Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« Одмах ти, болан, гракну село, те ко будак, ко мотику, ко пијук, ископаше га и однеше, те укопаше чак негде крај Граца под обалу и, хвала богу, више ни градљике!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чудотвор се амо живо крену, Диже пијук па удари стену, Пуче стена као гром да груну, А из стене грдна сова муну, Ја помисли да оће да бега, Али она
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Сада ћеш поћи ка сунцу ближе!“ — рече му Рудар и пијук диже. Ловац кроз таму иде без гласа гдје шума бујна до неба стаса.
Ту је и писмо, од мрља ври: „Примите поклон! Рудара три.“ И потпис има: пијук рудара, стријела са луком и котва стара.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Пола седам... Замрачио сам и собу и кутке Душе, јер слаб сам био да се предам Мислима који дубе, као пијук, Несрећно срце сећањем из мрака.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Једне ме маме, друге плаше — Незнаним гласом ко из тмине: Уђи у мртво царство наше! КУЋА Буди ме пијук преко пута: Још једну драгу кућу руше. Опада њена боја жута — То чисто злато моје душе.