Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Како такви као ти то могу да знају? Онако како мушкарци знају. Шта мислиш је ли он мушкарац, Атамане? Пих! Ваљушкала су се и превртала утегнута девојачка тела а ђердани им звецкали, звецкали баш тамо где треба, и очи су им
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А Крста, возар, са коња даје налог Танасију да опипа једне бисаге... — Нема ништа... само конопци. — Пих, славу им њину, зато су и пропали! Крста љутито ошину свога дешњака.
Душан се премишља, затим хитро извуче једну и стави је у шајкачу. Онда је полако помаља и жмиркаво гледа. — Пих! — баци Душан карту и стави грош на точак.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Овако цркавај од глади и пружај руку целог века. — И још да нема добри' људи, браћо! — Пих! Онда би продавали вашке па би живели. — Сад нема ни вашију, сад је затишје.
Краков, Станислав - КРИЛА
— На стражу, па у патролу, па у јуришање... и са Грцима да се носиш, а дуван не дају... пих... Каплар са чворугама по лицу и жутим брковима љутито пљуну у страну.
Гледала је његова широка рамена и смејала се. — Волим те јер си бомбаш... фарман... 120 ПХР... не волим Њепоре... пих, митраљези. Загњурила је његову чупаву главу међу откривене груди. — Цхері, носићеш ме на своме апарату, је ли?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
верни Гди је често свјашчеников збор; Слушах Сербов језик, весма складну, Слатку мекост буквам Славов дат, Дунава пих воду бистру, хладну, Ал’ не могох јадан отњуд спат: Јер не видих возљубљене лице, Подражности несравними Шар, И не
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И сада све то изгубих, упропастих, својом ногом згазих. И то како? Гадно. (Хвата се за чело, пије): Пих, пих, па бар да се потукох са слугама, да поломих, начиних какав русвај пијан, него, него покварен, фукара! Пих!
И сада све то изгубих, упропастих, својом ногом згазих. И то како? Гадно. (Хвата се за чело, пије): Пих, пих, па бар да се потукох са слугама, да поломих, начиних какав русвај пијан, него, него покварен, фукара! Пих!
пије): Пих, пих, па бар да се потукох са слугама, да поломих, начиних какав русвај пијан, него, него покварен, фукара! Пих! (Пије): Ја сам мислио на њу, хтео њу, и тиме да им вратим све добро. Ба! Ово се не може више!
ТАШАНА (вукући се одлази). МИРОН (сам): То? И још са невером! (Хвата се за главу.) Пих! (У грчевитом смеху): Аха-ха!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— пита један. Ја потврдих. Један се осуља низа стене, и захвати шаком воду. — Пих... као пресолац! Он испљува воду. Ама ти не би био „репоња“ кад не би свашта лизнуо! — смеје му се Груја.
Једном само приђе поднаредник Груја, колико да проба. Али одмах испљува, мљаскајући устима као да се гади. — Пих, славу му, смрди на карбол... Рибари подсмешљиво гледају војнике, и чуде се како не знају шта је сласт.
А онај зејтин смрди, да се угушиш. Један још узео љуштуру шкољке и срче оно смрдљиво уље... Пих! и капетан Војко пљуну. — Ама, бре, какве су ово џукеле што по целе ноћи штекћу? — пита капетан Вела.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Гомила радозналаца стисну се око дечака и њенове метле. — Дај да је видим? — рече један беспосличар. — Пих! Па још моја баба имала је такву метлу и бацила је кад смо набавили усисивач..