Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Смејаћете ми се ви који знате да радије пијем вина; али код онога умора и онаке воде, не бих се никад сетио малвасије.
Ја, видиш, да не пијем, бих умро, или бих полудео... А овако, ето, као што ме видиш, жив сам!...“ Нато је сасвим жалостиво ућутао; пили смо
„Нека га говеда пасу зелено...“ После из једног јанџика извади пљоску с ракијом и понуди ме да пијем... Кад смо се напили, кренемо се на пут. Мајка његова тужно је гледала за нама... Сирота мати!...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ово, краљу Вукашине? Па зар је ово вино за патријарха? Ово амброзија? Ово златно пераје? Пијем, па разумем Краљевића Марка што пола пије, а пола Шарцу даје! Ово је вино заседа у мраку!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Милун се мало осмехну, али још, као љутито, понуди Видака да седне, па рече: — Пијем, истина, али не знам ко ће платити.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
си искра мога мача победнога; Сто музичких врела што брује и плаве; Поглед који хоће да сагледа Бога; Пехар из ког пијем страшно пиће Славе.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Само једну чашицу. — А, захваљујем лепо. — Ама само једну. — Не, не, верујте... не пијем. — Чашицу, забога... — Ах, ни капи, ни капљице — брани се гост, устаје и клања се и благодари — никад не пијем.
не пијем. — Чашицу, забога... — Ах, ни капи, ни капљице — брани се гост, устаје и клања се и благодари — никад не пијем. Верујте... — Зар је баш никад нисте окусили? — Тааа, није баш да нисам...
— А где је вама кафа, госпођице? — Ја не пијем! Тáта каже да узбуњује крв и не дâ спавати. — А пијете ли бар белу кафу? — Да. — А пунш? — Не. — А гефроренес?
! »Точио«! ... гунђа бојтар. — Све ја крив, само ја точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!! — Ћути, ћути, знам ја тебе... — Та шта ме, шта ме знате!
А зар се нисам нећк’о? — Е, нећк’о си се! Ти си се нећк’о?! И јеси мустра да се нећкаш! — А ваљда ја баш то пијем од беса? Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим. Јербо то је моја сладост једна!...
— Е, нећк’о си се! Ти си се нећк’о?! И јеси мустра да се нећкаш! — А ваљда ја баш то пијем од беса? Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим. Јербо то је моја сладост једна!...
— Е, ваљда сам неки фидибус, па да изгорем. Нећу се ни запалити, а камол’ изгорети! Она ме ’лади кад је пијем. Ваљда има у њој педесет грáди, па да изгорем!
! Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем. Блага к’о божја росица... мо’ш је пити ко кеша бару, ништ не осећаш!...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Тако, снага ми не трпи. — Па како? — Тако. Не могу. — Правда се. — Овако кад ништа не једем и не пијем, миран сам. А чим месо, пиће... После хоћу све, и то много, много! Па боље овако ништа да не једем и миран сам.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па и ја певам, пијем, ждерем, играм, и све радим у неком бунилу, а осећам добро како живот плете и мрси нешто око мене страшно, непојмљиво
Африка
Његово лице изгледа одједном још много старије и уморније, ишибано више климама и годинама. Ја погађам тугу и пијем у здравље деце која су вечерас без њега око божићњег дрвета. Њему су очи пуне суза.
Срамота ме је да сам узбунио свет са тражењем банана и кокоса а да сам не пијем, те се правим као да је то све било ради окупљене деце.
Бој чека са вечером. Кроз стабла и кроз грање чује се подмукли удар у там–там. Вечерам брзо, пијем филтровану воду која мирише на осушену земљу кроз коју се цедила; гадим се.
Не носим провизије, јер једем сваку црначку храну и пијем сваку могућу течност и воду, што вама не препоручујем, јер сада баш излазим из дизентерије од које се овде умире!
