Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако се на то први јави ороз (пијетао), онда ће се удати за момка, — ако ли се јави прво кокош, удаће се за удовца.“¹⁴ 2.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Кус пијетао — пиле довијека... – гунђа моја тетка и затвара капију, да јој гуске не побегну напоље. ПОТОП ЗАДОВОЉСТВА На њивама
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Ћопић ЧАРОБНА ШУМА Садржај ЧАРОБНА ШУМА 2 (УВОД) 3 ПИЈЕТАО И МАЧАК 10 МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА 28 ЦРВЕНИ ВРАБАЦ 40 БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ 50 КУЋА ПОД ПЕЧУРКОМ 63 РИБАР И
дољом и узбрдицом, с чаробном капом невидљивицом, с лукавим Ћосом водио борбу, донио прича препуну торбу. ПИЈЕТАО И МАЧАК При крају шуме, у доба давно, Мачак и Пијевац живјели славно.
Какав је Мачак Пјетлићу друг знало се шумом уокруг. Зими, док моћна мећава вије и обноћ бура по шуми виче, Пијетао лежи, пећице грије, а Мачак прича ловачке приче.
зелен опрезно гази, на сваки шушањ у шуми пази, трагове звијерки пажљиво њушка, спремна му стоји шкљоцава пушка. Пијетао дотле кукуруз кљуца и богат ручак за Мачка спрема, по лонцу мијеша, тихо пјевуцка веселу пјесму, равне јој нема:
“ „Пшеница! Ура!“ Пијетао скочи — радосним сјајем бљеснуше очи, па увис ђипну, весели бата, главачке јурну право на врата.
неке стране, урвине праве, лете на туру и преко главе, репови праше, очи се жаре, а торба дрнда низ камењаре. Пијетао не зна, од страха слијеп, гдје му је глава, гдје ли је реп.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Свак’ је у својој кући краљ. — Сваки је кокот у свом буништу господар. — Свака је кока на свом сједалу пијетао. — На свом кориту свако псето најјаче. — Свуда је проћи (ходити), ал’ (најбоље) је дома доћи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Да неко негдје крикне — па макар ко и макар што — да кукуријекне пијетао или да зањаче магарац. Макар да снажно залупе нека врата или прасне неко стакло — ма што, ма што, али само да то
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Мијења глас. Умије заплакати као мало дијете, залајати као пашче, а закукуријекати као пијетао. Често пута удари згодно рукама о бедре као пијетао крилима и закукуријече, те превари пијетлове, па се прије времена
Често пута удари згодно рукама о бедре као пијетао крилима и закукуријече, те превари пијетлове, па се прије времена раскукуријечу по селу. Зато га руже помлађе жене.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Озебло је штектала лисица и понекад се шуљала до под сам кокошињац н ослушкивала како се унутра мешкољи пијетао спремајући се да објави касни ноћни сат.