Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Већ се и смркло, а месец је својим благим зрацима обасјао питома брда и дивотне долине богатога Левча и, кроз загасито лишће густих лугова сетно продирући, у бистрим потоцима огледао
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Учимо дакле децу из младости расужденију, и дајмо им на то у себи пример.| 94 Медвед и Циганин Медведа питома у ланцу држаше Циганин и вођаше га по пазари, гди, чинећи га играти, добиваше своје препитаније.
Црњански, Милош - Сеобе 1
И сама земља у којој се тражило да се смире и скрасе и која се то лето чинила плодна и питома, тако да се баруштине сасвим исушише, терала их је те јесени опет у сеобе и бежање, до урлика од ужаса и очајања,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па у Турке одметну се клете, Свеза чалму, довати се Цвете. Али Цвета, та питома ружа, Њему само трн и бодље пружа.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
рече: — Кад дође ловац, ти се играј око њега, увијај му около нога и радуј се уза њ; он ће мислити да си ти однекуд питома лисица, па неће те убити. Па кад те пусти из гвожђа, а ти бјежи.
Лисица се стане радовати около њега. Ловац, збиља, помисли да је то однекуд питома лисица, те почне и он лисицу руком мазити, одапне гвожђа и лисицу ослободи.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ђевер снахи ријеч говораше: “О снашице, питома ружице, Ил’ си расла бора гледајући, Ил’ на мога брата чекајући?“ Снаха њему тихо одговара: “Н’јесам расла бора
“ 156. Ој девојко, питома ружице! Кад си расла, на што си гледала? Ил’ си расла на бор гледајући, Ил’ на јелу танку поноситу, Ил’ на мога
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, тако, без веза, стиже ме, ипак, родна, болна, језа. И, тако, без дома, ипак ће ми судба постати питома. Не, нисам, пре рођења, знао ни за једну тугу, туђом је руком, све то, по мени разасуто.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
По опису намах познаде фра-Бону. Бијаше човјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле коже и питома лица. Остали како који, већином стари.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ускоро ће бити обљетница Мајине смрти. Стари знанац, породична болест! Питома змија покућарка. Љупка, складна болест. Готово особа из породице.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Кад дође ловац, ти се играј около њега, увијај му се около ногу, и радуј се уза њ; он ће мислити да си ти однекуд питома лисица па неће те убити. Па кад те пусти из гвожђа, а ти бјежи!
Лисица се стане радовати около њега. Ловац, збиља, помисли да је то однекуд питома лисица те почне и он лисицу руком мазити, одапне гвожђа и лисицу ослободи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
руком на златне таласиће сунцем обасјане реке делавер, рекла ми је да та река није увек изгледала тако блистава и питома, а онда ми је испричала како она изгледа у сред зиме када је покривена комадима леда, који, ношени разбеснелим
Ћипико, Иво - Приповетке
—Чудо што је овде питомина! — рече као за се цура. —Питомшта, да, а ти си ми питома! — надовеза Марко и погледа је у очи. Девојка сврне погледом другамо.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
јој мрежа мојих врви; Те дај данас, те дај сутра, — серце ми се нада, Неће проћи ни пет дана да се мном облада; Да питома тако буде, да ју свирјел мами, И кол'ко год јогунастој узбуде се чами.
Ћипико, Иво - Пауци
Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је... Могли смо као браћа... —Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа! Какова браћа? Гори си ти по мене од икаква душманина ... — Оставимо то! Ето, нека буде како ти хоћеш .....
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зар је морао и он (питома њушкица, питоме очи), зар и он? Шта се ово догађа с овим светом? Али није. Мало му је било што се и сам закликтао
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Где су дријаде нежне са кривим и оштрим српом? Где су питома стада? (СУВА, КРЖЉАВА КРУШКА...) Сува, кржљава крушка, кô црна огромна рука, Суморно нада мном стоји.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Из Шабачке родом је нахије Из питома села Свилеуве, Отац Тодор, мајка Јевросима Родише га, дику рода свога, У хиљаду и седам стотина Седамдесет
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ То изусти, а душу испусти. 40 СМРТ ВОЈВОДЕ КАЈИЦЕ Подиже се господине краљу од прекрасне од Мађедоније из питома места Смедерева, од својега двора честитога, с собом води дванаест војвода; подиже се итар лов ловити.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И дрва питома и дивља свој ће вам пород воћни издавати и ваше вршење житно сустигнуће бербу виноградску, а источивање из бадњица