Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1857. Јован Суботић ВАСА ЖИВКОВИЋ ЉУБОПЕВАЦ Ти плавиш, зоро златна, Твој сјајни блиста зрак, Сви срећни тебе славе, — Ја љубим гроба мрак. Ти плавиш. „Ето красне!
Ти плавиш. „Ето красне!” — Чује се света клик. Ја, певац, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик, И бежим — кула? Не знам! Усамљен тра
” У Ћурчинову издању су и ноте за ову песму: в. прилог на стр. И. — Песма је, без потписа писца и под насловом Ти плавиш, зоро, штампана у Дежелићевој Пјесмарици, Загреб 1865, стр. 353—4, бр. 277, овако искварена: Ти плавиш, зоро красна!
353—4, бр. 277, овако искварена: Ти плавиш, зоро красна! Твој сјајни блиста зрак, Сви сретни тебе славе, Ја љубим гроба мрак.
Твој сјајни блиста зрак, Сви сретни тебе славе, Ја љубим гроба мрак. Ти плавиш, љето красно, Чује се свиета клик, Ја, тужан, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик. И бјежим - куда?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' какав бол те гони издалека, Те тако криво са тутњавом течеш? Несрећна љубав да л' и тебе гони, Те плавиш пола и обале росне? Твој бурни талас твоје међе рони Измеђ Србије и јуначке Босне.