Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А капетан скинуо јеменије, па, у белим чарапама у које је капетаница вешто уплела два-три црвена или плава листића, прекрстио ноге, па се посадио насред сеџадета и, пуштајући густе димове из чибука, преслушава једног по
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пољубац њезин беше тих и ледан, Мраморни пољуб; а коса јој плава Одисала је сетан мирис један Бокора ружа који доцветава.
СЕЛО Из Трстеног Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова; ноћ светла и плава. Кô немирна савест што први пут спава, Тако спава море у немом блистању.
Насред катедрале лежала је она, Као Илузија која је умрла. Тако плава, тужна. У белом оделу, Легла је међ руже и миртино цвеће.
Колико?... Све ћути. Ах! то је ужасно. ЉУБАВ Је ли ово љубав, или болна једна Потреба да љубим? Ова жеља плава, Је ли жеља срца моћнога и чедна? Или напор душе која малаксава? Је ли ово жена коју љубим, збиља?
У шуму се кришом вратио дечко и одрешио блудницу. Она је дечку извадила оба његова плава ока да не би видео на коју ће страну она отићи.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
дуга цев за лулу, обично од племенитог дрвета или ћилибара, богато профилирана и често са украсним колутовима чивит — плава боја индиго хартија џемадан — кратак капут украшен гајтаном џерима — глоба, казна џубе — дугачка горња хаљина без
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење. Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Мица и Алка лепо изгледају, једна црнпураста, друга плава, златокоса. Кад се упоредо шећу, противност боје красоту им увећава.
Африка
Црнци увијени у пространа плава платна, у црвене ђердане, дугих танких руку, веслају. Прилази Вуије да ми покаже шта да гледам.
Оне показују само за тренутак своје зубе беле, своје очи црно–плава; све своје тело превијено и запето као лук са кога као да одлази стрела.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Небо се после, опет, спусти на ту празну земљу као плава завеса. Све до краја XВИИИ века, у том краљевству ратови су били чести.
Нека чека док стигне у Осек, па нек се тужи – до Бога. Павлу је затим враћена његова кратка, плава, хусарска, куртка, и сат, и бурмутица, а профоз му понуди жену да му ноге намаже фластером, од фелчера.
Жене у плавим сукњама и плавим марамама, деца у плавим плундрама. Чинили су се Махалчанима као нека плава поплава. У том тренутку, Трифун, иако је био човек прост, уморан од живота и фамилијарних брига, разумеде све.
У том тренутку, Трифун, иако је био човек прост, уморан од живота и фамилијарних брига, разумеде све. Та плава гусеница имала је да пређе преко Махале, преко њихових кућерака, преко багрења, преко те земље коју су били натопили
Госпожа Евдокија га тек сад, пред вече, поче да запиткује о том каква му је била жена, је ли била лепа, и црнка, или плава? Како то да је смерт задеси, приликом порођаја? Трандафилка јој је, каже, причала да Исакович више не мисли да се жени.
Божич му онда довикну, да је то бар лако. Ето му Францл, домаћинова собарица. Та мала собарица, плава, врло млада, са црним шепутом од велура, око врата, лепушкаста као лутка, баш је кроз трпезарију пролазила.
дан пре, него бледа, исплаканих очију, надувених усана – као изуједаних – а под пазухом је носила сребрн послужавник. Плава, бледа, не рече му ништа, него окрете леђа и оде из собе.
Са друге стране Саве, његова планинска Сервија остала је, да се види још само као, плава, чиста, небеса. Чему онда тражити да се негде настани, насели, да има кућу, на овој страни – чему, уопште, тај прелаз
Та грудата, плава, девојка, упала је у полумрачну ложницу Вишњевскових, као фурија. Урликала је најскарадније речи. Госпожа Јулијана се
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Иза стакала, као наталожена плава светлост, чучао је сумрак, кад се сетих писма које је почињало са „једина моја” и Рашиде која је рекла да ће ме
Не знам зашто сам га увек замишљао као високог и црног кад је Рашида плава, али ја сам га замишљао таквим. Било је то нешто као криминални роман без полиције, јер, док ме је он давио, вешао за
Испод кревета собе у поткровљу лежале су ствари без којих не бисмо смели ни да помислимо на пут. Била је то Владина плава спортска торба, пар сандала; један ножић са четири сечива, две конзерве говеђег паприкаша, кутија шећера у коцкама,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Многи са стране долазе. Доћи ће на бал и један касапин из села Ш, са супругом и дивном, лепом ћерком, јединицом. Плава, висока девојка. Тај касапин, господар Полачек, врло је богат и стари познаник господара Софре. Познају се и поздраве.
