Употреба речи пиштати у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Утом стигоше до вратница Бошкових и уставише коње. Вују спопаде некакав страх: поче му пиштати нешто у ушима: поп му се учини — бог с нама! — као туђи човек; као да му и није стриц, као да га сад први пут види.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама... Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Што ти (име болесника) цвилиш, пиштиш гласом до неба, сузом до земље? — Како нећу цвилити, пиштати гласом до неба, сузом до земље, кад пођох по песку, убодох се на треску, грдне се ране подљутише, грдне се љутице

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности