Употреба речи пије у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Она сува лубања само, из које научничка аристокрација вино пије, то заборавља, то не зна и не осећа... У њу се вино точи, а она се не опија; њу пипају најнежније женске руке, а њојзи

“ Чича Марко је разумевао нешто немачки, па му одговори: „Господине, Обрад не пије!...“ Доктор га љутито прекиде: „Штиле!... Сви Раци буђет пијанице!...

У његовој кући је билијар, купатило; тамо натраг читав парк; за његовом совром се пије шампањер, малага и токај; на његовој госпођи је свила и брилијант; његови су свакидашњи гости велика маџарска, немачка

А сад?... Снага му се сломила, од веселог младића постаде трошан старац, по лицу пуно бора, очи мутне, без светлости; пије покаткад по сву драгу ноћ, а не уме да се насмеје; певати је и заборавио, а најлепше је гудио у целој околини...

А од своје дедовине продаје парче по парче; кад једно пропије, продаје друго да опет пије... Људи који су га познавали питају га зашто тако чини, а он само слегне раменима па ћути.

то доба ретко да је одлазио кући, по вас дан лута по планинама или се шуња око манастира, некада, опет, по три дана пије у манастирској механи; људи су га већ научили, па га нико ни за шта не пита. Ако га што запитају, он само ћути.

Деде приповедај, здравља ти!... — Шта ти имам приповедати!... Архимандрит, као човек, световао га да не пије него да чува кућу и жену, вели: „Зар ја да је храним?...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Што слепо не чини сујевјерије? Жид, ако ће најзгаднији бити, он из суда из којега христјанин једе и пије неће ништа окусити. А зашто? Беда га знала.

” Пак овом „О, да ми је!” нејма ни краја ни конца; подобно је врућичини у којеј колико више ко пије, толико му се већма распаљује жеђа. Поштено стећи и паметно уживати, себи и другима добро творити, овоје добродјетељ.

Бог и свеци за новце чудеса чине! Што ћу на други свет, гди нити се једе ни пије? И тако одвећ сластима предат човек рад би као Метусал живити, само да се више наслади.

Ево пример: отров је зао по себи, а вино је добро, но може бити зло кад се преко мере пије. Примјечаније Они се утврждавају и како себе тако и друге обмањивају криво и неразумно толкујући Христа Спаситеља

попети Олимп, усветле дворове цара Јупитера уљести, и |за трапезу, гди се ципарски нектар и малвазијска амвросија пије, сести.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Је ли ово из мочвари захваћено? Слично киши! Да га пије, повратило би и море! Е ако смо с овим у прошевине ишли, лепе смо невесте доводили у дворе!

Па зар је ово вино за патријарха? Ово амброзија? Ово златно пераје? Пијем, па разумем Краљевића Марка што пола пије, а пола Шарцу даје! Ово је вино заседа у мраку! Жаба у устима, канџа у стомаку!

свуда уокруг цвркуће дрвеће, ко сенка млека преко света да је пала, магла низ Лужницу тече брзо ко да је неко пије наискап, поток, и крушка над потоком, зажуборише у мраку, пуни жара.

Док се он греје, док једе и пије, и док, једући и пијући, слуша њихове молитве, које не разуме, ја, бос и гладан, кроз прозор гледам у мрак: снег

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

можеш до дна чашу попити, и опет сви ће нуријаши сећати се твоји̓ први̓ година и сви ће говорити: наш попа ништа не пије.” Ја сам слушао мога оца, и сећао сам се целог живота свију његови̓ совета, и био сам спокојан, задовољан и срећан.

Јевтимије [Ивановић], ондашњи прота земунски био самовидец, који би може бити и боље казао. Одемо у собу гди се кафа пије. Студенички архимандрит Мелентије [Никшић], стари Василије [Радосављевић] и Самуил.

Алекси и каже му: да је прешао преко Љига некакав Петар Мутњанин са 20-30 момака и по боговађској нурији бадјава једе, пије, и замоли га да он тамо оде, које ради Мутњанина, које ради и други̓ сеоски̓ послова.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

стићи ће понајлак. Било је већ близу поноћи. У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села. Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«. Док стадоше кола пред механом. Врата се отворише и уђе Радан.

Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић. Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу;

Сутрадан поранио газда Милун, па седи на доксату пред својом кућом, а кућа му је од најугледнијих у свем селу. Пије кафу, пуши на дуг чибук и виче нешто на чељад.

— Како нећу, брате! — окрете. се Милун њему. — Све ти то иде наопако; све се ради као од беде. Ово се не зна ни ко пије ни ко плаћа. — Пијеш, ето ти! — рече му Видак испевши се горе на доксат и показавши руком на кафу пред Милуном.

за дивно чудо — поп Вујица некако увек затече учитеља Грујицу или за ручком или за вечером, или ако не то, а оно да пије кафу, вино, или... штогод присмаче! Шта ће онда, није му баш мило али тек рекне: »На здравље Ти, учитељу!

Сутрадан — чисто време, боже, милина ти погледати! Учитељ Грујица уранио, па лепо испекао кафу, пије и гледа у своју башту. Види, гдешто му град јуче изрешетао купус и остало повреће — али тек није много штете.

Поп Вујица се упита лепо с учитељем, рече му? »На здравље кава«, коју у тај мах беше тек узео да пије, па стаде загледати јеину, и пошто је добро разгледа, рече: — Е, учитељу, баш си је лепо испунио, што се тиче!

И опет је весеље код куће Пуркове. Слегло се све Зарожје на свадбу. Ту ти се пева, игра, пије, мећу пушке. Подне већ увелико превалило. Кад опет неко зовну озго с Голог брда: — О, Пурко!... О, Пурко!

— количина лана, кудеље, памука или вуне која се меће на преслицу да се опреде полић — стаклена посуда из које се пије ракија (1 дл) полоканица — мера зе тачност (половина оке, 640 г) понајлак — (најлакши), лагано, полако, комотно поп

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се. Маринко упиљи у њега. — А... не варај, синак!... Ти, јест... Да пије која цурица замакла за око?... — Јок! — рече Лазар и поче крити очи. — Ха!... ха!... ха!... Знам!... Јелица Милошева!

Али јунак није баба!... Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... — Хај! Хај!... — разлегало се дубравом. 12. 1813. ГОДИНА Тако су им пролазили дани.

дршке на ралици, плугу, коси ручаница — доба ручка, подне сампас — безбрижно сатљик — стаклена бочица из које се пије ракија севап — добро дело, награда за добро дело сербез — слободно, безбрижно силај (силав) — појас за оружје

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Човек је, у неку руку, то се види — како да кажем? — изгубио ногу, иде на штаци!Сад њему треба да једе, да пије. Хоће, богме, и лулу дувана... Човек је...

Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго. Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа. Ништа не једе и не пије. Чисто дијете дошло ван себе; некака му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаком заносу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке »мирјанске« песме, каже да је певао: »Вино пије Дочјин Петар«, и »Катице прехвална, свем свету јавна«.

). Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе, него из оног геџавог и жебрачког сатљика.

И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио! ’Ајде, бога ти, Сидо, говориш к’о, к’о... Пије тај, бојим се, к’о смук, баш зато што је сув; то ти ја само кажем. — Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не дâ на њ.

А овога вина нећете надалеко наћи. Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год оће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. »Срдили се ви или не срдили, ја дођо’, каже, на једну чашицу«. Кад ал’ јест, врага, чашица!

Пију оба попа, а пијуцка, богами, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино. Послушао је поп-Спиру који рече: »Да је вода добра, не би у њој крекетале жабе, него људи.

Та би вам заборавила и да једе и да пије кад нађе какву такву књигу. — Е, ви, мамâ увек преувеличавате! — брани се Меланија.

И поздрав’те моју слатку нáну: Да не пије Тису воду ’ладну, Попиће ми моје очи чарне! И поздрав’те мога милог дику: Да не броди Тисом водом ’ладном, Поломиће

Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га

— ’Ајде дај му и ракије — вели домаћин. Донели му и ракије. Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина. — Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!

Тàки потера поред њи’! А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!... И после, ’оће да пије... и да се туче успут. Чим је мало ђорнут, а он ’оће да пева.

Трезан, и боже помози; ал’ кад је пијан, нико с њим не може да изађе на крај. И пије, и бије се, и купује коње успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе, а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће

И пије, и бије се, и купује коње успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе, а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Наза, Од муке, после почела и да пије. Проси, проси, па се напије и дође. Стане Љубу да дрма, буди, милује а он уморно, мртво преврће се на другу страну да

Жене се сете. И зову га, дају му. Он пије све: час вино, час ракију — и то одједном, наискап. И тако, једнако стидећи се, жељно заобилазећи око гробова за час

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Вино још остаје на столу. Белкић једнако вином нутка госте, особито Љубу; но Љуба слабо пије: приметио је на Белкићу да га искушава да ли радо и много пије. Љуба је мислио: нећеш ме ухватити!

једнако вином нутка госте, особито Љубу; но Љуба слабо пије: приметио је на Белкићу да га искушава да ли радо и много пије. Љуба је мислио: нећеш ме ухватити! Чика-Гавра није на то пазио, није га требало нуткати.

Дошао је ред на чика-Гавру. Он отпева „Вино пије Дојчин Петар”. Сад сви моле Љубу да и он пева. Спочетка неће, мало се у себи расрдио, јер је спазио да је

И Чекмеџијић, мало помало, већма пристаје уз обојицу, па с њима пије. Види Гледићу из очију да ни најмање не замера, ма колико пио.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Остави се, веле, једна прегршт дувана у чутурици да преноћи па се сутрадан по мало пије и од тога човек пожути као лимун.

Африка

Научио је да носи каск, батину, платнене ципеле, да пије вруће пиво и филтровану воду која се осећа на земљане крчаге.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Ракољи се само својим пилићима, које храни. Шта има да прича да ћемо се селити? У последње време нити једе, нити пије. Није шала свој дом распродати, напустити, ни за половину цене. „А зна да ми, Исаковичи, нигде нисмо били срећни.

Видиш да је анђеоско срце у твоје Шокице. Што да ме гледа оваквог?“ Ђурђе га је, међутим, нудио, непрекидно, да пије: „Пиј, дуго је до скеле! Пропашћеш! Осветићу се ја! Памтиће кирасири кад су те водили у ариште!