Да не бих сасвим изгорео, бирајући између палминог вина и воде, ја први пут откако сам у Африци пијем воду онакву какву је дала природа и какву пију урођеници. Дуги пословни разговори на бамбара између Н–а и црнца.
који тврди да вода, само ако тече, не може носити болест, ја замачем главу у сваки поток преко кога прелазимо, и пијем много и слободно.
Држи га неки обућар који своју тезгу увече претвара у бар. Трећи бар је још за угао даље. Пијем вино од палме, врло алкохолно, и одједном већ на другој чаши осећам одвратност према том пићу које није за белце.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Ти? АНТА: Ја. СПАСОЈЕ: Шта ти пијеш овако изјутра? АНТА: Не пијем ништа, али бих могао сад испипи цео мотор бензина, и не би ми ништа било.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Јер моћно вино? — Та није рђаво, код нас рђаво вино не роди, а ни сам рђаво не пијем. Ту је већ и Кречар са чутуром и пружа је армицијашу. Армицијаш натегне, маше главом. — Добро је.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Онда кум напуни чашу, дигне је увис, прекрсти се и каже: „Ову чашу пића оћу да пијем у здравље мог кумчега Живојина (или како му је већ дао име) да га Бог поживи на много лета и година; дај Господе Боже,
, СНЗ, с. 41) — Имам руке а не радим; имам ноге а не одим; имам главу а не мислим, а најмилије ми је крв да пијем. (Костић, П., ГЕМ, 1930, с. 134) — Улажа вино гони из јелића костелића. (Новаковић, С., СНЗ, с.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Попио бих најрадије живу соду, ако већ хоћеш да знаш шта бих попио! Пијем да те некако поднесем. А могу да те донекле поднесем једино пијан. Опет си ми уништила викенд!
То је била оргија. И остави већ једанпут ту вотку! Много пијеш у последње време... – Зар пијем? – Одувек сам тврдио да не подносиш алкохол!
– Незадовољена је боља реч! — рече жена. — А можда би требало да те подсетим и ко ме је научио да пијем? – Још једна кривица, значи! Да чујемо! – Ти! Ти си инсистирао на белом вину, да би брже стигао до грудњака и чарапа.
Епоха пред хула-хоп цивилизације! Ко још данас носи грудњак? – Ја га носим! – Стварно? – Ти си ме терао да пијем ону одурну јабуковачу, зато што се она у Француској зове калвадос, који је, опет, пио извесни доктор Равик у
Могла би још да одговара за лажну оптужбу. — Хоће ли госпојца, можда, неко финије пиће? — Не, хвала. Не пијем. — Чоколад-ликер? — Хвала. — Аеро-коњак? Пелинковац? Или госпојца из Београда пије само виски?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: Да Бог да! МАТИ: ДЕВОЈКА (младожењи): Изволте. МЛАДОЖЕЊА: Ја благодарим! Ракије никад не пијем. ДЕВОЈКА: Али мало слатког. (Младожења узима.) ПРОВОДАЏИЈА (оцу и матери): Ја би молио, то јест, на две-три речи.
Милићевић, Вук - Беспуће
Како га је бунило њезино: „Зашто?“ „Она је дакле равнодушна,“ помисли он. „А ја не једем, не пијем, не спавам, без и једног часа мира и починка — мислећи непрестано на њу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чекај, аго, који данак Да т' бијеле бијем куле, Да боравим лаки санак Поред твоје вјерне буле, Да ти, аго, лулу пијем, А кураном каву гријем.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
разви писмо и поче: „Драги ђедо, друже Василије, буди здраво ти на двору своме, а ја одох Врбас-води ладној, Врбас пијем, а четнике бијем. Око мене браћа Грмечлије, па друг друга оставити неће . . .
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
се, а он пође позади нас, гледа, смешка се и пева своју омиљену песму: Механџи море, механџи, Донеси вино, ракију, Да пијем, да се опијем, Дертови да си разбијем! — — — — — — — — — — Пој, пој — а сутра? — дочекала би га стрина срдито.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
попио и до такога срамотног стања дотјерао; но он се окорно осијече на цара, говорећи му: — Што је теби стало што ја пијем? Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол?
Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол? Цар, премда је знао да он нема
Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол? Цар, премда је знао да он нема ни паре, опет помисли
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Више би пута пио и ја мало вина, али она: „Како ја пијем воду, па нисам умрла“. Кад пођем у подрум, а она ми преко уста начини кредом белегу, да не могу пити.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Сад и руке да каљам. СРЕТА: Нека, други пут ћу ти купити рукавице. Дед мало ракије. СУЛТАНА: Ја не пијем ракије! СРЕТА: Откад? СУЛТАНА: Откад ме је мати на несрећу родила. СРЕТА: Да шта пијеш?
СРЕТА: Ха, ха, ха! Ова оће силом да се погосподи. Јошт нисам кафу за тебе куповао. Пиј ту! СУЛТАНА: Ја не могу да пијем, чујеш ли једанпут! СРЕТА (замахне): Видиш ли ово? СУЛТАНА: Не, молим те, оћу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сада, кад немам ни филера, живим исто: пушим „Драву“, пијем ружицу, возим се трамвајем и опет сам без лове ... Значи, ствар није у лови, као што мисле многи аматери, јер шта ти
Треће ноћи пробудим се тако од глади, и, као, кренем да пијем воду, јер је маман рекла да због мршављења сваког дана морамо да попијемо тачно осам чаша аква бунарике.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Расточи, Ткаљо, узбуђења нар ми: да с Твојих спојки пијем босиоке и сланог уља капљице и локве. Ти облик мој си - далек садржај ми.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА (наточи вина у чашу): Ако смем служити... АЛЕКСА: Љубим руку. Вина никада не пијем. ЈЕЛИЦА: Ово је ауспрух. АЛЕКСА: И за то нисам расположен. МИТА (на страни): Верујем, кад нам пљушти утроба.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
лисац преврну очи и лажан говор за тренут срочи: „Покојне бабе кунем се главом, одавна држим жестоки пост, водицу пијем, храним се травом, просто не могу да видим кост.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
засенак њен По уској стази ја се будан крећем И слушам шумор кроз дубоки мрак И гледам земљу, окићену цвећем И жудно пијем миришљави зрак.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
стража Варјага једва пустила, у Хагија Софији причест ми нису дали те сам жедан улицама ходио (зато сад много вино пијем) и тужан бејах: просјацима нит имах шта да уделим нити сам бејах просјак, у граду пуном бродова и цвећа никога
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА (приступи јој): Кафу? (Узима шољицу.) Ја иначе не пијем, али кад ви служите. ДАНИЦА: А куда су отишле госпође и господа? МИЋА: Хоће да разгледају кућу. ДАНИЦА: Тако!
(Одлази за Агатоном.) СИМКА (иде за Танасијем): Хвала, ја пред подне не пијем кафу. (Одлази за Танасијем.) ПРОКА (иде за Симком): Хвала, ја не пијем кафу. (Одлази за Симком.
(Одлази за Танасијем.) ПРОКА (иде за Симком): Хвала, ја не пијем кафу. (Одлази за Симком.) ВИДА (сркне па одмах остави шољу): Јух, па ово хладно као лед. (Одлази за Проком.
) ГИНА (уздишући): Хвала, није ми до кафе! (Одлази за Трифуном.) САРКА (иде за Гином): Хвала, ја не смем да пијем кафу због узбуђења. (Одлази за Гином.) МИЋА (полазећи за Сарком, Даници): Видећете, ствар је врло једноставна!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Ко да су у њој даждевњаци презимили!... Оћу ли ја доживети да те бар пет минута у животу видим трезног? БЛАГОЈЕ: Не пијем ја од беса, него од муке! ГИНА: Тешко је теби да нађеш разлог за пијење!
