Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Доста! Одсад су сви људи и народи слободни!...“ Бог ћути, и људи ћуте... Плаве димове кабануса пратили су дубоки уздисаји оца мога.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А одсечена је глава, косе плаве, више од живе говорила главе: да се нисмо одмакли од пакла ако је стрелац стрељан, ако је кољач заклан.
У Горњем, у сенци високих чемпреса, зелени и златни, плаве се пауни, у Доњем, у сенци дудова и врба, гушчар тера гуске кроз кокошке.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатао дирнуло људе. То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЕПИТАФ 264 ДУБРОВАЧКИ БАРОК 265 ДУБРОВАЧКИ СЕНАТОР 266 ДУБРОВАЧКИ АРЦИБИСКУП 267 КЊИГА ЧЕТВРТА: ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ 268 1.
СЛУШАЊЕ Из Дубровника Када падне вече поврх воде плаве, И засветле Млечни Пути из далека, Тада као птица из свог гнезда мека, Све од маховине и од морске траве, Прхне
Господ ме сеја прегрштима Пољем што вечна сунца плаве, Да будем његов знак међ свима, Његова златна труба славе. И бродолом у освит ведар, И очајников крик за снагом;
А вратиће се мирно тада, Све као реке које плаве, — Докле за крвав запад пада Крупно и страшно сунце славе. НЕДЕЉА Већ зора сребри хумке риђе; Пођоше најзад
ОПСЕНА Ти си као звезда једног јутра славе, А у мени оста као црна рана; Ти си триста врела што брује и плаве — Да сва буду једна суза отрована.
Ти си искра мога мача победнога; Сто музичких врела што брује и плаве; Поглед који хоће да сагледа Бога; Пехар из ког пијем страшно пиће Славе.
Чим ће да оснажи хор којим те славе, Мој слаби глас сумње; и чим да појача Сјај сунаца што те непрекидно плаве, Жижак оног који у тмини корача? Господе, који ме посеја и зали, Зашто бејах нужан у свету и пуку?
КЊИГА ЧЕТВРТА: ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ Пријатељу Иви Ћипику 1. ЧОВЕК И ПАС С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алпијским путем изнад
Тако много година. И кад су његове косе, плаве као увело лишће, постале беле; када су његове страсне и велике очи, некада зелене као лимуново лишће, постале мутне; и
Под маском на лицу отишла је да стане на мост који дели град од предграђа. Била је прикрила своје велике сјајне плаве косе које блистају као празнични краљевски огртач и по којима би је познао цео град.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.
уосталом, лажем. Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве. Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу”, „жуборећем поточићу”, „успављивом гласу звона”, итд.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Попови пијуцкају помало и играју неку стару игру фирциг, а попадије узму плетива па штрикају или подштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе
Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути. И млада беше дивна. Плаве очи као небо ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.
Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо, и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
иде време да јавно напијају здравице и јавно износе слике краљевих синова” А сутон је лагано обавијао Београд и мир плаве ноћи спуштао се на бежанијску косу кад је Јуришић стигао на железничку станицу.
и на једанпут нека чудна сенка, као муња прелети преко лица Наташиног, а на њеним слепим очима одскочише набрекле плаве вијуге. Она се уозбиљи: — Ја видим, теби је до раскида? — рече она — Јест, до раскида.
Африка
Изнад косе, огромне компликоване фризуре, црне, ол ситних витица измешаних перлама, марама од плаве свиле. На прстима од ногу прстење.
спрема ручак од конзерве, ја имам непрестано пред очима како том угасито црвеном стазом силазе тамни сељани увијени у плаве мараме.
дрвета која цветају, палме које носе џиновске црвене гроздова, чије је свако зрно велико као хлеб, и риђе, и рујеве, и плаве круне дрвета. Над свим тим лете птице жуте као савана, или најфантастичнијих боја као плодови екваторског биља.
Та млада девојка, жена, опходи се с њим брижно и брижљиво, као према каквоме великом дерану. Он облачи плаве платнене чакшире, браун платнену кошуљу; опасује се, и постаје трговац — за црнце страшно богат, поседник једнога
Пижама, која је некада била плаве боје, огрезла је у прљавштину. Тај младић, чије је васпитање било изузетно неговано, који је познавао стране
То је врло спортски леп, висок, и врло снажан и гибак младић. Он има велика танка уста, врло плаве очи, а обрве танке И скоро састављене.
Зато су ставиле на себе широке плаве огртаче, који онда, вијући се око њих, изгледају као велики цветови, под сумраком који се нагло спушта.
Видим широку и зелену воду, језерски мирну на изглед и видим плаве брежуљке обала обрасле зеленилом. Ту, на том месту света, река још није постигла све своје богатство воде, и њена
Они су обучени у широке плаве бубуе, који су ми се толико били допали при моме првом проласку кроз Дакар, а који, и уистини, добро пристају уз боје
Они су огрнути у плаве огртаче, на начин како се представља да су се огртали апостоли; њина боса стопала су обувена у онакве сандале, а руке
Бела, са својим терасастим домовима као од шећерног кристала. Она је без иједне мрле и сија на сунцу испред свилено плаве позадине неба.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Енгелсхофен је ћутао. Није скидао ока са Грка, али је ћутао. Имао је ледене, плаве очи, које су гледале кроз густе облаке дима из камиша. Енгелсхофен је био дужи од шест стопа.
Толико је био задовољан, оним што Гарсулију рече, да је мало фалило па да, по свом обичају, поглади своје, свилене, плаве, брке. Тај лепотан је био сујета сујетства, једне, и иначе сујетне, породице.
Коњи упрегнути у та кола, били су крупни и тешки, а поред кола корачали су, лагано, људи обучени у плаве капуте, иако је била врућина.
Чинило му се да чује, као удар будака, гробара, туп удар копита, из те плаве поворке досељеника, која се ближила Махали, кораком сахране. Шест дана, после тога, на дан Св.
болесник, барусав, поцепан, сав у блату, претвара у лепог официра, који има тако златне брке, тако меку косу, тако плаве очи, осмех тако топао. Она би ујутру – тако рећи у кошуљи – улазила и у његову собу.
Гости су били брзо распоређени по кући. Домаћица, која је у младости, можда, била лепа, имала је сад још само лепе, плаве, очи. Личила је у кући на метлу, коју су обукли, и која паја патос у свакој одаји.
А пећ, од плаве мајолике, са гирландама ружа, од порцелана, Исакович, такву, уопште није видео. Он је знао да се, за хлеб, пали слама.
Исакович јој онда рече да му ништа не треба, и да, она, може ићи. Виде да има плаве очи, и запамтио је и црни шепут око врата, али јој је окренуо леђа.
Смешила се, очигледно сва сретна. Њене су очи биле плаве и још су више поплавиле, док је у капетана пиљила. Павле је, међутим, учинио то, не зато што је била лепа, него тако
Имали су само опис тог официра (висок око шест стопа и више, мало погурен у плећу, али још млад, плаве очи, орловски нос, златни брци, златна коса, ненапудрована кика, одевен у путничку абу хунгарских официра на путу, и
са францеским трикорном, на глави, како је гледа својим страшним, лудачким, великим очима, које су биле јасно плаве.
Кајзерлинг је, тог дана, био у дугом, версајском, фраку, од плаве кадифе, пун ордења и брилијаната. Стајао је, на снажним ногама, у килотима, од беле свиле, у плиткој обући, са
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Познао сам неке породице плаве комплексије, нарочито у селу Тресончи, код којих је дубоко развијена осећајност и склоност размишљању.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ВУКИЦА: То би, извесно, било нешто необично. АГНИЈА: Ја сам увек себи замишљала брачну собу отворено плаве боје. Том бојом би се чак морали обојити и зидови, нарочито плафон.
Том бојом би се чак морали обојити и зидови, нарочито плафон. И замисли сад у таквој соби брачну постељу отворено плаве боје, плав покривач и небесно плаве лопте на лустеру.
И замисли сад у таквој соби брачну постељу отворено плаве боје, плав покривач и небесно плаве лопте на лустеру. Ох, боже, како би то било лепо: брачни пар би имао утисак да се налази на небу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ти, будало! - погледао ме је очима које су понекад биле без икакве боје, понекад плаве, а онда кад је налетео на ону наставницу, готово црвене. Доћи ћеш ти већ на то!
Могао сам да га видим једино у соби пуној мачака, како гледа у слику младе, плаве жене и говори: - Оно је дошло тек после!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Крвавим прстима, за које се лепило перје, чупали су плаве главице, прибијени месечином уз зидове, осећајући како се мала, врућа тела трзају неколико тренутака у шаци.
Ускоро она је знала да су куће у Земуну жуте, плаве, високе и ниже, и која је чија. Затим, ко је умро у оној на ћошку, и ко се поболео од повраћања, у оној са великим
Као и његов брат, у сну, и он је над њом видео, ван себе од страха и жалости, плаве кругове и у њима звезду. Боја њених очију беше се разлила и он је над њеним мртвим телом губио свест, мрмљајући сулудо
узврпољивши се, као прасе у џаку, да изненада, из тих густих длака узнесе своје мале, али потпуно јасне и бистро плаве очи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Лањски снег. Има прекратке ногавице, а испод њих пругасте чарапе. Водњикаве очи за које си одувек веровала да су плаве.
Матавуљ, Симо - УСКОК
брчићи дијељаху мала округласта уста од права носа; образи му бјеху такође округласти, а чело пространо и равно; очи плаве, велике; на десној страни тјемена видио се раздјељак, те му мека, али бусата коса бјеше повијена на лијеву страну.
За њеколико се стиђаше непозната човјека, те га кришом погледаше; како сваки пут среташе крупне, плаве очи, сваки час обараше своје. Ваљда је случај био да се тијех тренутака то исто дешавало и тети.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: То је лепо. Тако је лепо. Тако се можете звати Плаветнићка. ЗЕЛЕНИЋКА: Или Плавићка, од плаве боје. ЖУТИЛОВ: Хељешен. И моје ће име бити Жутиловић. ГАВРИЛОВИЋ: А не Жутилај? ЖУТИЛОВ: То је било, па прошло.
Милићевић, Вук - Беспуће
Из шикаре, на трњу, плаве се њихових прслуци. Читаво поље испод њих одјекује од њиховог посла, њихове вреве и експлозије динамита.
овај се сам доброћудно сјетио оне вечери и почео да се слатко смије: по образима му се тресло црвено месо, мале плаве очи губиле се и ишчезавале у салу, поигравала куља и на њој поскакивао дебео, златан ланац.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Био је сам код куће. — Одидер вамо. Почепркао је по свом сандуку, извадио из плаве хартије Петраков сат и неповјерљиво ме погледао. — А знаш га навити, велиш? — Знам. — Дедер.
Негдје сасвим позади чучала му је на затиљку црвена личка капа. Имао је и лички „дупли“ прслук од плаве чохе, испод кога су се бахато шепуриле широке пртене гаће. Ајме мени, ко је сад ово?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
А из те тишине прстен му на руци, као звезда! А има и изглед! Висок, витак, очи челично плаве... ХАСАНАГИНИЦА: То су моје речи! Тако сам га ја вама описивала пре седам година.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А ход ти беше брз, лак. Како да те не памтим кад долажаше к нама? Прелазиш преко потока а ручице си дигла увис. Плаве, велике очи оборила си доле и ногом бираш на који ћеш камен стати.
У јелечету од плаве свиле, шалварама од ђизије, боса у нанулама, с благим и милим осмехом, дође и седе баш до моје матере.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У Мачка лула већа од главе, шалваре турске од свиле блиједе, одбија мушки димове плаве и чудне приче преде ли, преде: „Пођем ти једном, делијо стара, у лов са мачком Пекмеза цара, идемо журно кроз
од жуте лале, од руже бијеле, бркатог јечма, пшенице праве, од храста старог, љубице плаве. Чуди се Ћоса и главом клима: „Ту једно љето читаво има.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Велике плаве, болесничке очи гледале су ме болно и расејано. Брат му одмах рече са врата: — Пипо, гледај, имаш посету.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ал' над висом, што се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске снаге, српске славе, Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сва околина запурња од прашине и дима. Плаве блузе бежале су у паничном страху на све стране. — Удрите шрапнелом! — викну неко.
Аустријанци се подигоше, неки узмичу, хтели би да беже, али пристигоше и остали, те се измешаше сиве и плаве блузе. Наши им војници прилазе као да их претресају. На једној страни почеше да их сврставају. Некима скидају обућу...
Прегазисмо реку. У рововима су лежале плаве блузе на гомилама. Било их је са поломљеним ногама и откинутим главама. Осећао се задах свеже крви и тешка успарина
Као да је овим речима дат одговор на постављено питање. Војници мрским очима гледају оне плаве униформе... Али они су закрилили отаџбину својим грудима и омеђили је мртвим телима својих другова.
Али кроз кукуруз напредују у скоковима. Наша батерија отвори брзу паљбу. Шрапнели пресретоше плаве блузе на отвореном простору. Тада припуцаше и наши прикривени митраљези. Кркљало је громовитом жестином...
Неки се побауљке враћају. Још један оркан онако, брзо, брзо, батерија заурла, над врзином блескају димови као мехури, плаве блузе ижђикаше и у паничном страху сручише се назад, у своје ровове. НА КАРТЕЧ!
— Видите десно, ено их још! — добаци неко. — А и лево... Гамизале су плаве колоне као мрави друмом и преко пола. Имало их је сада на свима странама.
У паничном страху кидао се непријатељски стрељачки строј. Плаве блузе су узмицале, падале, неки се укопавали, други, избезумљени, пуцали у стојећем положају, падали...
Услед страховите пуцњаве магла је растерана и плаве блузе су се наједном нашле на отвореном брисаном простору, без икакве заштите.
— повика командир. — Нишанџије, напред! И после неколико тренутака врзина је пурњала од експлозије разорних зрна. Плаве блузе покушавају да спасу митраљез, али пешаци скачу, чује се: „Ура, ура, ура!
— Прекини паљбу! — повикасмо и изиђосмо испред топова да посматрамо предају непријатеља. Суре и плаве блузе измешаше се... Разлеже се отуда: „Наздар, наздар“...
Из низине, тамо негде око села Неманикућа, допирали су пуцњи пушака. Видимо како плаве блузе потеране нашом пешадијом беже путем, а неки нагрнуше у једну кућу покрај пута, сигурно да се тамо заклоне.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
123. Саво водо, поздрави ми драгог, Нек’ не коси траве покрај Саве — Покосит ће моје косе плаве! Саво водо, поздрави ми драгог, Да не пије воде из те Саве — Попит ће ми моје очи плаве! 124.
Саво водо, поздрави ми драгог, Да не пије воде из те Саве — Попит ће ми моје очи плаве! 124. Караван иде преко Романије, За караваном Симо Сарајлија, А за њиме Стојко кириџија: “Ој Бога ти, Симо
Дико моја, високи јаблане, Ја ћу теби саломити гране! 256. Нисам знала, зелене ми траве, Да мој дика има очи плаве. 257. Овим шором шаке блата нема, све швалери на чизма разнели. 258.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. У храму над Милошем и Марком уоквирте златом на олтару жарком печате плаве и румене, жуте и црне и шарене. Печате плаве и румене жуте и црне и шарене, љубичасте и зелене.
У храму над Милошем и Марком уоквирте златом на олтару жарком печате плаве и румене, жуте и црне и шарене. Печате плаве и румене жуте и црне и шарене, љубичасте и зелене.
О, гле руже што се сагле беле од невиности, испод оне плаве јоргованске магле. Дрхте од радости, а кад их додирнем тако брзо потамне, као да се прозор смрзо и раскидо цветове
Брод пред нама изишао је пре нас и сад савија, оставив за собом узбуркани, пенушави траг таласа. Зелене, плаве, румене свиле у води трепере све до неба и тешких сурих брда иза нас.
Светиљке су биле прашњаве и мале. У малим прозорима не беше свиле небесне, плаве, она је била подерана. Чашу ову у славу рите! По креветима, у мраку, лежале су сенке.
Жуте боје на чарапама жена, плаве ћупе на прозорима, и црвени црепови развеселили би ме. Данас, кад све знам, знам да су тај жар и гаравост слепоочница
Париз треба да ме запали. Тако су ми бар сви рекли. Али се мени чини да ћу и ја од њега однети само његове плаве рубове, како се оцртавају на небесима ноћу.
Да кроз њега теку потоци, и зраци месеца, што као плаве жиле пузе, кроз румен лед, на врховима земље. И, као махнит, на врху ове цркве, чије је зелено камење некад било биље,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЛУБЕНИЦЕ Сазреле су лубенице Покрај воде Студенице. Споља плаве, изнутра зреле, Свака ко буренце, — слатке, медене; Са доње стране жућкасто-беле, Набрекле, ладне, ледене, ледене.