Зар не би, и да крене сам у Росију, имао да гледа, кад једе и пије, тамо, како га прекорно гледају шест пари дечијих, тужних, очију. Деце коју је оставио.

Затим баба Гоша кутлачом нали из бакрача, вруће, медене ракије, па тури у чашу још меда и даде ујни да пије. А и њему даде. Али он ни да окуси није хтео!

Исакович је имао гадан обичај, да се смеје, пре но што у крв загази, као да ће да пије вино. Гарсули му онда добаци да је, да целива његову руку, и тај Јанко долазио. – Чисто сумња! – Павле на то.

Ум је наш за морем, а смерт наша, можда, за вратом. Поп се онда загледа некуд у даљину и престаде да пије. Смерт, каже, као материна рука, успаваће и грешника и блудника и убицу. Капетан њега узалуд плаши, ако га плаши.

Павле је ручавао са свог, турског, војеног, тањира, а није пиво пио. То, да тај стасити, лепи, официр, не пије пиво, него прилази, свако подне, бурету, које је, као на неком јарму, на ногарима, насред кујне висило, и окапало, па

пиво, него прилази, свако подне, бурету, које је, као на неком јарму, на ногарима, насред кујне висило, и окапало, па пије воду, то је Руча, сваки пут понова, увесељавало и зачудило.

Док око њега цела она, рацка, варош, у Будиму, испод Трандафилове баште, игра, пије, пева. Примили су порционе новце за целу годину. Прозори на кућама трепере у мраку. Праште пиштољи.

Осим, кад га обузме онај његов бес, кад ником ништа не прашта. Решио се да се покори Вишњевском, и да пије, али је, у исти мах – иако се и он смешкао – ценио, и бирао место, где ће, Вишњевског, ако затреба, муњевито, зграбити

Као росијски официр, бивши Србин, пије га, кад наздравља царици, императрици Елисавети. Фратри су га, каже, у Токају, научили, шта је вино.

Могао је да не једе, да не пије, данима, али да тихо звиждука самом себи, и да се, са осмехом, по ком су га људи памтили, креће по кући, и штали.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Дрвени, врло прост суд из кога се пије вино зове се бугарска копања. Име Бугарин је, дакле, имало исту судбину као и име Влах после словенске најезде на

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

ПОЧЕО ЈЕ ДА ПИЈЕ ВИЊАК И СОДИЦУ’ ДА СЕ СНАЛАЗИ И ПРОДЕВА, ЈЕР ЈЕ ИМАО ВЕЛИКУ ПОРОДИЦУ КОЈУ ЈЕ МОРАО ДА ХРАНИ И ОДЕВА.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

човек ни пре него што је, оклизнувши се са трећег спрата грађевине у Рузвелтовој улици, повредио главу и почео да пије, али Станика је за многе говорила да нису били никакви људи.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну. Не би згорег било две-три лађе однети. — Нећу, вино се пије и увек га је мање, тешко се пази на њега.

Напротив, кад је видео да когод бајаги неће да пије вино, он донде нуди, док га не принуди, јер вели нема горе него који се извлачи, ти ће бити тек пијанци, или већ јесу.

— Ни кнез Сапијеха не пије бољег од овог, — рече одушевљено армицијаш и, покрај све своје званичне дужности, наспе сам себи из чутуре, и по други

Чамча унесе „провијант” и једно половаче. Место да армицијаш њих части, они часте армицијаша. Армицијаш добро пије, већ се помало угрејао. Чамча му приповеда шта им се догодило у чарди.

Шљахтец кошта ракију, допада му се, пије, узме који залогај, па опет пије. После тога опет проба „ауспрух”. И то му се допада, пије.

Шљахтец кошта ракију, допада му се, пије, узме који залогај, па опет пије. После тога опет проба „ауспрух”. И то му се допада, пије.

После тога опет проба „ауспрух”. И то му се допада, пије. Није му до реда, је ли ракија за вином, или вино за ракијом, само кад је добро.

Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пије. И он и коњ ознојени, јако је морао јурити. Пера мери коња; леп коњ.

Богат спахилук, имућни чиновници. — Сала је обична биртија где се пије и тежаци недељом играју; сад је за бал удешена. Мала сала.

О одмору, опет, седи господар Софра до Полачека, и то у челу, јер је Полачеков гост. Дозову и банду; ту Полачек пије у здравље господара Софре, па да ударити „туш”, а господар Софра опет у здравље господара Полачека.

— Већ је био један нобл, сад иде пургербал. Знате зашто? Од ноблбала немам никакве хасне. Ту се слабо пије, а од лемонаде, пунша и посластице нема хасне, него од пургербала.

Ишту јести, пити; све се служи. Ту после види човек свакојаких фигура, права менажерија. После вечере пије се кафа, па опет вино.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Мишљаше, ако га и буду покрстили силом, нека га бар не добију трезног. Зато поче страховито да пије, нашто бискуп ућута, зачуђен.

лек зејтин са куваним шећером и да у Београду, преко, има једна бабица, Туркиња, што справља неку ракију која се пије у врућем купатилу, месечно једанпут, па о рађању не може бити ни говора.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

гувна, али од оног стожера, који је ту самоникао, па је за стожер употребљен, па то што оструже да потопи у воду и да пије, па ће родити“.

¹² Код банатских Хера верује се да нероткиња „треба да пије воду, из новоископаног бунара“, тј. када се копањем бунара дође до воде, тада „треба викнути жену која још нема деце,

када се копањем бунара дође до воде, тада „треба викнути жену која још нема деце, а жели их, да пије прву воду“.¹³ У неким рецептима за плодност наглашава се заједничка улога мужа и жене у справљању лековите мешавине

У Поповцу жена без порода „убере мацине траве и цвијета од крушке, јабуке и трешње и скупа све скуха као чај и пије трипут дневно по јадну винску чашу, и мисли да ће имати дјеце“.

¹⁵ У Бољевцу верују да ће жена затруднети ако пије воду са воденичног точка у којој су траве оман, расковник, рачан.

“, па ће онда лако децу рађати. У истом крају забележени су многи обреди у којима трудница пије воду у којој су потопљене различите биљке као што су босиљак (украден из цркве ка Крстовдан), корен од тикве, булка,

“ Породиља, са истим циљем, често пије неначету воду из мужевљеве обуће или из његових чакшира.¹⁶ У Крагујевачкој Јасеници, да би се олакшао порођај, „спушта

¹⁶ У Крагујевачкој Јасеници, да би се олакшао порођај, „спушта се вода низ мотовило и даје породиљи да пије“. Будући да већ трудницу, касније породиљу, нападају порођајни демони и отежавају јој порођај, постоји скуп обичаја

мртваца, пожар, змију итд.), додирује, једе („начету“, љуту и сл. храну), пије (одређену воду), да не сме слободно да се креће, купа итд.

Даље, она не сме раскопати гнездо, јер ће јој дете пузити; не сме да пије воду кроз прозор, јер ће дете бити разроко.

⁴ Од ове „водице“ породиља сваки дан помало пије („да би јој млеко у сисама надошло“), њоме се дете и породиља прскају и од ње се ставља помало детету у воду за купање

Кум у неким крајевима доноси свој прилог ручку: погачу, печеног шарана у тепсији или печено пиле. За време ручка пије се у здравље детета, а кум и остале званице благосиљају дете.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

), али тамо су само неплаћени рачуни и опомене. Одлазим да је тражим по Теразијама: можда седи пред »Москвом« и пије пиво, а можда је у киоску са новинама; купујем две и по киле новина — нема је ни тамо.

Неке су поверовале, неке нису. У осамнаестој, почео је да пије и да пуши не би ли изгледао старији. Осећајније девојке, наиме, лудовале су у то време за препланулим, разочараним

Баш као ни из убрзаног у девстнаест и педесет два. Никада никога. Само слике. На станици га већ познају. Пије са милицијом пиво. Сачекује земљаке. Зову га »наш човек у Београду«. Разводи их по граду. Свршава им послове.

—Какав ваздух! — уздахну Поп палећи цигарету. —Може да се пије... —рече Чиле.— Али после, кад сиђеш доле, потпуно си неотпоран на разне клице. Најбоље је и не водити их нигде.

Нека. И док пије хладну ракију с домаћином, човек примећује да се по неком прећутном договору послови око ручка уиграно распоређују;

Седео је потпуно сам, окружен непробојним ореолом свога мита. По вароши се причало да пије само хладну лозовачу. Орловског држања, висок и још усправан, мада је увелико превалио шездесету, шетао је сеновитим

Куцнуо је флашом о флашу. Нина одложи нож и виљушку и обриса усне крајичком папирнате салвете. —Госпојца не пије пиво? —Не, хвала... — рече с уздахом.

— Не, хвала. Не пијем. — Чоколад-ликер? — Хвала. — Аеро-коњак? Пелинковац? Или госпојца из Београда пије само виски? Одакле је оно госпојца? — Из Београда. — Није Београд мали! Знам ја: тамо сам служио војску, на Бањици...

Матавуљ, Симо - УСКОК

За совром тада напија сватовски стари сват старом свату од дома. То је друга здравица. Тек трећа почиње вином. Њу пије домаћи стари сват у здравље сватова. Четврту пије њеки од главнијех сватова, и онда износи домаћин мараме и дијели их.

То је друга здравица. Тек трећа почиње вином. Њу пије домаћи стари сват у здравље сватова. Четврту пије њеки од главнијех сватова, и онда износи домаћин мараме и дијели их. Затијем се опет једе.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Навикао је да гладује кад пише; своју драму Обилић писао је за осам дана на Ловћену, и дневно пије по десет ока воде. Његове идеје мутне су, замршене, чудњачке.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

чемера Лаж не види да је и невера, А не види де се гуја вије, Де му гуја насред срца седе, Де му гуја врелу крвцу пије, Крвцу пије, живо срце једе, Веће спава сладак, сладак санак, Ох каки ће бити му осванак!

види да је и невера, А не види де се гуја вије, Де му гуја насред срца седе, Де му гуја врелу крвцу пије, Крвцу пије, живо срце једе, Веће спава сладак, сладак санак, Ох каки ће бити му осванак!

Ал' што певах неће пропанути, Након мене хоће останути, Док се поје, док се винце пије, Док се коло око свирца вије, Докле срце за срцем уздише, — Е па дотле, а куда ћу више.

