Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Тако му и треба!... Баш сте јунаци!« И сва та галама оде право Пурковој кући. Сад тек поче весеље и пијанка, као на правој свадби. Сунце давно грануло и већ оскочило с два-три копља.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Сједе стари млинар и започе пити заједно с крчмаром. Славна је то пијанка била. Толико су шље- мали некакву љуту ракију да им се најзад учинило како им с неба намигује мјесец, па су истрчали у
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ако су они коме кумови, старојко, увече би се дизали са софре пре поноћи, пре него што ће настати весеље, пијанка. Узалуд би их заустављали, молили, они би одлазили, изговарајући се увек једним истим: „Нека, нека. Има кад.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Урнебесак: грозд-пијанка. Зри сећањем шљива ранка. Стањује се лоза иста: лист најави - не пролиста. Клецне Црква у колену: разапне се
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Бабе ће причу о томе млети брже него жрвањ млински. Јуче је била — не питај више — пијанка славна млинара Трише. Ваздан су Триша и Винко Лозић водили пијан плес, у старој крчми повише Јапре, названој
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На Итаки и ја бих да убијам, ал кад се не сме, бар да запевам мало нове песме. У кући ми је пијанка, и блуд, а тужан је живот на свету, свуд – изузев оптимисте! Ја нисам певач проданих права, ни ласкало отмених крава.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... И отвори се бесна, разуздана пијанка. Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама. Чаше звече... смеј, кикотање ...
— Ова је моја... моја... ...Пијанка се продужи до пред саму зору. Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.
Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе...
— понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије ! Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом ... Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Матија Ова ноћ је наша, моја и Анкина. Док у средњем дворишту трешти пијанка, ја и она смо најзад сами, на нашем старом месту у сену, онде где смо се први пут срели.