Црњански, Милош - Сеобе 1
врата, која су дозволила да уђу међу њих, из врта, и бокори јоргована, и багремови, и кестенови, а да се приближе плава брда и трепћуће звезде, бискуп је, слушајући свирку, мало налево нагнутом главом, доказивао, пре свега: да је
Београдски град и шарени, турски трг, коњи што се у води даве, велика и плава његова кућа, блато и мреже, лађе и врела, окречена пећ, ковитлаху се више пута око његове главе, али су сваки пут
Беше му као да је стигао дома. Иста раван, иста река, исте баруштине, песак, врбаци, а иза њих плава брда. Из тршчака излетаху роде, а жабе крекетаху и хујаху сву ноћ.
У дворишту је била потпуна тишина. Међу високим зидовима видела се узана и плава површина неба, непроменљива и чиста.
било сасвим мрачно, бездано и невидљиво, десно, над равницама, црним и мрачним, над густим травама, светлела се небеса плава, видна, висока и звездана.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Тако се родила Снежана! – Па, кад знаш, зашто онда лепо не заспиш? – Хоћу да легнеш покрај мене! – »Онда се Плава вила – читао је лежећи покрај девојчице — окрете Пинокију , па диже блистави чаробни штапић и проговори...
Уз циктање и дивљење око стола се окупљају Дијана, Блез, Бони Ђубре, Цилика и Нела — краљице ноћних програма. Плава сатенска машна вири сада окружена обојеним фризурама, лошом шминком, и подочњацима. »Волиш ли тату?
Повратка нема и не може бити. Плава главица њене кћери ишчезава у диму: »Зар није божанствена?« гура мајка нечија леђа за суседним столом.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Све четворо видјеше сличицу, попрсје женско. Бјеше плава, бујне косе, великих очију, малијех уста, у ружичастој хаљини. — То ми је сестра — рече ускок.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ДЕВОЈКА: Ју, благо мени! МАТИ: Само се паметно владај. Немој се јако белити јер си и тако плава. ДЕВОЈКА: Мамо, да мије мало турска белила. МАТИ: Ја знам, али кад нема, добро је и ово.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
расте у самим завршецима понесених одељака, где се јавља као сетан закључак, као вапај или успомена на „незаборавна плава самарџијина времена”.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Зар ви знате? ЗЕЛЕНИЋКА: Ја би се стидила кад не би знала у чем се састоји чувствило народности. Плава је боја отлична черта народности српске, којој се црвена и бела као две миле сестрице придружују.
Плава је боја отлична черта народности српске, којој се црвена и бела као две миле сестрице придружују. ШЕРБУЛИЋ: Плава, црвена и бела. Живила родољубица српска! СВИ: Живила! ЗЕЛЕНИЋКА: И сви мађарони с маџарским кокардама!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Добићеш ти по туру, прислушкивало један. Нијесу још за те таки разговори ... Тако је то било у незаборавна плава самарџијина времена. ПОХОД НА МЈЕСЕЦ Тек ми је пета година, а већ се свијет око мене почиње затварати и стезати.
и кланце, а Грмеч, рођена планина, тек ту и тамо покаже своја грбава леђа, већ увелико избрисана даљином, прозирно-плава, и јест и није — као сан. — Куме Перајице, јесмо ли оно ми?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Бог да га прости! Где ли му је сада душа? — упита једна млада, плава жена, дижући се са софре и тресући од себе из скута мрве.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Зрака јој се муком бори, час угине, а час гори, час тињавог слика гара, час је буктац од пожара, час је бледа, модра, плава, час румена па крвава.
моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, зар већ у твојим бојама спава црвена крвца и крвца плава? О чему сниваш кад се не њијаш? Је л’ те рођено копље проболо, те од белине рођене свијаш самртни покров на тело голо?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
ЖЕНА СА ВИОЛОМ 39 СТРАМБОТТІ 41 ИВ ХЕКСАМЕТРИ 46 МЕЛАНХОЛИЈА 47 ФРАГМЕНТ 48 АМОР ФАТІ 49 РИМСКА ЕЛЕГИЈА 50 В ПЛАВА ГРОБНИЦА 55 ПЛАВА ГРОБНИЦА 56 ВИ 60 ШАПАТ ЈОВАНА ДАМАСКИНА 61 АВЕ МАРІЅ ЅТЕЛЛА 63 НИКАДА САМЉИ 65 РАВНОДНЕВИЦА 66 КАО
ХЕКСАМЕТРИ 46 МЕЛАНХОЛИЈА 47 ФРАГМЕНТ 48 АМОР ФАТІ 49 РИМСКА ЕЛЕГИЈА 50 В ПЛАВА ГРОБНИЦА 55 ПЛАВА ГРОБНИЦА 56 ВИ 60 ШАПАТ ЈОВАНА ДАМАСКИНА 61 АВЕ МАРІЅ ЅТЕЛЛА 63 НИКАДА САМЉИ 65 РАВНОДНЕВИЦА 66 КАО
у неоствареном живи намера: Да будем јачи, што ме мање има; А недремано око-камера Сваки мој микропораз читко снима. Плава оптика недреманог ока Снимиће тако и како се мења Облик мог срца, дамар крвотока у сваком часу твога нерођења Што
Будимо се у зору, са гласовима птица, У загрљају благом, у још недовршен свет. (29—31. В 1989) В ПЛАВА ГРОБНИЦА ПЛАВА ГРОБНИЦА Стојте, галије царске! Спутајте моћне крме, Газите тихим ходом!
Будимо се у зору, са гласовима птица, У загрљају благом, у још недовршен свет. (29—31. В 1989) В ПЛАВА ГРОБНИЦА ПЛАВА ГРОБНИЦА Стојте, галије царске! Спутајте моћне крме, Газите тихим ходом!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Као да се нà кућу свето миро просуло. - дим је плава кудјеља, с наборима хаљина; сјенке врвеж изгоне поврх шкриње жутнуле.
Сметови смећа. Навире квареж. Витла се огањ сумпор куд куља. Ритмично раде тутњава, палеж. (Надеждо плава, таљиге мрења загрћу шкрипом Сигор спасења?) Сваки је кутак колерин одмор, жариште куге, могући Содом.
Увелих врежа суши се гроза. Сỳдбина чили - вене јој мирта. (Захвата свекруг плава осмоза.) Завист зажути златом од литра. Одмиче пропаст с јабуком - тихо. (Држи се лана, плаветна слико!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
безброј ствара, увек је нова, несташна, млада и вечно — Јапра стара: хучи под млином дедице Трише, од сунца плава, мокра од кише. Сваког је чуда видела Јапра у свом воденом веку, хитајућ дању, журећи ноћу у Сану, моћну реку.
С хуком се руши, не пјева ништа, помамно јури кроз разбојишта. На крајњем циљу, у јутра плава, тркаче прима поспана Сава.
Затим је иста вучина плава, у свом кожуху мрком, разбојник неки, несрећа права, трчећи зечјим трком, фрчући мачјим брком, јурио Цицу,
У тој свирци трепти срећа плава и жубори пјесма заборава. Једног дана, испод крошње драге, заувијек се разиђосмо, друже, по свијету, к'о ракова
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Видите да му је и на барци написано: Ивона. Толико Пипо воли мезимицу. — Сјајне девојчице; црноока и плава. — Савршене девојке. Иду већ у школу. О, немојте! — Зашто не; за конфете. — Како се каже, Ивона?
И показа читав ред брда и Монт Паланкинос који као да својим зидовима држи небо. Сва природа би оштра и плава као умрла усна. Једна звезда паде чим се поврати мрак.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Лаку ноћ, лаку ноћ! Док не сване зора плава, Док не гране бели дан, По пучини заборава Нек нас води слатки сан. — Мир је. Тихо, к'о уздаси, Изумиру светли гласи...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
танки, жућкасти, скоро бели ; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен И мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ 34. Ој Девојко плава! Чула ти се вала Чак до Цариграда. Ти си посејала Шестопер калопер И рани босиљак; Ту су с’ навадили Момци
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Деси се да се пробудим, од ноћна близа неба плава, и ставим руку на срце што куца јако. И да се тад у мислима занесем, и осетим полако, полако: да је младост
мисли, једнако су још пратиле мог друга на оном његовом путовању о којем ми је, безбрижан, са горким хумором, причао. Плава мора, и далека острва, која не познајем, румене биљке и корали, којих сам се сетио ваљда из земљописа, једнако су ми
Лежао сам дуго, и гледао ту пустињу, која није имала краја све док није потамнела. Учинила ми се, тада, плава као Јадран, и то ме је сневеселило: сетило да ћу морати да се вратим. Дигао сам се и, погнуте главе, пошао натраг.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета. Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— Четири сата. Молим те, четири сата! Цица трепће, у чуду се чуди, Трепће и њена хаљиница, плава па бела; Што су ти чудне маме, и људи: — Овај прекор она није предвидела. Четири сата? Каква четири сата!
Шврћа је рођен у земљи Колорадо У једну зору — била је јасна и плава. Месец је заронио у жито младо Црвен, као црвена застава. Одлично, Шврћо! Одлично, роде!
Напред! Смелије! Доста је било празних изјава! Покажите се, дичне делије, Проклетници с Проклетија и од Плава, Поданици земље Дембелије, Од Триглава до Ђевђелије, И од Ђевђелије до Триглава!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека Ко некад плава Изолда Тристана. Стрепи, и слуша топот из далека, Док месечина насмејана сија И ћув мирисни заносно ћарлија У бокорима
Сатрвен и сможден, у очима страва — Разјапљена уста, али грло неми — Сам, једина душа испод неба плава, Сам на бесној мисли што у пропаст стреми! Тако влада она! Њен загрљај ране Ствара, кости ломи ко да су од стакла...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
За све које волим — бол и страва, Немир живи; а њих можда трава, Мир жељени с неба чува плава; Док тог срца у златној самоћи, Које досад невоље су тукле, Не покрије величанство Ноћи Развејане акорде умукле.
Огрн’о сам покров среће убијене! Кораком немим испод неба плава Ишао сам ходом тешких сомнамбула — То је био тол’ко сан колико јава: – Шетао алејом заспалих зумбула, Потрвеном
у шумама хоре Хоровима страшним свих духова ноћи; Када моћни оркан тешко море љуља, Кад облаци грме испод неба плава; Кад бунтовни поклич узрујаних руља Прети пâдом греха, насиља и глáва.
А када је зора засијала плава И бацила своје прве стреле зрачне, Немањић по крви, царевић без права, — Док се црна злоба церека и руга — Нестао
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
јој, млада удовица Милуна Пејова, који погибе на дебеломе Бријегу у Конавлима, бијаше осредњег раста женица, једра, плава лица некако преширока, али ипак доста пријатна и доброћудна изгледа.
Ти погледи не одбише се као пушчана зрна кад се сукобе, него се упише један у други, као са плава неба звијезде кад се у језеру огледају. „Стане моја!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
На њој бјеше плава, набрана сукња и свилена опрегљача. Гуњића није имала, те, како је плела, виђаху јој се бијеле мишице у широкијем
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ЈАВА На острву Јави шта је моја јава Док ми небо усијано на рамену спава И док океанска вода чудно плава Песак са жала у себе одроњава.
Дан се сломи, не ја: слази плава вечер. Док се земља хлади — свет нејасан бива. Небо ми у главу већ звезду зарива Са шиљбоком једне мисли као глечер.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли могуће? Протрљао је очи, али и даље је било све исто. Преливена месечевим сјајем ливада је била сва плава, а кроз плаву траву ходао је плави јелен. — Па, ја то сањам? — дечак се замисли.
— Па, ја то сањам? — дечак се замисли. — Не постоји плава трава, ни плави јелен! — А Сребрна ружа? Постоји ли? — Изнад саме своје главе дечак чу нечији кикот и трже се.
У кљуну му је била велика плава риба. Такву још ниједан галеб није уловио. Али ни мајка ни остали из јата нису гледали рибу.
Можда зато и нема таквих који се у Плаву пећину усуђују да уђу? А можда и вила скрива трагове? Плава пећина је у каменитој утроби острва.
Једно је извесно: постоји Плава пећина и у њој вила која најхрабријима поклања богатство и вечну младост, а њени гласници су три лептира.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Тако он сад види, над Мачвом, небо које је, одасвуд, безмерна плава празнина и чист, црн сјај; у исти мах, осећа тај црни сјај како му, са знојем, клизи низ потиљак, а Петар спава, сан
Чинило му се, ипак, да је, већ једном, упамтио такво небо које је, одасвуд, безмерна плава празнина и чист, црн, сјај. Али, на Прудинама га је чекала само шака људи: истина, клицали су му.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека К'о некад плава Изолда Тристана. Стрепи, и слуша топот из далека...
Пољубац њезин беше тих и ледан Мраморни пољуб; а коса јој плава Одисала је сетан мирис један Бокора ружа који доцветава.
Ја знам, ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају к'о два неба плава, А моје су мутне као магле сиње; Младост - љубав - огањ - све у гробу спава. По косама мојим попануло иње... А.
Ј. Дучић XЦИИ 5 Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова. Ноћ светла и плава... У твоме врту свака ружа спава, Ладолеж засп'о на широком пању.
А. Шантић ЦXX ВЕЧЕ НА ШКОЉУ Пучина плава Спава, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом
без воље, без моћи, Сатрвен и сможден, у очима страва Разјапљена уста, али грло неми Сам, једина душа испод неба плава, Сам на бесној мисли што у пропаст стреми! ...Тако влада она!
неког тајног крила - К'о струје ситне у води што спава Што, када цвеће својим махом дирне, Остаје на њем измаглица плава.
Од тог додира тајне неизречне Задркти цвеће, а та магла плава Остаје трагом анђелског задаха. ... Анђел'ја млада, усамљена тада, К'о срна лака, к' кошута плаха, Силази мед' цвеће
Мандушић ћути, трепери, сања, И чини му се да ишчезава, К'о да се топи од чудне сласти, Да бива цвеће, та магла плава, Што трепти к'о вео поврх грања, Ил' чини као да дише трава. И тад га осваја жеља пуста, Живља од тол'ких доживљаја!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Основа табле беше црвена, а за слике, нацртане по њој, употребљена је плава жута, зелена и црна боја. Те слике претстављале су некакве кругове, обојене жуто, црно или зелено.