Немирна врела жуборећи тек, По шљунцима шареним што се вије, Малене челе зукајући јек, Из цвећа штоно меда сласти пије, — Све то је лепо, но је лепше било, Кад моје око није сузе лило. (3—5.) (................................) 6.

Туђин тиле коње јаше, Туђин њему пушку меће, Туђин бритку сабљу паше, Туђин њему жање поље, Туђин рујно винце пије, Беле овце туђин коље, Туђин, туђин, њега није, Једва га се когод сећа Е таква је љуцка срећа! 24/10 49.

“ Па у вино соке врже. И он беше, уђе, седе, Већ вечеру згодну једе. Вино пије, и већ попи, Напољу се нојца склопи. Ал' у изби свећа гори, Он са драгом седи, збори.

Воде, воде!“ И по воду она оде. „Што би, Боже ти силени! Да л' од оног — куку мени!“ Доне воду, а он пије, Ох, како му срце бије! И удри му још на уста — Ао муко њена пуста. „Воде јоште, воде да'де!

О како доља лепо врда! О како лаор мирис краде! — Јер липа доста тог имаде. Итд. у мисли иде к Стражилову, онде пије воде, бере цвеће, етц., етц. — Потом сиђе са брда, и пође да се опрости са друговима.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Рату је крај. Тамо негдје, у срећнијем свијету, слави се побједа, пије се пиво и хармоника нагони у коло свакога ко је сачувао обадвије ноге, а овдје ...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Кад месец обасја, ноћ дође, јави ми се. Реци ми да ме волиш, те да лакше спавам... да ме не пије светлост месечева и блага, тиха ноћ... Хоћеш ли? Узећемо се за руке, поћи ћемо у свет, да се љубимо и грлимо...

Моје паре! — И, као у инат њој, седа на земљу, прекрсти ноге, баца капу, вади из појаса стакло ракије, пије из њега и продужава песму. А кад је трезан, ради као црв. Што год му се нареди, он само ради и ћути.

на ракију, као да нас штеде, јер знају да немамо, и зато су долазили ујутру на ракију, пошто се тада не заседа и не пије тако много. А ми не бисмо штедили.

Ено: Јован Паламар засео насред куће. Избацио мангал и пећ — врућина му, поломио све чаше и привукао тенџеру и из ње пије. Госте не дочекује стојећи, већ они морају после да се краду и тако оду од њега.

Сâм. Без игде икога. Само пије и лута по механама, бијући Циганке и друге механске жене. Примили га у општину. Ни кмет, ни полиција, нешто средње.

он као што треба, не поквари се, проневаљали (а баш тада је била почела младеж да се квари, иде по механама, пуши, пије), поступали су с њим као да им није ништа. Отац никад с њим да је проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди.

— Море, пиј! — И силом му Аритон метну грлић у уста. Мита поче да пије, гута. Грло му је пуцало. — Ох! — одахну. Ракија га загреја, оснажи.

Била је и игра, чак и „шарено оро“ ... Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум... већ је само био ручак, а на њему њена и његова породица.

Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета и говорио му, певајући и нудећи га да пије: — Пиј, Мито... знаш, брате... прва радост, па сам ти...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

»Да те носе наша крила »где је врело сваког миља. »да Ти душа свирку пије, »светлост да Ти лице мије »пламен да ти срце грије, »дивотама жиће слади, »а побратим месец млади, »да те хлади!

што се не даш мени живу разабрати у плетиву међу јавом и мед сном! ДИМ Лулу пије Селим-паша, љуби ћилибар, уза њ љуби кауркињу, свако по типар.

„Зар не видиш облак црни? Зло је по нама! Мрко чело, мрки брци, мрка долама.” Селим-паша мирно пије жути ћилибар, — све се гушће стаклом вије чудновати шар. ,,Леле мени, жалосници сад је баш одја'о!

слеп, и тамница му цели бели свет, и тамница му љубавни му јад; ал' тамнице би све те поднô рад, да није једне што му пије крв: да није народ Фулишћаном стрв; ту тамницу, тај оков да је стрест, кривице своје немилосну свест!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Близу њега стоји једна маштрава украшена драгијем камењем. Чоек би хтио да воде пије, ама не може да дохвати. Кад царевић све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај чоек проговори:

— А пије ли та ала друго што осим млека? — Пије си он вино, ракију, као воду, али сад нема. Све је то смлатио прошлих година.

— А пије ли та ала друго што осим млека? — Пије си он вино, ракију, као воду, али сад нема. Све је то смлатио прошлих година.

— Е, хајд, хајд, видећемо! — каже Срећа. Идући старац даље, ожедни у путу, па сиђе на реку. Кад се сагне да пије воде, а оно му новци испадну из недара и потону у реци.

допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија, него кад сам се с

Кад Бекри-Мујо дође, цар му каже како је болестан и ода шта, и запита га шта ће сада чинити; а он му одговори опет да пије оно што је и синоћ пио, пак ће га одмах глава проћи.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СТАНИЈА (гледи): Што је ово? ЉУБА: Кафа. СТАНИЈА: Како кафа? Жута. ЉУБА: С млеком. СТАНИЈА: Ко пије кафу с млеком? Млеко се пије само. ВУЧКО: И ја кажем. Ама господа... ЉУБА (баби): Узми само, да видиш како је добро.

ЉУБА: Кафа. СТАНИЈА: Како кафа? Жута. ЉУБА: С млеком. СТАНИЈА: Ко пије кафу с млеком? Млеко се пије само. ВУЧКО: И ја кажем. Ама господа... ЉУБА (баби): Узми само, да видиш како је добро.

ЉУБА: Зашто? То је добро. Ево са земичком. Умачи само. СТАНИЈА: Кафа се не једе, него се пије. ЉУБА (смеје се): Пробај само. СТАНИЈА: Не могу ти, кјерко. Него дај ми кафу, ако оћеш.

5. ВУЧКО (доноси кафу), ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО: Ево кафа, ама за ћеф. Ох, ох! Благо оном, ко ће да гу пије. ЉУБА: Однеси мајки. СТАНИЈА (окреће се): Кјерко, ја би ти села. ЉУБА: Па ти седиш.

ЉУБА: Ти подај кафу, па напоље. ВУЧКО: Јес’ ја, сврши гу, што имаш, па напоље. А ко ће да служи? (Да Станији, она пије.) Је л’ добро, мајка? СТАНИЈА: Добро је. ВУЧКО: Ама сам гу пеко за један ћеф. СТАНИЈА (врати му шољу): фала, синко!

ЉУБА: Ал’ беседи Анђелија: Божи био млад делија, И пије се текелија, И љуби се Анђелија. СТАНИЈА: Боље узми неку књигу, те читај. ЉУБА: да ме опет караш.

Кад слуга стакло разбије, господар му каже да је будала; а кад слуга у подруму најбоље вино пије, онда каже да је његов газда будала, и то је оно: у зајам се говеда лижу.

Он се није никада опио, није јело повраћао, није непристојно говорио, не пије ракију, нити пуши. Али је глуп. Како глуп, кад уме изабрати јело, које је за њега пријатно и воли пити бистру него

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

изигравала глупачу и те фазоне, да нисам као малчице нацврцана од ове ваше скупе винчуге (а да знате, мој матори пије ону најјефтинију, и много је боља од овог отменог сирћета, ако већ хоћете да знате!) — али, шта сам оно хтела да кажем?

Београд је измислио препуне кафане у подне, и то у радно време, када цео град пије кофијановић у огромним количинама, лиже сладолед и оговара владу како ништа не уме да организује како ваља, а Немци

једна Београђанкица, после свих мука, најзад успе да стекне свој дом, децу и мачку и таман кад мало одахне и седне да пије кофијановић, њена деца морају да почну читаву ствар изпочетка! Таква смо ми, оћу да кажем, земља.

Објаснила сам му лепо да се, у ствари, ту ради о једном извору из кога је Књаз Милош волео да пије воду. Њему допада! Онда је једнога дана, онако мамуран, упао унутра и удавио се.

Наклопимо се, дакле, на њу као рибе паране, а после прелазимо на „ружицу“, чак и бакута, која не пије ништа друго сем свога обавезног нитроглицерина кад је увати срце.

У укрштеним речима обавезно погађа најпре део коњске опреме са два слова (ам), пије искључиво коњак, а кад је под гасом, пева „Четир коња дебела прешла преко Бегеја.. .

Када је у вароши, обично у бифеу, „Код коњаника“ и пије сок од шаргарепе, јер болује од коњуктивитиса! Срећан човек!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Плитке раке. Труо мозак пију свраке. Црне, горке, у осмици три четворке. Где су браћа? Један пије - други плаћа. Ко су газде? Пуца тиква, мој Горазде! дажди, лије. Субота је - јесен гњије. Помрчина.

ЖИТОМИСЛИЋ Кукаст облак крај Неретве крпи прслук после жетве. Крвопилац где крв пије, игра рубац од мантије. Грабеж-сенке, при фењеру, вечерају грех-вечеру. Вито перо од чемпреса умирује руку беса.

па да, сејо, гледамо како праште свјетлице око врућег шпорета, гдје дјевојче болесно бунцалицу мрмољи: Смук ми пије очице, сиђи, свече, с иконе међу моје кошчице...

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Први газда кваси гушу, за Сивкову пије душу; други газда зубе чачка, напија за покој мачка; трећи лоче вино вруће, за упокој вјерног Жуће, а четврти,

Кад Винко цврца и Триша пије, пева се, игра, скаче и бије. Код млина дотле скамуче Жућа, жалосно мачак фрчи: „Чујеш ли деду како се части, а

Ево на пример, огласног дела: НУДИ СЕ ДИРЕКТОР Полетан, спреман дечак основац, не пије вино, не воли новац, шећерне ствари његов су сектор, зато би радо био директор негде у селу или у граду, а у

Е, кад је тако, ставићу тачку: продајем Жућу, купићу мачку! Другар је маца, душица права, нек са мном једе, пије и спава, нека ми преде и чува кућу. Бришем из душе ждероњу Жућу!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

МЛАДОСТ Раскошног пролећа крас Лептирак облеће мали И пије медену сласт, И, блажен, Господа хвали. Он не зна за тешки јад, И тражи мирисно цвеће — Тако и живот млад Весело с

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

точку литица се чуди села запомажу ужаснут је светли пламен свеће потом је виђен за морем у једној луци седи и пије очи му сиве питали га да л 'је убијен он рече био је убијен сад више није Синаит у Горњаку Кажем Велика је Синајска

приказује јутро иако није прошло ни вече улази земља као јато лађа у луку без гнева народ једе само лаку храну и пије ракију хладну из бунара на врхунцу светског доба настаје равнотежа између унутра и споља и свака је личност

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— вели капетан Станојчић. — А види га сад — гурка ме потпоручник Драгослав. — Кад треба да се пије, он се буса у груди и вели: „Ништа од вас, остарели сте пре времена“, а сад, он је старац, а ми младићи.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било... шта је ово... он пије крв очима!... И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Добар вече, коледо! домаћине, коледо! Затекосмо, где вечера, На трпези вино пије, Твој говедар код говеда; Краве ти се истелиле, Све волове витороге; Кобиле се иждребиле, Све коњице путоноге;

И око и чело — Све вам, браћо, весело! 90. Играла је кошутица, Баштина јој је; Невестица вино пије, Прилика јој је. 91.

Кад увече о вечери било, Момак пије двадест и три чаше, А девојка двадест и четири. Кад ујутру бео дан освану, Момак лежи, ни главе не диже, А девојка

Саво водо, поздрави ми драгог, Да не пије воде из те Саве — Попит ће ми моје очи плаве! 124. Караван иде преко Романије, За караваном Симо Сарајлија, А за

га дилбер Мара б’јела румена, Ту налази млад на коњу, млада делија: “Божја помоћ, дилбер Маро, б’јела румена! Пије ли се ладна вода бистра студена? Бере ли се струк босиљка зими зелена? Љуби ли се дилбер Мара б’јела румена?

болника да лечим: Ја му шаљем с мора смокве да једе, А он неће с мора смокве да једе; Ја му шаљем шећер-шербе да пије, А он неће шећер-шербе да пије — Већ он оће с једне руке на другу. 163.

с мора смокве да једе, А он неће с мора смокве да једе; Ја му шаљем шећер-шербе да пије, А он неће шећер-шербе да пије — Већ он оће с једне руке на другу. 163.

196. Вино пије Дојчин Петар, варадински бан, Попио је триста дукат’, све за један дан И још к томе врана коња, златан буздован.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Носи опанке. Маше волујском жилом. Прилази, без речи, пумпи за воду, наслања на њу волујску жилу, пумпа, пије воду из руке, умива се, брише лице шајкачом. Одахне.) ДРОБАЦ: Вјешо сам оне лешеве на Житној пијаци.

(Прилази кориту и наставља да пере веш) БЛАГОЈЕ: Биће да се то негде гладно напило! СИМКА: Шта да пије, кад нема шта ни да једе? БЛАГОЈЕ: Нисам ни слово разумео! ГИНА: Мислиш да ја јесам?

БЛАГОЈЕ: Зашта је преклињеш? ГИНА: Остави мало ту флашу, нека се одмори! БЛАГОЈЕ: Не пијем ја што ми се пије! ГИНА: Него пијеш зато што бринеш за Секулу! БЛАГОЈЕ: Да можда нећеш да кажеш да тражим изговор?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Далеко је оно, далеко, што моје здравље пије. Често зазвони у ноћи, мирисно и меко. Често је као сунчана морска стена, на којој сја једини камен који цвета: мир.

Где си сад Ти? Беч. У револуцији. 1818. За студентесу, Иду Лотрингер ЈУГОСЛАВИЈИ Ниједна чаша што се пије, ниједна тробојка што се вије, наша није. Здраво да си ми Загорче црни, лукави, злослутни, тврдоглави, ја те волим.

Здраво, наше обесне жене! Истом су сузом, болом и страшћу кошуље и свадбе нам извезене. А светковина што вино пије, славе и цркве што нас се тичу? Суза са ока још канула није, још телали место мртвих вичу.

“ – питао сам га. „Не знам ни сам. Сâм сам. Ти знаш да сам се био верио. Она је отишла некуд. Можда пије добијала моја писма. Ко зна шта ће и она дочекати? Не знам ни сам шта ћу, можда ћу добити место у некој банци.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

о срећној будућности миле им и напаћене Страдије; а кад ноћ падне, онда се приређују сјајне и скупоцене гозбе, где се пије, пева и држе се родољубиве здравице.

Начелник после тога поћута мало, па додаде: — Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж).

/. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у

Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Ја сам први! — Јок, ја сам! — Нисте ниједан, ја сам. — Анђа је прва, викну неко из помрчине. — Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. И Анђа однесе победу. Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје... Таки ти је код нас адет.

!... И одједном груну оркестар, захори се песма, узвици, врисак... — Вина!... Камо вина, калуђеру ! — Хеј, да се пије !

ЉУДСКА НЕСТАЛНОСТ Мала Коса необично воли своју тетицу. С њом једе, пије, спава, забавља се... проводи целе дане и ноћи.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Е, видиш, то све ми поберемо сваки од своје куће, па 'ајд у кафану на ону прву кафу што се изјутра пије. Ту дође и поштар који је већ читао новине, ту дође и телеграфиста који прича да на десно уво уме да чује

СПИРИНИЦА: Ово су избори! МЛАДЕН (наставља): Пред кафаном код „Уједињења” свира музика, точи се пиво, пије се... ЈЕВРЕМ: Јесу ли то наши што пију? МЛАДЕН: Наши. ЈЕВРЕМ (више себи): Опет рачун! МЛАДЕН:...

Чух, па рекох, 'ајде да свратим те да те обрадујем. Ми, у име божје, већ пијемо на твој рачун. ЈЕВРЕМ: Ко пије? ГРАЂАНИН: Грађанство. ЈЕВРЕМ: Ау! Ама, зар цело грађанство? ГРАЂАНИН: Е, одох ја!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује! Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.

Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају. И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с

Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра. Пуне оканице и главе. Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се.

— Што је пцетиште, видосте ли га! Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... — Ама није тако он мислио...

Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. — Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један.

Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво. Свет пије, пева, весели се! Свршише игру. Ћата се елегантно понаша.

Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. Пије и једе свет, а све на Сретин рачун.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Свуд лепше сунце грије, У свим другим кућама боље се живети може. Ено, Џим Хухухинд виски уопште не пије, Има дућан препун седларске коже, Своје синове мази и никада их не бије. Живот Крсте Пепе зато је препун бола...

да прими, Од сувишка љубави те луде Буде млека за децу и људе — То што теле посисало није Човечанство за доручак пије. Често бива — од љубави чисте И незнани да се окористе; Пошто толико воли теле, крава Белом кафом планету чашћава!

вага — Ко човек кад га изда снага, Ко човек који ћутке страда — Чами, згрбљена — путник с ранцем Који је застао да пије воде... Увезаше је тешким ланцем, Приковаше црним катанцем: Да је не украду, ил да не оде...

Хтео не хтео, путник мора Да клекне, кад пије са извора; Тиха, и сва у себи, вода је Повучена, и само се смерном даје. ЈУН Месец је пун као кљун.

Да л би нас у овим прњама, јао, Уопште, као потомке, препознао? Његово потомство данас пије Соса-Солу испред Стамбол-капије, А праунук — мука ти да га видиш! — Пита га: „Wхо аре yоу? До уоу спеак Енглисх?

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати: — Ако

Поносио се што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије. А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок

сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије. Онда и полудео. Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.

јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те

Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.

њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, | триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.

Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац. А како му све то тешко пада!

које човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије...

И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела значило је да хоће да пије не вина него ракију.

И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила. Магда се брзо врати и донесе.

не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије. И то много, све саму ракију, љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.

Нећете је никад видети да једе. Готово никад ништа. Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

О, мој боже, ту је Опет тај занос раздражљив, што пије Моћ нерава ми слабих, као гује, К’о женска тела, кад ме с њима крије Ноћ у дубоком разврату и страсти.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ рече сердар и повједи им, како га је срио и довео. Дадоше му да пије. Јан је био веома блијед, лице му растројено бјеше од узбуђења.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Дужан кесе не веже. — Стари дуг — нова закрпа. — Тко се дугом хвали, тај се гладом храни. — Тко на вересију пије, тај се двапута опије. — Од готових новаца не ваља вересију чинити. — Мртва глава дугова не плаћа.

— За инат. 4 Питали Марка: — Али је боље вино оно те је мукте, али плаћено? — Оно најгоре, кад га нема да се пије. 5 Питали Марка: — Који је јунак најбољи на свету? — Онај који презире смрт а воли живот.

Потом вукодлак излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њихову.. А у вријеме глади често га привиђавају око воденице, око амбара житнијех и око чардака и кошева

нису хтели никад да пију воде са овог извора, јер су говорили: „Нечиста је, удара на сумпор“, па видевши да Ковиљка пије са овог извора воду, прозову га „Ковиљача“.

Чудне лажи... Јао мајко моја! 4 Да вам певам што истина није: Гуска воду из решета пије, Крмача се на сламу попела, А пилићи крмачу сисају.

(Живи креч) 59 — Вода иде кроз воду, а воду не дотиче? (Ракија) 60 — Води иде, воде не пије? (Звоно на живинчету) 61 — Гвозден кер, пртен реп? (Игла и конац) 62 — Где жујка пасе, трава не расте?

(Књига) 105 — Насред куће змајево гнездо? (Огањ) 106 — Не једе а пије? (Сунђер) 107 — Ни у соби, ни на пољу? (Прозор) 108 — Обрнем га доле — пуно; обрнем га горе — празно?

(Коса за кошење траве) 120 — Свој дроб ије, своју крв пије? (Свећа — лојана или воштана) 121 — Сито цвили, гладно ћути?

(Мравињак) 150 — На царевићу без узла кошуља? (Јаје) 151 — Наш војвода воду пије, А над њим се барјак вије; Круну има, краљ није, Сабљу има, војник није; Оструге има, војник није?

(Звезде и месец) 264 — Путник је долазио из бијела свијета: нити хода, нити лети; нити једе, нити пије; не говори, а не чује се? (Сунце) 265 — Ријез сланине преко све планине? (Небо) 266 — Све поље чавлима поковано?

Здрав био, куме! Не уздај се у ме, него пиј и једи, и једи и пиј, пак пјевај! (Пије). Домаћине, не ваља ти вино: не остаје, бар иза мене, ни капи! Збиља, не ваља вино: гладан би га човјек пио!

Жене, ако су и сватови, не пијте толико: тко би вам најамио! Гле, како су навалиле на то вино (премда не пије ниједна) као осе на турицу, на мед хтио сам рећ, па свеједно, турица је видила мед.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

9. Вићак виси, вићка зја, вићак вију! те у вићку. 10. Во буче, па пуну кошару набуче. 11. Војвод воду пије, над њиме се барјак вије. 12. Гвозден сједи у лугу у гвоздену клобуку, сузе му капљу уз јелову кацу. 13.

100. Растов труп, љесков прут, а у њему огњен јунак лежи. 101. Рогом пије, рогом једе, рогом Богу славу даје. 102. Сав мркоња лежи, а плеће му оди. 103.

У шта је срце пртено. 140. У шта су два грла, једна шија. 141. Цар вечера, буздован му игра. 142. Царевић воду пије, копље му се врти. 143. Цигулин цичи у лугу, да није цигулина у лугу, сви би људи за ругу (били). 144.

159. Шта капу на глави држи. 160. Шта кроз воду иде, а воде се не довата. 161. Шта на воду иде, а воде не пије. 162. Шта на себе живо месо једе. 163. Шта на тавану бити не може. 164. Шта о клину висити не може. 165.

допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: „Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом

Близу њега стоји једна маштрава украшена драгијем камењем. Чоек би хтио да воде пије, ама не може да довати. Кад царевић све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај чоек проговори:

и посестрима, толико да им броја не бјеше, те почеше по гори брати некаке љековите траве, па дадоше младићу да пије, а другом му опет намазаше очи, те у они исти час стече вид очињи и разговор десет пута љепши и бољи него ли је пријед

с прстеном три пута и изниче огањ, те сварише у лонцу очи од змаја, срце од аждаје и змију крилатицу и дадоше да пије царев син за три јутра из молитвене чаше, те пребоље и оздрави.

она опет, а кад јој муж одговори да није, она му рече: „Кад није, човече, а ти иди кући, подај свету нека једе и пије за моју душу, а мене нека затрпају.“ Кад муж види да ништа не помаже, он дигне заклопац и рече: „Устај!

Бекри-Мујо дође, цар му каже, како је болестан и ода шта, и запита га, шта ће сад чинити; а он му одговори, опет да пије оно, што је и синоћ пио, пак ће га одмах глава проћи.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

пут нама који хоћемо да их следимо и који желимо хитати ка ономе који је рекао: „Жедан нека пође са мном и нека пије“ (Јн. 7, 37) „са источника живота мога“ (Откр.

божаственим светињама, јер много је причешћивати се и живота, као што рече и сам Христос: „Ко једе моје тело и пије моју крв, у мени борави и ја у њему“. (Јн.

дакле, као што је ово и речено, али због људске немоћи и дела тешког не заповедамо, „јер ко недостојно једе тело и пије крв Господњу, крив је телу и крви“, (И Кор. 11, 27) рече божаствени и Духоречити и први међу апостолима Павле.

Слично овом — ко тајно једе и пије, ако се не покаје, и савете ко прима од пријатеља и рођака, и отписује им. А онај ко украде нешто из манастира и не

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Не знам шта си се ускопистио! Уза сваког се пришљамчиш и притандрчиш! Ако ти се пије, седи и пи, остави људе на миру! Није свакоме до тога, дочег је теби!

Као варнице, ватрене! ИКОНИЈА: У ствари водњикаве, види се алкохоличар. Сам је реко не пије, има јетру. ЈАГОДА: Шта сад, црнā, да радим? По чему да га познам? АНЂЕЛКО: Кажеш, убица ушо преко крова?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И онда ора, песме, веселе. Ако славу слави, по три дана се пије и весели, као да је први, хаџијски син. И говорим овој: Зашто, море, зашто толики трошак?

Или, ниси тражио?... (Одлази тихо.) ЈОВЧА (остаје занесен, узрујан, у полусвести, савија цигару и пали, пије журно ракију. Готово шапатом): »Не даш је другом!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ето ти однекуда дође ученик Пајсијев, тражи воде да пије. Нејма; похарчена вода. Вели му старац да пије воду из леђена.

Ето ти однекуда дође ученик Пајсијев, тражи воде да пије. Нејма; похарчена вода. Вели му старац да пије воду из леђена.

Вели му старац да пије воду из леђена. Ови гледа воду; мутну и блатну види, и која заудара на зној; неће да пије, говорећи: „Како ћу ја помије пити?” Говори му старац: „Бре, пиј, пиј, јер ћеш се кајати”, и То много крат.

Уљеземо. Кад — али ту свадба и весеље. На наше искање воде мати женихова рече нам: „Драги путници, овде се данас не пије вода него вино; и ако [х]оћете, ’одите унутра.” Уљеземо.

Из Меца пође с нами у друштво једна госпођа адвокаткиња, која у целом свом животу ништа не пије, то јест што се пије, ни воде, а совершено здрава и прекрасне крви и вида.

Из Меца пође с нами у друштво једна госпођа адвокаткиња, која у целом свом животу ништа не пије, то јест што се пије, ни воде, а совершено здрава и прекрасне крви и вида.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А шта ми највише потврђује сујму да су и слуге у договору с лупежима, то је што су синоћке нагонили Букара да пије. Бојали су се да би Букар могâ устајати по ноћи! Јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака.

Тетка, чим би се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе. Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао.

Шунди је изашла живина на листу од десне ноге. Не може макац собом. Неће ти дуго! Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад виштичина Цонтрона заради личећи дицу којој је притрунила. Рдало се завадија са вра-Закаријом, због Ане...

Сељак се вратио с другом гуком масти и с поруком од видара да Брне ипак хода и да пије сурутку што више може. Брне поче тако чинити.

Он и Срдар особито се издовољише морском рибом, које бијаху жељни и за којом се тако слатко пије. Послије ручка „спавнули“ би сви, па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Само докле? Аћим се накашља. Сраман му је гласан клокот вина, и верује: Ђорђе из ината тако пије. Пружа Вукашину цигару да припали. Овај пали на свећу. Коса му запуцкета. Некакво му се велико зло десило.

Више не може да издржи да не пије ракију, узајмљену од комшије да части жене кад прекосутра буду дошле да му виде синове близнаке.

Опанчар не осећа, не чује урликање згомиланих над столом. Глава му оста у бари ракије. Цигла споро пије. У тишини смрдљивој од ракије, дима и лампе, задаха и повраћања, Ђорђе застења и главом, тежом од врећице песка,

Испи нуну чашу. Нешто се у њему стиди што пије, узе другу чашу да што пре угаси стид, да у слаткој, врелој ракији подави све те црвиће што гмижу по глави, ударају у

А та змија сада спава. Мирно. Моје једе, моје пије, под мојим кровом се греје, а оглави ми ради. И Аћим сада хрче. Бог треба само због њега да постоји.

„Срески батинаш са седам дугмета и својим керовима ено га у кафани једе вешалице, пије, и хоће лопужу кафеџијску Левића да нам постави за председника. Левића, јаничара, чоканџију, за председника.

На вратима, погурен, стоји Стева Чађевић, председник општине преровске, ћути дуго, па каже: — Војска пије у грабовачкој механи. — Знају да трезна неће пуцати у народ. Јесу ли се луди сакупили?

показао да је у свему раван њима и скрио росу у очима, Аћим сиђе низ општинске степенице, умеша се у гомилу и поче да пије; мора да прогута жалост и да не остави сељаке да сами размишљају.

„Сад смо се ородили.“ „Ти и ја?“ „Кад се крв помеша, оџак се не претура...“ „Мртвима. Ти или ја!“ „... већ се пије загрљено. Је ли тако, људи?“ „Ваше су ствари!“ рекао је неко у тишини ишчекивања. „Цео ће срез да прича.

И као збуњеност што му је Симка истргла ибрик из руку. И као бежи што му је жена забранила да пије. И као због стида, срамоте, поздраве селака не чује. Ђорђе не мисли куда и зашто иде. Седе под брест у својој њиви.

Плугови никад нису били овако зарђали. Ђорђе, син, домаћин, недељама и месецима не ради, ноћу пије, а дању спава. Аћим на прстима пролази поред бачваре: да ли је и данас пијан? Уздржав а кашаљ.

Само се помало стиди због Ђорђа што га види како клечи. Кад је квасио пешкире, пио је ракију и опет му се пије. Не може да изиђе: чуће га Ђорђе. Накашља се. Поново. Ђорђе не чује. — Треба облози да се промене — рече. — Промени!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

тело под земљицу вргнут'; Ал' што певах неће пропанути, Након мене хоће останути, Док се поје, док се винце пије, Док се коло око свирца вије, Докле срце за срцем уздише Е, па дотле, а куда ћу више! Бр. Радичевић ИИИ ОНАМО, 'НАМО.

Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије? Нема Миле, неста ћева!... Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ђ. Јакшић XВИ ПИЈЕМ..

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Испиј, бре. Ја се устезах. Он дрекну: — Лочи! Увек си био изрод. И тебе ја познајем. Уображен. Понижење му да пије. Па се окрете Циганима: — Свирај! Цигани нешто закрешташе. — Чекај! Стани!

заповест „на посао“, а сад наредио да се обојици донесе топал чај с лимуном у оним порцеланским шољама из којих се пије у канцеларијама.

А иследник се смешио, трљао мале руке и раздрагано и брзо нешто писао, па га тапшао по рамену и пустио га да седне и пије воде,; а он одобравао, све одобравао и говорио за њим и казао да познаје, него шта, све оне бестидне учеснике, а да је

Онда су га вратили, дали му да једе и пије опет воде из трбушасте неке земљане тестије, па га преместили у заједнички бетонирани подрум, где је пуно голих,

Онда стаде испитивати свој спољашњи изглед и, као да пије он то, сам лично господин начелник, који посматра себе, него друго неко лице, заузе непристрасан став посматрача, па

ноћу тумарам са муштеријама којекуда, где ми место није, да освањавам, да певам и да се смејем с њима, иако ми се и не пије и не смеје па често и да бацам чаше и флаше о патос кад се свира „Ђурђо, мори, Ђурђо“, или друга која позната

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— Ово се, синко, не пије сваки дан! — рече одчепљујући међу кољенима прву флашу. — Вјерујем да ни све здравствене комисије не кушају од тога,

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Један нам је крај, шта има да мисли!... Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више ?!... Шта треба човеку друго ?...

Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано

Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим... Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели... Само нека га Јула добро узме у руке! — За њу ти не брини...

»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих. Пије се, весели се... то стаје доста. А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш. Сад ће да се живи!...

Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли... Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...

је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана... Што ти је жив човек!... Дан стрељања досад су крили од њега...

— Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије ! Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом ...

— »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина. Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« А Ђурица све више пије и смеје се... Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...

силом се топи ледена облога око њега... Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...

силом се топи ледена облога око њега... Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...

То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега... Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— А пије ли та ала друго што осим млека? — Пије си он вино, ракију као воду, али сад нема. Све је то смлатио прошлих година.

— А пије ли та ала друго што осим млека? — Пије си он вино, ракију као воду, али сад нема. Све је то смлатио прошлих година.

Близу њега стоји једна маштрава украшена драгијем камењем. Чоек би хтио да воде пије, ама не може да дохвати. Кад царевић све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај чоек проговори:

Прид дидом земљана здила пуна вруће крви, па то дида пије и затим нике мијурове пушта у витар, с којим се разлете на све стране.

Онда царица, кад су били при вечери, помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом

Кад Бекри-Мујо дође, цар му каже како је болестан и ода шта, и запита га шта ће сад чинити; а он му одговори: опет да пије оно што је и синоћ пио, пак ће га одмах глава проћи.

она опет, а кад јој муж одговори да није, она му рече: — Кад није, човече, а ти иди кући, подај свету нека једе и пије за моју душу, а мене нека затрпају.

из села да им он каже шта је; а он: — Скакавац није, ни терзија, ни тица, ни мачка, него нешто живо те једе и пије, а како се зове то наш посао није.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ни човек заплакао није, Знам да си најзад нашла хуманост и врата болнице, Знам да земља сачува влагу, њом да те мирно пије, Знам да ти свет и Бог све узеше, дивна блуднице.

За лице твоје огледала није. Живи међ људма у музици блуда. Живи! И нек ти влага срце пије. Живи у земљи срамоте и луда. РАЗУМЉИВА ПЕСМА И на овој земљи живот ме опија.

те срцем што још зна да бије Пропашћу мојом, мојим гробом, мада За мене нема светлости ни сада, И око моје дан више не пије. Нада мном љубав нема више власти.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Слична запажања вероватно могу постојати и у градовима у којима се прекомерно пије чај. Тај укусни напитак веома узбуђује и постепено исцрпљује фина мождана влакна.

Ћипико, Иво - Приповетке

Није могла да разумије његових ријечи, а није чисто ни знала о чему да мисли. Уто униђе Лазо: — Да се пије! — вели одмах с врата. Од сутра прихватићу се посла у старога господара... Биће добића! — и таре весело руке.

Жижица своје друштво к себи у кућу да се поразговори и напије, — позове и ону четворицу младића што носијаху свеца. Пије се вино и спомињу се чудеса светога Спиридиона до касно у ноћ. Најпослије друштво се разиђе.

Понуди је да се заложи. Она узе рибицу у руку и, залажући се, сједе до њега. Послије ручка пије једно за другим вино из тиквице, и Дангуба, намиривши се, већ се огледа гдје ће да прољеншкари по обичају, док врућина

Па још ако дође брусач са колицима, онај што цио дан ради и пије, увијек црвен и мамуран, пратиће десним оком уре и уре коло у вртњи и оне искрице што се одбију свакога часа од

Илија ћути и гледа у земљу. Крчмар зна за заваду, па наваљује на Илију да пије. И други људи нуткају да пије, иако нису знали зашто су завађени.

Илија ћути и гледа у земљу. Крчмар зна за заваду, па наваљује на Илију да пије. И други људи нуткају да пије, иако нису знали зашто су завађени. — Човјек сагријеши,—вели крчмар, а да ко ће ако неће човјек?!

Али кад погледа на жену, на устима му је да јој рекне да иду, но не може, устеже се, и — даље пије. —Пиј, Цвијета! — вели јој и кршиом гледа је. —Пијмо обоје! — прихвати жена. —Дакако, пијте, па лијепо заједно кући!

Павле пожури и стиже их у путу. — 'Ајмо, брате Илија, ђаво однио и варош и вино! Вино пије вино, па никад краја!... 'Ајмо, Илија!.. — Иди, вели му Цвета накресана, широка је цеста!

Пред кућом му је го крш, што се зими следи, а лети је сув; нигде надалеко капи живе воде, већ се пије кишница што се сакупља између стена, пије се онако млака, каљава, са стоком, до задње капи.

крш, што се зими следи, а лети је сув; нигде надалеко капи живе воде, већ се пије кишница што се сакупља између стена, пије се онако млака, каљава, са стоком, до задње капи.

Народ одоздо, с мора, све више придолази; дубрава испод цркве испунила се столовима и кућним посуђем, пије се кафа и хладно пиће, чује се погдекоји поклич продавача, да сврне пажњу, и оделита песма момчади, али још није

И чврци учесташе, као да хоће да се такмиче са песмом и жагором. Марко уз Божицу осети се раздраган, па пије, наздравља старој Стани, подаје се весељу и сили Божицу да наискап пије.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

вечери, у првом стиху је сипати у путире, у трећем је глагол пити, а између њих је та рујна будућност која се сипа и пије, па је она рујна зато што подразумева рујно вино из нашега десетерачког културног памћења.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

је прву чашу Милоје попио онако како то раде православни сељаци: нагао је лагано и гутао гутљај за гутљајем као што се пије хладна вода.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ »Стармали« 1881. ПЕСМА О ПИЋУ (по „Фл. Бл.“) Ко год само пити мари, повода ће лако наћи; Та пије се на свечари, — а пије се и на даћи.

ПЕСМА О ПИЋУ (по „Фл. Бл.“) Ко год само пити мари, повода ће лако наћи; Та пије се на свечари, — а пије се и на даћи. Један пије да не заспи, — други вином санак хита; Петар пије порад жеђи, Павô — порад апетита.

Бл.“) Ко год само пити мари, повода ће лако наћи; Та пије се на свечари, — а пије се и на даћи. Један пије да не заспи, — други вином санак хита; Петар пије порад жеђи, Павô — порад апетита.

Један пије да не заспи, — други вином санак хита; Петар пије порад жеђи, Павô — порад апетита. Пије с’ после масних јела, — ал’ и онда кад се пости.

Један пије да не заспи, — други вином санак хита; Петар пије порад жеђи, Павô — порад апетита. Пије с’ после масних јела, — ал’ и онда кад се пости. Један пије што је снажан, други пије због слабости.

Пије с’ после масних јела, — ал’ и онда кад се пости. Један пије што је снажан, други пије због слабости. Старци пију јер су стари, а младићи јер су млади.

Пије с’ после масних јела, — ал’ и онда кад се пости. Један пије што је снажан, други пије због слабости. Старци пију јер су стари, а младићи јер су млади. Зими с’ пије да се грије, лети да се порасхлади.

Један пије што је снажан, други пије због слабости. Старци пију јер су стари, а младићи јер су млади. Зими с’ пије да се грије, лети да се порасхлади. Један пије јер је богат, други пије јер је дужан.

Старци пију јер су стари, а младићи јер су млади. Зими с’ пије да се грије, лети да се порасхлади. Један пије јер је богат, други пије јер је дужан. Један пије јер је весô, други пије јер је тужан.

Зими с’ пије да се грије, лети да се порасхлади. Један пије јер је богат, други пије јер је дужан. Један пије јер је весô, други пије јер је тужан.

Зими с’ пије да се грије, лети да се порасхлади. Један пије јер је богат, други пије јер је дужан. Један пије јер је весô, други пије јер је тужан.

Један пије јер је богат, други пије јер је дужан. Један пије јер је весô, други пије јер је тужан. Неки пију да се бију, неки јер се братит’ хоће; Једни пију рад дружине, други пију због самоће.

Краков, Станислав - КРИЛА

Потпоручника Мију донели су полумртвог на носилима. Имао је кук прострељен. Шмркао је тихо, и тражио да пије. Потом је тужно гледао зелене врхове борова.

Ипак није хтео да умре. Убризгавали су му камфор и морфијум, дали му да пије бљутаве течности, вадили му смрвљене кошчице, пекли и резали иструлело месо, и за сваки дан говорили да му је последњи.

Петровић, Растко - АФРИКА

Научио је да носи каск, батину, платнене ципеле, да пије вруће пиво и филтровану воду која се осећа на земљане крчаге.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Радак га смешта под један грм) ВУК (скида пљоску и нуди га да пије): Пиј! Јоште пиј!... Та нагни боље, де, Те скупи памет што преостаде, Јер, ено, иде Главаш Станоје, А пред њим,

РАДАК (пружа му пљоску): Напиј се, момче, Добро ће бити после умора. ПОРФИРИЈЕ (прима пљоску, крсти се и пије): Охо, хо!... Е баш је ваљана! А волим ти једанпут сркнут ове шумадинке, но три дни цевчити браничевичку шому!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У штабу се и једе и пије и спава добро, али ми се опет не допада. Видим да има много ларме, трке, мувања, галаме, много формалности, али ми се

Уопште нашло се ваздан предмета као повод да се наздравља и пије. Док це y шанцу светковало, ја изађем на бојно поље у шуму, да видим изближе ову турску касапницу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Замислио сам тада батерију... Уморни војници седе поред топова и дремају. Командир је у земуници поред телефона и пије каву. Љут је, вероватно, што су га узнемиравали и замишља како он ноћас обавља неко херојско дело.

— Ето, видиш... Да си нам донео буре вина, мени се не би пило. Али кад знам да имам још оволицно, мени се баш сад пије — говорио је Бора. Из очију му је севала нека притајена ватра. — То је просто неко проклетство — одобрава Коста.

— Избројао сам четрнаест степеника... Јако је вино. Онај остаде да повраћа. — Да ми је знати зашто толико пије! — чуди се ветеринар. — Ја не могу да разумем те људе. Зна да ће му шкодити, и опет... — Пусти...

Зна да ће му шкодити, и опет... — Пусти... Није то њему први пут. На положају нема шта да пије — бранио је Бора Косту. — Велиш, нека истера ћеф! — смеје се Радослав.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Помоћи није, Жалост, ах, пије Сербија. Болан Ђорђе у Тополи у постељи лежи, Десна рука клонула му, Турчин већма с’ јежи.

стару и младу, Гди заједно за асталом седе, И по дану и у зимној ноћи, Рекао бих да немају моћи (Нит, тко збори, нит’ пије, нит’ једе), Већ ти тако непрестано чаме Замишљени, намрђени, ружни, Укочени, заслепљени, тужни, Као да су све авети

Кад је погледиш, кап од бистре росице видиш, Саму т’ чистоту око, саму милину пије. Разговор пут нам скрати, и сам сам чудио с’ себи Откуд ми речи сила, мисли множина откуд.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Тако он, кажу, ради сваке јесени. Сједи се око котла, помало пије и прича да котлар не задријема. Одмах до пинте сједи Симеун Ђак.

А моја стара шјела насред касарне, извалила се на царске душеке, па пије, пуши и прима науку. Боже мој, Боже чудне љепоте у вашег цара! Боже мој, Боже ала ви усрећисте нашу земљу!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

дивљак азијских племена, Што бесни од бола, а несрећан није, Шибајући тела обнажених жена У даире лупа, јауче и пије, Затим тражи песме дотле нечувене, да тај бол без бола из груди му гоне, И ја праскам, бесним, крв струји кроз

нама нису океани страни, Ни гробови старих умрлих столећа; Мирни смо на гозби у светској дворани И кад небрат пије мирис нашег цвећа.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије? Неста Миле, неста ћева! Ава точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи! 1856.

— 1877. КАЛУЂЕРИ Гледô сам вам метаније Кад варате бога жива; Гледô сам вас где се пије, Где се једе и ужива.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.

Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће

виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће... Ништа од тога.

као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије. Утом би и мати долазила.

Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије. Утом би и мати долазила.

овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко... И зато да одмах дођу.

Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.

И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...

Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Болесник од вренге (сифилиса) треба да за 40 јутара пије теј од п. (СЕЗ, 13, 1909, 370). Сок из корена, или зејтин на коме је корен испржен, сипа се у оболело уво (СЕЗ, 17,

жена услед чини не може да затрудни, треба духовник да благослови госпину траву; трава се затим скува и неколико дана пије изјутра наштину. Сем тога, жена ову траву треба да носи уза се (Глüцк у Wіѕѕ. Мітт. Боѕн. Херц.

и рекао: »Да будеш као овај цвет црвен и јак« (Софрић, 16). »Кому свет мрца пред очима, да пије семе божурово пређе сунчева истока и да га носи код себе и у воде и на свако место добро је« (народни лек, в.

Семе б. је лек од дизентерије; сок за болове у уву, од водене болести, њиме се мажу дојке (ГЗМ, 1892, 138). Теј од б. пије се против пљувања крви (ЗНЖОЈС, 14, 68). Ко пати од »желудаца« (проширење стомака?) треба да ископа б.

се накађују и сипљиви коњи (іб., 333). Најзад, б. радо употребљују породиље. Да би се жена лакше породила, треба да пије воду са крстовданским б. (іб., 65), нарочито још ако је на Крстовдан украден са иконе (СЕЗ, 14, 106).

Б. служи као лек од различитих болести. »Коштица од б., шљива И јабука са белим луком у комовици пије се од грознице« (СЕЗ, 13, 1909, 341). Кора од б. скувана у води лек је од зубобоље. Б.

У народној медицини в. има велику примену. Вода у којој је њен плод и корен куван или потопљен пије се од водене болести (ЖСС, 308; 309; ГЗМ, 4, 164); такође и ракија у којој је потопљен с.

л. (СЕЗ, 13, 290). Пепео од в. л. у комовици пије се од водене болести (СЕЗ, 13, 376); такође и теј од л. корена (ГЗМ, 4, 153). Осушен л.

Према једној лекаруши из XВ века, в. је саставни део теја који треба да пије жена да би имала млека (ЗНЖОЈС, 15, 128).

ГОРУШИЦА Сенф (ѕінапіѕ арвенѕіѕ). Горушица. Г. семе (с першуном и вењом) пије се од водене болести (ЖСС, 308); такође отклања перут и красте на глави, и употребљује се против болова у крстима и

Против срдобоље се и једе језгра од рода д. к. (ЖСС, 312); од ветрова пије се у води (ЗНЖОЈС, 11, 266). ДРАГУМИЋ Брунненкреѕѕе (наѕтуртіум оффіцінале). Драгумић, водена горушица, поточарка.

Ендивија, штрпка. У латинском тексту Луіћеве Љекаруше њен сок препоручује се да га наште срце пије онај који пљује крв (ЗНЖОЈС, 14, 68). ЖАЛОСНА ВРБА Трауерwеіде (ѕаліx бабyлоніца).

Ћипико, Иво - Пауци

Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу. Газда Јово пије кафу у писарници. Десет је сати.

Газда Јово пије кафу у писарници. Десет је сати. У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.

Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери. Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.

— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином. И наручује даље, и пије преко мјере, управо вино вином гаси.

И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.

и остане их за сутра, а како се за њима слатко пије! ... Ујутро пако, прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...

Најпослије, приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље. Код шампањца фра Анте диже се да наздрави свечару.

се вратио онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече! ... А два сина му пођоше опет у свијет: веле да су се укрцали за Америку...

И негдашњи Јовица постаде газда и господар; и помало увуче се у друштва и породице, а откад по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и нашавши у њему имена дароватеља што приложише коју круну на

вВражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа... Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке... Ух!

— Пијавица! — закључи. —У море с њим! — У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. — Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник

— Онда што треба да ради чиновник? Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. — Да гледа у море и — пије, к'о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају. — Што треба да ради? — настави Иво.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

После сам отишао и донео му вечеру: бареног боба, печене рибе, пшеничног хлеба и ракије. Није хтео да пије ракију. Рече како му ракија не прија. Не воли њен укус.

И гле, ево је како га деље, ренда и тестерише, како му пије душу на сламку. На Богдановом лицу, што је дан више одмицао, разрастало се очајање које је пред мрак личило на голему

са бедема, не излажући се никаквој опасности, злобно су додавали како се у оној јутарњој тмори ништа није знало, ни ко пије ни ко плаћа.

уздижући до себе каквог виспреног, младог халапљивца који ће, кад једном осети вртоглавицу моћи, пожелети да пије са истог опојног извора још, још и још. Дадара, то је нешто друго — мислио је.

После тих двадесетак корака, одједном је рекао да му се пије ракија, сишао, узео од Матије бардак и накренуо. И Матија је схватио због чега сам потиштен, и кад је на њега дошао

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

слатким пустињски источник Шуми Око ње пешчано море и жубор кладенца чиста, Поклоник пролази туда и струју ледену пије, И џигит нполеће с коњем, и бели башлик се вије, И копље Високо блиста А деца севера тавног, журећи на базар шумни, с

Већ две ноћи и два дана Како страстан заспô није; Већ две ноћи и два дана Како слатки отров пије. А кад свану трећа зора, Он пољуби дона Клару, И забаци русе косе, И удари у гитару: „У Севиљи цвета ружа, Удовица

Већ две ноћи и два дана Како страстан заспô није; Већ две ноћи и два дана Како слатки отров пије. А кад свану трећа зора, Он пољуби дона Клару, И забаци русе косе, И удари у гитару: ,Склопи очи, злато моје, Одмори

На песку обала морских војинство пије и једе, А Азок и мудре раџе на хуму травноме седе. А кад румена зора озари високе горе, И даљни претвори исток у

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

ЈУНАЧКИ ОДГОВОР ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Пружило се поље равно Поље дуго зелено; А на њему кнез Данило Пије вино румено. Према њему Омер-паша Разапео шаторе – Па он шаље посланика Да ми с'лави покоре.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Као да сам ја од јучерке овдек, те не знам како се овдек једе и пије... Идем си ја да си наточим, шта ми ти ту... СТАНА Наждерите се! Никада друго и не радите. Од увек сте такви.

Свуда око тебе само покојно, мртво, и ја покојна, и мртва, а овамо још добро да се једе, пије... КАТА (уплашено, са страхопоштовањем): Е, за то »покојник«, »гробље«, знаш, чедо, ја за те ствари не смем да се

ХАЏИ РИСТА (побеђен): А, јест, и то је било. Јесте, било је, било. И зашто? Видим: и он као и ја: једе, пије, па неки пут и више и горе од мене. Дакле, и он грешан као и ја.

(Раздрагано, болно, више за себе): Кад је вече, мрак, човек, зато што је сам, слободнији је, и онда више једе, више пије и више се подаје срећи, наслади. (Замишљено): И кад би ми ти слала, исто би тако и са мном било.

КАФЕЏИЈА (долази и доноси ракију): Изволевај, Сарош. (Оде.) САРОШ (узме ракију и пије): Ох тамо, код ње, могао сам данима да лежим, да удишем онај чист светао ваздух што мирише на босиљак и испајане

И сада све то изгубих, упропастих, својом ногом згазих. И то како? Гадно. (Хвата се за чело, пије): Пих, пих, па бар да се потукох са слугама, да поломих, начиних какав русвај пијан, него, него покварен, фукара! Пих!

Пих! (Пије): Ја сам мислио на њу, хтео њу, и тиме да им вратим све добро. Ба! Ово се не може више! Два пута покушах да себи дођем

(Вади кесу): Да попијем ове паре прљаве, што сам зарадио пијући и певајући беговима. (Пије): И сутра, пешке, гологлав, на царски друм и из хана у хан, из вароши у варош, док негде не липшем, скапам, на неком

Прво њему хлеб да дâ, па онда она да узме. Прво њему воде да дâ, па онда она да пије. Прво њега да покрије, утутка, утопли и успава, па онда себе. И тако целог живота. ХАЏИ РИСТА Страшно, дедо.

воду, са чешме или из тестијице што му хаџика донесе па још и лишћем запуши да би била што свежија, већ хоће баш да пије (показује ногом бару) овај брљак и шушњак. А хаџика, кад види, само мене грди.

(Узима од Јована тестијицу и меће на уста Парапути да пије.) ПАРАПУТА (жедно пије воде и умирујући се заноси се и хоће да падне).

(Узима од Јована тестијицу и меће на уста Парапути да пије.) ПАРАПУТА (жедно пије воде и умирујући се заноси се и хоће да падне).

