се знао отровати. Оде, гледа у леђен. [Х]оћеш! Нестало воде из леђена.
казивао би да он има ђаче свеца, да свак стоји на опазу и да добро гледа што ће пословати; да се он боји јести и пити преда мном, а смејати се и шалити за главу не сме.
” Рече нам сести, | јести, пити и веселити се. Запитају нас како је у Срему жито родило, како виногради и прочаја. И, тако, разговарамо се лепо и
Трапезу смо смо сви имали заједно с учитељем; и сваки од ученика, који је вина хотео пити, имао је на обеду и вечери по две чаше пријатнејшега вкуса вина.
Ту нам је добро било: од куге смо утекли; јести и пити до изобилија, што нам год срце заиште; на једној и на другој страни брегова прекра|сне башче и домови цариградске
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу. Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао.
јахати добра коња, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговетног дана! Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља!
А овдје могла би пити сва чељад што је има на свијету, и сва стока што је људи држе, и све звјерке, и све тице, па не би отпили толико да се
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. — Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад уђе у двор, али царице нема. Онда он стане говорити коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати? Коњ му одговори: — Једи и пиј стићи ћемо их, не старај се.
После мало, кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати? — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи.
Прије но одеш, треба да нађеш слугу који не би хтио с тобом за софру сјести макар га и звао, нити с тобом каву пити ни пушити.
Кад је дечко сазнао да ће краву заклати, врло се ражалости, те није могао ништа јести ни пити, па кад је дошао у поље, сједе опет на онај пањ, па почне плакати и нарицати.
Кад је било време да воде девојку, дођоше сватови, улегоше у дом и почеше пити и певати по старом српском обичају. Наједанпут заурлаше пси на дворишту.
У то дође аги хаџија на селамлук, па кад шједе и почеше пити кафу, зачуди се што раја они ради, а упита агу: — Шта оно ради они Влах, дина ти? — а ага: — Хајде погађи-де.
у приморски град на школу, па се ово дијете нашло од себе немарљиво, тако да ни најмање није марило да научи, а јести, пити и спавати — не бој се. Више би га пута учитељ укоравао зашто не учи, а он би му вазда одговорио: — Која је преша?
Ћипико, Иво - Приповетке
Па као то море мора да чудно изгледа, када за њ причају да се не може памећу смислити? И слано је, не ваља пити! Ваљда на њему не поје стоку? Сироти волови! Жена се над водом слеже и захвати крчагом.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Погледајмо ближе: говори се о косовској вечери, у првом стиху је сипати у путире, у трећем је глагол пити, а између њих је та рујна будућност која се сипа и пије, па је она рујна зато што подразумева рујно вино из нашега
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ »Стармали« 1881. ПЕСМА О ПИЋУ (по „Фл. Бл.“) Ко год само пити мари, повода ће лако наћи; Та пије се на свечари, — а пије се и на даћи.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Е, није него јошт штогод, ви не знате какав је био Вулкан, пак шта је фалило вашој Венери? Јести и пити, мон фрер, јести и пити, то је љубов; маните се ваши грација и богиња.
Јести и пити, мон фрер, јести и пити, то је љубов; маните се ваши грација и богиња. РУЖИЧИЋ (разрогачи се): О, Аполо, гди је твоја сила, да претвориш
Али кажите ми, мадам де Ружичић, кад ће бити весеље, кад ће се јести, пити, унтерхалтовати? ФЕМА: Ја морам или другу кућу начинити, или гдигод за време под кирију узети.
Петровић, Растко - АФРИКА
Тиме су се они опростили од породица. Разговарамо до један по поноћи; толико је пријатно на крову, пити ледене лимунаде и осећати ноћни поветарац.
Већ сам од после подне толико жедан да ми скоро сузе иду на очи. Због срдобоље и грознице белцу је немогуће пити воду која није филтрована; остала су пића обично љута а од горе још сасвим врућа од сунца.
смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако је непозната, јер оно што вари стомак црнаца може да отрује белца; да је све вруће, влажно, опасно.
Могао сам и остати у њему, пити хладне аперитиве, јести неку врсту француске кујне и спавати у бифеу. Али иако уморан и изнурен, ја сам само узбуђено
белца који у свако подне мора узети кинин, који се не сме купати у мору нити у реци, слободан на сунцу, који не сме пити обичну воду, чији нерви пропадају, који не сме живети више од две године непрестано у колонији, који се не сме
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Себи живи на свијету, Свету ради, не надај се: Нема хвале по заслуги Нит' живота после овог! Јести, пити — то је наше, Испод дојких раја тражит, Докле будеш пак и прођеш. Та у гробу..
Тад не мисли питко што ће сутра бити, Ту се мора ликер, пунч, токајер пити, Ту се деле карте, расипљу се новци, Ту постају банкрот млади ветроловци; Ту се игра, пева, окреће и скаче Што ко
Но прије него што ће све то бити, Цар господу на вечеру сву зове, Па златном чашом узе винце пити И напија пред свима речи ове: „О Боже!
к њему дошла, И каже: — Шармант, Окани се посла, Буди шпекулант; Тек онда ћеш бити Прави певидруг, Добро јести, пити И — стећи на дуг.
Дакле ако исполните наше прошеније, хоћете учинити себи вјечни спомен, и ми ћемо често пити рујно руско вино за Ваше здравље.” У већ споменутоме свом чланку Н.
прича како је Песма настала: он ју је написао као гимназист, за један ђачки „мајалес” на Стражилову, „уз коју ће се пити тамо” (тј. на Стражилову), „кад се о ручку напитнице (буду) оглашавале”.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Јеси ли самћио већ? — издера се на ме. — Јесам, оче прото, јесам! Изнесе каву. Почесмо, ја и он, пити. — Оче прото, ули-де и Стевици један филџан. — Јеси ли ти господар у 'вој кући, или је прото мрачајски?!
С овим се народом не мере ништа почети. Понеси, Мићане, по Богу брате, ако иђе кап имаш! Наставише јопе' пити. Ардовић по ардовић — лето дође; ардовић по ардовић — љето прође, јесен дође. Ниђе капи ракије! Шједе они мамурни.
Сад понеси ракију! Јадни Брадара нали плоску и стаде више котла. Почеше пити. — Гавро, брате! — вели Симеун, пошто попи неколико полића. — Гавро, брате, ја се огријеши' о те! Опрости, брате!
Кад се угледаше, обојица заплакаше, загрлише се и пољубише, па онда отреше сузе и шједоше пити. МЕЈДАН СИМЕУНА БАКА Тишина. Само котао кврца и каткад варница прсне, па се као у љутини распршти и утрне.
— викну, ја и испали' штуц за, њим, онда нареди' момцима да сазову људе, па шједо' с Партенијом пити. — Ули-де Мићане још једну чашу оцу Сопронији! — Ули, Мићане ули — чу се неко из мрака.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
замишљеног збивања у чијем се оквиру осећања објективизују ("Волим с драгим по гори одити,/ глог зобати, с листа воду пити/ студен камен под главу метати,/ нег' с недрагим по двору шетати,/ шећер јести, у свили спавати").
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити. Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу. Носила је у руци кантицу за зејтин.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(СЕ3, 40, 242; Г3М, 4, 163; 12, 1900, 159; БВ, 16, 280), пробади (ЖСС, 305), стомака (ГЗМ, 20, 1908, 347), затвора (пити га 40 дана наште срце, ЗНЖОЈС, 11, 270; Г3М, 4, 163), шарлаха (СЕЗ, 16, 433), заушака и болести ушију (ГЗМ, 4, 163;
»Кафу« од пржене ражи ваља пити као лек од костобоље (СЕЗ, 13, 1909, 369). Ражан хлеб, са смолом, треба да једе болесник од сушице (ЗНЖОЈС, 11, 269).
млада превари младожењу и пролије кафу, верује се да ће бити надмоћнија од њега (СЕЗ, 65, 1952, 196), а у сну »кафу пити значи да ће ти нешто неповољно бити« (ибід., 264).
три пута, обнови се крст, и обедује се ту. 3. је табуиран и неприкосновен: на њ се не сме пети, пити се с њега дирати плодови« (Нар. енцикл. Ст. Станојевића). Више о з.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
У почетку сам се свађао с њим, говорио сам да је брука, греота и срамота пити крв тим јадним несрећницима, да ће против нас устати и Лауш и манастир, да ће нас одатле протерати, али сам после
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А наш бедни стихотворац? Још ће даље шому пити, Нападаће љубав јавно, а тајну ће љубав крити. А када га самрт стигне, кô ледена сува проза, Склопиће му тавне очи
И кмет осети ово, и пошто по крчми гледну, Он, збуњен, отхукну само: „Дај, вели, донеси једну.“ И пође ракију пити. Он није имао моћи Да враћа кметицу своју са стазе којом ће поћи У све преласти греха.
Зар један пијани кравар?! Зар она кметица једна До сада супруга чесна и домаћица вредна?! Он поче очајно пити. Лагано бркове сŷче, И страст га обузе силна да се ма с киме туче. И прилика му се даде.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
туже се да је полициска служба тешка, да је њима често глава у торби. И зато, кажу, морају помало и пити... Каплар Радован прича ми, каже, „Пре твог очува, двојица су нам старешина погинули.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
У палати било је понајвише такови људи који су за најглавнију дужност почитовали јести и пити. Овде би могао тко рећи да такови јесу на шкоду општеству, но ја се добро опомињем речи приљ-Рабенера, да ленштине
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ти више нећеш пити вина, ни проводити блуди: живот твој мора да се уљуди, због ње. Имађах толико присних пријатеља, а сад ми је свеједно
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И скаче радосни скок; А у даљини се чује Свештене реке ток. Под палму ту ћемо пасти На ћилим мирисан, И пити љубавне сласти И блажен сневати сан.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
остале коње огледао, али се оно не дадне ни с мјеста помаћи; онда га купи у кириџија, излијечи га од губе и научи вино пити.