Има ту некаквог реда. Има ту некаквог реда. ПРАСКОЗОРЈЕ Плаве се плаве се плаве се Три небеске завесе. Једна је на истоку, Друга је на потоку, А трећа, она најплавља, На једном
Има ту некаквог реда. Има ту некаквог реда. ПРАСКОЗОРЈЕ Плаве се плаве се плаве се Три небеске завесе. Једна је на истоку, Друга је на потоку, А трећа, она најплавља, На једном егејском
Има ту некаквог реда. Има ту некаквог реда. ПРАСКОЗОРЈЕ Плаве се плаве се плаве се Три небеске завесе. Једна је на истоку, Друга је на потоку, А трећа, она најплавља, На једном егејском отоку.
Једна је на истоку, Друга је на потоку, А трећа, она најплавља, На једном егејском отоку. Плаве се плаве се плаве се Четири небеске завесе.
Једна је на истоку, Друга је на потоку, А трећа, она најплавља, На једном егејском отоку. Плаве се плаве се плаве се Четири небеске завесе.
Једна је на истоку, Друга је на потоку, А трећа, она најплавља, На једном егејском отоку. Плаве се плаве се плаве се Четири небеске завесе.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
допуњује шаренило свих могућних спектралних боја: црвене као крв, ружичасте, љубичасте, оранжасте жуте, зелене, плаве у свима ниансама. Колико је све то лепше и чаробније од онога што се види на површини мора и на сувој земљи!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И не видех ништа. Ни далеке горе Забрађене танким велом магле плаве, Ни ритове многе што спокојно горе Крај обала мирних непомичне Саве. Ти прође.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Са шумном песмом младих грана, Кад се од зоре у даљини, К’о с плаве равни океана, Велики осмех сунца чини. Ти си ми дошла са тих страна, На престо моје маште села У помпи нада и
СЕНКЕ Облаци жути преко моје главе Прелазе простор мирно; заклањају Сунце и небо, и висине плаве, И тужно греду ко зна којем крају. Промичу сенке. И ваздух се жути, И тешка туга захвата свечано Природу целу.
Улицама струје октобарски даси, Хладан ветар креће скелет голих грана, И долазе тужни, нелагодни часи, Кад спомене плаве препокрива слáна, Док у јесен ову на хладној тераси Вене цвеће прошлих и садашњих дана.
засипа живот мраком који пада; Ал’ њима се опет окрећу све главе Погнуте под јармом наше судбе прâве, Кад с даљине плаве Сунца наших снóва у јесен се јâве.
Јер некад су туда, оборене главе, Пролазили стари силници до места Где минаре холо у висине плаве Дизаше месец којег давно неста.
Сурова је бура преко твоје главе Прегрмела с бесом свирепости слепе, Уништила с мржњом твоје ноћи плаве, Пролећа, лета и јесени лепе. Како си ми данас мрачан и орон’о! Ни пуста трага радосном животу.
ВЕЛИКИ ПАУК Видиш како тихо изнад наше главе, На тракама сунца, кроз тренутке беде, У варљивој слици будућности плаве, Кроз подруме Дома и таванске греде, Нечујно, као сном без своје јаве, Велики паук своју мрежу преде?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бијаше то момак од двадесет година, висок, танак, бјелопутаст; смеђа наустица тек га се хватила; очи му бјеху крупне, плаве, а гледаху мило. Еле, у пуном смислу ријечи, лијеп момак.
Особито крупне, плаве му очи бијаху пуне живости. Дугуљасти образи и нос. Држање и покрети му бјеху одређени. Видјело се на први мах снажна
Тамо се врата отворише те изнутра ступи њека дјевојка, лијепа као вила. Расплетене плаве косе падаху јој по плећима; у пасу бјеше танка а подуга врата; обрашчићи јој бијаху округли и румени као двије поле од
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Изорô своје плаве воке рано ранећи и богу се молећи, орући дуге и широке луке! Родила му шеница бјелица, по дну била бусата, а по врху
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А са шпорета црног, из плаве лончине, пасуљ градиштанац мирише раскуван! у пасуљу сува ребарца, лук, лорбер, мирођија, целер, паприка, першун!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— дода други. Бакоња се испрси гледајући подругљиво ту манастирску фукару и њихове пругасте плаве панталоне, пак им обрну леђа, а кад бродић уљезну у пристанић, он искочи као вижле.
Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
УСПАВАНКА САМО ЈЕ БУДИЛА МИР О проста ружо говора Зашто те пролећа буде Заспалу међу два мора На усни плаве луде? О сви смо ломни ко штап На првом рубу греха Кад падне прегорка кап У плави зумбул смеха.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
се и не надима пшеница као кад у пролеће Морава надође: то и није пшеница; то је ситан дивљи јечам пун беле паламиде и плаве женетрге.
зелене лествице пободене црвене и плаве кугле поред путањица с варошким цвећем које не мирише, и што не знају шта је ливада.
што чује да плаче то мушко у коме мора да тече његова крв, хтео да јурне, поломи гвоздену капију, поразбија црвене и плаве кугле поред поплочане стазе која води до високих степеница велике куће, да упадне унутра, узме њега у наручје и каже
Да је дан, и Андра и Ђорђе видели би како су му се плаве и густе жилице на јагодицама налиле крвљу. Од стида што је сада поменуо тестамент и што иза те речи стоји Вукашин,
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Изнад високих, крупних цветова летеле су плаве птице налик крупним плавим лептирима, али шум крила није се чуо. Наједном, једна од њих слете јој на раме и рече: —
— обрати се мајка за савет старијим, искуснијим галебицама. — Како да му помогнем да порасте? — Донеси му плаве рибе! — рече суседа слева. — Укради рибарима морскога рака! Можда ће од његова меса мали ојачати?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Или ви несте Немањин сој? Та да смо Срби - та да смо људи Та да смо браћа - ох, Боже мој! Та зар би тако с Авале плаве Гледали ледно у огњен час? Та зар би тако - ох, браћо драга! Та зар би тако презрели вас?...