На том застору појавила се једна шарена пруга на којој се јасно разликоваху све боје дуге, црвена, жута, зелена, плава и љубичаста. Ту пругу назва Њутн спектром сунчеве светлости, и тако је зовемо и дан данашњи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Држећи га тако и носећи преко собе њему се чинило да у рукама држи врео костур по коме пада дуга плава коса, па се ужасну и опет га остави у постељу.
Онда се ова плава колона распореди па са ашовима и лопатама својски приону на рад око прокопавања већ трасираног пута од пристаништа ка
климале напред и назад, према покрету кола, и ја сам чешће осећао како ме, извучена испод крзна, под којим је два плава ока дрêм све више освајао, милује њена као свила мека коса.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И те кугле као да су биле љепше на вратима сунчане стране: њихова засићена плава боја чисто је живјела, као да у њима гори по жижак.
Била је то фотографија лијепа плава човјека у маринској гала-униформи, и с меком брадом à ла Максимилијан, у позлаћеном барокном оквирићу.
Гледао сам је као шупаљ дуд, улиште клица смрти. Ето, и некадашња плава дјевојчица са сунцем у коси сада је постала само једно драго, убого, прегажено не-ја!
И, у једном углу, плава дјечја колијевка која је давно заборавила дјечје гакање, бездано празна, као пресушен бунар. И још — сва сила карниша
А из барке допиру звуци мандолине и чежњив грбавачки тенор запијева некакав Торна а Сорренто. Плава идила с мјесечином... Учинило ми се да сам то већ унапријед поуздано слутио.
Црномањаста и плава, мушка и женска и дјетиња тјемена, под разним шеширима, под кишобранима, ужурбана и неслутна да их неко одозго
Финанци су постали водећи, омиљени, елитни род војске. Зелена униформа значила је за шипарице оно што је раније била плава авијатичарска, а још раније хусарске црвене хлаче.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Примичу се последњи тренуци... Ноћ пролази... XXВИИИ Блиста се дивно јесење јутро. Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
На ивици од обале човек спава: Лепо момче, лице свеже, црте здраве; А већ доле вир је дубок, вода плава; Рибе мале лова траже, излет праве. Чобанин се тако смеши мило, боно! Шта ли сања и ког гледа сада у сну?
Глед'о си у прошлост за тобом што спава. Под дахом живота она некад беше: Сад је мирна, нема к'о пучина плава, Као уста драге која се не смеше.
Скидале су весело и спретно, Остављале испод своје главе, И спавале немирно и сретно. И спавале. Ноћ кад плава мине, Отвараху своје црне кање, И два ока као две врлине, Што још нису знала за плакање.
Нама се спава. Нама се не сања. Губе се редом, труну под животом Алеје бола и поднебља плава, И моја лира са њеном лепотом, Тугом и срећом... да је да се спава.
Ни кад је дош'о облик заборава. И не осећам страсти, ни олује, Ни како дише мир, даљина плава. И ја не чујем сузе, ни славује, Ни кад је дош'о облик заборава.
али не знам како; Не знам због чега дан слободе спава; Не знам да л' живи зора и мој пак'о, Та стара зора и поднебља плава, Где сам волео, а где сам и плак'о.
Дошли смо до међе. Још једино јава Сећа нас на доба све блеђе и блеђе. Светлост, боја плава Сад су израз неба У коме се тужно и уморно спава.
И Док расте јава, Израсли гробови сад се лепо виде, К'о далека брда кроз поднебља плава. Нека чудна радост и ново буђење!
поред старог града, Где Београд грле и Дунав и Сава, Једно Српче гледа земље наших нада, Што их тајно крије та даљина плава.
И тада као са вулкана лава, Сипаћу мисли што наш разум прже — Трешће се вечност и пучина плава, И сви атоми који светлост држе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ведрих дана из Идвора се јасно може видети Авала, планина у близини Београда. Ова плава планина, која је за мене у то доба била нешто посебно, изгледала је као да увек подсећа Србе у Банату, како их Срби из
Када је воз стигао у Праг, они су хтели да им, пошто-пото, будем гост у њиховом прашком хотелу који се звао ”Плава звезда”, бар за један дан док не нађем своје пријатеље.
Исти снежни праменови косе, румено лице и блажен поглед који је зрачио из два сјајна плава ока. Питеру Куперу је тада било осамдесет и пет година, али се тако добро држао као да је намеравао да живи још толико.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Празан простор у коме се песник обрео насељавају даљина и бескрај, разливене боје и, одозго, плава небеска линија, удвојена у сопственој сенци одоздо. Обе су оне „заносне“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
врата, која су дозволила да уђу међу њих, из врта, и бокори јоргована, и багремови, и кестенови, а да се приближе плава брда и трепћуће звезде [. . . ]”.