“ Цар му даде благо небројено: „Иди, синко, те се напиј вина, честита ћу тебе учинити!“ Тек што Милош сједе пити вино, ал' повика са града Латинче: „Ето, царе, под Леђаном градом на ливади три коња витеза, под седлима и под
говедарицом, за те тражим госпођу ђевојку, и за мене добра пријатеља, који ће ми сјести уз кољено, са којим ћу ладно пити вино. Но чу ли ме, вјеран слуго Лазо!
Богдан прими златну купу вина, купу прими, а пити је неће; мисли Богдан шта је и како је, чиме ли ће даривати Лаза. Југу вели девет Југовића: „О наш бабо, стари
“ Вели њима стари Југ Богдане: „Ђецо моја, девет Југовића, ја ћу ласно пити купу вина, него мислим, моја ђецо драга, чиме ћу ја даривати Лаза“.
Ту сједоше пити вино ладно. Таман бише вина највишега, и о сваком добру бесјеђеху, ал' пошета госпођа Милица, лако шета по царском
Скиде Марко мјешину са Шарца, пак сједоше пити рујно вино, мезете га грозним виноградом. А када се вина накитише, устадоше три Војводе српске, добријех се коња
удари копље у ледину, за копље је привезô Шарина, тулумину скиде са ункаша и врже је у зелену траву, па он сједе пити мрко вино; не пије га чим се вино пије, већ лађеном од дванаест ока, пола пије, пола Шарцу даје.
му и ноге и руке, па г' објеси Шарцу о ункашу; па он оде својој тулумини, баци дите у зелену траву, а он опет сједе пити вино. То гледала Велимировица, па отиде Вучи џенералу: „Зло ти вино, Вуча џенерале! Зло ти вино, а горе ти било!
Све му даде џенераловица, и свакоме хиљаду дуката, што ће пити вино до Прилипа, па одоше бијелу Прилипу. Лијепо их дочекао Марко.
Бољом ћу те оженити љубом, с тобом хоћу ладно пити вино, пријатељи бити довијека; а не дам ти ђецу у Косово“. Плану бане како огањ живи, у иједу и тој муци љутој не шће
Не дам вашу сестру похарчити, — без вас бих је могао стопити, ал' ћу стопит сву тазбину моју, немам с киме ладно пити вино; но сам љуби мојој поклонио“. Помало је такијех јунака кâ што бјеше Страхинићу бане.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ко мрак неголи свет? Ко ли воли рит више бистрог извора планинскога пити? Ко ли воли јед неголи мед? Ко маћеху него своју рођену мајку? Оца и очуха? Трње и лепу, чисту земљу?
И до ваше воље свашта ћете имати јести и пити и у свакој мирости ћете поживити и боравити на вашој земљи. Нити ћете се од кога бојати и тога неће бити који би вас
Дај ти пити мени пиће своје, и од мене прихвати моје. Ја ти у томе не чиним кривде нити ти што заносим, него промену од тебе иштем.
Скупе се где на коју воду шумска жедна зверад, — пити не могу; ваља им чекати док не дође инорог. Кад он стигне, та и замочи држећи му рог у води, таки лепо питку воду, још
ГОРКА ВОДА Кад су пустињом Израиљи жедни путовали, једва неку воду, именом мерру нађоше. Приклекоше је пити, а она ка жуч горка бијаше. Викнуше на Мојсеја што их помори лутајући му пустињом.
Удиљ се ппеципље. Него ли долаз'те браћо, жељом жедном на ову спасну бистру воду, те црпајте пити и пијући бам ову духовну воду весели будите те стужујућу вам душевну жеђу загасите.
А она му рече: »Та ви се тужите и грозите од нас, а како то ти, будавши Жидовин, од мене Самарјанке воде иштеш пити?« (С беседе му и с одела га позна да није ондашњи човек.
И узбоја се од њега видећи да је он царев човек и судац је. И ништа не ктеде ни јести ни пити код њега. И он много кани и нуди је и ништа не ктеде ни окусити код њега.
Штоно се пише у староме писму: седоше, рече, људи јести и пити преко ситости, пак усташе играти и у томе смешаше се с туђим женами грех чинити и са својим сестрама једнако...
Није лепо бистре воде извор закопавати и жабокречну бару црпсти и пити је, сунце тајати а звезде указивати, седу натраг стајати и момчету напред у столу старце учити и адет изнова им
отпадник, и двообразник, лажљив, грд, злобан, злоћудан, — с таквим, велим вам, не мешати се уједно, ни јести, ни пити ш њиме. А ми мало и сви што нисмо те форме!
те вели: »Источник, то јест кладенац, бунар ли му, нека је теби твој и нитко туђин да га нејма црпати ни воде пити из њега. И ждребе твоје ти берићетне среће доброкобљиве и јелен драговоље ти твоје, да се с тобом разговара.