Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Седећи ми на столици, а и она на асталу у самовару чај кува и даје нам те пијемо, а она једнако, како попијемо, опет наслужи; по три ли по четири ли пописмо, а милостива госпа опет наслужи.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: — Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— говоре латински и грчки као свој рођени језик) је ли Србија у Малој Азији; чудили се кад смо им казали да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— рече г. Пера. — Па имам тако тридесет акова. Ниједно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо, а пијемо ово лети. Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.
Пера. — Па имам тако тридесет акова. Ниједно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо, а пијемо ово лети. Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јер шта је то победа, и може ли је данас бити? А ми пијемо у логорима за срећне резултате, играмо бесно, делимо ордење, заводимо један другом жене, претимо и певамо у оном
Африка
Девојке доносе вино и кад ми одбијемо да га пијемо, пију саме, брбљајући између себе, из црначке учтивости, правећи се као да нас више не примећују.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Нема их, побјегла сва тројица! — уздахну чича Тришо. — Хајдемо натраг у крчму. Упали лампу, па ћемо наставити да пијемо.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Четири кочијаша ваљда ће кадри бити коње и кола чувати. Господар Софра иште вина. Чамча извади. — Хајде да пијемо, ту се спавати не може. Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо.
Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо. Но сад како је, тако је, хајд да пијемо, па онда да певамо, да им покажемо да се не бојимо, — рече господар Софра, а из великих црних очију варнице му скачу.
— Хајд’ сад опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — Свети Никола, благодарим ти. Како први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти
Они још плачу, јецају. — Та који вам је враг? — Е, мој Чамчо, ми плачемо, и знамо зашто. Сад овде још пијемо, ал’ једаред морамо се раставити, морамо умрети, — одговара кроз плач Кречар. — Ви сте баш луди!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Седимо ми тако, пијемо и разговарамо се, док тек од једном дојурише пред кафану једна кола и из њих изађе неки Јово, вересијаш из Београда.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Начелник му казао да ће те звати да разговара с тобом. Ствар можемо сматрати за пола свршену. Пијемо на твој рачун!” (Збуњен радошћу, усхићен.) Спиро... Спиро... СПИРА: Чујем... ЈЕВРЕМ: Пола свршено!
ГРАЂАНИН: Од Симе порезника. Чух, па рекох, 'ајде да свратим те да те обрадујем. Ми, у име божје, већ пијемо на твој рачун. ЈЕВРЕМ: Ко пије? ГРАЂАНИН: Грађанство. ЈЕВРЕМ: Ау! Ама, зар цело грађанство? ГРАЂАНИН: Е, одох ја!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то! А? Е, људи, ово је страшно! На све стране харање и експлоатација грозна!!!
Чујеш само: »Мило ми је! Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!
« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пак напада локвицама. Која воћка пада земљи сама, Не треба се ни бацати на њу. Коју воду треба да пијемо, Не треба је никако мутити! Коноп веже коње и волове, А поштена ријеч витезове.
Сад дај да пијемо и да се веселимо, тако је Бог и Божић наредио, да му је за славу и милост! С ОРАХОМ — О Боже како је ови орах пун
Ваши води по шуми шушкали, а злотвори од муке кукали, а ми у здравље и весеље да пијемо, да се веселимо! 3 (ПРИЈЕ ДАН КРСНОГА ИМЕНА) Здрав си, кућни домаћине, здрав ти свак у кући био како и ови орах.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Тада да једете два јела, осим среде и петка, јер у те дане никако не окушамо уље, нити вина пијемо. А у уторак и у четвртак и хоботнице једемо, а у суботу и недељу и рибу једемо и пиће великим красовољем да пијете.
Ако ли се догоди у Велику недељу, тада не окушајте рибу, осим што уље и вино пијемо, празника ради да се утешимо. Ако ли дође Велики петак, не једемо ни уља, нити вина пијемо.
Ако ли дође Велики петак, не једемо ни уља, нити вина пијемо. А у Свету и Велику суботу да одступи свака брига и окупљање на јело, већ само по литургији пред црквом да се да по
не падне Велике недеље, то се и током ње целе управљамо као и прве недеље, осим у четвртак, када уље једемо и вино пијемо. Овакав начин живота имајте у свете велике постове, а за немоћне бригу налажем игуману по вољи.
У уторак и четвртак једемо двапут са уљем и вино пијемо, а у понедељак, среду и петак једемо једанпут: нити са уљем једемо, нити вино пијемо.
једемо двапут са уљем и вино пијемо, а у понедељак, среду и петак једемо једанпут: нити са уљем једемо, нити вино пијемо. А у суботу и недељу и рибу једемо и све понуђено нам, и вино пијемо.
А у суботу и недељу и рибу једемо и све понуђено нам, и вино пијемо. А у пост Христовог Рођења нека вам за јело и пиће буде исто као и у пост Светих апостола, па начин како вам указасмо.
Ако се не поје „Бог Господ“, да једемо једанпут, због краткоће дана, а једемо уље и вино пијемо у те дане. У среду и петак, заповедам вам да ово не чувате само у посту, већ и у све дане преко године, да уља не
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тада је Чакаранац пошао ка вратима, али га је Аћим ухватио за рукав и посадио на своју столицу. „Седи да пијемо за наше измирење! А ви, луди, пијте колико хоћете и шта хоћете. Ико, на мој рачун!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад се вратих, продужисмо да пијемо вино. Време нам брзо пролази. Запитах младога Герикеа шта га је определило да дође на студије у Беч.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Нема, да кажем, старог живота, нема пријатељства, нема ничега. Лажемо се, сплеткаримо, свађамо се и пијемо. То ти је све. Па попи наискап. — За кума знаш? — упитах. Он ме не чу. — Чуо си за кума? — А, јест, знам.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
!... Шта треба човеку друго ?... А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...
— Које ли је доба? — Нема још поноћи, сигурно ... Лези, спавај ; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
То ноћ у спокојству тишином мирише. А бол шири крила... Ти си дивна била. ТИШИНЕ ОРГИЈЕ Пијемо нас неколико пропалих луди И полусвет: Без свега, и без радости; мада нам груди Чезну за цвет.
Јер свак живи у гробу свом, само што неће Да види гроб. Ни своје дане, што горе, к'о мртвом свеће, Ни своју коб. Пијемо с уста и чаша. Маштом лудила Стварамо зрак: Све нас је довела тајна што нас убила, Откала мрак.
Пијемо с уста и чаша. Маштом лудила Стварамо зрак: Све нас је довела тајна што нас убила, Откала мрак. Пијемо нас неколико пропалих људи И полусвет; И знамо, радост не може да се пробуди, Опао цвет.
Петровић, Растко - АФРИКА
Девојке доносе вино и кад ми одбијемо да га пијемо, пију саме, брбљајући између себе, из црначке учтивости, правећи се као да нас више не примећују.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Расте у овом бунару, испод прозора — додаје Коста. — А, решили смо да више вино не пијемо — вели ветеринар Света. — Богами, то је лепо од ваше стране — као одобрава Коста. — Слике голих жена немате.
— Таман посла! — Њих двојица не знају за меру. Имали бисмо муке са њима и сутра... Али изговорисмо се да не пијемо... — Знам ја Бору. Луд је он кад се напије... — Коста је још гори. — Радослав се диже и скиде блузу.
— Коста, наливај !... На првом месту да услужимо наше љубазне домаћине: Рацу и Свету. Деде! — Ми не пијемо више. — Немој да ми одрекнете и други пут, иначе... — он се окрете војницима: Нишанска тачка одело на зиду.
Ћипико, Иво - Пауци
— пецну га Цирило. —Чекај, чекај, доћ' ће и твоја ура! — одговори мирно старац. — Да радимо! А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата! Оцта, брате, и боба, па дери! —Ча си се узбалија!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту пијемо каву, а ја запалим своју цигару. Онда водимо неусиљене разговоре, који не оскудевају шалом, а цитира се чешће Хомер нег
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (не гледајући га): Доста вам је. Нема више. И сада сте већ пијани. СЕЉАК (увређено): Ко? Мори ће пијемо цел ноћ, па ће опет сав посо да свршимо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А да нас не би усисало, негуј веру, религију, гробље!... Луд, извештачен живот скроз! Једемо и пијемо извештачено, имамо ванбрачну децу извештачено, гомиламо новац извештачено ... — Извештачено? — смеши се стари вештак.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Ал’ говори Муса Арбанаса: „Прођи, Марко, не замећи кавге, ил’ одјаши да пијемо вино; а ја ти се уклонити нећу ако т’ и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а
Кад удари синџир-гвожђе тешко, па засједе пити рујно вино, удари га чизмом и мамузом: „Устан’, Ђемо, да пијемо вино!“ Кад погледа Ђемо Брђанине више себе Марка Краљевића, а на врату синџир-гвожђе тешко, скочи Ђемо на ноге
“ Арап њему лепше одговара: „Здрав, јуначе, делијо незнана! Од’, јуначе, да пијемо вина, па ми кажи што си ми дошао“. Ал’ беседи Краљевићу Марко: „Немам каде с тобом пити вина, а добро сам до тебе
Вели њему црни Арапине: „Богом брате, војвода Дојчине, ти се прођи кавге и ђавола, но одјаши — да пијемо вино, џаба тебе порез од Солуна и џаба ти солунске ђевојке; кунем ти се богом истинијем да ти овђе никад доћи
Још мејдана ни видио ниси, а камоли да си излазио; већ од’, Иво, да пијемо вино: греота је тебе погубити, јер си теке на свет настануо; већ се предај, Сенковићу Иво, и без ране и без мртве
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
МОЛИТВА ЗА МИРАН ПУТ У ВЕЧНИ ВИЛАЈЕТ Родај нам, скрбним, со те лозе вина да пијемо и нашу тугу старостљиву да заборавимо. Знамо те јасну и светлу кано сунце, сјајну једнако на зле и на добре људе.
Може ли се то држати и право веровати се томе писму, јер је то исти оваки виноград био што се копа и вино из њега пијемо? Или о нечем другом ваља нам се мислити и своју памет разбијати док прознамо што је то и нашто ли износе те речи?