И не видех ништа. Ни далеке горе, 3абрађене танким велом магле плаве, Ни ритове многе што спокојно горе Крај обала мирних непомичне Саве. Ти прође.
сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје; Неке бијеле, као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви...
М. Ракић ЦXВИИИ БОКА Наша мила Боко, невјесто Јадрана, Покривена небом к'о од плаве свиле, Љепша си од твоје приморкиње виле, И свјетлија си од њеног ђердана! Никада се тебе нагледао не би'!
Али када су његове косе, плаве као увело лишће, постале беле; када су његове страсне и лепе очи, које су некад имале боју зимског лимуновог грања или
Попа, Васко - КОРА
смо изненадна На лицу пролазника Јата изненађења Хранимо са длана 20 Из твојих дланова Пију живу воду птице Плаве и смеђе птице Које нам из очију излећу Кад надалеко нема ниједног ловца Твоји дланови обасјавају Наше две замишљене
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Већ сама његова спољашност је допадљива: висок и окретан, уска лица, фина носа, плаве косе која му падаше на плећа, шиљасте браде, танких бркова.
„Шта је, дачице?“, запита их њихова стара мајка. Најмлађе од деце, четворогодишњи мушкарчић плаве косе, њен мезимац, показа јој некакав штап, завијен на крају. „Та је ово, тала мајко?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
што су служиле за шетњу у слободним часовима и које су официри, у бескрајним тренуцима очајања, са мутним погледом у плаве даљине и сновима о слоболи. временом угазили шетајући се горе-доле.
Лево и десно, црвене и плаве одране лешине искиданог и искљуваног меса са искрвављеним копитама без поткова. Чини се, као да се очајно напињу да
рукави његове сиве радничке кошуље, указаше се тада три дубоке, модроцрвене гранатине ране, преко којих су се укрштале плаве бразде и, пуни набубреле црне крви, нови ожиљци говеђе жиле.
нека језа прожимала сав ваздух, она неиздржљива напетост прекинула се тек онда: кад су отуд из земље стале ницати плаве небројене лесе и у безумној вреви и кркљанцу појуриле напред и измешале се.
Врло давно изгубио сам највољенију сестру, младост племениту и нежну, дивне косе, валовите и плаве, сивих великих очију и болесно румених образа.
— Ну да, навикла да. — Добро говорите српски. — Морам, да! Па је она, нагнута, подносила плаве, ситно исписане табаке и тражила оно место за потпис, а господин Леђенски, узрујан близином оне мале главе, раширеним
Волео сам да пораним, рано да изађем изван вароши, гледам у плаве даљине, газим по роси, слушам трубне звуке и сретам чете што иду на вежбање; а кад сунце одскочи да се вратим у
— Како да се не сећам, сећам се врло добро Колете од Розена, њене плаве косе бачене у мртвачки ковчег мужа, стола постављеног за двоје, дописивања с оне стране гроба...
Тако је и било. Легао сам на траву док је око мене мирисало, па сам гледао плаве планине у даљини и ћувике са воћњацима што су крили беле кућице са црвеним крововима.
— онда он пева тако као да је она Анђа његова рођена, и као да ће он за њу да погине; онда се његове плаве очи, дивне и детињске, у којима се види сва она топлина његове племените душе — од које као да ниједна не би могла
Нежне и меке као паперје, стршале су њене златне локнице испод капице дубоко навучене, а велике плаве очи, под као снег белим крзном, гледале су ме некако недетињски.
По далеким планинским гребенима небо је разливало своје плаве осмехе толико ведро-радосне да нам је дубоко ћутање иза њих уливало једно једино осећање оне неизмерне наде пред којом
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Млијечна стакла на вратима у ходнику била су полупана и надомјештена другима, плаве јабуке замијењене мједеним квакама. Тек једна, на вратима „закључане собе”, била је сачувана, преполовљена и шкрбава.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Их, душу ли му, што плаче гора за 'ваким јунаком! А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: — Прођи се, чича, здравља ти!..
Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. — Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
53 БОЛ И СТИД 54 ПРВИ ЗАГРЉАЈ 55 СЕЋАЊЕ 58 ПЛАВЕ МИСЛИ 64 ПОД ПРОЗОРОМ 70 ПОД ДУДОМ 72 УТЕХА 74 ПРИЧА 76 НА КАЛЕМЕГДАНУ 78 ТИШИНЕ 80 ОРГИЈЕ 81 СЛУТЊА 83 ПРЕДГРАЂЕ
И ја жалим себе. Мени није дано Да ја имам земљу без убогих људи, Очи плаве, топле као лето рано, Живот у светлости без мрака и студи.
И одело, што у ноћи плаве. Скидале су весело и спретно, Остављале испод своје главе, И спавале немирно и сретно. И спавале.
И пођоше. И те жене туди Мирисаху на сан плаве ноћи И јоргован, док им поглед блуди Вечном песмом и вечитом моћи. Њина љубав за смрт знала није, Њина уста знала су
Моја љубав под животом спава, Откад мис'о рађа своја чеда: Тако мртви дају каткад јава, Моју љубав још сећање не да. ПЛАВЕ МИСЛИ О што си, зашто занела се тако?