БЛАГОЈЕ: Зашта је преклињеш? ГИНА: Остави мало ту флашу, нека се одмори! БЛАГОЈЕ: Не пијем ја што ми се пије! ГИНА: Него пијеш зато што бринеш за Секулу! БЛАГОЈЕ: Да можда нећеш да кажеш да тражим изговор?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Господо, наздравили сте сваком. Још једну пијану чашу мом Банату. Пијем у славу друга свог, Шустера Проке Натуралова, генералштабног каплара славне армаде Бечког ћесара, кога су стрељали
за очи, за трахом, за болесна уста, за болесни стомак, за болесна плућа, за болесне ноге, за глуве уши, и Лудницу. Пијем у славу котлова чађавих у којима су вриле помије које су јели кад звона зазвоне подне.
Пијем у славу котлова чађавих у којима су вриле помије које су јели кад звона зазвоне подне. Пијем у славу једног јесењег дана и једне венеричне болнице.
Стидео бих се да је моја здравица прва, поносим се да сам последњи. Пијем у славу дашчара пуних стеница, над главама њиним; нажалост не знам да вам их опишем, господо.
Оне су дуге и пуне постеља, лепо поређаних, као гробови војнички, које су наше даме окитиле хризантемама, господо. Пијем у славу њихових малих прозорчића и у славу лекара, белих, и угојених, који су им долазили, одевени у бело, као жене.
Ову чашу младићима што су лежали на тим постељама и писали писма у Банат и питали: да ли је жито никло? Пијем још једном шупама дерним и смрадним и мрачним, опкољеним високим плотовима, набијеним жицама трновитим, у којима су,
мрачним, опкољеним високим плотовима, набијеним жицама трновитим, у којима су, ноћу, блуделе страшне, погурене сенке. Пијем у славу пука Банаћана, који беху верне слуге Бечког ћесара.
дубоко, и бесно, али нису могли да исеку ни један јаук, из тела њиховог, пуног рана, окуженог, жутог, гробног, јадног. Пијем у славу кола Банаћана.
згрче болна лица, страшне главе лудих мученика, и заори коло Банаћана, што ће погурени, пуни смеха, изићи пред Милоша. Пијем у славу ритавих пешака, најбољих пешака дичне хабзбуршке династије, што нису корачали по бојишту, него играли коло у
пешака дичне хабзбуршке династије, што нису корачали по бојишту, него играли коло у једној венеричној болници. Пијем у славу генералштабног каплара, који је командовао, славно, војску болести, свакојаких, по Банату.
Једну чашу у славу румених ружа, што су почеле да цветају на уснама славних пешака славне војске Хабзбурга. Пијем у славу смеха Банаћана који је лаган као и коло њино, али оштрији од јатагана.
А ни интернационалистима, јер није личила на Рембрантову матер. Ја пијем у славу њиховог кола вечерњег, недељом. Светиљке су биле прашњаве и мале.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Једни хоће вино и соду. — Нећемо, — вичу други — боле је пиво! — Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. — А ја, опет, из начела не пијем вино.
— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. — А ја, опет, из начела не пијем вино. И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата.
Ни ја сад не могу пити каву. Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« Попови се смеју сви, а ја, у забуни, кријем нос руком. А вала није ни његов мањи. Ако ја пијем ракију, не скомрачи ни он вином. Али шта ћеш... и нос се у сиротиње боље види«...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А не опасујем се само ја ујутру и не пијем воду са шећером само ја ујутру, него и ти И овај и онај и свима нама каже понешто жена.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад помислим на све, живот ми се огади И дође ми да више не једем и не пијем... КРАВЉА ЉУБАВ — Шта је љубав? — питао сам краву На ливади, док је пасла траву, Ока влажна, памети пипаве,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ИИИ Синоћ сам, Госпо, пио разна вина, А све у част и слатко име ваше. Но свуда беше таква месечина Да мишљах: пијем њу из сваке чаше.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошанку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ја бирам овцу, која је најбоља и боља, па кољем па једем; вино, које је најбоље и боље, ја пијем. А газди терам све пуладине и мрцадине. Газда мене пита, газдарица тражи: „Море, старче, ди ти је та и та овца?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ „Добра ти срећа,“ одговори Игњатије, а Христос опет рече: „Оли ми дати мало воде да пијем?“ „Оћу, чоче, а за што не“ одговори Игњатије, „него дођи овамо.
