Употреба речи питомој у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

првобитну, сиромашну, међу чуднијем, сувише необичнијем свијетом, њему, племићу од старине, рођену у древном двору у питомој земљи, гајену за свјетски живот, буде нови завичај и по свој прилици гроб!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Одозго се отварао поглед на тијесну долину рјечице поред које се провлачио друм. Доље, у проширењу, на питомој заравни, ћутао је стари хан као кока на гнијезду. Ту је Милош провео најљепше године дјетињства.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

морао објашњавати публици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философске идеје у питомој Шумадији«. — Је ли то онај, што вели да човек има реп? Хо-хо-хо... — продужи писар.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Вели њему Милош Војиновић: „Толики ти родили гроздови у питомој твојој Ђаковици!“ Побјеже му Нестопољче Јанко; стиже њега Милош на кулашу, удари га међу плећи живе, четири се пута

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности