Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Вина мени!” Али да ко не рече да ја само за смеј и шалу пишем, приложићу нешто мало како инглески Сократ, то јест Адизон, прекрасно доказује какови сојуз овдешње обикновеније с
Зато, о пречесно општество человеческогарода, а навластито сербскога, за кога ја ово пишем, послушај ти глас человечества, свети глас јестества, а то ће рећи глас божји!
Бог, праведни судија, види, у ови исти час кад ово пишем|срце моје, и зна зашто овако пишем, а хоће ли се ко овим ползовати, то стоји људма на вољи.
Бог, праведни судија, види, у ови исти час кад ово пишем|срце моје, и зна зашто овако пишем, а хоће ли се ко овим ползовати, то стоји људма на вољи.
По случају, ја ово у дан недељни по литургији пишем, но зато ме совест моја не обличава; напротив, радујем се желећи да чрез ово ком год полезан будем, ако не за мог
” Ко год жели да је прави Христов ученик, неће се на ово што пишем срдити, него ће и са мном заједно желити да се исправљеније у свашто уводи, и што год нити је полезно нити ваља да се
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
његово златно перо, којим исписује житија, сказања и муњу преко небескога свода, ја, који умачем перо у дивит, и пишем ценовнике, тапије и рачуне, ја не знам шта је врх Београда! Ал мислим да је праг Београда вода! 2.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
) Ово што ћу сад да вам пишем, причао ми је мој отац Алекса да су њему његови стари причали, а он није запамтио: — Кад су саме спа’ије с царским
Кад оде поп Лука Лазаревић, дозове мој отац мене да пишем писмо везиру. Он диктира а ја напишем писмо, уколико се опомињем о томе, како су у Шапцу остала прикривена два
Живана из Кутешице у Суводање Милићу Кедићу (кога је Фочић окнежио, и који је такође код Бирчанина био буљубаша), и пишем му да купи чете да тучемо Пореч-Алију у Ваљеву, а тако сам исто и кнезу Николи Грбовићу писао.
(Неки погрешно пишу да је то слао неки бег из Бирча или Лесковца.) Одатле одма пишем и Живану буљубаши, и њему све кажем за Муста-пашиног сина бимбашу, и опширно му јавим, него да он час пре поведе
Ја пређем у Забрежје у кућу Пантелије Ружичића, и на малој столици клечећи пишем ноћу, а Пантелија држи свећу; писао сам како сам умео.
Они дадоше Хаџи-Змијињака, и јоште једног стара Шапчанина, и ја дадем два момка да и̓ отпрате до турскога логора, а пишем стрицу Јакову и то ̓итро да дође, и то ноћас, и кажем зашто је.
на Добрани код Крнуле, а две да пошљем на велики од Шапца друм да и ону ћуприју код Мрђеноваца чувамо, и одатле пишем на мезул стрицу на Врачар, да су Турци у Шабац ушли.
(Овде, децо, немојте ми замерити что ја не пишем имена, будући да смо онда крадом и с великом опасностију пролазили кроз туђе земље и ништа записато нисмо носити смели
Ово је било јулија 6. 1806. године. Х Пишем господару Ђорђу опширно како је амо и да Турци хоће јамачно доћи у Шабац, јербо је врло много Турака, нити ми сами
„Де — вели — узми, па пиши коме знаш и како знаш”. Одем ја сада под шљиву где сам плакао. Пишем кнезу Пеји у Забрдицу и кажем да је: „— „— — господар Ђорђе прешао Колубару на Бели Брод, и да се улогорио у селу
Ово ти тајно пишем за тајне момке, да не би кога код куће застали)”. Друго тако исто писмо напишем кнезу Миловану Грбовићу; треће кнезу
Недоба: „Немој, но гледај свога дела”, и пр. И то рекао ми је: да свагда пишем доле, да гледају каквим начином боље могу, које с политиком које с новци, нека се с Турци помирују; макар голи остали,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чему лажеш, црн ти образ био, Кад Котора ниси, ни видио? — Ја ти зато ситан мејдан пишем, Да ми дођеш пољу Петровића, Код бијеле Јабланаше цркве, Код студене воде Мукијеле, Да вранове месом напитамо, А
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаких закључака и тражиш само да ти све натанко пишем што буде између нас двога, и подвлачиш два пута речи натанко. Добро, побратиме.
Све мислим: па шта сад да му пишем? Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма. Кад је дошла из Готе, ја сам се био
Онда седнем за њега и подбочим се на руку. Идеја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они отприлике рећи. Напишем писмо, и не знам му више садржаја.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Што ја знам чуда по селу, — то мало ко зна! А да ми је рек’о бог да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Он скупио новац, задржао га код себе и рекао јој: — Е сад добро. Паре нека стоје код мене. А ја ћу да пишем владици и чим он одобри, венчаћу вас.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га! — И мени је чудно. Ја јој једно пишем, а она друго одговара. Ја иштем да изрази своје чувство, а она каже: чувство у бога!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и ране, слушам високе команданте што се љуте и псују на телефону са великих даљина, спавам сваку ноћ обучен и обувен, пишем изјашњења, дерем се као луд и мувам амо-тамо између, гаравих, брадатих људи овуда по јаругама и кршевима, стежем срце
Африка
Ја сам се спремао да пишем, али, да бих се расположио, упитах Меја: — Ки етр сармант мус кан ну зетр тон мезон, Ме? (Ме, ко је била она дивна
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ЂАКОВИЋ: Не, господине. Новинар је везан за лист, за уредника, за издавача, ја сам слободан, пишем кад хоћу и шта хоћу: брошуре, летке, памфлете и уопште такве ствари.
ВУКИЦА: Разуме се, ти знаш да ти ја никад не досађујем у таквим приликама. Уосталом, ја и иначе имам да пишем. (Полази, али у том тренутку отварају се задња врата и наилази Љубомир. Вукица се зауставља.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ја ни за себе нисам писао љубавна писма! - рекао сам, а она је одговорила да зна: нисам имао коме да их пишем, а није богзна како модерно данас писати љубавна писма. То је за филмове и бапце типа Меланије.
То је за филмове и бапце типа Меланије. Ја као одлично пишем писмене задатке, она је чула од Весне да код куће пишем још нешто, иако то нешто, по њеном мишљењу, није особито
То је за филмове и бапце типа Меланије. Ја као одлично пишем писмене задатке, она је чула од Весне да код куће пишем још нешто, иако то нешто, по њеном мишљењу, није особито занимљиво: ко још чита о животињама и деци?
Или: да зарадим још једног кеца? Онда у следећој години не бих морао да учим и пишем све оне реферате? Осећао сам како ми горчају уста.
су писци битанге као и сви остали тек сам имао да утврдим, као и то да књиге о крви и сексу нису оно о чему ја могу да пишем. Нисам познавао ни крв, ни секс, иако не тврдим да то у Каранову није постојало. Ја сам познавао нешто друго.
Тај ме је презнојавао кад год бих сео да пишем. Нисам знао где да га уклопим, или он није дао да се уклопи, што је, у ствари, свеједно.
После се десило нешто чудно: било је то писмо које сам писао због Рашиде, али ми се због нечега све време чинило да га пишем за Рашиду.
Веровао сам да не пишем Меланији, већ Рашиди, и у писма сам уносио толико стрепњи, нежности и нестрпљења да је Меланија, коначно, положила
- Не, шта ти имаш с тим? Она њега воли. - Ти си глупа, Рашида. Она њега не познаје. Он је ја, заправо оно што ја пишем, а то значи опет ја!
- Осећао сам се и заплашеним и поносним на могућност дејства онога што пишем и то је било први пут да сам бар донекле успео да назрем одговорност рада једног писца. Више нисам желео то да будем.
Оног о корњачама. Та Грета! Јутрос је пажљиво зурила у оно што сам почео да пишем, а очи су јој при том светлеле као капи росе кад кроз њих пролази сунце.
Ја знам да ћу једнога дана бити славан, иако Рашида тврди да оно што ја пишем нема везе с оним што људи воле да читају. Кога још интересују животиње, деца и старци?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Али, немам намеру да пишем мемоаре, хоћу да вам испричам само то како сам уочи Светог Николе, заштитника морепловаца, стављао поцепану чизму у
Читав живот! Наивно сам веровао да то нећу доживети, а сво ме како, не без извесног узбуђења, пишем о томе како сам у Паризу, у отменом »Распућину«, после двадесет година видео Веру.
Далеко је земља у којој су успели! Дуг је пут до ње. И, ево, испуњавам обећање. Пишем причу о успелим момцима и лепим на њу гомилу марака, па је шаљем тамо где су ми рекли; можда ће Хелен, можда ће Лу,
И не сањаш, Жужи, да ми улазиш у причу коју никада нећеш прочитати, јер ја пишем мале приче на једном малом језику, исто тако малом као што је твој, који не разумем.
Рупа се прави од рупе. Јесам ли вам добро објаснио шта је клис? Е, ако нисам, а ви сад прекините читање: ово пишем само за оне који су некада играли клиса. Застареле играче клиса, за њих пишем.
Застареле играче клиса, за њих пишем. Осврнем се, дакле, кришом око себе, кад на дрвљанику секира, а поред ње – стара метла! Како одолети?
где одувек и живимо!« — Богу хвала што не наставих да пишем песме после гимназије! — рече ветеринар свом друштву. — Ево како бих завршио.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Онда не остаје друго, но да им пишем њемачки — заврши Јанко. Владика, ушав, настави шетање и започе јадање како су се нови сусједи у свему угледали на
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Подстицао је, убеђивао, упућивао. „Није то за мене, не умем да пишем дијалог”, бранио сам се, пре тридесет година, док је био уредник на радију, или пре двадесет година, у време кад је
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он се одлучно изјашњавао за народни језик у књижевности: »...Ја нисам Славјанин него Србљин..., не пишем за Славјане него за Србље.
Оно што је 1826. писао важи за његов песнички рад: Ја Сербин сербски читам, пишем, И духом сербским к Роду дишем Па песмом сербском дижем Род... ЈЕЗИК.
»И тако познавши се са мном, наговори ме мало по мало не само да пишем народне пјесме, него и ријечи и Граматику... Тако што се тиче првога узрока и почетка мога скупљања нашијех народнијех
мора, Ћипико пише о својим првим радовима: »Најраније од ових прича писане су импресивно, нагонски, са потребом да пишем — оне су чисто моје. Пишући их, нисам дуго размишљао, чувствовао сам и у страсти и у самилости.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ДРАГИ МОЈ ЗИЈО, Знам да пишем писмо које не може стићи свом адресанту, али се тјешим тиме да Ће га прочитати бар онај који воли нас обојицу.
размишљам о златној паучини и сребрној магли твојих прича, и о страшном крају који те је задесио у логору Јасеновац. Пишем, драги мој Зијо, а нисам сигуран да и мене, једном, не чека сличан крај у овоме свијету по коме још путује куга с
Ето, о томе бих, Зијо, да шапућем и пишем своју бајку. Ти би најбоље знао да ништа нисам измислио и да се у овоме послу не може измишљати, а поготову не добри
Најчешће нема с ким ни да разговара, па мене привлачи уза се. Док напољу пурњави мећава, а ја пишем своје задатке, старац ћути устурен на јастуке, па ти се истом изненада огласи окрећући лице прозору: — Баја, чује ли
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
| Ово сам време чекао да ти весео, весело, веселом пишем, јављајући ти да се здраво находим и мирно живим не имајући никаква посла с Фрушкогорци нит’ са Светогорци, каноти ви
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Ономад би, доколан нађох се, размишљат стадох што да започнем? да читам што? да пишем што? да нов започињем искушљивости лов, ил' за времена стари трошим плен?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МИЛАН: Напротив. Списатељка наслађује се највећим бројем читатеља од сваке врсте. ЉУБА: Па ајдете, да и ја што пишем. МИЛАН: Ваш жени обећава заиста најплодније продукте. ЉУБА: Али треба да ми и ви мало помогнете.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
6 У дисање си моје упевана Ко молитва у обред. Тобом дишем. У рукопису мом си уписана Између сваког слова које пишем.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, не пишем због тога боље, али важно је да ми је увек као мало непријатно кад пишем лоше, ако већ оћете да знате шта желим да
Мислим, не пишем због тога боље, али важно је да ми је увек као мало непријатно кад пишем лоше, ако већ оћете да знате шта желим да кажем!
„О улози свитаца у мом животу“, Кондина 9, И спрат, звони два пута кратко и једном дугачко), зар после свега да још пишем и неки блесави матурски рад? На часну реч, ви нисте читави!
Спремам се да пишем жалбе Уједињеним нацијама и Управи водовода и канализације. И да знате, није ми уопште због куће, више ми је због деде.
Одлучила сам се ипак за свој сопствени стил зарађивања. Почела сам да пишем новинама: „Поштовани друже уредниче, била бих Вам веома захвална када бисте ми у свом цењеном листу одговорили на
Рокфор, драги мој мамлазе, није име британског министра сопљних послова, већ, такође, врста сира, а све ово ти пишем због тога да не тражиш већ сутрадан у књижари сабрана дела Горгонзоле и мемоаре лорда Рокфора, као што си јуче тражио
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Људи кад чују моје толико „криво помисле наравно: „овај зна и шта је право“, пак навале да им пишем прошенија. МИТА: Шта си ту могао знати. АЛЕКСА: Алат чини занат.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ У писму пише: „Јежурка, брате, сањам те често и мислим на те. Ево ти пишем из камењара гускиним пером. Дивно ли шара! Доћи на ручак у моју логу, пожури само, не жали ногу.
Убаци угаљ у ждријело пећи, покрене моћан строј, а мени сине весело свјетло: јавља се тата мој. Задатак пишем, касно је доба, чују се први пијетли, а драги тата, стрпљив и будан, над мојом свеском свијетли.
Око срца расте барикада, заробљен сам, не могу да дишем, па се пера, попут копља, машам и, занесен, прву пјесму пишем. Стих изникне, иза њега Зора, без ње нема правог одговора.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Мали је ваш мач да читавој земљи главу посече. СЛЕПИ КРАЉ У ИЗГНАНСТВУ Из васељенске ти престонице пишем. Стојим на прозору, ја царев гост и слушам жамор на улицама иза дворског зида, разговоре соколара пред ручак и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
окрећи назад! — Господине капетане, да ми дате написмено да сам вас допратио до села. — Шта имам да ти пишем, кад се... — Господине капетане, да ми дате написмено да сам вас известио за повратак... — Не дам никоме ништа!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
када: “Што је небо — да ли је лист артије, Што је гора — да су калемови, Што је море — да је црн мурећеп, Пак да пишем три године дана, Не би моји исписала јада!“ 113.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У детињству имао сам неколико његових рукописа. То ме је подстицало да и ја пишем. Мој отац, Тома, учио је школу у Ходмезоевашархелију.
Отуда код мене алузија на Бранка. Ја сам тада почео да пишем и Маску, Надао сам се да ћу моћи живети скромним али слободним животом књижевника. У тој нади сам се преварио.
Почео сам био да пишем, кришом, песме за Итаку. Пред пролеће, у болници Академије, јавља се тифус, пегавац. Болница се изолира.
Јоханн) на 800 м., а преко лета, у летовалиште Франца Јозефа, у бањи Ишл. Имао сам времена да пишем, али ми није било до писања. Међутим, у јесен 1916, ни та камуфлажа више није била могућа.
Кад сам ушао код њега, у ратној опреми аустријског официра, за тренутак ућутао је. Вели, то што пишем неке „родољубиве“ песме у униформи аустријског официра, то ми још не даје право да уобразим ишта.
То је радио и Прерадовић, у униформи аустријског генерала. Али да пишем и штампам такве песме, под пуним својим потписом, за време рата, е то му се већ допада.
Пољак их је сместио у једну празну собу. Седам на свој сандук и пишем. Кућа је празна, али у једном мрачном углу примећујем неку ствар. Једну руку од бронзе, која је била упијач.
Уредник Савременика примио је неку моју прозу и пише ми да му шаљем и прозу. Сасвим сигурно, да треба да пишем и прозу. Ја се онда спремам да ноћу, у хотелу, пишем и прозу.
Сасвим сигурно, да треба да пишем и прозу. Ја се онда спремам да ноћу, у хотелу, пишем и прозу. Међутим, кроз три недеље, као наручен, у Опатију долази цар Карло, па оне који немају медаље за храброст,
Европа је сад, видите, прилично у вези између себе. Шта да вам пишем о свему томе? Досадно је. Официри су ми говорили да је наше херојство само дивљаштво, и да су Српкиње још јевтиније
Било је око поноћи. Кад ово писмо, добијете, биће пролеће тамо око вас, свеједно је, дакле, шта вам пишем. ИИИ ПАРИЗ (1) Од свакога града у коме ми је пролазио живот остали су, у мени, само његови рубови како се оцртаваху
Уосталом, ово није искрено; ја не верујем у будућност. Пишем овако само зато што се поводим за модом, а сад је опет мода веровати у будућност...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— процеди један гробним гласом. — Не знамо! Београд, 1901. године МРТВО МОРЕ Баш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине. Иста онака као што, јадница, беше за живота.
Хуууу! Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина. Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање.
Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. Па и понашање променише луди према младом песнику.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку. Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он
Уосталом, истина се само тиранима не допада. — Е, из душу ми извади свако тој слово. Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде. Тол’ко је убаво. Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Пренесем хартије, и бацим се на дотеривање написаног, док је гвожђе још вруће. Пишем, а једним ухом слушам тужни солилоквијум: — Нема Цице! Послала ћерчицу да купи хлеба, а девојчица се не враћа.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ИИ Пишем вам, Госпо, из малене избе У Министарству иностраних дела, Мислећ на љубав Пирама и Тизбе, Леандра, Хере, — што зна зем
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И ево пишем вам да радост ваша буде испуњена. И ово је вест који чух од њега и поведам вам да је Бог светлост и да таме у њему
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
| Може ко помислити да се ја сад кајем што сам се закалуђерио и зато овако пишем. Но, ја молим свакога ко буде читати ове моје случаје, нека не [х]ити пре судити и нека не чини никаква закљученија
Видећи, мој мајстор, да добровољно пишем, изабрао ме био као за писара; давао би ми којекакве старе, од много година, тефтере да преписујем, које сам ја радо
А при томе, они и онакови за какове ја пишем неће всује, читајући ово, тру|д себи задати, ибо мој всегдашњи у описанијам мојим конац, то јест ползу, гдигди и
Допрате ме двојица до Свети[х] Четрдесет; они се врате дома, аја пођем на мој посао с уговором да кад им пишем из Корфа, да дођу узети ме. За једно писмо, љубими мој, мислим да је већ доста написато.
доста учини, из тога желим да ништа друго не закључавате, него да сте ви срцу мојему весма драги кад вам ја толико пишем. У Риги, 3-го августа 1788. ВІ ДРАЖАЈШИ ЉУБИМИ МОЈ!
нека представи себи своје родитеље, пак онда читајући ово, неће за безместно судити што ја овако мислим, чувствујем и пишем о оној која је после бога, творца мојега, светејша, честнејша и сладчајша души и срцу мојему.
Ја сам о овом послу, како год овде пишем, покојном митрополиту Викентију говорио. Ево што ми је одговорио: „Ја знам да је то тако; али нека они ответ богу дају
Между тим, постане совершени мир у Германији; ништа мање о више реченом путу Нико не мисли. Пишем митрополиту о том и најпосле јавим му да је већ доста три године и да више нећу чекати. Ни одговора!
Хановер и Брунсвих и дођем благополучно при концу јунија месеца у Лајпсик, баш одакле, по случају, и сад вам ово писмо пишем, које, будући се доста претегло, опомиње ме да престанем, наричући се ваш сердечни љубитељ.
На сваку руку мислећи, дође ми на ум да пишем у Молдавију и да иштем у зајам од мојега доброга пријатеља, епископа романскога, ову суму.
Што рекосмо, то, фала богу, и учинисмо; ја Францију и Инглитеру благополучно обиђо[х], и сад вам пишем из сред Беча. У ови час би[х] вам се могао заклети да сам већ наумио примирити се на једном месту, ако ме моја куд
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ништа није помогло. Мене узе поп да му прасиће чувам. Научи ме и да пишем. Баш је добро што је то учинио. Кад дорастох да се на коња попнем, он ми исприча да ми је мати од жалости за оцем
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На овој принцези све је било лепо, прелепо, префињено, а нарочито њене сањалачке очи. Кад седох да пишем о Аристарху, те очи ме инспирисаше да својој причи дадем драмски обрт, а да се не огрешим у описивању научничког рада
Само један, једва видљив, траг води преко тога згаришта. Ја сам пошао пажљиво тим трагом кад сам отпочео да пишем за немачки „Приручник Геофизике“ свој чланак о положају и кретању Земље у простору васионе.
„Али ја нисам учен човек, и нико ме неће као таквог признати, Не бих ни умео да о својим опитима пишем научничким стилом“. „Маните то што се зове научнички стил и пишите једноставно, онако како мислите!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
3амисли: она зна моје име, улицу где станује, она неће да је сматрају за малу. Раздраган, отпочео сам да пишем дневник који сам њој посветио.
Колико сам пута покушавао да пишем, па у безумној грозници сумње бацао перо питајући се: коме да пишем, зар су они живи, зар је То могуће, зар ми није
Колико сам пута покушавао да пишем, па у безумној грозници сумње бацао перо питајући се: коме да пишем, зар су они живи, зар је То могуће, зар ми није ближе и само небо од њих?
Међутим, ево, и то ћу ти признати, а то осетих овога часа: главну снагу да ти пишем даје ми, поред све моје одлучности, нека нада, да ипак ни овога пута нећу приступити делу за које се спремам баш зато
поред све моје одлучности, нека нада, да ипак ни овога пута нећу приступити делу за које се спремам баш зато што ти пишем. Управо отуд ми једино и моћ да држим перо.
ПУКОВСКА ЗАСТАВА На Дренку, 18. јуна Драги мој рођаче, На ратном блоку по коме ти пишем ово писмо дрхти ми рука што држи танку војничку писаљку.
Закрвављене очи крвавих и непокопаних бораца, што леже око стене, са које ти пишем ово писмо, ево моле ме: да чувам тајну о пустоши што су их починили људи у тренуцима кад то више нису били.
Још ми дрхти рука на ратном блоку по коме ти пишем ово своје писмо; дрхти ми рука јер ми поглед пада на нашу заставу, што се утврђена на највишој стени Дренка поносито
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Да ја пишем књиге, у тим се књигама не би догађало ама баш ништа. Причао бих и причао што ми год на милу памет падне, повјеравао
(Или можда трунчица позе? Бјегунац, изгнаник.) Пожурио сам се да пишем Алди још с пута. Најављивао сам јој свој повратак о божићним празницима.
А кад униђе моја болничарка те ме затече гдје пишем (окренут сам јој леђима, не видим је), повуче се на прстима и тихо, приклопи врата — пссст! стари ради!
— настојао сам да га разувјерим. Но старац је остајао при своме, тврдоглав као дијете. — Не мари! Хоћу да пишем тестамент! Па нека се послије моје смрти пошаље. — Али коме, брате драги, коме да се пошаље? Малко је пошутио.
Чудно како се с временом модифицирају наши унутрашњи односи! Толико пута зажелио сам да му пишем. Али, наравно, нисам. И то је једна од оних малих жеља које се никад не остварују!... Сироти Главоња!...
— Не, драги — одговарао сам покајнички. — Сад се опет пишем Иван Галеб, једноставно, по нашку! Штовише, Иван Галеб покојног Франа...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ускоро сам се могао похвалити својој мајци да знам да читам и пишем, бар тако добро као и сваки други дечак. И учитељ је приметио промену.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То је толико јако да никада нисам могао мирним тоном да пишем о Мишићу. А кратки есеји које је он писао – не, него језички саткивао – остали су за мене као недосежни обрасци.
По природи ствари, ја сам последњи који би у ономе што пишем могао да назре моју личност. Ево, већ се реченица коју сам сад изговорио мало семантички уврнула.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Па сад већ како му бог да. Кад је отмено, нек је отмено! НИНКОВИЋ: Још једно питање. Желите ли да вам пишем љубавна писма или не? ЖИВКА: Каква љубавна писма? НИНКОВИЋ: Па тако.
ЖИВКА: Прочитао си ти мени оно што ми је требало прочитати. ВАСА: Ама, смири се, тако ти бога... Откуд ја да пишем, ни на памет ми није пало! Зар ја због неписмености отпуштен из државне службе, па да пишем чланак, и то још алузије...
Откуд ја да пишем, ни на памет ми није пало! Зар ја због неписмености отпуштен из државне службе, па да пишем чланак, и то још алузије... ЖИВКА: Јеси, јеси, Васо, познајем ја тебе добро, матора лопужо!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1882. ОДА СНЕГУ Ти сваке зиме нађеш се овде, Баш кад ја седам да пишем оде; О стакло бијеш прозора мога, Ил’ око мојих купиш се нога; Скриваш ми других предмета много Којим’ бих оду
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
је нико не испева да се нико не издвоји да ниједан град не буде престоница другим градовима не, нема разлога да пишем песме ако умем да приближим стварност ономе што радим празнини којој се прилагођавам шта инспирација за музичку
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја сам се спремао да пишем, али, да бих се расположио, упитах Меја: — Ки етр сармант мус кан ну зетр тон мезон, Ме? (Ме, ко је била она дивна
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— А што ће ти свећа? — Хоћу нешто да пишем. — Је л' за Чарнојевића? — Није но за ме. — Ваљаде писму кући?... му славца, господине, баш ћу да те молим да и
ватре већ давно погасиле, поноћ превалила, мртва тишина царује над успаваном војском, ја почаркујем мој догорео пан и пишем дневник, а кадгод упрем поглед у тиху ноћ, чини ми се као да ми отуд из мрака светле она два сјајна ока малога
Комаров уђе у собу. — Но, Т........., шта ви ту радите? — Ништа, ваше високо превасходство, нешто пишем. Комаров се враћао с вечере, био је весео и зајапурен; седе крај мене.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(На свој познати безобзирни начин, Вук је писао: „... а коме се допадне оно шта пишем, онај нек учи мој језик и дијалект.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЂОКА: Ђорђе Ристић. ВИЋА: Одакле си родом? БОКА: Из Панчева. ВИЋА: Пишеш ли, господине Милисаве? МИЛИСАВ: Пишем, пишем! ВИЋА: Какво ти је занимање? БОКА: Апотекарски помоћник.
ЂОКА: Ђорђе Ристић. ВИЋА: Одакле си родом? БОКА: Из Панчева. ВИЋА: Пишеш ли, господине Милисаве? МИЛИСАВ: Пишем, пишем! ВИЋА: Какво ти је занимање? БОКА: Апотекарски помоћник.
Ћипико, Иво - Пауци
Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора. У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но
Затим јој је засебице писао још друга два листа. Тек након неколико дана она му отписа: „Немам времена да вам надуго пишем. Када дођете, све ћете сазнати. Хоћу да вас изненадим”, дода при крају писма. Затајана слутња пробуди се и заокупи га.
Сада вам пишем једну нову. Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас. Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Виђао сам је много пута раније кад је о празницима долазила са Лаушем у манастир и кад сам долазио овде да пишем повеље и писма. Појавила би се увијена у хрпу тканина разних боја.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ГОСПОЂИЦИ Н* По воли своје судбе клете, Прогоњен страшном буром зла, А мислећ на вас, мило дете, Из даљине вам пишем ја.
постадох и песник, Велики песник свога малог рода; Сад благостању не надам се вишем, С успехом вексле и стихове пишем. 5.
Хајде једну лулу прво да запалим, После ћу да шарам, да дувам и бришем И јуначке песме О слободи пишем. Замислићу Туре и почећу потом Што ћу бесно Туре да сравним са скотом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако могу у исти мах да пишем и да се дивим лепотама, природе, у које с правом убрајам и, једну витку сапутницу, која се, са Бедекером и лорњоном у
X ПУТ У ЦАРИГРАД. КЛЕОПАТРА, ОПРОШТАЈ СА АЛЕКСАНДРИЈЦИМА Оријент-експрес Не чудите се мојем рукопису, ово писмо пишем у возу. Зато показује сваки потез мога пера не само откуцаје мога била него и посртаје вагона.
Он ме опомиње на календарско питање због којег пишем ово писмо, а на које сам, забављен оном лепом женом, заборавио. Последње године свога живота употребио је Цезар да
пријатељице, њене редове, одаслане брзојавом, прочитати пре но што ово писмо до Вас стигне, а у њему сам хтео да Вам пишем о истом предмету. Тако би оно било излишно, када Вам не бих у њему више саопштио него што сам то учинио за јавност.
Али се ипак не осећам усамљен код толико милих предмета који ме окружују. Када се не шетам по врту или не пишем ни рачунам у његовом павиљону, ја ходам по собама, посматрам старе портрете и слике, отварам фијоке комода и врата
О чему да Вам пишем данас? Већ одавно желим да пођемо опет на пут у далеке крајеве васионе, али не доспех још, заузет прошлошћу и
као пијан преда мном су треперили без престанка Сунчеви зраци плаветнило неба и белина снега; зато нисам могао да Вам пишем.
ХХИІІ ПРВО НАУЧНО ДЕЛО И ЊЕГОВ ПОСТАНАК. СРЕЋА У НЕСРЕЋИ Беч Ово Вам писмо пишем, драга пријатељице, из библиотеке бечке Политехнике. И то је била једна од оних чесама на којима сам се напајао.
Ја почех да прелиставам те списе, узех у руке моје верно перо, и стадох да пишем и рачунам. Када сам се после поноћи обазрео по собици, дуго нисам могао да докучим где се налазим.
XXИX ЈЕДАН СТАРИ АМФИТЕАТАР, ЖИВОТ ЗВЕЗДА, СУДБИНА ЗЕМЉЕ Стоби Ово писмо пишем Вам, драга пријатељице, са обала Вардара.
Сада седим, можда последњи пут, у павиљону мога врта и пишем ове редове. Не желим да они изазову у Вашем меком срцу осећај сажаљења, јер му нема места, а сматрао бих га и за
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Милан просто пише као ви.” — „Али, можда, господине професоре, ја пишем као Милан.” — „Дозволићете, Чајновићу, да ја боље умем наћи изворе реке Нила у књижевности.
После, Тиса више није ни бистра ни брза. Учио сам да у њој има много масне и укусне рибе. Али ја овде не пишем задатак о рибама, него како вода тече, и има ли лепе таласе, и да ли се чује да шуми.
Смешна је: метне ми на сто цвеће, колаче, чак и цигарету, мада зна да не треба да пушим, и онда моли да седнем и да пишем песму. Шта ћу, седнем, и варам је... А да је питаш шта ће јој све то?
Не само да песме и приче не пишем, него не волим ни научно ништа да „печатам”... Задивљао сам, ван живота сам. Имао бих одраније прича за једну малу
— А ко га има, Павле! — Ипак, мој је случај сасвим посебан. Мени иде од руке све што предузимам, ја лако пишем, али доста је једна реч критике, доста ми је да сам боље загледам у свој рад, и да клонем.
Малочас, ти рече, и с правом, а сигурно и спонтано: коме говорим кад француски пишем. А мене је на ту реч зној пробио! Уплашим се да сам глупо, да сам рђаво радио, да поправке нема ономе што сам учинио.
Понекад протурим и чланчић о уметности, о музици, о позоришту, али углавном, друже, пишем ствари економске, трговинске. И иде ми од руке невероватно! Замисли, у Лондону су људи задовољни са мном!