пропио и до такога срамотног стања дотјерао; но он се окорно осијече на цара, говорећи му: „Што је теби стало, што ја пијем? Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш, да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол?
Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш, да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол?“ Цар прем да је знао, да он нема
Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш, да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол?“ Цар прем да је знао, да он нема ни паре, опет
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: За толико ће ваљда моћи, зваћу га. Оћете нешто за пиће? ИСЛЕДНИК: Ово је службено, не пијем кад сам на дужности. (Цмиља излази) ЈАГОДА: Нисам га ваљда убила? ИКОНИЈА: Ниси, мало је фалило!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— одазва се Мачак. — Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре! Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином! Мачак немаде куд ни камо. Види злу игру фратарску, али је ред слушати.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
злато, нешто проћердао а нешто Ђорђе скло— нио себи, јер, кажу, никада не одлазим у цркву и никада се не крстим кад пијем ракију.
Знала је криво да измери, смела да закине надницу. Хтела је својски да помогне кад си у муци. Аја црну воду пијем откад памтим себе. После неке буне, Турци ми ухватише оца и натакоше га на багремов колац.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
УКОР 31 Х КРОЗ ПОНОЋ 32 XИ ЉУБАВ 33 XИИ 34 XИИИ КАД СЕ СЕТИМ 35 XИВ НА НОЋИШТУ 36 XВ МИЛА 37 XВИ ПИЈЕМ... 39 XВИИ ЈОШ...
Ђ. Јакшић XИИИ КАД СЕ СЕТИМ Кад се сетим, мила душо, Руменила лица твога, Тад не пијем друга вина, Него само црвенога.
Ал' када ми на ум дођу, Дођу твоје црне очи, Онда крчмар ништ' не ради, Само црно вино точи. А ја пијем, певам, плачем, Од жалости, од милина, Па кад пођем, ја посрнем, Од љубави - и од вина.
Ко ли бригу да разбије? Нема Миле, неста ћева!... Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ђ. Јакшић XВИ ПИЈЕМ... Пијем, пијем... ал' у пићу Још се никад не осмену' Као да је рујним вином Бог полио хладну стену!
Нема Миле, неста ћева!... Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ђ. Јакшић XВИ ПИЈЕМ... Пијем, пијем... ал' у пићу Још се никад не осмену' Као да је рујним вином Бог полио хладну стену!
Нема Миле, неста ћева!... Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ђ. Јакшић XВИ ПИЈЕМ... Пијем, пијем... ал' у пићу Још се никад не осмену' Као да је рујним вином Бог полио хладну стену!
Посрне л' ми каткад нога, Дружина се луда смије Ал' се брзо смеха трза К'о од једа љуте змије. А ја пијем, јоште пијем У том ми се срце пара Ћутећи се само играм Љутим врхом од анџара. Ђ. Јакшић XВИИ ЈОШ...
Посрне л' ми каткад нога, Дружина се луда смије Ал' се брзо смеха трза К'о од једа љуте змије. А ја пијем, јоште пијем У том ми се срце пара Ћутећи се само играм Љутим врхом од анџара. Ђ. Јакшић XВИИ ЈОШ...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Нека ти, високи заштитниче закона, та гозба не прави никакве бриге! Ја мало једем, а пијем само воду“. „Ипак, ипак!
Он испразни бокалче до капи. „Видиш, синовче, тог принципа се стално придржавам: пијем вино по утврђеној мери, бокалче по бокалче“.
Подигох своју чашу. „Честитам вам, господине Герике, на вашем успеху и пијем у ваше здравље“. Куцнусмо се срдачно, али млади Герике се намршти. „Шта ти је, Ото?“, запита га његов отац.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ручамо у вагон-ресторану кроз Швајцарску. Пролазе рајски предели. После ручка ја се завалио, запалио цигарету и пијем француску каву. И то пушим на ону ћилибарску муштиклу.
“ Ја сам тек испијао своју црну каву, тању, слађу и с пеном какву ја волим да пијем, кад се онај дечко поврати заједно са кочијашем и то оним глувим што сам на први поглед закључио да ме убијете не знам
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако ... шта ти не ради... Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.
»Што су ово ноге ’вако тешње?... Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!... Није требало да пијем, само сам се осрамотио... Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Но он се окорно осијече на цара, говорећи му: — Што је теби стало што ја пијем? Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол?
Но он се окорно осијече на цара, говорећи му: — Што је теби стало што ја пијем? Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол?
Но он се окорно осијече на цара, говорећи му: — Што је теби стало што ја пијем? Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И очију што их види моја снага. КУЋА МРАКА ПИЈАНСТВО Не марим да пијем, ал' сам пијан често У граји, без друга, сам, крај пуне чаше, Заборавим земљу, заборавим место На коме се јади и
Не марим да пијем. Ал' кад приђе тако Свет мојих радости, уморан, и моли За мир, за спасење, за смрт или пак'о Ја се свему смејем па ме
И желећи да се заклоним од срама Пијем, и зажелим да сам пијан довек; Тад не видим порок, друштво где је чама, Тад не видим ни стид што сам и ја човек.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Но испиј је најприје!... Тако!... На здравље!... Хоћемо да се напијемо вечерас. Ти знаш да ја не пијем, али ноћас хоћу, због тебе...
Краков, Станислав - КРИЛА
Онда је прихватио дрхтавом руком чутурицу, и Тужно климнуо главом: — За покој своје душе пијем! Као да је правдао своје сувишно пијење. И тако је прошао цео дан.
Петровић, Растко - АФРИКА
Његово лице изгледа одједном још много старије и уморније, ишибано више климама и годинама. Ја погађам тугу и пијем у здравље деце која су вечерас без њега око божићњег дрвета. Њему су очи пуне суза.
Срамота ме је да сам узбунио свет са тражењем банана и кокоса а да сам не пијем, те се правим као да је то све било ради окупљене деце.
Бој чека са вечером. Кроз стабла и кроз грање чује се подмукли удар у там–там. Вечерам брзо, пијем филтровану воду која мирише на осушену земљу кроз коју се цедила; гадим се.
Не носим провизије, јер једем сваку црначку храну и пијем сваку могућу течност и воду, што вама не препоручујем, јер сада баш излазим из дизентерије од које се овде умире!
Да не бих сасвим изгорео, бирајући између палминог вина и воде, ја први пут откако сам у Африци пијем воду онакву какву је дала природа и какву пију урођеници. Дуги пословни разговори на бамбара између Н–а и црнца.
који тврди да вода, само ако тече, не може носити болест, ја замачем главу у сваки поток преко кога прелазимо, и пијем много и слободно.
Држи га неки обућар који своју тезгу увече претвара у бар. Трећи бар је још за угао даље. Пијем вино од палме, врло алкохолно, и одједном већ на другој чаши осећам одвратност према том пићу које није за белце.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
неба разговор Ти си, дивни рај к’о исти, Смеран твој сам пјеснотвор; У радости красном цвету Раскоши ја пијем сласт. Музико! Теб’, увек свету, Хвалит, славит узох власт.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад се врати' — а оно све стоји готово на 'ној равни пред џамијом. Рушим ти ја крметину, пијем вино, а 'оџа једнако учи. Учи, 'оџа и ја сам учио! Ту сам 'нако кесеџијски ручô и покупио нешто намета.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тад врлине певам дубоким опелом, Истурених уста пијем снагом целом Сласти, сласти дубоке, бескрајне. (1911) ПОЉУБАЦ Ми смо деца среће и живота зрела, Наша чудна
твој да сам, и сав да се свијем И да ме очи твоје воде рају, У кут где боли и уздаси стају: Из твога ока да утеху пијем. Мој бол је велик, од свег бола већи, И само теби, теби ћу га рећи: О, буди сведок мога искушења!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МИЛИСАВ: Докле сте пили? ЖИКА: До шест јутрос. И толико сам се пута заклео да не пијем врућу ракију на вино, па не можеш.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и крши прописе турског султана и у време Рамазана чини све што им је супротно, а онда се на прекор царев правда: "Ако пијем уз рамазан вино,/ ако пијем,/ вера ми доноси".
и у време Рамазана чини све што им је супротно, а онда се на прекор царев правда: "Ако пијем уз рамазан вино,/ ако пијем,/ вера ми доноси".
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
7 ПУТ У ГОРЊАК 8 НОЋ У ГОРЊАКУ 13 НА НОЋИШТУ 15 ВЕЧЕ 16 ОРАО 18 ПОСЛЕ СМРТИ 19 ЈА САМ СТЕНА 20 ЋУТИТЕ, ЋУТ’ТЕ!... 24 ПИЈЕМ... 25 ПАДАЈТЕ, БРАЋО...
1860. ПИЈЕМ... Пијем, пијем... ал’ у пићу Још се никад не осме’ну’ — Као да је рујним вином Бог полио хладну стену!
1860. ПИЈЕМ... Пијем, пијем... ал’ у пићу Још се никад не осме’ну’ — Као да је рујним вином Бог полио хладну стену!
1860. ПИЈЕМ... Пијем, пијем... ал’ у пићу Још се никад не осме’ну’ — Као да је рујним вином Бог полио хладну стену!
Посрне л’ ми каткад нога, Дружина се луда смије — Ал’ се брзо смеха трза, Кô од једа љуте змије... А ја пијем, јоште пијем — У том ми се срце пара — Ћутећи се само играм Љутим врхом од ханџара... 1861. ПАДАЈТЕ, БРАЋО...
А ја пијем, јоште пијем — У том ми се срце пара — Ћутећи се само играм Љутим врхом од ханџара... 1861. ПАДАЈТЕ, БРАЋО...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Гине ткач, и гине ткање, и влат. Ал’ чудно непогиба мир златали зри, где гинуло се и ткало. 4 Поглед је — пијем, И пјанећ све ме, чудно свему себе дам. Поглед је — бдијем. И пупећ у свему моје семе, самртно радостан, и сâм.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: — Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Овај нема више од двадесет и пет година. Макарије Почео сам пре два дана да пијем напитке које ми справља наш нови брат Доротеј. Осећам се већ мало боље. Бол у утроби ми је уминуо.
Овде кркам и пијем, док ми манастир у долини обраста аптовином и коврагом, гује се коте у његовим зидинама а паукови плету мрежу по
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ја дижем златни пехар свој, Поклоник миле власти, И све у славу пијем њој, У славу прве сласти! Ал' шта сте стали? С вина тог Врте се до и лузи На тирс наслоњен дрема бог, Крај њега моји
њен По уској стази ја се будан крећем, И слушам шумор кроз дубоки мрак, И гледам земљу, окићену цвећем, И жудно пијем миришљави зрак.
Гараво, пустарско чедо, вино нек нама служи, Док ноћни падне мрак. Пићу с тобом као с братом, Да не пијем сам, А већ после... Ах, баратом Бићемо се, знам. 1888.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Чекај аго који данак Да т' бијеле бијем куле, Да боравим лаки санак Поред твоје вјерне буле, Да ти аго лулу пијем, А кураном каву гријем.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Стани): Је ли ово од оне ракије што је ја пијем? СТАНА Јесте, јесте. Та је. ХАЏИ РИСТА (испија на душак и полази): Е, сад збогом.
