Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мајстор Сима седе а тетка донесе у једно стакôце комадаре, па га понуди: „Пиј, мајсторе!“ Мајстор наже стакленце, па се окрете моме оцу, наздрави му и пружи стакло, па рече: „Спасибог, брате и
побратиме“, рече Живко, али даље не хте ни словца проговорити; а после се тужно осмехнуо и понудио, ме је ракијом: „Пиј, Миладине, не знаш како је то добро пити!... Ја, видиш, да не пијем, бих умро, или бих полудео...
— Узми, пиј!... Болесник је пио. И заиста, после неколико минута беше му мало лакше: јабучице му поруменеше, очи му синуше, да се
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
велику чашу пуну вина, и пошто отпије за једно два прста, рекне ми: „Прве године, кад идеш по нурији, само оволико пиј од сваке чаше којом те понуде, друге године оволико” и потом опет сркне мало вина.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” Страшна ова слика укочи га. — Хајде! — зове Маринко. — Чекни! ... А што ли ме зове субаша?
Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати! На, пуши! Маринко запали лулу и сркну мало ракије. — Пиј! — Нека, достаје. — Та није! Пиј, човјече! — Не могу више. А кад ме питаш, казаћу ти!
На, пуши! Маринко запали лулу и сркну мало ракије. — Пиј! — Нека, достаје. — Та није! Пиј, човјече! — Не могу више. А кад ме питаш, казаћу ти! Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! — Како?!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ал зашто је тако истрчала? — запита Љуба. — Кад јој је врло мучно било. — Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене! — Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде поред Пинтерића.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ПЕТАР: Шта велите, господине? МИШИЋ: Овај је добар за тајни разговор. (Да му један-два десетака.) На, иди пиј штогод! ПЕТАР: О, вала богу, од пет година видо и ја среберњака у руци! МИШИЋ (јаче): Па како живиш овде у кући?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Што да ме гледа оваквог?“ Ђурђе га је, међутим, нудио, непрекидно, да пије: „Пиј, дуго је до скеле! Пропашћеш! Осветићу се ја! Памтиће кирасири кад су те водили у ариште!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј, весели се, та живот не траје хиљаду година”.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Та Змајевић, да ли не знаш Гојка?“ А млада му — „Цвета је девојка, Мила ћерка — но пиј, што си стао — Де још једном — па с Богом остао!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хм, Бихаћа! И други су људи лежали у бихаћкој „Кули“ па не веле да је лисица жута. Боље ти је пиј ту моју ракију и ћути, не квари ми унучади.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Затим брзо извуче стакло с ракијом и поднесе Мити. — Пиј! — понуди га. Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: — Видеће ме. — Море, пиј!
— Пиј! — понуди га. Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: — Видеће ме. — Море, пиј! — И силом му Аритон метну грлић у уста. Мита поче да пије, гута. Грло му је пуцало. — Ох! — одахну.
Он се подиже, окрете и поче да гледа у Аритона мило, благодарно: — Тоне мој ... — поче да му тепа. — Пиј, де! — прекиде га Аритон, смућен од тог његова миловања. — Пиј! — нудио га је мрачно и сурово. Мита поче, али мало.
— поче да му тепа. — Пиј, де! — прекиде га Аритон, смућен од тог његова миловања. — Пиј! — нудио га је мрачно и сурово. Мита поче, али мало. Само гутљај. — Не могу више.
Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета и говорио му, певајући и нудећи га да пије: — Пиј, Мито... знаш, брате... прва радост, па сам ти...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? Коњ му одговори: — Једи и пиј, стићи ћемо их, не старај се. Кад змај руча, онда седне на коња, па терај за њима, и за тили час их стигне.
онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија, него кад сам се с тобом састала.
А Мујо му одговори: — Опет пиј наново. — Па докле ће тако трајати? — запита цар. — Док не огрнеш ћебе, овако као и ја, — одговори му Мујо.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Ја сам на кафу научена. СРЕТА: Ха, ха, ха! Ова оће силом да се погосподи. Јошт нисам кафу за тебе куповао. Пиј ту! СУЛТАНА: Ја не могу да пијем, чујеш ли једанпут! СРЕТА (замахне): Видиш ли ово? СУЛТАНА: Не, молим те, оћу.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Најпре постанем хомеопат; то је лако: у једној оки воде размутим пô драма нишадора. На, сад пиј, притом чувај се сваког јела; пости, пости, докле болесник од глади не отегне папке.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Погледају се Турци испод очих. Мед за уста и хладна приоња, а камоли млада и ватрена! Слатка мама, но би на удицу: „Пиј шербета из чаше свечеве, ал' сјекиру чекај међу уши!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло. — Е добро, пиј! Па када нестане, тражи још Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.
— Нећу! Не! — врати је Софка. — А да пијеш нешто? Узми, мезети макар штогод? Узми, прво једи нешто, па онда пиј... — Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.
их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме: — Пиј, бре!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Здрав био, куме! Не уздај се у ме, него пиј и једи, и једи и пиј, пак пјевај! (Пије). Домаћине, не ваља ти вино: не остаје, бар иза мене, ни капи!
Здрав био, куме! Не уздај се у ме, него пиј и једи, и једи и пиј, пак пјевај! (Пије). Домаћине, не ваља ти вино: не остаје, бар иза мене, ни капи!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
или ћемо јести и пити или ћемо терати?” Коњ му одговори: „Једи и пиј, стићи ћемо их, не старај се.” Кад змај руча, онда седне на коња па терај за њима, и за тили час их стигне.
онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: „Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала.
“ А Мујо му одговори: „Опет пиј наново.“ — „Па докле ће тако трајати?“ запита цар. — „Док не огрнеш ћебе, овако као и ја, одговори му Мујо. 34.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Понедељком, и средом и петком — нити уља једи, нити вина пиј, а у уторак и у четвртак уље једи и вино пиј. А у свих ових пет дана једампут дневно да једеш.
Понедељком, и средом и петком — нити уља једи, нити вина пиј, а у уторак и у четвртак уље једи и вино пиј. А у свих ових пет дана једампут дневно да једеш.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МЛАДЕН А, ја не могу. (Повлачи се.) ВАСКА Једи. Не могу ја сама. На, бар узми, пиј ово. Не могу, јако је то вино за мене. Што ми ниси донео оно друго? МЛАДЕН Није расхлађено. Пауза.
Ту да седнеш! (Натера га да се спусти крај софре, испод њених ногу, пошто опет седне и завали се): И ето, кусај, пиј (налива му чашу), па да ми причаш то: како то? откад то? Све, све, све! (Раскалашно се зацењује.) Брзо, одмах, брзо! ..
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Говори му старац: „Бре, пиј, пиј, јер ћеш се кајати”, и То много крат. Док му се додија, не толико од жеђи колико да се на покаже сасвим
” Говори му старац: „Бре, пиј, пиј, јер ћеш се кајати”, и То много крат. Док му се додија, не толико од жеђи колико да се на покаже сасвим непослушан,
” „Ха“, одговара старац, „нисам ли ти ја рекао: пиј, не накањуј се, јер ћеш се кајати.” А кад му каза каква је то вода била, и прочаја.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Дајте му одма да наздрави! — заповиједи Лис. Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом. — Пиј, пиј, колико год мош! — виче му Лис. Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима. — Још, још!
— Дајте му одма да наздрави! — заповиједи Лис. Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом. — Пиј, пиј, колико год мош! — виче му Лис. Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима. — Још, још!
“ Видиш да су то липе ричи! Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај послин подне...
— Мучи ти, мали! — рече му Бакоња. — Ајде у скулу!... Дај ми, Грго, кафу за стрица! — Сиди ти и пиј своју, а ја ћу однити стрицу!