и дух што ме пече, Нек носе до ње, до плавога неба: Она је тамо, ангели је дворе, Она је дивна, око ње су наде, И плаве мисли, и све оне пруге Велике среће; она живи дане Што човек каткад у часима туге Прозире, али лика им не знаде.
Они спавају прости, без украса, И њине груди густи црви плаве; И док се губе из свог лепог стаса, Хумке им расту у цветове славе.
не сећам се које — Ишли сте лагано и погнуте главе, А око Вас ваздух, светлост и мир стоје, А над Вама небо боје јасно плаве. Сенку и с њом мене водили сте собом...
видим како све бесане ноћи, Вукућ идеје, преда мном се јаве: Ја видим себе у раскошној моћи Где скупљам зраке и обзоре плаве, И њих одевам, и силином духа Из свог срца, разума и груди Живот им дајем.
ИМЕНА И дошли дани тегобни, мучни, За љубав, мисли, за жеље моје — К'о мутни, модри облаци тучни За небо, светлост и плаве боје.
И дошли дани тегобни, мучни, За љубав, мисли, за жеље моје — К'о мутни, модри облаци тучни За небо, светлост и плаве боје. 1904. ПОГРЕБ Полагано спровод иде... Киша сипи, прска блато; Лица влажна, сетна, бона; Тихо, тешко звоне звона.
себи вернијега друга: Ја морам овде, крај гробнице славе, Да плетем венце, да их носи туга, Док црне тице дан лешева плаве.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Осећао сам да је ова девојка вила, ако оне уопште постоје. Њене светле плаве очи, њено фино извајано лице и њено грациозно кретање, учинили су на мене чудан утисак.
Чинило вам се као да гледате младог сер Валтера Скота. Његове плаве очи посматрале су све без зазирања, а његово срце никад није дотакао отров расне мржње.
Ћипико, Иво - Приповетке
Гледајући је, данас му се учини њено лице и светлије, нежније и прозирније. Њена мека коса, њене плаве очи, преливене бојом мора, из којих као да ће сузе да помоле, гледаху у њ.
На његову препланулом, отвореном лицу плаве очи изгледају овлажене, из њих избија нека неодређена сета. —Хајд'мо! —Немој, брате!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Као и његов брат, у сну, и он је надњом видео, ван себе од страха и жалости, плаве кругове и у њима звезду. 252 Повежемо ли сада у мислима појединости које смо изблиза разгледали, добиће се једна
И у том магновењу: „Као и његов брат, у сну, и он је над њом видео, ван себе од страха и жалости, плаве кругове и у њима звезду”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И ЂАВО 43 У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ 48 НОЋ 50 ДИВНА ЗВЕЗДА 52 ЛАКУ НОЋ 54 ЗАЛУТАО АНЂЕО 55 ЗА ПОТОКОМ 57 СТРУЧАК ПЛАВЕ ЉУБИЧИЦЕ 59 ПОРОДИЧНА СЛИКА 61 ВОЛЕО БИХ ЗГРЕШИТИ... 63 ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ... 65 У ГРОЗНИЦИ...
јесте, анђô прави, Лепше нико нит’ виде нит’ снева, Рајска радост кроз лице јој зрачи, На уснама љубав се осмева. Плаве очи — огледала душе, Море које не буркају страсти, На дну бисер тихога весеља, Миље што се реч’ма не да касти.
„Срце моје — он сад вели — Роду, својти поклањам.“ »Нови Требевић« 1892. СТРУЧАК ПЛАВЕ ЉУБИЧИЦЕ Стручак плаве љубичице Међ’ травом је пупољао; Мирисаће у свом куту, — Ма га нико не узбрао.
„Срце моје — он сад вели — Роду, својти поклањам.“ »Нови Требевић« 1892. СТРУЧАК ПЛАВЕ ЉУБИЧИЦЕ Стручак плаве љубичице Међ’ травом је пупољао; Мирисаће у свом куту, — Ма га нико не узбрао.
Опази га једно момче: „Ех, кад бих га драгој дао! Ал’ ја срду молит’ нећу, — Ма до века јадовао“. Стручак плаве љубичице Већ се пуно расцветао; Мирис му је све на свету, — Ма га нико и не знао.
Краков, Станислав - КРИЛА
Друга два војника пунила су луле, и гледала у сувог писара Казимира. Плаве маље дрхтале су по мршавој бради. — Ћути, ћато, стари бунтовниче, какву смрт нам припомињеш...
Ма ћутите... Смели дечко шаком му је затворио уста. Рашчупани бркови су немоћно пали низ лице, плаве очи су покрили одебљали капци, и мајор је ућутао. Чуло се само мумљање између зуба: —... публика... публика...
Рибе су дремале по шкаљама. Под камењем се згурили зелени ракови. Свитало је. Шуме су у магли биле плаве као зачаране. По кланцу пливају дубоке сенке. Хладно је од њих. Вода скаче несметано преко стена, хучи, пенуша се.
— Цхері, носићеш ме на своме апарату, је ли? Ја хоћу да летим. Све је обећао. Мала Зизи је имала чедне плаве очи. За уста се то већ није могло рећи. Волео је због њених загрљаја.
У салону су лудовала два мала оркестра. По столу се просуло цвеће. Много генерала. Плаве књегиње. Племените болничарке: војвоткиње, баронице. Шампањац се пролива. Све се натапа, залива, опија.
— Господине мајоре, шта је вама? Оставите се тога, глупости, — тешио га је растужени Душко, и брисао плаве, детињске очи. — Глупости, ко зна ко ће први погинути.
— Тоујоурс цонтент... Чупава бароница нагла се над њиме. Њене се плаве очи смејале због осмејка Мијинога. — Тоујоурѕ цонтент... мон петіт, воуѕ авез де ла веіне...
Битољ је пао. Вође су честитале један другоме успех и победу. Одвијале се и завијале дуге плаве троле по телеграфима, и радили су без прекида апарати бежичних антена.
Петровић, Растко - АФРИКА
Изнад косе, огромне компликоване фризуре, црне, ол ситних витица измешаних перлама, марама од плаве свиле. На прстима од ногу прстење.
спрема ручак од конзерве, ја имам непрестано пред очима како том угасито црвеном стазом силазе тамни сељани увијени у плаве мараме.
дрвета која цветају, палме које носе џиновске црвене гроздова, чије је свако зрно велико као хлеб, и риђе, и рујеве, и плаве круне дрвета. Над свим тим лете птице жуте као савана, или најфантастичнијих боја као плодови екваторског биља.
Та млада девојка, жена, опходи се с њим брижно и брижљиво, као према каквоме великом дерану. Он облачи плаве платнене чакшире, браун платнену кошуљу; опасује се, и постаје трговац — за црнце страшно богат, поседник једнога
Пижама, која је некада била плаве боје, огрезла је у прљавштину. Тај младић, чије је васпитање било изузетно неговано, који је познавао стране
То је врло спортски леп, висок, и врло снажан и гибак младић. Он има велика танка уста, врло плаве очи, а обрве танке И скоро састављене.
Зато су ставиле на себе широке плаве огртаче, који онда, вијући се око њих, изгледају као велики цветови, под сумраком који се нагло спушта.
Видим широку и зелену воду, језерски мирну на изглед и видим плаве брежуљке обала обрасле зеленилом. Ту, на том месту света, река још није постигла све своје богатство воде, и њена
Они су обучени у широке плаве бубуе, који су ми се толико били допали при моме првом проласку кроз Дакар, а који, и уистини, добро пристају уз боје
Они су огрнути у плаве огртаче, на начин како се представља да су се огртали апостоли; њина боса стопала су обувена у онакве сандале, а руке
Бела, са својим терасастим домовима као од шећерног кристала. Она је без иједне мрле и сија на сунцу испред свилено плаве позадине неба.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXИX Овај прамен косе плаве, То је коса моје мајке. Овај прамен косе црне, То је коса мог бабајке. Ово су ми кô два цвета Из детинства, из
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Испод токе провиривале су коврџице црвенкасте косе. Очи су јој биле плаве као споменак. Уста мала, као неки пупољак, а зуби као бисер.
Арлета је застајкивала да би устима ухватила пахуљицу снега што је лепршаво падала. Забацивала би главу, и њене плаве очи биле су раширене а уста отворена. Посматрао сам жудно њене беле зубе и као да сам осећао дах њених усана.
— Али господине! — она застаде и погледа ме молећиво. Њене плаве очи сијале су искрено, а лице јој је било устрептало.
Као на неком филму, те главе смењивале су се у мојој свести. Али оне плаве очи Арлетине остављале су засењавајући и дубок траг, и ја сам несвесно, као да ме нешто вуче, пошао низа степенице.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
црним брком, А ножица за ногом поскакује трком; Перјанице све лете момком око главе, Момке оком стрељају лепотице плаве; Гледај како свирац дувајући црвени, У лепота цвеће на груди се зелени; Глед[ај како] с играча зној р'јекама тече, У
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све се креће лијено, тромо, изнемогло, тужно. Покрај мене пролазе, промичу уморно и сломљено младе и плаве Шокице у црним, атласким димијама, и црно-свијетлим шамијама, пуних, бјеличастих образа, крупних, плавих и необично
Од отворено плаве боје тихано се прелијева планинско небо у изблијеђели, вечерњи сјај. Сунце се лагано спушта иза мрачастих брда око
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Хоће ли зар да нешто рече То трзање груди последњег човека? Лажући сам себе погледом је пио Плаве женске очи у које се тоне; Кô светињом неком опијен је био, Јак као небеса и — готов да клоне.
(1914) ОЧИ Муче ме твоје очи никад сталне, Час смртно црне, час кô осмех нежне, Час модро плаве, зелено опалне, Кристалне И меке као пахуљице снежне. Њин господски поглед свуд ме прати.
чежње, где је Сахрањен спомен на лет белог јата, Што оде у ноћ без збогом и крадом, Још шум му чујем кроз маглине плаве, Но ноћас пахне неким гробним хладом. Одјек се мрзне, а ноћ на ме сипа Лептира мртвих покидане главе.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Та да смо Срби, та да смо људи — Та да смо браћа — ох, боже мој!... Та зар би тако с Авале плаве Гледали ледно у огњен час? Та зар би тако, ох, браћо драга, Та зар би тако презрели вас?...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика. До њих брат им.
Ћипико, Иво - Пауци
Хм! — опази господар, дигавши главу. —Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за
Газда погледа на свога надстојника Васу, омалена човјека избочитих јабучица, по којима се виде испрекрштане плаве крвне жилице. — Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану.
И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећате на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало.
И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.
Маша се чуди што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте, дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу.
— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. Настаде тајац. Иво криомице завириваше у њене плаве очи... Сунце бјеше поскочило. Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То се не би могло рећи према његовом свежем, руменом лицу. Видела сам му очи, оне су тако плаве, чудесно плаве као небо. Лауш га је дочекао као разљућена оса.
То се не би могло рећи према његовом свежем, руменом лицу. Видела сам му очи, оне су тако плаве, чудесно плаве као небо. Лауш га је дочекао као разљућена оса.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
С криком лете ждрали више моје главе, И губе се тихо у даљине плаве. Што сам тужан тако? Шта ми тишти груди? Увенула младост, ил' одбегли мај? Куд ми сетни поглед у даљине блуди?
