Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Утом пијевац скочи на корито пак запјева: — Кукуријеку, ево је под коритом! Маћеха повиче: — Иш, орао те однио! Царев син чувши
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Истина у њој пупољак вије, под плаштом тајне брижно се крије, просине само понеки зрачак, чак и у причи „Пијевац и мачак“.
ПИЈЕТАО И МАЧАК При крају шуме, у доба давно, Мачак и Пијевац живјели славно. Кућа им била од једног спрата — прича је о њој кружила гором — прозорчић један и двоја врата, а
Вријеме је лову, ваља у честу, а Мачак спава у шеснаесту. Заједно с њиме, под јорган-брдо, легȏ и Пијевац, па спава тврдо.
“ Прену се Пијевац, истегну врат, прогунђа гласно: „Стао ми сат!“ — па клепну крилом и кукурикну, у само уво Мачково викну: „О,
“ Натисну Лисац што може јаче, сувога грања све стоји лом, на њему торба лудачки скаче и Пијевац скаче заједно с њом. Прескаче Лисац препреку многу и бјежи — брже од својих ногу.
“ ИИИ Пролазе дани, трепери љето, срећни су Пијевац и његов друг, док једног јутра и Мачак, ето, спреми се у лов у далек луг.
Крећући на пут озбиљно рече: „Чувај се Лисца, безбрижни Пијевче!“ Весељак Пијевац! Таквога створа никада није родила гора.
“ Непознати на ту вику гласно викну: „Кукурику! Ја сам пијевац Мамузар, кокошију свију цар, ал сам сада сасвим стар; хтједе газда да ме коље, не дадох се драге воље, измакох му
Сивко стао, на њ се Жућа успентрао, на Жући се мачак кочи, а на мачка пијевац скочи, па дрекнуше сви у глас: „Драге газде, ево нас!
“ Као труба Сивко њаче, пијевац громко кокодаче, Жућа вије као вуче, а Цицибан мијауче.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
кокошима, које су биле на дрвету, да не бјеже од ње него да сиђу доље, јер је мир између свију животиња, па јој пијевац рекао: „Ето и наших паса ђе иду и носе гласове од мира!“ Мисли да ће му сном проћи — као лисицу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ротква. 6. Овца и јагње. 7. Мост преко воде. 8. Жито. 9. Брашно кад пада испод камена. 10. Звоно црквено. 11. Пијевац и реп му. 12. Казан. 13. Игла. 14. Паун. 15. Коса. 16. Срп. 17. Ђерам. 18. Уши око главе. 19. Псето. 20.
Челе. 64. Чешаљ и уш. 65. Јаје. 66. Коса на глави. 67. Брада, уста, нос, очи, коса и чешаљ. 68. Кревет. 69. Пијевац. 70. Коњ. 71. Лук. 72. Чела. 73. Пушка. 74. Во. 75. Сврдао. 76. Сат у кошници. 77. Козиј реп. 78. Нити. 79.
Писмо. 98. Тиквено сјеме, и вријежа и цвијет и тикве. 99. Коса, чело, очи, уста и језик. 100. Вино у бурету. 101. Пијевац. 102. Врата на кући. 103. Ватра кад се запреће. 104. Лонац. 105. Мравињак. 106. Сисе у краве. 107. Лула. 108.
ж. 138. Пећ собна. 139. У свијеће. 140. У бисага. 141, 142. Јагње и реп му. 143. Воденица. 144. Језик. 145. Пијевац. 146. Игла и конац. 147. Звоно црквено. 148. Буа. 149. Катанац. 150. Трн. 151. Кантар. 152. Вериге. 153.
У том пијевац скочи на корито пак запјева: „Кукуријеку, ево је под коритом.” Маћеха повиче: „Иш, орао те однио!” Царев син чувши то,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
КРАЉЕВИЋ МАРКО НИЈЕ БИО НА КОСОВУ 191 КАКО СЕ КРАЉЕВИЋ МАРКО ЈУНАШТВУ НАУЧИО 192 ПРОКЛЕТА ЈЕРИНА 193 ПИЈЕВАЦ НА ДИВАНУ 195 ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ 199 КАКО СЕ МЕДВЈЕД ПРЕВАРИО 201 МЕДВЈЕД И ЛИСИЦА 202 ЛИСИЦА СЕ ОСВЕТИЛА
Онда царев син запита имају ли у кући још какву ђевојку, а она му каже да немају више никаке. у том пијевац скочи на корито пак запјева: — Кукуријеку, ево је под коритом! Маћеха повиче: — Иш, орао те однио!
Сад је мени свеједно: давало се, не давало. Он им каже шта је учинио и онда се разиђу сваки на своју страну. ПИЈЕВАЦ НА ДИВАНУ Био дјед и баба, па баба имала кокош, а дјед пијевца; па кокош баби снијела неколико јаја, а дјед видио у
А кад дјед чује, ишћера пијевца па га заћера преко поља. А пијевац помисли: „Куда ћу ја сад? Вјере ми, идем цару на диван, па ћу му пјевати.“ Па одатле пође преко поља, па срете лисицу.
Идући путем, док завикаше челе: — Сустасмо ми, пјево. — Е хајте ми се завуците у перје. Челе се завукоше, а пијевац пође мало даље, док угледа цареве дворе, па дође пред двор и запјева: — Кукуријеку, на диван, цару за инад!
Ћипико, Иво - Пауци
— Свиће! — помисли Иво. И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А она’ нишанџија тад затвори па повуче за ручицу, а ручица поћера пијевца, а пијевац кљуцне у ороз, а ороз: пљас, па посријед каписле. А каписла, брате рођени, дâ огањ.