Употреба речи питујеш у књижевним делима


Станковић, Борисав - КОШТАНА

(Диже а сузе му теку, капљу по рукама.) Ајде! Иди! КОШТАНА (подиже се уплакана): Куда? МИТКА Зар мене питујеш куде ће идеш? Зар ја да ти казујем? Куде? Ех, куде ја, туј и ти. Ја у мој дом, ти у твој! Ти плачи, и ја ћу плачем...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

„Има си дућан!“ Ех, много данас мука па за дућан!... А питујеш ли: што си има у дућан?... Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што

„Поздравила ти се Зоне“?... — Тој си је њојно знање... Што ме питујеш? Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина“. — Е, што па Калина? — Зашто ти је прилика...

— Неје никуд искачала? — Неје... Неје искачала ни у авлију! Трећи дан веће... Мори, зашто ме питујеш? — Па куде је? Викни гу! Окни гу при нас. — Зоне, мори! Ела ’вам-ке при тету ти! — раздера се тетка Таска.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности