Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Чујеш ти, шапат је појео свечева пијевца! — опомиње га Миланчић и не гледајући га. — Мање ти с том политиком, сад се ратује.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже боље оседлам пијевца, па узјашем на њега, и пођем тражити челца. Кад доћерам траг до мора, а то он отишао преко мора, а ја за њим трагом.
Па ми да челца и још пуну торбу проса од изора. Онда ја упртим торбу с просом на леђа, а седло с пијевца пребацим на челца, те узјашим, а пијевца поведем у поводу да се одмара.
Онда ја упртим торбу с просом на леђа, а седло с пијевца пребацим на челца, те узјашим, а пијевца поведем у поводу да се одмара.
Кад пријеђем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца свежем код себе, па му метнем сијена, а ја легнем спавати.
те им пребијем ону ногу, па их ухватим, те згулим с њих три мјешине, и покупим у њих сав мед, па притоварим на пијевца и однесем кући. Кад дођем кући, а то ми се родио отац, па мене пошљу богу по водицу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
при... (Приказују муње се разгаљеним гостима.) - Мачку очи зврцају у пијевца куваног. Лањске дуње, дуње се злате окном натруло. (Лебди црква ỳ кући.) С колијевке братац ми поцупкује гучући.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже | боље оседлам пијевца, па узјашем на њега, и пођем тражити челца. Кад доћерам траг до мора, а то он отишао преко мора, а ја за њим трагом.
Па ми да и челца, и још пуну торбу проје од изора. Онда ја упртим торбу с пројом на леђа, а седло с пијевца пребацим на челца, те челца узјашем, а пијевца поведем у поводу, да се одмара.
Онда ја упртим торбу с пројом на леђа, а седло с пијевца пребацим на челца, те челца узјашем, а пијевца поведем у поводу, да се одмара.
Кад пређем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца свежем код себе, па му метнем сијена, а ја легнем спавати.
те им пребијем ону ногу, па и уватим, те згулим с њи три мјешине, и поку- | пим у њи сав мед, па притоварим на пијевца, и однесем кући. Кад дођем кући, а то ми се родио отац, па мене пошљу Богу по водицу.
Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже боље оседлам пијевца, па узјашем на њега, и пођем тражити челца. | Кад доћерам траг до мора, а то он отишао преко мора, а ја за њим трагом.
”” Па ми да челца, и још пуну торбу проса од изора. Онда ја упртим торбу с просом на леђа, а седло с пијевца пребацим па челца, те челца узјашем, а пијевца поведем у поводу, да се одмара.
Онда ја упртим торбу с просом на леђа, а седло с пијевца пребацим па челца, те челца узјашем, а пијевца поведем у поводу, да се одмара.
Кад пријеђем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца свежем код себе, па му метнем сијена, а ја легнем спавати.
те им пребијем ону ногу, па их ухватим, те згулим с њих три мјешине, и покупим | у њих сав мед, па притоварим на пијевца и однесем кући. Кад дођем кући, а то ми се родио отац, па мене пошљу Богу по водицу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ПИЈЕВАЦ НА ДИВАНУ Био дјед и баба, па баба имала кокош, а дјед пијевца; па кокош баби снијела неколико јаја, а дјед видио у бабе јаја, па заиска у бабе два-три јаја да му даде.
А баба му вели: — Не дам, бога ми, ниједнога; ето ти пијевца па га оћерај нек ти донесе јаја. А кад дјед чује, ишћера пијевца па га заћера преко поља.
А кад дјед чује, ишћера пијевца па га заћера преко поља. А пијевац помисли: „Куда ћу ја сад? Вјере ми, идем цару на диван, па ћу му пјевати.
Вјере ми, идем цару на диван, па ћу му пјевати.“ Па одатле пође преко поља, па срете лисицу. А лисица пита пијевца: — Гдје ћеш то, пјево? — Идем цару на диван. — И ја ћу с тобом, рече лисица. — Хајде, ама ћеш сустати. — Нећу.
— Е хајде ми се завуци под крило. — Па му се вук завуче. Идући даље срету мијех воде гдје се ваља, па запита пијевца: — Гдје ћеш то, пјево? — Идем цару на диван. — И ја ћу с тобом, мој пјево. — Сустаћеш.
Слуге одмах ухватише пијевца, па га метнуше у гигове и тукце. А пјево пусти лисицу, па све погњави гигове и тукце. Па опет запјева: — Кукуријеку,
Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже-боље оседлам пијевца, па узјашем на њега, и пођем тражити челца. Кад доћерам траг до мора, а то он отишао преко мора, а ја за њим трагом.
Па ми да челца и још пуну торбу проса од изора. Онда ја упртим торбу с просом на леђа, а седло с пијевца пребацим на челца, те челца узјашем, а пијевца поведем у поводу да се одмара.
Онда ја упртим торбу с просом на леђа, а седло с пијевца пребацим на челца, те челца узјашем, а пијевца поведем у поводу да се одмара.
Кад пријеђем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца свежем код себе, па му метнем сијена, а ја легнем спавати.
те им пребијем ону ногу, па их ухватим те згулим с њих три мјешине, и покупим у њих сав мед, па притоварим на пијевца и однесем кући. Кад дођем кући, а то ми се родио отац, па мене пошљу богу по водицу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А она’ нишанџија тад затвори па повуче за ручицу, а ручица поћера пијевца, а пијевац кљуцне у ороз, а ороз: пљас, па посријед каписле. А каписла, брате рођени, дâ огањ.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ни перца од тебе неће остати! — прошишта митраљезац. — Очерупаћу те као пијевца! — Ни пијевцу није мане — мрмљао је стражар. — Ваља га само добро скувати. — Овај ти је потпуно луд!