Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Из његовог огромног мрког тела дизала се танка плавичаста магла, као са мокре стене. Био је млад, бујан, огроман. и, налик на необуздани ритам из извора, у њеним прсима диже се
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
туђинцу: то је она иста боја зидова, прозор што гледа на кестен у дворишту, патос пребојен уљаном бојом за подове, и плавичаста таваница — али унутра су неке непознате, туђе ствари и нечија друга деца... Мириси туђих јела.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
За трен ока над бабом опусти милолико љетње небо. Остаде над главом само плехната плавичаста купола с истртим докрајченим мјесецом. Шта ћемо сад?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Најпре подоји „десног“. „Леви“ је млитав и хладан. Тола га принесе ватри: главица му плавичаста. Одви му пелене и на модрикасте, хладне груди прислони уво: не чује срце.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
На глави ти венац од поменка, Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Око срца стручак милодува. Зачудих се, на што тол'ко цвећа; Ал' ми цвеће тихано прогуди: „Тихо, тихо, тако
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
На глави ти венац од поменка Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Поврх срца стручак милодува. Зачудих се, откуд тол’ко цвећа, Цео врт се преселио амо!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Изведрило се, нигдје облачка да опазиш. Далеко тамо — далеко око Осмаче и Луњевца ухватила се плавичаста тиморина, па трепери и дрхће под узаврелим сунчаним зрацима.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Једна је веома крупна и плавичаста, друга ситнија, ружичаста. Онај крупни сафир Уранијин није ништа друго до наша Земља, а онај хијацинт, то је наш Месец.
А ни плавичаста светлост којом Земља трепери, није никакво чудо; то је плаветнило њеног неба, Земљиног ваздушног плашта. Ти Земљини