Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... Сунце је пекло и кроз густо лишће. Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја... Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. Хајдуци су ишли ћутећи.
Африка
Сви су се они стапали све више у опште бисерно и угушено плавило овдашњих птица, неба и даље пучине. Читава гама све треперавијег, све голубијег плавила, све блеђег, низала се на овом
Као некад у Напуљу, на Каприју, кад сам ручао у Кафе Пањоти, изнад пучине коју је плавило уздизало до неба, ја сам и сад себи говорио: „Гледај, гледај пажљиво ово, јер ћеш, не зна се зашто, доцније у животу
Неки је путописац рекао да је „Африка очајање за сликара“. Само риђе црвено тло Африке, зеленило шуме, плавило испарења, топла угасита бакреност голога тела, морали би надмашити било какво очекивање сликарско.
Пролазимо кроз она десно и одмах смо у новом ходничићу, са чијег дна прозор пропушта кроз решетке опојно плавило неба и Океана. Са једне стране ходника је раван зид, са друге три ћелије отворених улаза.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Затим остаде само плавило воде, неба, и иреалност обала. Онај што тера лађицу није се још ниједанпут окренуо, тако да могу замислити, ако ми је
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
сукало чаша молитвена — чаша из које пију младенци на венчању чекрк — сукало; обртача; чевљак чивит — биљно плавило, индиго чизмеџи-баша — главни представник чизмарског заната у месту чинити амине — проклињати на светом месту кривца
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Камен ми под главом: јаој два камена. (Знам који је стамен а трошнији који.) Плавило ми неба капље низ рамена. Где сам: још у трави ил на неком спрату?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
статуа богиње Атене Промахос; десно од ње видео се Партенон, лево Ерехтејон, а између тих двају храмова, и изнад њих, плавило се атичко небо. Младићу се заврте у глави.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али се зато први пут појављују улице и околни предели песниковог града: Разиђу се тако у плавило улице драге Београда, И брегови што су око њега, и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем
– као у сну, И трчим тек да не стојим, нити познајем јаде нит спас: Из дана у дан пребијам безмерне просторе, Плавило одмакне одједном провидне своје засторе; Само нада мном она дубока заносна линија, И сенка линије пода мном још
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
НИНКОВИЋ (посматра је зналачки): Гріѕ нале, бело грао, које прелива у плавило ведрога неба, креп-де-шин, са нешто мало ружичастога, можда само оперважени рукав и ревер, или можда џепови у тону...
Петровић, Растко - АФРИКА
Сви су се они стапали све више у опште бисерно и угушено плавило овдашњих птица, неба и даље пучине. Читава гама све треперавијег, све голубијег плавила, све блеђег, низала се на овом
Као некад у Напуљу, на Каприју, кад сам ручао у Кафе Пањоти, изнад пучине коју је плавило уздизало до неба, ја сам и сад себи говорио: „Гледај, гледај пажљиво ово, јер ћеш, не зна се зашто, доцније у животу
Неки је путописац рекао да је „Африка очајање за сликара“. Само риђе црвено тло Африке, зеленило шуме, плавило испарења, топла угасита бакреност голога тела, морали би надмашити било какво очекивање сликарско.
Пролазимо кроз она десно и одмах смо у новом ходничићу, са чијег дна прозор пропушта кроз решетке опојно плавило неба и Океана. Са једне стране ходника је раван зид, са друге три ћелије отворених улаза.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Са радозналим очекивањем и зебњом у срцу приступио сам тој Кеопсовој пирамиди. На њеном врху плавило се Ваше мило писмо; њега сам прво прочитао. Важи! Идућег лета наћи ћемо се негде у Алпима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сав занесен. Челик сичи, вода капље, хладовина сиге мирише, сечива се обнављају и светле. Кроз плавило наочари, вероватно у плавој светлости, види оштрач кад жупник улази у сакристију, за вечерњу молитву.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
кроз спектар разједињења завршити најзад сељење: Мољах га да не одмиче се, вече то, од мог спавања, Па ако примети плавило лица, сам ме пробуди; Не помогне ли глас му знан, страшна ће можда шибања: Јер жудим (ако оздравим) да видим Је још
ИИ Дигнем тад очи небесима, нада мном се плавило рађа, Погледам доле, и бескрајних светлих извирања је јава, И кружи маглени даљни дах, седефом, док млеко се рађа На
Разиђу се тако у плавило улице драге Београда, И брегови што су око њега, и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем
никада - као у сну, И трчим тек да не стојим, нити познајем јаде нит спас: Из дана у дан пребијам безмерне просторе, Плавило одмакне одједном провидне своје засторе; Само нада мном она дубоко заносна линија, И сенка линије пода мном све