Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Зна се да је Црњански тематску грађу поцрпао поглавито из мемоара Симеона Пишчевића, о којима се код нас врло мало знало.
Ето стога се печујски бискуп, војни комесар у Печују (Клајн, како стоји у првој верзији, а и код Пишчевића), барон Леополд Беренклау, заповедник аустријске војске Карло Лотариншки, па и мајка принцеза са сином Евгенијем
396 Као што је добро познато, Мемоари Симеона Пишчевића послужили су као основни извор. Поређење с њима, чак и овлашно, и потврђује да је Црњански настојао да искористи што
397 Чак је и ову врло ситну појединост, чим ју је нашао код Пишчевића, Црњански готово дословно преузео. Пишчевић, наиме, описује како се уплашио кад су Французи осули ватру док је јахао
се „поче, на најопаснијем месту, измицати седло пода мном, и већ сам помислио да ћу пастима земљу“ При томе, наравно, Пишчевића није погодио метак, али зато јесте мађарског хусарског пуковника Венцела, што је Црњански пренео на Аркадија.
Наиме, Милош Црњански је - да и то најзад поменемо, завршавајући овај рад - у самој грађи, код Пишчевића, лако могао наћи оно што и каснија историографска истраживања потврђују: да се у време одигравања радње романа међу