Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сад се јунак смири мало, Али дуго не остало, Плаим оком ето гледа Тамо куту унапреда, И ето се узнемири, Узнемири, усплаири: „Гледај, гледај, та она је, Гле, на
Ал' Бог моме не слушао младе: Плаим кроком коњиц пољем краче, Па у гору зелену замаче. Проли Цвета ту сузу голему, Па с' окрете ка двору својему; Бог