Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила, а Јула се само, благо и питомо смешила и тек понекад »да« или »не« или »дабоме« рекла. Исто се тако жив разговор повео и између попова.
Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу. — Како питомо гледа, па како је само смерна и стидљива... — И вама се то допада!? чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса.
га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) »он воли шунке и увек је фалио наше шунке«, па
Црњански, Милош - Сеобе 2
Наговарајући Павла да је узме, он је понављао да је та лорфа, крај свега, створење мило, питомо и добро. Сирмијски хусари, према турском обичају, држали су, кад су били нежењени, по коју Влахињицу, које су доводили
Кирасир, који је био преболео, поновио је да је створење – иако је прешла многу постељу – створење добро, мило и питомо. Исакович, после две‑три године, ни име њено није тачно изговарао.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Да би добила дете, нероткиња треба да „своју кошуљу обеси стрмоглавце о какво питомо родно дрво, те преноћи, па сутрадан што у тој кошуљи нађе живо: мрава, бубицу, или ма шта друго, то поједе“.
²⁵ Да би дете било мирно и питомо, треба га први пут повити у јагњећу кожу. СТАВЉАНЕ ДЕТЕТА У КОЛЕВКУ Прво полагање детета у колевку врши се свечано
Матавуљ, Симо - УСКОК
Само се не могу одмах сјетити сваке ријечи! Кнез га гледаше и слушаше. Питомо лице, углађеност, умност и топла благост бјегунчева привлачаху старца, који настави: — Фала богу, синко, кад ме
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Наметкиња, — смирено рече ми, — нисам, Свет па ме сав пролази; ал’ зато ти нужде не трпим, Моје потхрањујем питомо воће, и тешим се трудом; Сутра ће, кад га данас није, доћи купац; не труне Честит еспап.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Хоће л’ и мрзост умрет несрећна, Што нам по крви деце рођене, Пламеном живим самовољкујућ, Бесом својијем умље питомо У безум ствара братске мрзости...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
На његовом лицу нису видели страх. Гледао их је својим плавим очима питомо и кротко попут каквог детета, равно у очи, ни дрско ни плашљиво, помало радознало, и то је све.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Да, али човек и човек није свеједно. А опет. Гледам, гледам Луку... не! Оно нешто питомо је у Срби, а не у њему! Лакомислен је Срба, али није затрто у њему срце... наше српско срце... ако Бог да.
И имена су им била матора: Константина се звала Кода, Софија Сока, а Тијана Јана. Кода је била питомо и племенито дете, али ружно дете.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Сазнао сам још: да је магарац стрпљив, јагње питомо, коњ племенит, тигар крвожедан, лисица лукава, пас веран, зец плашљив, твор подао, мајмун смешан и да човек има све те
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави. — А, бре, ешеку ниједан, — пита га калфа Коте — какво појење у дућан?!