Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он погледа по селу. И тај његов поглед, засењен и мутан као и његове мисли што су плавиле све по неким црним таласима, видео је само неодређене утиске ствари па му се чинило као да сви сни простори око њега
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
мириса свежег лишћа и траве, ја сам, милован оним сасвим благим духом пролећњег ветра, гледао далеко у планине што се плавиле. Ох Боже, зар је све оно било витло? Ох Боже, тридесет и пет година!