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Кад сврши ручак, воду пије из „бокалчета”, мало мањег него што некима стоји на умиваонику... Знам и то да после ручка никада није спавала.

Врата од гостинске трпезарије отворена, господин Јоксим седи за столом. Одмерен, лепо обучен, угледан; држи шољицу, пије црну каву, турску. И седи и она, госпа Нола, у плавој хаљини, рука јој такође на столу, пије и она турску каву.

И седи и она, госпа Нола, у плавој хаљини, рука јој такође на столу, пије и она турску каву. Пред њима сребро, цвеће; у три угла собе запаљене су велике зелене порцеланске лампе; топло је, и

Код госпође Драгиње се пије бела кава са шлагом у који су умућени ситно резани печени бадеми. Куглоф је овога часа изишао из усијане цеви; посрће

Не чудим се, и нећу јој ни замерити, док су јој рачуни у реду, и док држи меру у пићу... Помози Боже! Пава пије, нас две ћемо добро јести, па ће ваљда бити снаге да сачувамо Тодорово имање. — Ту госпа Нола дубоко уздахну.

Ух, Ноло, Ноло, велика си као слон, а сав твој удовички сан био је да ти он, то пињугало, седи у трпезарији, пије кафу, и пињуга... Али нека.

— Бранко се бори у себи. Једнако се смирује, а узалуд. Види у огледалу да је стално румен, и непријатно му. Пије хладну воду, али и то узалуд, у њему се запалио читав лагум воља и снага. — Шта сте ме окупили!

Нит једе, нит пије, нит девојке гледа. Сад је ред на Чајновића, на нашег лиричара. Ја га видим, богами почесто, с Нинушком Петровић на

— Хвала, не могу. Харисијадес, који прилично пије, као и многи његови сународници, појео је оба комада хлеба и испио све вино. Смирио се, разведрио се.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

би најпре била слична одвратноме октоподу који је пружио осам кракова са сисаљкама на врху, од којих сваки посебице пије крв несретној жртви која би упала међу кракове те опасне животиње.

Оде и настави да пије три дана и три ноћи, осећајући стално незасићену жеђ. Он је мењао кафане, али своју намеру да и даље пије није мењао.

Он је мењао кафане, али своју намеру да и даље пије није мењао. Четвртог дана, он доби поштом једну карту адресирану: „Господину Илији Станојевићу глумцу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Пред сваком радњом застајемо. Задивљени смо... А кафане препуне официра, чиновника, војника, Црногораца. Пије се и пуши, ларма, познаници се поздрављају, препричавају новости и са усхићењем се говори како ћемо са првог морског

Најмлађа, црних очију, стајала је по страни и гледала некуд у даљину, поред моје главе. Коњ навали на кофу да пије воду, ја га задржах. Тада се мој поглед сусрете са оним црним очима. Само тренутно, али упечатљиво, дубоко...

Један се ипак нагнуо и шакама захвата воду, те је пије. Објашњава да му је у грлу застао пексимит и замало да га угуши.

враћајући се из Солуна, рекоше да су видели Исајла у вароши где седи пред једном гостионицом, заваљен на столици, и пије каву. Да би избегао задиркивање, Лука отишао у трупну комору. Пронашли су га и тамо.

— одговара мрзовољно Лука. — Штета!... А ми пошли код тебе на каву. — Због велике врућине престао је да пије каву — добаци Живадин. Тек пред вече угледасмо Исајла, где се враћа из вароши, сав знојав и прашњав.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Чини све што му кажу. Зазелене се шума, заблиста. Зарумене се лице у дечака. Јутарњу росу пије, шумским се плодовима храни. А кад настаде година трећа — учини се дечаку да разуме говор биља.

А Варалица? Насмеја се на сав глас и наручи буре вина. — Ко је гладан нека једе! — рече. — Ко жедан — нека пије! Трговац части...

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Немој, на овај свети, Божји дан! (Пружа му чашу.) Окуси, газдо! ТОМА (крсти се, узима чашу): Ех, Магдо! (Пије.) Него хајд! Хајд, срећан ти дан и Христос воскресе! МАГДА (љуби га радосно у руке): Ваистину воскресе!

Идем, пијем, лутам по мејане, дерт да заборавим, с’н да ме увати. А с’н ме не ваћа. Земља ме пије... Ноћ ме пије... Месечина ме пије... Ништа ми неје, здрав сам, а — болан! Болан од самога себе. Болан што сам жив.

Идем, пијем, лутам по мејане, дерт да заборавим, с’н да ме увати. А с’н ме не ваћа. Земља ме пије... Ноћ ме пије... Месечина ме пије... Ништа ми неје, здрав сам, а — болан! Болан од самога себе. Болан што сам жив.

А с’н ме не ваћа. Земља ме пије... Ноћ ме пије... Месечина ме пије... Ништа ми неје, здрав сам, а — болан! Болан од самога себе. Болан што сам жив.

слушала, Татко на мајку збореше: »Девет још ћери да имам, Ни једну Митки не давам, Јербо је Митка бекрија, Он пије вино кајмакли, А и ракију нрвенац, На вино вади ножеви, А на ракију пиштољи«.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

У поле слазе, гдје ријека плава Тече и класје жедно пије росу И по врбаку танка магла спава. Погледај! Ко је мушко носи косу Преко рамена, а струка му бедра Ресама бије.

Ово је крлетка топла душе моје; Кроз њен мали прозор она лети, поје, И сјај златни пије из небеских купа. 1912. ЛУЦИФЕР Силан и голем у ноћ лети, хрли, Кô да га буре побешњеле носе. Погледај!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

МАРКО КРАЉЕВИЋ И АЛИЛ-АГА 310 28 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МИНА ОД КОСТУРА 317 29 МАРКО КРАЉЕВИЋ И АРАПИН 332 30 МАРКО ПИЈЕ УЗ РАМАЗАН ВИНО 351 31 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА 356 32 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЂЕМО БРЂАНИН 368 33 МАРКО

као што су Марко Краљевић познаје очину сабљу, Марко Краљевић и Мина од Костура, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марко пије уз рамазан вино — сачувана је историјска истина да је Марко признавао власт турског цара и да је ратовао за његов

у песмама: Прво јунаштво Марко Краљевић и Вуча џенерал, Марко Краљевић укида свадбарину, Орање Марка Краљевића, Марко пије уз рамазан вино и у другим песмама. Марко је за Турке као кобац за преплашене врапце.

другој песми образац није поремећен никаквим смањивањем, ту гаврани одговарају на сва питања, али ипак песма због тога пије ништа изгубила од своје лепоте. Зашто?

такви су: „Још зорица није забелила“, „Честе књиге иду за књигама“; затим они који почињу речима: књигу пише, вино пије, кад се жени, коње јашу, славу слави, храни мајка, рано рани, бога моли, протужио, разболе се, санак снила, кличе

поремећен (на пример, у кнежевој клетви у Мусићу Стевану), понекад се понавља обрнутим редом (на пример, у песми Марко пије уз рамазан вино).

4 ЖЕНИДБА КНЕЗА ЛАЗАРА Вино пије силан цар Стјепане у Призрену, граду бијеломе, вино служи вјеран слуга Лазо, па све цару чашу преслужује, а на цара

с главе самур и челенке, па је часно кнеза подворио; додаше му златну купу вина, прими Милош златну купу вина, не пије је, поче бесједити: „Вала, кнеже, на бесједи твојој!

ледину, за копље је привезô Шарина, тулумину скиде са ункаша и врже је у зелену траву, па он сједе пити мрко вино; не пије га чим се вино пије, већ лађеном од дванаест ока, пола пије, пола Шарцу даје.

привезô Шарина, тулумину скиде са ункаша и врже је у зелену траву, па он сједе пити мрко вино; не пије га чим се вино пије, већ лађеном од дванаест ока, пола пије, пола Шарцу даје.

врже је у зелену траву, па он сједе пити мрко вино; не пије га чим се вино пије, већ лађеном од дванаест ока, пола пије, пола Шарцу даје.

јунак у пољу широку, у ледину копље ударио, за копље је коња привезао, а пред њиме стоји тулум вина; не пије га чим се пије вино, већ леђеном од дванаест ока, пола пије, пола коњу даје; коњ му није каквино су коњи, веће шарен

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

да је вино од свега понајснажније, јер оно свакога човека може с ногу свалити и најпаметнијега изумити, ко га много пије.

Него опет воду лепшу јој указује. »Ко год, рече, пије од ове воде пак изнова жедни, а од те воде којуно ја имам и дам напити се, тај никад више ни у век неће ожеднити него

А и сам отац му тако чинећи, из постеље виче има ли што да пије и да једе, и још устајући виче и псује се. Те то ви је вера и закон и Бога спомињање.

О НЕПОТРЕБНОМ КИЊЕЊУ ТЕЛА Ако ли се ко хвали, јер не једе меса ни вина и ракије пије, што се о томе има чим дичити? Сотим од травоберчад нимало утекао није. Свака то марвија нити меса једе а ни вина пије.

Сотим од травоберчад нимало утекао није. Свака то марвија нити меса једе а ни вина пије. Јоште грози се и њушити то. Ни во ни коњ, магаре, овца, коза и камиља.

болест, те нити буде за коју хвајду себи ни људма (по томе ни Богу), — или ни мало не спава, пак полуди, не једе, не пије, радити ништа не може со тога у великом сиромаштву живи, проси ли, — то је мухтоједац и туђоизелица!

Које волите; пуну чашу или одерану с леђа фашу! Слезена му гњије, а врло слатко једе и пије. Мој је јарам гладак И товар ми је лагак. На мејданском харцу не може се нико одмарати.

Оно једе и пије и носи се и поноси се, краде и лаже, и блуд твори и лењи се те лежи и спава и с другима се вади и бије се, — а није ја!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре

у песму“ чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: Господар ми седи на сандалија, господар ми пије љута раћија; господар ми збори, Цвета га двори, господар се смије, Цвета се вије!

Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин. Срчу кафу и разговарају о удавачама за које су нашле да би могле бити

Пан Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот“, како га је бог створио. Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.

скита се поваздан-дан с пушку по Лојзе — како пољак ели пударин; по сву ноћ му свире Цигани и играју ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!... Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...

Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он, тужан, повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај

Он обично пре вечере одсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао! Тако, наизменце, — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.