Употреба речи питомије у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

се људи хране или с рибом морском или с ловом животиња; ове исте људе да хоће ко да их премести и пресели у лепше и питомије земље, нипошто нећеду; ту гди су се родили, најбоље и најлепше им се чини, јер за боље не знаду; ако ли им ко каже,

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а поетске наклоности, једном речју: господске персоне, што рекли.

Ћипико, Иво - Приповетке

— 'Ајдемо! — рече јој Марко наједном, питомије но игда . — Пусти још мало! — замолила га и бесвјесно из његове истрже своју руку. — 'Ајдемо! — повика он изнебуха.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

МИРА: Немој да кажеш, звездо, „дивије“, Та питомије, реци: тужније — Кад туга само тугу доноси. СТАНИША: А увреда? МИРА: Мене ражали....

Ћипико, Иво - Пауци

И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије...— А опрости и мени ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби бог, преко мене, жено, опрашта... Опрости ми!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности