Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Остао сам и ја неко вријеме без одговора, загледан у љескање тополине крошње. — Па добро! Кад хоћеш, пишимо! — и узео сам перо у руке. — Нека му буде! Нека му буде, кад га то забавља!