Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Срам те било“, рече калуђер, „пијаницо! Сад, кад је време радњи, џанум, ти пијеш, као да немаш куће, мајке и жене! Направио си од себе нигде и ништа, џанум!
Направио си од себе нигде и ништа, џанум! Винограде си баталио, стоку си напустио, њиве распродао. Пијаницо једна!“ Живко је ћутао; а кад је калуђер отишао, он је јаукнуо, као човек кога су ранили.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— вели Дундак свлачећи се. Говедар му везиваше хаљине на једну мотку. — Тебика је увик до спрдње, пијаницо — рече Тетка. — А мени је баш за мисâ шта је са сиромајом! — Не триба му се бојати глави, дуовници — вели ковач.