Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” јадне бабе пиште као гује: „Јаој, стан̓те, казаћемо”; а оне сироте оно те оно, што су и пре казале. Зар и њима се досади тући, повика
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. Он опет клону на земљу и склопи очи... Али то не беше сан...
Што ваља — ваља! Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... Јелица порумене, па оде гледати посла. На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... Јелица мало–мало па отркне да види Петру...
Африка
Издвајају се тројица, и дижу увис велике дрвене рогове покривене кожом; високи, симетрични, они пиште у ноћ и престају одједном не завршивши своју арију.
Играју без ритма, клатећи се, пиште у свирале, седају, чуче, и нуде се долом. Жртвовање кокоши на камену. Нова игра и нова пијења.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: Ја чујем да је на више места то учињено. ЛЕПРШИЋ: А ми? докле ћемо трпити да нам деца буду Пиште и Јаноши? ГАВРИЛОВИЋ: Молим, господине Лепршићу, ови маџарски протоколи уведени су од неколико година, јелте?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па с' помами, па силно поскочи, Засјаше му с' кâ у мачка очи, Диже руку па се разбаруши, Па заурла, још ми пиште уши: „Амо гледај, амо, свете луди, Кôно данак теби јадну буди, Гледај мене, гле сунашце своје, Гле јерове, дивне
Кроз облак прашни дино коњи вриште, Пушчана зрна наоколо пиште, Ди оштри мачи пламенито звече, Мој отац напред силно врага сече — Онамо ићи таки њему оћу, Слободе врага бити му
а лете и ћурци, Лете главе, лете с коња Турци, Кад мач севне, већ и Туре зевне — Амо, Србе, да ти срце певне! Пиште Бајку зрна око главе, Ал' не смеју удрит га од страве, Та страшан је, убио га Боже, — Али други, богме, и не може!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Где год се окренете, свуда жагор, песма, свирка. Свирачи само ничу пред кућама, заједно с гомилом деце. Зурле пиште, бубњеви бију, да се тресу прозори и гасе кандила. Само код нас! Ех! ...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Неко их стеже, а не видим ко је. Јаук и писка свуда око мене. У редовима црним кврге стоје, У њима пиште деца, људи, жене. Неко их мучи, а не знају ко је. Јаук и писка свуда око мене. Стежи, о стежи, невидљива сило!
Удри, и мучи, и притежи јаче, — Ал, докле редом деца, људи, жене, Плачу и пиште, бедни, покрај мене, И ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини̓ Летеће мирно дух мој у
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тутњи и бруји промукло и тмуло Музика смрти. И тонови пиште Погреб идеја и нестање труло Болова, сенки што даве и тиште. Прошло је, прошло све.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Влажна калдрма светлуца, шарена од лишћа и сунца. Десетак жутих пловчића дошепа до његових ногу. Ситно пиште, кљуцају травке по калдрми и јуре се пред њим. Сваког јутра на овом месту хранила их Симка. Чује: дете плаче.
Ако о политичним стварима шапућу, траже му пет дуката. Гризе усне, јер у багремовима пиште и квркоре чавке. Ђорђе чује споро и равномерно дисање, не зна да ли је Аћимово или његово, и чује црквено звоно које
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Неко их стеже, а не видим ко је! Јаук и писка свуда око мене! У редовима црним кврге стоје; У њима пиште деца, људи, жене. Неко их мучи, а не знају ко је. Јаук и писка свуда око мене! Стежи, о стежи, невидљива сило!
Удри и мучи, и притежи јаче! Ал' докле редом деда, људи, жене, Плачу и пиште, бедни, покрај мене, И ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини' Летеће мирно дух мој у
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Волим облак, цвеће, кад цвета и вене, Ал' никако људе што ропћу и пиште: Што другога боли, не боли и мене; Мене туђи јади нимало не тиште. НА ОЧЕВОМ ГРОБУ Госпођици Р. Г. Оче, ево опет мене.
Петровић, Растко - АФРИКА
Издвајају се тројица, и дижу увис велике дрвене рогове покривене кожом; високи, симетрични, они пиште у ноћ и престају одједном не завршивши своју арију.
Играју без ритма, клатећи се, пиште у свирале, седају, чуче, и нуде се долом. Жртвовање кокоши на камену. Нова игра и нова пијења.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сабље звече, Брда јече; Крв се лије, Срце бије. Коњи вриште, Мајке пиште, А јунака ране тиште. Сложно, браћо, Србин бије; Милош гди је? Мурат лежи, Турчин бежи, Србину се срећа смеши.
Гди нам је божије сунце осветлило путове довде, Ту ћеш зар ти се упињати црни навлачити облак? Сироте пиште, ах, небесна страши се гнева и стрепи! Вечите правде, знај, око је будно. О, врати се натраг!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
А дух ми мори отров и гнев; Увреда твојих жаоци јетки Потпаљују ми племенит спев. Милионима народи пиште, Милион груди просипа крв — Милионима пале кућиште, Милион људи гмиже кô црв.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Од потреса ваздуха стаде ми дах. Пред очима ми је све некако замагљено. Уши ми пиште. Мало затим пребаци, а потом поче да рије око осматрачнице. Један ордонанс улете задихан и предаде ми неку цедуљицу.
Воз стаде. Француз сиђе, а ми остали остадосмо лежећи у колима. Споља допире ларма, локомотиве пиште, чују се разни говори, станична колица тандрчу. Неки из кола већ протестују што на нас нико не мисли.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нађе се дечак на стени не већој од мараме, кад чу некакав писак, неки јаук. Погледа мало боље и виде: то мрави пиште и моле: — Спаси нас, Ведране! Помози!
Трчи Варалица брже од ветра, али дах вештица, свеједно, осећа на потиљку. Кад, наједном, као укопане стале вештице, пиште. Куну и моле да им врати мараме, али се Варалица само смеје: у његовој је руци моћ — сто корака је претрчао!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ноћ трне. Фењер се гаси. Грнета, зурле јаче пиште, секу игру и песму. ТОМА (изван себе баца фес, скида колију, и лактовима изваљујући се на јастуке, виче): Марко,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
У Калоферлијском хану џумбус и весеље... То се Мане са друговима весели... Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...