Милићевић, Вук - Беспуће
У авлији по који пут залаје пас, и, од времена на вријеме, закукуријечу пијевци. Старински сат шета и избија. И онда му се очи саме отварају и буље некуда у мрак, срце немирно удара и одскаче, а
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
си још човјек од ове земље или те већ нечастиви зауздава и узјахује, па да с тобом удари попријеким путем, тамо гдје пијевци не пјевају.