Нека враг носи! Ја не могу бити бољи од други!“ — Пиј кафу, липото моја! — рече Маша, наслонивши му руку на раме. — Шта си тако забринут? Жâ ти је стрица!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' Селиму сада Из царева града Стиже гост. „Из овог пехара Пиј у здравље цара, Селиме!“ Селим очи склопи, Златни пехар попи До краја.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Да му уступим Словенкињу? — Господо — рекох устајући — извините ме. Уморан сам... морам ићи. — А, не може. Нећеш. Пиј! — дерао се Никола.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа. Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.
— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. — Једанпу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда он стане говорити коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати? Коњ му одговори: — Једи и пиј стићи ћемо их, не старај се., Кад змај руча, онда седне на коња, па терај за њима, и за тили час их стигне.
царица, кад су били при вечери, помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала.
А Мујо му одговори: — Опет пиј наново. — Па докле ће тако трајати? — запита цар. — Док не огрнеш ћебе овако као и ја, — одговори му Мујо.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Што си невесела? Зар ти жао што си дошла?... Ето, можеш се похвалити да си била у Америци... Једи и пиј! Немој послије да се тужиш на ме! — говори јој он у очитој узбуђености коју залуд настоји да сакрије. —Што да се тужим?
Жена упита за децу и друге потребе у кући. — Пиј, па ћемо кући! — одговори он нестрпљиво. Али, осетивши вино и слушајући певање, дуже се задржи. Домало униђе и Павле.
Али кад погледа на жену, на устима му је да јој рекне да иду, но не може, устеже се, и — даље пије. —Пиј, Цвијета! — вели јој и кршиом гледа је. —Пијмо обоје! — прихвати жена. —Дакако, пијте, па лијепо заједно кући!
—Чега се плашиш? —Убићеш ме! —Не бој се... Пиј! Арнаут се приже, и, док журно пије, његово се горње тело у брзој води оцртава и прелама.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Радак га смешта под један грм) ВУК (скида пљоску и нуди га да пије): Пиј! Јоште пиј!... Та нагни боље, де, Те скупи памет што преостаде, Јер, ено, иде Главаш Станоје, А пред њим, богме,
(Радак га смешта под један грм) ВУК (скида пљоску и нуди га да пије): Пиј! Јоште пиј!... Та нагни боље, де, Те скупи памет што преостаде, Јер, ено, иде Главаш Станоје, А пред њим, богме, немој бунцати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
а ловац подигне пушку. — Па нишани... — Нишани... — добацују остали. — Море, не „пребацивај“ се, него пиј то! — додаје коњички поручник Љубисав „Хусар“. — Дум! — и „Ђеврек“ испи и трећу чашицу конака.
Упали су нам у кућу. Видите ли овај лом? — Море пусти човека да седне! — вукао је Бора капетана Леку. — Деде, пиј !... — Овако вино нема на Јежу — нудио је Коста. Капетан Лека почеше се иза врата, као да се нешто решава.
Ћипико, Иво - Пауци
—Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије! — сјети се и наздрави јој.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Дао Бог, има шта јој душа зажели. И велим јој: једи, пиј, окрепи се, и изађи! Ено (показује на башту): кад год је лепо, а особито кад је лето, кад сунце зажеже и жега
(Шета се, сама себи): Да, »једи, пиј, добро се храни«, а овамо, само гробље, само покојник. Ако уздахнеш — покојник; ако удишеш, што год помиришеш — опет
« Сада ћете ви видети како баштован свој образ брани... Овамо, Ташано, отров овај пиј! ТАШАНА (се одупире да узме отров). Из даљине се чују пушке и халабука. Улази један братственик.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Божији син је ипак, ма и само мени рекао: Једи овај крух јер је то моје тело! И ја постах рад њега људождер. И пиј ово вино, јер је моја крв! Ија и рад њега постах крвопија.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Говори му Милош Војиновић: „Сједи, царе, пак пиј рујно вино, не брини се мојом кабаницом! Ако буде срце у јунаку, кабаница неће ништа смести: којој овци своје руно