Он хвалу Пророку шаље за срећан свршетак дана, И ређа, склопивши очи, стихове из Корана А с плаве пучине, ено, где сунце уморно спава, Двороги месец се диже и море озарава. 1889. НОЋНИ ГЛАСОВИ 1.
Пролеће је стигло. Више плаве реке Све његово друштво лелуја се ето... Они журно стижу од свештене Меке, И доводе лето.
Ал' над висом штô се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске снаге, српске славе. Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он
Пред самим олтаром светим, Са црним дугачким велом, клечаше некаква жена. Плаве и сузне очи она је подигла горе, Кô бледи анђео туге.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Снег још покрива планине, бели се, трепери и румени у зрацима Сунца, а језера се плаве као лепе очи које гледају зачуђено у нас, изгледа као да нас се плаше и да беже.
Молим, посматраћу Вас само кроз обојена стакла. Овде, поред мене, сунча се једна млада турискиња која је своје плаве очи заштитила од овог висинског сунчаног блеска жутим стаклима. Она ће ми те своје наочари позајмити за наш пут.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Она је имала богату црну косу и топле плаве очи и волео сам је врло искрено. Ја сам чак захтевао од ње да ми се закуне на верност, а заклео сам се и ја ној.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командири су наредили да се војници прво добро окупају. Онда су им разделили чисто рубље и потпуно нове плаве униформе. И, једно преподне, логор се заплави.
Топлица га као теши, и помало подбада: — Е, није вајде, имаш укуса... Живадин попи наискап чашу. Његове плаве ОЧИ су готово побелеле а лице се о пустило.
Носила је косу раздељену по средини темена. таласави праменови кестењаве косе уоквиривали су њено високо чело. Очи плаве, а светле као капљице јутарње росе, оивичене дугим трепавицама.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
“ ЈЕДРИЛА Топографски радници, соколи моји, соколи, Док географске карте тискате Мислите на земље удаљене. Зелене и плаве боје гора и стена са прстију сисате А са Азије оштрих мириса боле вас груди и Африке.
У једанаест и по опело, црква св. Марка. Ожалошћени... Очи плаве твоје: њиве малене неба По којима прстима сејао си звезде; И мисли ти као кошуте што се у топлини гнезде.
као венцем ме узвиси: да у пољима јелисејским којима будем шетао моја сенка увек мирна буде, измеђ вечери које не плаве и зора које не руде; да када пођем на збор међу негдашњу словенску господу, уз села мирна или уз воду, када зборити им
Па загњурен, загадив пучину, из прошлости очима, Одео си бескрај са подеротином у бесмртност; То није као кад си плаве чакшире своје Крпио сатима: Неће сварити нико ту кост!
Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе, И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве, А азур никад више, Ни чељуст твога длана никад више; Желудцем зар својим жуђасмо За воћно твоје труљење и пад; Уз
Али, кроз буњиште, просијавају плаве очи - увек исте, вас се то не тиче, немају имена; вас се имена не тичу - а кроз земљу се процеђује масна и мрка
Не бесмо ли заједно пијани од визије Да изврнута, под теменом, посматрамо небеса; Вртоглавица нас занела над густо-плаве низије, У стрмоглављењу заклонимо очи руком! И удеса! Баш тад на капцима откријемо последње стазе чудеса.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Неке бијеле као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви.
1905. БОКА Наша мила Боко, невјесто Јадрана, Покривена небом кô од плаве свиле, Љепша си од твоје приморкиње виле И свјетлија си од њеног ђердана. Никада се тебе нагледао не би'!
Тако дршћем и ја На сваки глас јој до разданка плава... 1911. ТРУБАДУР Моје је небо, моје зоре плаве, Мој пурпур ружа и глас из гнијезда, Мој шум ријеке кад се часи јаве С повратком тихим вечерњих звијезда...
— баште мирисаве, И ђогата свога, и уских сокака, Гдје су цуре лаке из свих мушебака На њ бацале руже и зумбуле плаве... У сну гледа царске низаме и хорде, С мјесецем барјаке зелене и горде, И борија турских чује јасне звуке...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
се на бурму одвија, те војвода њиме лије вино; на војводи чизме и чакшире, чизме су му сребром потковане, а чакшире од плаве кадиве; по долами коласта аздија, сва од сребра и од чиста злата; на војводи калпак свиле беле, за каллаком од сребра
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ЈЕДНА КАТА Била једном једна Ката У Перлезу близу Ченте Лепа као са плаката Па и лепша на моменте Имала је очи плаве Оригинал морска плавет Носаше их посред главе Тако да ти стане памет Имала је лепа Ката Уз лепоту сто дуката Па
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
је чврсто зажмурио очекујући да нови учитељ ишчезне као привиђење, али кад је поново отворио очи, умјесто лептирасте плаве Лане, за катедром је стајао још увијек подбули странац с црвеним носом. — Их, нос му, као паприка. Господин Паприка!
Због тога је читаво село, па и ђаци у школи, дјечака звало Ник. Ник је носио плаве панталоне прекројене од очева радничког комбинезона и каубојски шешир широка обода, па чим је стигао у логор, одмах је
Сви су у страху претраживали очима упола наоблачено небо. — Авиони! Ено их! — узвикну Јованче. Преко плаве оазе ведрине, у гушчијем поретку, журно прелетјеше три групе крилатица и поново уронише у облаке. — Авиони, авиони!
Истину говорећи, Марица баш није ни била тако дебела. Био је то здрав округао дјевојчурак, плаве косе и модрих очију, насмијана и добродушна.