Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
— Мајка, каже ти Пијада збогом. СТАНИЈА: Збогом, кјерко, ја богме не чујем добро. ЉУБА (Пијади): Видиш да се не срди. (Одлазе.) СТАНИЈА (сама, крсти се): Буди бог с нама, у Београду није чисто! Какав је ово покор?
ЉУБА: Па шта каже бáба? СТАНИЈА: Оће да те да, да не шурујеш са ш њим. ЉУБА (весела): Ју! Идем одма да јавим Пијади. СТАНИЈА: Како би девојка испрошена ишла по сокаку? ЉУБА: Па то је ништа. СТАНИЈА: Куку, ништа?
Скини виклер, пак ћу ти казати. (Пијада скине, па га метне на кревет.) СТАНИЈА (Пијади): А што си ти, кјерко, замочила руке у креч. ПИЈАДА: У какав крец? СТАНИЈА: Ете ти руке све бојадисане.
Ама добро и чините: боље се понемчите, кад и тако нисте Срби. ЉУБА (Пијади): Мани мајку, бога ти! — Знаш шта сам ти хтела казати? ПИЈАДА: Ста? ЉУБА: Удајем се. ПИЈАДА: Е, врага! За кога?