„Плава брда и трепћуће звезде” такође су се тада „приближили” саговорницима који се у жутој соби, усред ноћи, нису само спорил
јасније чега ради је на почетку сцене уз помоћ језичких тропа био ушао у собу онај комад природе а приближила се „плава брда и трепћуће звезде”.
било сасвим мрачно, бездано и невидљиво, десно, над равницама, црним и мрачним, над густим травама, светлела се небеса плава, видна, висока и звездана.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
врт Лешеви се распадају од посмртне нежности Траве иза смрти и мокраћа Имитирају јарост жутих паса Зелена боја ума и плава словенска нежност Нагризају плућа бубрег и јетру Црна миловања уместо уралских снегова Опомињу нас да је лето на
Краков, Станислав - КРИЛА
Са постеље се дизао задах зноја. Било је запарно. На прљавом зиду висила је блуза официрска. Плава брада се кострешила. Жена је осетила додире мушкарца и покренула се куковима. По двориштима се певци распевали.
Оне су им дизале сукњице и сулудо се смејале на промењеним улогама. За њима, у једном куту, било је још двоје. Плава Зизи имала је врх подшишаних коса официрску капу. Гледала је његова широка рамена и смејала се.
мршаве кнегиње Галицин, која је свима делила осмехе, а потом се куцало за бароницу Ивон, која је, можда зато што је плава, делила само некима ложницу. Могуће и с тога што су љубавници понекад ћудљиви.
Зизи је искочила из кола, и потрчала да загрли Бору. Кроз грање се видела у шатору плава коса Ивонина. — Шта ћете ви овде? Зизи је раширила зачуђене очи, и није ништа разумела.
Мирни студент, коме су навукли официрску блузу, склањао је своје уплашене очи. Око лица му се сплела дуга плава брада. На отвореним вратима су стајали стражари, и тупо се погледали преко натакнутих бајонета.
Петровић, Растко - АФРИКА
Црнци увијени у пространа плава платна, у црвене ђердане, дугих танких руку, веслају. Прилази Вуије да ми покаже шта да гледам.
Оне показују само за тренутак своје зубе беле, своје очи црно–плава; све своје тело превијено и запето као лук са кога као да одлази стрела.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Потом упали сијалицу. Тамна плава светлост обасја собу. Замоли нас да седнемо, а она изиђе. Остали смо сами. — Шта ћу ти ја?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зато сваки нека мре Који м’ име, језик тре, — Вели српског оца син, Прави српски син. На част Немцу Немица И те плава влас.
Сад под руку узмем то красно дете, и кући Дођемо мајци, ал’ већ плава другарица ту! 1856. Јован Суботић В ДОРИБАХ Беч је пун сваке красоте и сваке милине, И сам
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
и сатрвен дугим јадом и чемером, само суво уздахну и крену с трга, водећи погружено на привузи стеону кравицу, чија се плава, свијетла длака, мркасти рошчићи и обло, пуно виме измеђ бјеличастих и меснатих кракова једва распознаваху у сувој и
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ПУСТИЊУ 80 КАО ПРОМЕТЕЈ 82 СИНГИДУНУМ 84 БЕЗ ДОМОВИНЕ 86 СЕЈАЧИ 88 НА ОСТРВУ 91 НЕРАНЏИН ЦВЕТ 93 БЕЗ УЗВИКА 94 ПЛАВА ГРОБНИЦА 96 СОНЕТИ 100 И 101 ИИ 102 ИИИ 103 ИВ 104 В 105 ВИ 106 ВИИ 107 ВИИИ 108 ИX 109 Х 110 XИ 111 XИИ 112 XИИИ 113 X
(Приче Соломонове, ВИИ, 17, 18) Сиве очи тону у мрк бакар лица, А коса, некад свилена и плава, Мирише кô лишће свелих љубичица.
Но гле! Последњи херој срамног чина Замахну мач, јер кроз ноћ кô да спази Два плава ока тек рођена сина. (1913) МУЧЕ МЕ ТВОЈЕ ОЧИ НИКАД СТАЛНЕ ЈЕЗЕРА Греју ме твоје очи пуне магле, Кô језера су
(1917) ПЛАВА ГРОБНИЦА Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне, Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над
А кад сутра зора расу своје чари, Ја поздравих сунце и небеса плава Кô мртваца старог који васкрсава. (Без датума) XXXИВ Одлази од мене и тони у калу, Иди путем којим душа мртва
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ВИЋА: Не знам. ЈЕРОТИЈЕ (чита гласно): „Плава риба” — јест „плава риба”. Будибокснама! (Чита опет.) „Плава риба, кљукана династија”. (Тргне се.
ВИЋА: Не знам. ЈЕРОТИЈЕ (чита гласно): „Плава риба” — јест „плава риба”. Будибокснама! (Чита опет.) „Плава риба, кљукана династија”. (Тргне се.) Ама, господине Вићо, шта је ово?
ВИЋА: Не знам. ЈЕРОТИЈЕ (чита гласно): „Плава риба” — јест „плава риба”. Будибокснама! (Чита опет.) „Плава риба, кљукана династија”. (Тргне се.) Ама, господине Вићо, шта је ово? (Чита даље.) „Локомотива, округ, трт, трт, трт”.
То би могло значити, на пример: „Улите у народ страхопоштовање према династији!” Ал' ово друго, овај поп, па ова плава риба и овај свастикин бут, то баш не може ништа значити. (Чита опет у себи.) Не знам! (Мисли се.
ВИЋА: Реч по реч. Видо сам одмах да је нешто врло важно, па сам пажљиво радио. ЈЕРОТИЈЕ (мисли): „Плава риба”! Добро, нека му буде „плава риба”, али „кљукана династија”?
Видо сам одмах да је нешто врло важно, па сам пажљиво радио. ЈЕРОТИЈЕ (мисли): „Плава риба”! Добро, нека му буде „плава риба”, али „кљукана династија”? Кад се зрело размисли, има ту и увреде, господине Вићо!
ЈЕРОТИЈЕ: Аха, господине Вићо, ово није плава риба и свастикин бут? Ово је важна и озбиљна ствар. А? Дај овамо ту депешу!
(Полази.) ЈЕРОТИЈЕ (испраћајући га): 'Ајде, па пожури, господин-Вићо. ВИИ ЈЕРОТИЈЕ (сам) ЈЕРОТИЈЕ: „Плава риба”... Ја, плава риба, ал' треба је упецати. Треба вешто натаћи мамац, спустити удицу у воду, па, мирно...
) ЈЕРОТИЈЕ (испраћајући га): 'Ајде, па пожури, господин-Вићо. ВИИ ЈЕРОТИЈЕ (сам) ЈЕРОТИЈЕ: „Плава риба”... Ја, плава риба, ал' треба је упецати. Треба вешто натаћи мамац, спустити удицу у воду, па, мирно... ћутиш, не дишеш...
па видиш ваљда и сама да ми је оволика глава од брига!... Лице... антидинастички списи, плава риба, класа, пандури, расол за господина Жику, па онда фењер, па поп, па класа, распис председницима општина.
(Да му.) Господо, депеша је поверљива, Од господина министра унутрашњих дела!. Читај! ТАСА (чита): „Плава риба, кљукана династија... ЈЕРОТИЈЕ (тргне се и отме му): Ама, није то, ко ти то даде?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Таквим стихом написана је и Плава гробница потресна песма о јонском мору као гробници избегле и болешћу десетковане српске војске.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У Рајни је тако лепо! Брда плава, река плава Од пакости заштићава И грехове прашта свима; А науке нова вера Потресаће вековима Подлу чету калуђера!
У Рајни је тако лепо! Брда плава, река плава Од пакости заштићава И грехове прашта свима; А науке нова вера Потресаће вековима Подлу чету калуђера!...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јер поново и поново, једна далека плава гора раскрилиће своје тајанство само да би ме ранила горком истином: ни на њој ништа.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1882. ЉУБИЧИЦА Међ густом травом, скривена од целог света, Мирно и тихо љубица цвета плава, И лепо лисје нежног и бајног цвета Стрњика крије и густа, висока трава.
Све стрепи, слуша... И пастир иза сна се буди, Па сву ноћ прати суморне ове гласе, И залуд одзив чека - већ плава зорица руди, И бледа кандила ноћи на плавом небу се гасе... 1882. СЛУТЊА Што се мути зора сјајна?
Тамо, у подне жарко, клефта уморни спава, И слађе мирише цвеће и шуми пучина плава И славуј весело пева, Да клефте сурова душа, у чудном заносу своме, Љубавне ноћи снева.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту дишем слободније и доживљујем више. Када сам на Босфору, ја путујем са Аргонаутима. И у оно доба ова плава морска река, која дели два континента, уоквирена зеленим брежуљцима, обраслим класичним дрвљем, изгледала је исто тако
Обојица ћуте. Старији окрену своје лице на лево. Оно је подбуло, очи водњикаве; проређена коса на глави и бради је плава, но проседела, крајеви бркова отомбољени дубоко на доле, нос му је унакажен.
било је преноћиште за самце, овај велики салон са четири прозора за госте који су долазили на обданицу; ова плава соба, за породицу пуковника, а ова жута, за породицу септемвира.
те кичице која би била у стању да ову раскошну игру боја пренесе на платно, па ни саму боју снега; ова је и бела и плава, и бисерна, и сребрнаста и румена. А већ небо!
Ова вијугава сребрнаста пантљика, то је Дунав. Збогом остај, мој стари пријатељу! И на југу нови призори: плава Адрија са својим безбројним острвима, даље на десио Тоскана, Корзика. Оно онде?
Ловел је видео како, онде где се снег крави, плава вода отиче, а познати талијански астроном Скиапарели уочи Марсове канале, смишљено удешену мрежу правих линија, којом
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бошко је о свом оцу Сави причао да је био висок као кула, не леп али добар човек, мек као она његова плава коса којује носио дугу, и при раду у пољу, на начин калуђера, плео у перчин. Отуда им име.
Најтиша и најдискретнија међу трима другарицама била је Јана, врста неземаљског детета, врло плава, врло малокрвна, сва свилена, прозрачна, као медуза. Учитељ се тек нашали: — Вичи, дете, где си, да те не згазим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Светлило поче нагло да осваја. Наместо многобројних трептавих звезда као да се расу плава небесна пучина. На истоку изби пурпурни ореол.
Наша... Људе је обузео фанатичан занос да се дочепају оних врхова, одакле се виде плава брда њихове домовине. Са том жељом гинули су. Стотинама, свакога дана.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А сним, а сним, а сним; Па мним: Ко црно грожђе да зрим, Да ме покрива плава магла по чокоћу, Да носим у себи ситост, плодност, све врење, Све жуте кише јесење, Ко тешко грожђе ноћу; Ја бдим,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Подиже Ведран главу увис. Али, камене куле небо заклониле: тек ту и тамо севне плава марамица неба. Како да без неба цвет процвета? Пође малишан даље.
Чини се да се црвена линија макова пола и плава ивица неба мешају у даљини као да је дуга сишла на земљу, а на високим, сребрнастим стабљикама играчице у црвеним
Како су слатко спавали Цареви доглавници! Једино су шваље биле будне по сву ноћ. Зелена и плава свила бљештала је на Царевим доглавницима, с изузетком Првог и најглавнијег Царевог Доглавника којем је више
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ту, гдје она сања, Потоци шуме у дубокој сјенци И славуј пјева под сводом од грања. Њу плава јутра умивају росом, А вјетар трепти и лако мирисним Чешља је крилом, и свиленом косом Вихори дуго под брезама
У ведре ноћи њен је покров мио Од плава неба, мјесечине меке; Њена су њедра врт у коме ти'о Почива мирис багрена и смреке. Ја за њом гинем!
Све спава... Ноћ сјајна, кô да по окнима мојим Полако шушти ваша коса плава... У ове часе звијездâ и сновâ У вашу башту ја сам долазио; Мирисао је јоргован и зова, И мрки чемпрес повијо се
Ја знам: ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају кô два неба плава, А моје су мутне као магле сиње... Младост, љубав, огањ, све у гробу спава, По косама мојим попануло иње... 1906.
1911. МЕТЕОР У старој башти, на прагу од врата, Пуни звијезда сједили смо сами... Ноћ бјеше плава, и у полутами Руменио се плод здрелих граната. Тихо... Све ћути...
1918. НОЋ У ТРПЊУ Трпањ ћути. Пред њим лежи вода плава. У даљини с лађе латерна се жари. У обручу спила, кô саме утвари Што из мора стреме, мали затон спава.
1896. ЕЛЕГИЈА О ријеко драга мога завичаја, Како си лијепа, кристална и плава! У дубини твојој небо одсијава. И ломи се блесак сунчевога сјаја.
златне мрси јој по челу, Њезин поглед блуди преко мртвих страна, Далеко по кршу, по родноме крају; И два плава ока сузом заблистају — Кô два плава неба, кô два ведра дана.
поглед блуди преко мртвих страна, Далеко по кршу, по родноме крају; И два плава ока сузом заблистају — Кô два плава неба, кô два ведра дана.
О, ја знадем гдје је постојбина њена! У дубини твојој, о ријеко плава, У двору кристала, од давних времена, На веленцу траве она тихо спава.
1903. ВЕЧЕ НА ШКОЉУ Пучина плава Спава, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С
Гора је вазда примала оне Што љуто пате и што их гоне. Ноћ је свијетла, мека и плава; Мирише земља, мирише трава. Попале сјенке, а као срма Планински поток тече из грма.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ИЗ ПОТАЈЕ ТРЧАЊЕМ ПРИБЛИЖАВА СЕ СМРТ Каконо кад у лађи возећи се думенџија и возари спавају лађа самовољно плава, — куд је ветар окреће, туда и ходи, ама гдегод у крај и сама се прибије ако и шеврда тамо овамо по води, — такођер и
Слепац боље од окатога не може видети какво је јарко сунце. Еда у језику кости су? Плава ум на многе стране. И од псоглаваца светац има. Ако неће — он си зна — широко му поље.
Кисла киша на руно. То ми нисмо из прста исисали. Наш житак ка у сланоме мору свакад плава. Јести мед претварајући се у јед. Вешта беседа свакој тузи брижљивој разговорно је облакчање.