— Тако! Хоћемо да живимо, како нећемо да живимо? Ево ја, стар сам, па колико пута добро, слатко једем, па и пијем. И то, по некада више пијем него што треба, па онда, Бога ми, и запевам.
Ево ја, стар сам, па колико пута добро, слатко једем, па и пијем. И то, по некада више пијем него што треба, па онда, Бога ми, и запевам. Истина у ноћ, у мрак, јер деца да ме не чују и да ми се не смеју...
Па ја сам то за тебе, само за тебе... МИРОН (одбија): Не, не могу. И није ред да ја овде једем и пијем. ТАШАНА (снуждено, као погађајући му мисли): А, зато што си свештеник! Али, и ти си човек.
Чиста, суза, ак препеченица, ама ладна, болан да гу пијеш! САРОШ (одгурне стакло и метне га испред себе): Нећу да пијем. Нећу. Улази Наза (огрнута фереџом, са дахирама испод пазуха).
у целом овом големом свету, само једно место, једну кућу, где сам могао данима, месецима, да седим, лежим, једем и пијем. Ако легнем, донесе ми се преобука а моја је већ сутра опрана, осушена, лакат на минтану окрпљен, дугмета пришивена.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
овај, ја ципелу не могу да крпим, девојку не могу да волим, пиво не могу да пијем, ако није мир... Госпојицу ћу ја послушати, ако нешто устреба кад дође ваш ред да чистите...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) На, Дорчо! На, синко! КОШТАНА (пева на чардаку): Мирјано, ој Мирјано, Имаш чарне очи, Мирјано! Дај да ги пијем ја, Дај, Мирјано, дај, дај! СТОЈАН Дадо, умрех ти!
Злато нека носи злато а не стара сува кост! Певај! КОШТАНА (наставља песму): Море, дајте мени туј мутну воду, Да пијем, аго, да спијем... — Море, за тебе има шарена соба Да спијеш, аго, да љубиш. ТОМА За мене нема више, кћери, нема.
— Тој сам ја!... Па од т’ј бол, јад дерт ли је, проклетија ли нека — еве на ногу гинем. Идем, пијем, лутам по мејане, дерт да заборавим, с’н да ме увати. А с’н ме не ваћа. Земља ме пије... Ноћ ме пије...
Долази Митка. МИТКА (пева): Механџи, море, механџи, Донеси вино, ракију, Да пијем, да се опијем, Дертови да си разбијем. МИТКА (кад види кола, сватове, свираче, руком их зауставља): Стој! Стојте!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тада рече Тодоре везире: „Пријатељу, Мијаило краљу, није мене царе оправио да ја пијем по Леђану вино, већ да с тобом свадбу уговорим: кад ће царе доћи по ђевојку, у које ли доба од године, колико л' ће
лијеву руку, од зобнице једне те до друге, док је своју пуну напунио; па он оде тражит механџију: „Механџија, дај да пијем вина!“ Механџија њему одговара: „Ид' одатле, црни Бугарине!
Што ли сабљу на крило намичеш?“ Ал' беседи Краљевићу Марко: „Поочиме, царе Сулемане, ако пијем уз рамазан вино, ако лијем, вера ми доноси.
Ак' нагоним оџе и аџије, не може ми та образ поднети да ја пијем, они да гледају, — нек не иду мени у меану. Ако л' носим зелену доламу, млад сам јунак и доликује ми.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ти памти... Је л’ седма? Добро... Кад ти кажеш, верујем. Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати! Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући
! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи си, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару. Запали је, стаде пуштати димове.
— Ја сан немам... Ја за вечеру не знам.. — Леле! — рече мало подругљиво Зона. — Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све зарад тебе, Зоне!... У лов идем, пушку не испалим!
Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја! Ти си еснаф-човек, мајстор на мушљике...
Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше: Кад ја имам рујно вино, — зашт’ га не пијем? Ај-хај-хај! Кад ја имам чарне очи, — еј, зашт’ их не гледам?!...