Зашто си престао писати? Пиши шта било. Дневник, бар. — Велиш, бар. Кад бих дневник писао, ја не бих сматрао да пишем бар. Не пишем га, али га мислим.
Пиши шта било. Дневник, бар. — Велиш, бар. Кад бих дневник писао, ја не бих сматрао да пишем бар. Не пишем га, али га мислим.
Не пишем ништа, и сигурно нећу ништа ни писати. Нека врста усмене моје литературе постоји, и, да видиш, почео сам да ценим добру
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но питање је (управо ја сам сам себи пре два месеца ово предложио) шта ћу да пишем, да опет колико-толико зевање не проузрокујем?
и ја сваком читатељу по једно аковче дуката, а мени два, па би уверен био да би ме више уважавали него да богзна како пишем.
речма послуживати хотео, учинио, него подозреније подигао да и ја од други преписујем, а ви знате да ја оригинално пишем. Има ли другог начина да се овој недостижици помогне?
Јер њу оваку, у овој форми узети, волио би смрт. Да је живота лиши? — но ја трагедије више не пишем. Да моли каквог волшебника да је у другу фигуру претвори?
Јошт сам на оном месту, и из оног ти предела пишем гди си ме, неверни, оставио. Ја сам најлепше планове правила како ћу те грлити и иберашовати, кад кукавица дође и
таки са числом ми почињу, као: »Ми божију милостију зецови«, пак зашто и ја, који од петнајсте моје године једнако пишем, и папиропродаватељма, књиге издавајући, продају чиним, не би ту радост имао да и мене бар једанпут у животу моме ми
Ја обично кад књиге пишем, прву бригу водим за лепо име; друго, да ми објавленије добро испадне; а за даље како буде.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ето, то ме је, углавном, руководило када сам сео да пишем ову књигу. Опис свога живота отпочео сам са рођењем, налазећи да је то најприроднији почетак.
Разумем још знак дивљења, то се још и може употребити. Кад год пишем неком старијем по чину од себе, ја метнем знак дивљења.
ПРВА ЉУБАВ Ја сам о првој љубави требао већ раније да пишем, јер и она иде упоредо са школовањем и могло би се чак рећи да и она спада у школске предмете, али нисам хтео да
две песме у животу и са обема сам толико страдао да сам се зарекао чак и да не читам више стихове а камоли још и да их пишем.
Ја не знам како се код мене јавио тај нагон да пишем песме. Једни веле да се то јави код човека као свраб, што код мене није био случај, јер сам ја осетио свраб и чешао
Пуних седам година ја сам се, мада ме је то грдних мука стало, уздржавао да пишем песме, па ипак сам једног дана подлегао ономе нагону по коме се човек радо враћа своме првоме греху.
Она је једног дана престала да ми одговара на писма и ја сам једног дана престао да јој пишем. И тако смо полако и нечујно заборавили једно на друго.
да ћу своју аутобиографију завршити женидбом, налазећи да после женидбе човек и нема аутобиографије, а ја нисам рад да пишем биографију.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А ја... само њом... Можда сматраш да је све ово што ти пишем бесмислица. Она можда и не мисли више на мене. У праву си... Можда, могуће. Али наша садашњост је болна.
Ово ти пишем као дежурни, док сви остали спавају. Ноћ је већ дубока. Око мене потпуни мир, а ја сам немиран. Пишем ти, а рука подрхт
Ово ти пишем као дежурни, док сви остали спавају. Ноћ је већ дубока. Око мене потпуни мир, а ја сам немиран. Пишем ти, а рука подрхтава. Душа ми је узаврела и пуна неке туге... Можда за младошћу?... Не знам.
француска болница“. Писмо је гласило: Поштовани господине, Иако непознат, пишем Вам по налогу Вашега а и свога друга и пријатеља, Драгослава.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ево ја пишем песме, зато што између три и четири часа не осећам ни за чим другим потребу, но баш за тим. У једанаест и по сам гладан
Видим божанство, спојен сам с њим, у екстази сам. Откровење је нада мном. Почевши да пишем овакве песме, певам их не из критике на живот, већ нађох читаво благо животних заноса и одушевих се да стварам.
уметност већ само велику екстазу, разумем врло добро; и задовољан сам што сам написао ово неколико песама, и што пишем још увек ову књижицу, које можда неће одговарати ни вашим ни мојим појмовима о уметности али које су величанствене.
Господе, рана! Мрка другарицо, афазијо! Мрле! Пишем седам немогућих речи над хартијом: и у свакој се цеди, заокругљује, по кап крви, а у свакој капи помало земље, труња